(P)likovi

Lov na Aleksandra Vučića ulazi u poslednju fazu

Pošto glava?

Strani centri moći ucenjuju srpskog diktatora dokazima o njegovom kriminalu, koje plasiraju preko Veljka Belivuka. Američke službe seku trase za šverc droge balkanske mafije i hapse pripadnike klana Zvonka Veselinovića. Kinezi odbili molbu srpske vlade za reprogram dugovanja, traže isplatu prispelih rata za kredite, svejedno im je da li u novcu ili naturi. Ucenjen i uplašen, Aleksandar Vučić nudi nagodbu. O Vučićevom planu da državnom imovinom (Kosovom, EPS-om, Telekomom...) otkupi svoju slobodu i šta će da radi ako njegova ponuda bude odbijena, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak saradnik i prijatelj aktuelnog vladara Srbije.

Predrag Popović

Fotografija Aleksandra Vučića našla se na paketima kokaina, koji su zaplenjeni na Tahitiju. Ista ili slična fotografija nalazi se na nezvaničnoj poternici po kojoj američke službe progone šefa balkanskog kartela.

Nova ofanziva na Vučića je počela zaplenom 423 kilograma kokaina, optužbama koje su protiv bivšeg šefa izneli vođe naprednjačkog eskadrona smrti, Veljko Belivuk i Marko Miljković, kao i hapšenjem saradnika Zvonka Veselinovića, koji je osumnjičen za saučesništvo u ubistvu Olivera Ivanovića. Tragovi svakog od tih kriminalnih slučajeva vuku pravo prema Aleksandru Vučiću.

U luci Papete na Tahitiju, 21. septembra, na švedskoj jedrilici zaplenjeno je 423 kilograma kokaina. U akciji su učestvovali agenti američke agencije za borbu protiv narkotika DEA, crnogorska Agencija za nacionalnu bezbednost i lokalna policija Francuske Polinezije. Brod je presretnut na ruti iz Paname ka Australiji. Na paketima kokaina nalazila se fotografija Aleksandra Vučića. Istraga, koju vodi javni tužilac Erve Leroj, još nije otkrila da je ta fotografija nalepljena na drogu kako bi se znalo ko je krajnji korisnik ili iz nekog drugog razloga. To i nije bitno, pošto DEA odavno raspolaže dokazima koji Vučića i njegove najbliže saradnike povezuju sa međunarodnim švercom narkotika.

Osim Predraga Koluvije, zvaničnog vlasnika „Jovanjice", najveće evropske plantaže marihuane, američke službe raspolažu informacijama o kriminalnom klanu Veljka Belivuka, kome je pre neki dan počelo suđenje u Specijalnom sudu po optužnici koja ga tereti za sedam ubistava, dilovanje droge i fizičko zlostavljanje i silovanje jedne žrtve.

- Ja sam član Srpske napredne stranke od 2011. godine. Sa Aleksandrom Stankovićem sam vodio grupu koja je služila za potrebe države. Sprečavali smo pevanja protiv predsednika na stadionu, zaustavljali proteste... Sa Zvonkom Veselinovićem poslali smo članove da sruše Savamalu. Imali smo garanciju da se nijednom članu ništa neće dogoditi, a za to je bio zadužen Veselin Milić - rekao je Belivuk na prvom ročištu

Posle ubistva Saleta Mutavog, krajem 2016, Belivuk je preuzeo komandnu ulogu. Belivuk je u februaru 2017. uhapšen i optužen za pomaganje u ubistvu Vlastimira Miloševića. Tokom suđenja kompromitovani su dokazi protiv Belivuka, pa je oslobođen optužbe.

- Kad sam izašao iz pritvora, došao je Aleksandar Vidojević, koga zovu Aca Rošavi, i rekao da ga "šef" šalje da oformimo novu grupu. Mi svi iz stranke znali smo da Aleksandra Vučića zovu "šef". Novu grupu smo nazvali "Iz Principa". Nismo nastali 2019. godine i nismo kriminalna grupa, kao što tvrdi Tužilaštvo. Vidojević je često prenosio Vučićeve poruke, ali mi smo sumnjali da ih je prenosio tačno. Da je Vidojević ipak čovek od poverenja uverio nas je Darko Glišić, istaknuti član SNS. Glišić je moj dugogodišnji prijatelj. Pomogao sam mu kad je njegovoj supruzi ukraden automobil, "golf 5", ako se ne varam. Glišić je, inače, kum Aleksandra Vučića. Glišić mi je rekao da me prate "u pozitivnom smislu" i informišu se preko moje komšinice Katarine Šišmanović, koja je Vučićeva prijateljica. U njenom stanu smo se Marko Miljković i ja sastali sa Aleksandrom Vučićem. On nam je tada rekao da nije dobro da se viđamo i predložio da se viđamo sa Aleksandrom Vulinom. Ja to nisam hteo. Znam Vulina pre nego što je postao ministar policije. Znam ga sa splavova, ne pohvalno. Sa nekim čovekom uđe u WC i izađe veseo, sa onim tikovima. Dugo radim na splavovima, pa znam kako izgleda osoba koja se drogira - rekao je Belivuk.

