Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (231)

Pravosuđe može očistiti samo motka

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Ko je nova ministarka pravde Maja Popović, službenica Bezbednosno informativne agencije. O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid. U ovom broju zamenjuje ga Milica Grabež, jer je Glamočanin na dužem lečenju.

Milica Grabež

''Referendum - šansa za prekretnicu u pravosuđu'' naslov je analize koju je sačinio ljubljanski Institut IFIMES.

''U Republici Srbiji će se 16. januara 2022. godine održati referendum o izmjenama ustava u području pravosuđa, što je preduslov za reforme u evrointegracijskom procesu. Izmjene se tiču izbora sudija i tužilaca i trebale bi da omoguće nezavisnost pravosuđa što je jedan od uslova za reforme u području vladavine prava koje su u dosadašnjem pregovaračkom procesu usporavale Srbiju u procesu evrointegracija. Referendumsko pitanje glasi: „Da li ste za potvrđivanje akta o promjeni Ustava Republike Srbije?".

Predloženim promjenama Ustava biće isključeno učešće politike prilikom odlučivanja o izboru sudija, jer je predviđeno da sudije i predsjednike sudova bira isključivo Visoki savjet sudstva, dok će tužioce birati Visoki savjet tužilaca. Visoki savjet sudstva imaće 11 članova - šest sudija koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna Skupština Republike Srbije i predsednik Vrhovnog suda. U izboru sudija više ne učestvuju ministar pravde, predsjednik Skupštinskog Odbora za pravosuđe, ali ni predsjednik Vrhovnog kasacionog suda, koji će se zvati kao nekada - Vrhovni sud.

Ukida se probni mandat sudija na tri godine, što je bio jedan od najvećih nedostataka u važećem Ustavu. Visoki savet tužilaca sastojat će se od 11 članova, od kojih pet biraju glavni javni tužioci, četiri bira Narodna Skupština Republike Srbije iz redova vodećih pravnih stručnjaka na prijedlog Odbora za pravosuđe dvotrećinskom većinom, a po položaju članovi će biti Vrhovni javni tužilac i ministar/ka pravde. Venecijanska komisija dala je pozitivno mišljenje na predložene ustavne amandmane, navodeći da su u skladu sa evropskim standardima.

Venecijanska komisija pozdravila je u novembru 2021. novi prijedlog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i saopštila da „u potpunosti ili djelomično slijedi većinu ključnih preporuka iz prethodnog hitnog mišljenja".'' piše u analuzi IFIMES-a.

Analitičar dalje navodi: "Venecijanska komisije izrazila je žaljenje što je izmena Zakona započela tek kada je referendum o Ustavu „postao neizbežan". Republička izborna komisija (RIK) objavila je, da je ukupan broj glasača u Srbiji na predstojećem referendumu o ustavnim promjenama 6.510.233. Ostaje još uvjek otvoreno pitanje glasanja na Kosovu, jer su vlasti u Prištini saopštile da neće dozvoliti održavanje referenduma za građane koji su državljani Srbije i žele učestvovati na referendumu.''

Analitičari smatraju, da predstojeći referendum o ustavnim promenama, koje se tiču pravosuđa može predstavljati prekretnicu u reformi i razvoju pravosudnog sistema i doprineti stvaranju modernog pravosudnog sistema. O imenovanju sudija i tužilaca više neće odlučivati politika nego Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca što će Srbiju pridružiti modernim državama EU. To će sasvim sigurno uticati na povećanje pravne sigurnosti što će posljedično uticati i na nivo stranih investicija i uopšte poboljšanje ekonomskog ambijenta, koji može osigurati dalji prosperitet Srbije.

''Pri tome su i dalje prisutni korupcijski rizici, koji se mogu umanjiti imenovanjem profesionalnih, stručnih, moralnih i odgovornih kandidata za članove Visokog savjeta sudstva i Visokog savjeta tužilaca kroz javan i transparentan postupak.

