Uvodnik

(Pr)osudite sami

Ili jesmo ili nismo - ljudi

Milovan Brkić

Svakoga jutra, pisao je Radjard Kipling, majmuni su glasali da sunce izađe, njihov kralj vršio je obred da potvrdi volju puka.

U Mesopotamiji je postojao običaj da se vladaru puši k.... Velikodostojnici, moćnici, u red pa na zurlu.

Kakvi smo to ljudi kad trpimo ovo zlo.

Vučić nas uništava kroz pandemiju korone, sa Rio Tintom, kineskim fabrikama s prljavom tehnologijom, sad i smrzavanjem, hapsi i kažnjava zbog učešća u protestima, a sve trpimo ćutke.

Možda, ovakvi, i ne zaslužujemo bolje od ovoga što imamo, od Vučića, pitaju se oni kojima se gadi ovakvo snishodljivo podstiranje pred njim i njegovim satrapima.

Zaslužujemo bolje!

Borimo se već tri decenije protiv despotije i zlotvora koji su nam nametnuti spolja. U obračunu Zapada i Istoka mi smo upotrebljeni kao topovska hrana. Bolje reći, kao zarobljenici i Istoka i Zapada.

Vučićeva Velika propaganda laži prikazivala je ovog šizofrenika kako se grli i ljubi sa briselsksim komesarima - Fedrerikom Mogerini, Johanesom Hanom, Žan Klod Junkerom... sa kancelaima Austrije i Nemačke Sebastijanom Kurcem, Angelom Merkel, sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, sa arapskim šeicima, kineskim predsednikom Si Đinpingom, ruskim Vladimirom Putinom...

Zdrava pamet nije to mogla da objasni građanima Srbije zašto ovako mali narod i slabašnu državu čereče, a njene građane teraju da beže iz zemlje koliko ih noge nose i da peru guzice vremešnim Nemcima, Austrijancima, Amerikancima...

U toj našoj nesreći isticali su se čelnici Ambasade Nemačke i SAD-a i Toni Bler.

Da, taj zloglasni Toni Bler, koji je kao britanski premijer naterao tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona da nevoljno odobri bombardovanje Srbije. Eksperimentalno bombardovanje. Da vide koliko možemo da izdržimo i koliko će nas posle toga ostati u životu.

Onda je Vašington instalirao, posle Miloševića, svoje momke, doveo ih na vlast, dobili su zadatak, a potom, kada su nam skinuli gaće, otevši duvansku industriju, koja je punila budžet i imala 30 hiljada kooperanta i Železaru Smederevo, prepustila nas Nemačkoj, da nam napravi malu decu.

Nije samo Vučić pućio usne pred spodobom zvana Angela Merkel. Pre njega lizao joj je dupe Boris Tadić, ali nedovolno, pa je šutnut.

U pravljenju karata o novim ''teritorijalnim uticajma'', Srbija je ostavljena kao ''devojka za sve.'' Jebaće nas i sa zapada i sa Istoka. Oči će nam iskakati.

Vučić više ne putuje po belom svetu, ne ide na provode po svetskim prestonicama.

Bajdenova administracija stavila ga je na crnu listu. I njega i njegovu porodicu, njegove firme, blokirala novac na tajnim računima.

Tako se i građanima Srbije vratila nada da će svojim očima gledati kako onima koji su nas gazili deceniju, zavrću ruke, kako im oči iskaču.

Amerkancima se ne žuri. Puštaju da nas, poput besnih pasa, Vučić i njegova kamarila pelješi, muči, da se iživljavaju nad nama gladnim, opljačkanim, satrvenima.

Američkom kolegi postavio sam pitanje - Zašto?

Razumeo ga je iako je nedorečeno. Pitao sam ga šta će biti s nama, šta je u glavi američke gospode.

Umesto odgovora, iskreno me je upitao šta mislim šta će biti sa njegovom zemljom.

''Vi poznajete stanje kod nas, bolje vidite od nas, jer i mi smo u nekoj nadi da se nećemo raspasti, da nas unutrašnja okupacija ne satre'' - iskreno me je upitao.

A o kakvom ološu je kod nas reč, svedoči izjava roštiljdžije Grčića da ministarka Mihajlović nekažnjeno satire EPS, a ona njega optužuje da je zapalio bager, i tako uništio polovinu proizvodnje Kolubare!

U zemlji gladnih i žednih građana, ministarka za socijalna pitanja vodila je na Krf 51 zaposlenog iz ministarstva na sedmodnevni provod, a isto toliko je povela i u Dubai, na ''edukaciju''.

Da li nam može biti još gore?

Može, jer Vašington namerava da dovede ekipu koja nas je već jašila, pljačkala, okupirala i nudila kao stoku strancima.

Možemo se spasiti samo opštim ustankom. Dostojni pobeđuju, što potvrđuje i Veliki Srbin Novak Đoković.