Iznoseći odbranu, prvooptuženi je pitao zašto ga vlast nije uhapsila kad je znala da ubija ljude.

- Mesecima smo bili na merama više službi: BIA, SBPOK-a, kriminalističke policije i Evropola. Oni su nam postavili bubice čak i u toalet, snimali su i kad smo imali odnose sa svojim ženama. Znaju kad sam vodio ljubav sa ženom, a ne znaju da sam išao da ubijam ljude. Da li je vama realno da nas je policija puštala da ubijamo ljude. Pritom, nismo mi negde iz žbuna ubijali, pa nisu znali gde, nego sve u kući u Ritopeku, kako kaže tužilac. Onda treba da uhapsite njih što su to znali, a nisu nas uhapsili, što su nas pokrivali. Marko i ja smo u januaru prošle godine išli kod Radoja Zvicera. Jeste, prijatelj mi je i ja sam ponosan što imam takve prijatelje. Nas su pustili da odemo u Crnu Goru i vratili smo se u Srbiju, a mogli smo čarter letom da odemo u Panamu - rekao je Belivuk.

Nije slučajno pomenuo baš Panamu. Mediji su, krajem septembra, objavili vest da je u Panami ubijen Radoje Zvicer, što je kasnije demantovano. Iz Paname je krenuo brod s kokainom, na kome je bila nalepljena Vučićeva fotografija, koji je zaplenjen na Tahitiju.

Belivuk je osporio glavne dokaze i okrivljene svedoke Tužilaštva. Podsećajući da sudovi u Italiji ne prihvataju kao dokaze poruke i fotografije skinute sa "skaj" aplikacije, Belivuk je istakao da su one poslužile za pritisak na članove grupe kako bi pristali da svedoče protiv njega. Belivuk je rekao da su tužioci instruisali svedoke, naročito Bojana Hrvatina, šta da pričaju: "Hrvatin je samo pročitao nešto što on nije napisao, ja ću to dokazati".

Marko Miljković je ponovio navode o tome kako je ministra Vulina upoznao preko advokata Svetozara Vujačića, koji je stic njegove majke. Vulin je tada, u jesen 2019, tražio da mu Miljković nađe "štek za njihove potrebe", Vulinove i Vučićeve. Vučić je kasnije, na sastanku u stanu Katarine Šišmanović, potvrdio da je Vulin njegova desna ruka i da sve rade zajedno. Takođe, Vulin je Miljkovića zamolio da Aleksandru Stepanoviću, predsedniku beogradskog Višeg suda, podvedu starletu Tijanu Ajfon, kako bi mogli da ga kompromituju "jer se otrgao kontroli".

Sudija Vinka Beraha Nikićević je prekinula Miljkovića kako bi ga sprečila da govori o Vučiću i Vulinu.

- Vidim da se vaša odbrana odnosi na predsednika države, ministra, predsednika suda. Kakve to veze ima sa onim što vama tužilaštvo stavlja na teret? Vama ne stavljaju na teret predsednik države i ministar - rekla je sudija Beraka Nikićević.

- Stavljaju! Jesmo li gledali istu televiziju? - odgovorio je Miljković, aludirajući na Vučićeve i Vulinove medijske nastupe u kojima su tvrdili da su optuženi ubijene ljude mleli i od njihovog mesa pravili ćevape.

Belivuk, Miljković, pa i tužioci i sudije, svi znaju da Vučić i Vulin zaslužuju status stranaka u postupku. U pravnoj državi već bi bila pokrenuta istraga koja bi utvrdila da li su Belivuk i Miljković govorili istinu, da li je Vučić bio "šef" tog klana. Međutim, Vučić je šef i kriminalaca iz pravosuđa, zato će ta istraga morati da sačeka njegov pad s vlasti.

Koliko je tragično stanje u srpskom društvo najbolje ilustruje činjenica da svi normalni građani, pa čak i funkcioneri SNS-a, svi više veruju optuženima za višestruka ubistva nego predsedniku države. To zna i Vučić, zato pokušava na sve načine da sakrije tragove svog kriminala.

Kao i u drugim aferama u kojima Vučić ima glavnu ulogu, režimski mediji iznose njegovu odbranu i pobijaju dokaze koje iznose njegovi dojučerašnji saradnici. U pokušaju da od javnosti sakriju optužbe protiv Vučića najdalje je otišao dnevni list Kurir.