Otvaranje novog klastera - šansa za ubrzanje puta u EU! Na međuvladinoj konferenciji u decembru 2021. godine, Srbija je otvorila klaster broj 4 - Zelena agenda i održivo povezivanje, koji se sastoji od četiri pregovaračka poglavlja (Transportna politika, Energetika, Trans-evropske mreže i Životna sredina i klimatske promjene). Otvaranje četiri pregovaračka poglavlja unosi više dinamike u pristupne pregovore. Posebno je važno otvaranje poglavlja o životnoj sredini, jer će to biti poticaj rješavanju nagomilanih ekoloških problema.

Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varhelyi smatra, da se sa međuvladine konferencije šalje snažan politički signal EU o njenoj posvećenosti ulasku Srbije u EU.

"Pregovori o pristupanju napreduju i EU odgovara na napredak zemlje. Otvaranje pregovora o poglavljima znači da sada mogu početi značajni pregovori o tim oblastima. To znači da naporan rad treba ne samo da se nastavi, već i da se pojača. Varhelyi je ponovio da će dijalog o normalizaciji odnosa sa Kosovom, biti odrednica kako će se odvijati pregovarački proces između Beograda i Brisela. Visoki predstavnik EU za vanjsku i sigurnosnu politiku Josep Borell je povodom otvaranja klastera broj 4 naglasio, da je važno da Beograd nastavi da radi na vladavini prava, usklađivanju sa vanjskom i sigurnosnom politikom EU i dijalogu sa Prištinom. '' - smatra analitičar IFIMES-a.

Promena ustava Srbije, u delu koji se odnosi na pravosuđe, pokazuje još jednu opasnu igru srpskog diktatora Aleksandra Vučića i njegove mafije, kao i preostalih plaćenika iz Evropske komisije, kojima je Vučić napunio džepove milionima evra otetih od srpskih građana, koji su među najsiromašnijim u ovom delu sveta.

U režiji Aleksandra Vučića i njegovog kartela nemoguće je reformisati srpsko pravosuđe i uspostaviti pravnu državu. To znaju i evropski komesari i kriminalna grupa iz Brisela.

U pet reči može se opisati da su ustavne promene samo alibi evropskih bandita da pokriju diktaturu Aleksandra Vučića.

Ko će da bira sudije i tužioce, članove Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca?

Vučićeva kamarila stvorila je Udruženje sudija i tužilaca, koje za sada, ima 615 članova! I ako je delovanje ovog strukovnog udruženja neustavno i suprotno statusu koje u zakonima imaju sudije i javni tužioci (u Zakoniku o krivičnom postupku), jer su tužioci pred sudom jedna od stranaka u postupku, a njihovo zajedničko delovanje u istom esnafskom udruženju stvara sumnju u njihovu nepristrasnost, koja bi morala biti izvan svake sumnje.

Kako da sudije odlučuju o optužnim aktima tužilaštva, a povodom zajedničkih saopštenja koja izdaje ovo udruženje, zahtevajući primenu zakonskih sankcija prema onima koji kritikuju predsednika države, njegovu porodicu i članove njegovog kartela u izvršnoj vlasti!

Kada se tajnim glasanjem biraju članovi Visokog saveta sudstva, ili Visokog saveta tužilaštva, povezani u isto Udruženje sudija i tužilaca, članovi ovog Vučićevog paradržavnog udruženja, izabraće u organe koji biraju sudije i tužioce svoje članove, koji će, kao i do sada, sprovoditi odluke i planove izvršne vlasti!

Da li je zamislivo da u periodu u kojem se očekuje objavljivanje američkih crnih lista, koje je najavila da će podržati Evropska unija i svaka njena članica, stavljajući one sa američkih crnih i na svoje crne liste i pokretanjem krivičnih postupaka protiv onih koji su optuženi za najteže vrste kriminala, po ovom postupku, kojim se novim Ustavom određuje izbor sudija i tužilaca, sprovesti protiv dosadašnjih srpskih vlastodržaca bilo kakav postupak?

Kada je objavljeno ko su lica umešana u krivične prestupe u istrazi nazvanoj Panamski papiri, reagovao je austrijski tužilac, kancelar Sebastijan Kurc je podneo ostavku, uhapšena su lica koja su mu pomagala u korupciji podmićivanja novinara i marketinških agencija, samo je srpski tiranin rekao da ga ta istraga ne zanima, da je ministar finansija Siniša Mali nevin i da on smatra da je čist pred zakonom. Nije se oglasio tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić, koji je dva meseca ranije, od Vučića, primio 20 miliona evra, koje je obezbedio Aleksandar Soroš, da njegov prijatelj, srpski diktator, bude zaštićen od progona tužilaštva za organizovani kriminal.

Srpski sudovi i tužilaštva ogrezli su u kriminalu i korupciji. Uspostavljeno je stanje svesti i morala kod tužilaca i delilaca pravde koje korupciju smatra načinom života. Najveći broj sadašnjih sudija i tužilaca je uveren da ako služe vrhovima vlasti, mogu da rade što im je volja i da ostvaruju i svoje interese.

Sprega sudija, tužilaca, pojedinih advokata i javnih izvršitelja je skoro neraskidiva, osim angažovanjem prepadnog voda, koji bi munjevitom akcijom pohapsio ove zločince.

Padom Vučićevog režima, njegovim bekstvom ili hapšenjem od strane pripadnika Obaveštajne zajednice SAD-a ili Evropske policije (Europolis), stvorili bi se uslovi da nove vlasti donesu Odluku o lustraciji nosilaca pravosudnih i javnotužilačkih funkcija.

Odlukom novog parlamenta, ili privremenih institucija, bio bi postavljen tranzicioni tužilac, njegovi zamenici i bili bi pripojeni tužilaštvu. Služba za organizovani kriminal MUP-a Srbije, tužilac bi izuzeo sve izveštaje Državne revizorske institucije, zaplenio bi arhivska dokmenta Bezbednosno informativne agencije i nalagao bi Poreskoj upravi da mu dostavi sva dokumenta kojima se ukazuje na korupciju, a Uprava za finansijske istrage Ministartsva finansija bila bi stavljena pod nadzor tranzicionog tužioca.

Tranzicioni tužilac bi odgovarao na pitanja poslanika, građana, medija, pre nego što bude imenovan, o svom dosadašnjem radu.

Tek tada bi se stvorili uslovi da Srbija može da stane na noge.

Ako Vučić pobegne iz zemlje, nastaviće se sa kontinuitetom njegove vladavine, jer se na vlast, nameravaju vratiti oni koji su stvorili Vučića i njegov kartel, udarili temelje deinstitucionalizacije države, među kojima su Dragan Đilas, Borko Stefanović, Marinika Tepić, Boris Tadić...

Dakle, na vlast žele da se vrate oni koji su započeli rastakanje i kriminalizaciju srpskog pravosuđa. Zloglasna ministarka pravde Snežana Malović i njen tadašnji ljubavnik Miljko Radisavljević, tužilac za organizovani kriminal, započeli su reformu pravosuđa, tako što su iz sudova i tužilaštava udaljili, bez ikakvog obrazloženja, oko 700 sudija i još toliko tužilaca!

Sada opozicione stranke, koje okuplja gospodin Đilas, nemaju nikakav program oporavka Srbije, osim što bi od sadašnje vlasti uzeli, za sebe, njihovu imovinu.

Srpski sudovi su i dalje u službi diktatora Vučića i njegove kamarile.

tome svedoče i postupci protiv grupe Veljka Belivuka, kao i suđenje Dijani Hrkalović, Predragu Koluviji...

Dijana Hrkalović vraćena je u pritvor, a suđenje je zakazano za 2. mart, mada tužilac traži najviše pet godina zatvora, te se veća kazna ne može izreći, čak i da je oglase krivom, ali je drže podalje od javnosti.

Skandalozna je uloga Višeg suda u Beogradu, koji je, preko sudije Milene Vasić Pejčić, doneo privremenu meru, po tužbi advokata Aleksandra Cvejića, kojom je poništio odluku vanredne skupštine Advokatske komore Beograda o stupanju advokata ove komore u štrajk, do ispunjenja njihovih uslova.

Advokat Aleksandar Cvejić je izgubio status advokata, jer mu je Poreska uprava oduzela poslovni broj, zbog neplaćanja poreza, ali je sudija, mada nenadležna za odlučivanje, privremenom merom obustavila štrajk advokata. Ovaj presedan moguć je samo u Srbiji, jer bi, eventualno, Upravni sud mogao da suspenduje ovakvu odluku.

Ipak, najveći broj sudija Višeg suda u Beogradu i osnovnih sudova, odlažu suđenja, smatrajući da su beogradski advokati u legitimnom štrajku.

Sudija Višeg suda u Šapcu oglasio se nenadležnim po tužbi za izdavanjem privremene mere, jer i advokati Advokatske komore u Šapcu su izglasali štrajk.

U štrajk su stupili i advokati Advokatske komore u Zaječaru.

Nema te odluke koje ološ koji vrši sudijske i javno tužilačke funkcije, nisu spremni da donesu, da se dodvore vlastima.

Ništa bez prepadnog voda i tranzicionog tužilaštva, da u hodu čiste i sudove i tužilaštva i mafiju koja je okupirala institucije i uspostavila diktaturu u zemlji.

1

Vlast obesmislila referendum!

Odlučivanje građana na referendumu o važnim državnim i lokalnim pitanjima morao bi da bude uzvišeni čin neposredne demokratije u kojem svaki pojedinac može sasvim slobodno da se izjasni. Nažalost, Vučićev režim je važnu temu regulisanja oblasti pravosuđa kroz proces izmene ustava u potpunosti banalizovao i obesmislio svodeći je na proveru baza sigurnih glasova za izbore.

Trenutno se širom Srbije od strane tzv. koordinatora SNS dele kvote za referendumsko izjašnjavanje sa tačno definisanim brojevima koliko koji pojedinac mora da dovede ljudi na referendum i šta ti ljudi moraju da zaokruže. Takođe, svi koalicioni partneri naprednjaka dobili su poruku kako moraju da se na delu pokažu i prikažu stvarni broj svojih glasova kako bi na bazi toga dobili mesta na listama za aprilske izbore. Stvari su do te mere obesmišljene da su koalicioni partneri dobili zadatak da svako na specifičan način zaokružuje DA na referendumskom listiću kako bi se lakše i preciznije brojali njihovi glasači. Nažalost, ali i deo opozicionih kolega je referendumsku kampanju iskoristio za pokušaj pravljenja ili učvršćivanja predizbornih koalicija i takođe za prebrojavanje sopstvenih sigurnih glasova.

Sve ovo je dovelo do toga da ozbiljne primedbe koje su stručni ljudi izneli na račun promene ustava uopšte nisu doprele do građana Srbije i shodno tome oni i neće biti u prilici da se o tome na adekvatan način izjasne. Zbog toga unapred treba reći da je referendum bez bilo kakvog legitimiteta.

Referendum je nelegitiman iz mnogobrojnih razloga, a neki od najznačajnijih jesu da ih je raspisala skupština bez opozicije, da je referendum raspisan neposredno nakon izmena zakona o referendumu. Takođe, nedostatak legitimiteta ogleda se u činjenici da više od 90 % građana nije upoznato sa referendumskom temom. Osnovni cilj raspisivanja jeste da građani iskažu svoj stav i da daju legitimitet, a preduslov da bi glasali na referendumu jeste da znaju o čemu se odlučuje. Nažalost, u situaciji medijske zatvorenosti i nedovoljnog broja javnih rasprava građani su ostali uskraćeni za informacije o predmetu referenduma. Na posletku, ali ne i manje bitno nelegitmnost referenduma postoji i zbog nedostatka dvostrane kontrole izbornog procesa jer prema našim informacijama opozicija ima manje od 30% kontrolora na biračkim mestima.

Nakon pada Vučićevog režima referendum će biti proglašen ništavnim bez obzira na konačni ishod. Svako naredno referendumsko izjašnjavanje građana mora biti u potpunosti oslobođeno partijskog pritiska i predizbornih kombinatorika.

Miroslav Parović,

Narodni slobodarski pokret