Vlasnici i urednici Kurira, u statusu samoproglašenog vanraspravnog veća, zaključili su da Belivukove tvrdnje nisu "dovoljno relevantne da bi bile prenete".

- Inače, Belivuk je početak svog izlaganja pokušao da skrene na političku priču, iznošeći različite optužbe protiv osoba iz vlasti, ne nudeći za to nikakve dokaze. Vodeći računa o javnom interesu i novinarskom kodeksu, Kurir neće dopustiti da se naš medij zloupotrebljava od strane osoba optuženih za najteža krivična dela i delovanje protiv države, osim ako to nije potkrepljeno čvrstim i neoborivim dokazima, jer izjave osoba kojima se sudi za najmonstruoznije zločine, koje po zakonu imaju pravo i da lažu na sudu, nisu dovoljno relevantne da bi bile prenete - navodi se u saopštenju redakcije Kurira.

Vučić uzalud cenzuriše medije. Istinu, možda, može delimično i privremeno da prikrije od šire javnosti, ali to i nije bitno. Istinu o njegovom kriminalu znaju njegove gazde iz inostranstva. Oni raspolažu dokazima, koje objavljuju u skladu sa svojim trenutnim interesima. Kad im zatreba, lako i brzo pritegnu povodac. To su nedavno uradili na Kosovu, kad su dali novi zamajac slučaju ubistva Olivera Ivanovića.

Po nalogu Specijalnog tužilaštva iz Prištine, kosovska policija je pre nekoliko dana uhapsila Milana Mihailovića, osumnjičenog za saučesništvo za ubistvo Olivera Ivanovića. Mihailović je od početka 2019. godine bio u bekstvu, a za njim je bila raspisana poternica. Takođe, njegovo ime se nalazi na američkoj "crnoj listi". Mihailović je znao da odavno postoji nalog za njegovo hapšenje, ali ipak se nalazio u Kosovskoj Mitrovici. Na osnovu toga nastale su pretpostavke da je Mihailović dobrovoljno pristao da se preda.

U Osnovnom sudu u Prištini nastavljeno je suđenje optuženima za učešće i organizovanje ubistva Ivanovića. Na optuženičkoj klupi nalaze se Marko Rošić, Nedeljko Spasojević, Silvana Arsović i Rade Basara, kao i Dragiša Marković i Žarko Jovanović, koji se terete za zloupotrebu službenog položaja. I u trećoj verziji opužnice, po kojoj se vodi postupak, Zvonko Veselinović i Milan Radoičić su označeni kao vođe kriminalne grupe koja se dovodi u vezu sa ubistvom Ivanovića.

Pošto je Mihailović bio blizak saradnik Veselinovića i Radoičića postoji mogućnost da zatraži i dobije status svedoka saradnika. To je najozbiljnija pretnja Veselinoviću, ali i njegovom "šefu" Vučiću.

Strane službe, očigledno, stežu obruč oko Vučića. Nije slučajno nastala serija akcija - zaplena kokaina s njegovom fotografijom, Belivukovo svedočenje i hapšenje Mihailovića - koja je izazvala veliku nervozu u okruženju srpskog diktatora. Pametniji pripadnici dvorske svite već pripremaju odstupnicu, kako bi se od Vučića distancirali na vreme i na bezbednu udaljenost.

Vučić pokušava da spreči širenje panike i rasulo u vrhu kartela. Kumove, stranačke saradnike i poslovne ortake smiruje pričom da sve drži pod kontrolom. Iako ne potcenjuje ozbiljnost hajke, kojoj su ga izložili Amerikanci, Vučić je uveren da s njima može da se nagodi. Aktuelnu garnituru američkih diplomata, koji vode igru, ne može da podmiti novcem, ali ima druga sredstva na raspolaganju.

- Gabrijel Eskobar i Kristofer Hil ne smeju da prime novac, ali i političke odluke imaju nominalnu vrednost - rekao je Vučić svojim najbližim saradnicima.

Vučić smatra da najveću vrednost, koju može da ponudi za otkup svoje slobode i života, ima politička odluka o priznanju državnosti albanske republike Kosovo. Vučićev prevarni plan je jednostavan. Američki pritisak na njega, zbog međunarodnog kriminala, predstaviće kao ultimatum Srbiji zbog Kosova.

Političkom i medijskom kampanjom stvoriće utisak da ni po koju cenu neće priznati nezavisnost Kosova, koju niko i ne traži. Amerikanci zahtevaju samo da se potpiše sporazum kojim će se Srbija obavezati da neće sprečavati ulazak albanskog Kosova u međunarodne institucije. Po istom planu, Vučić će prihvatiti tzv. Nemački nacrt o Zajednici srpskih opština, koji će proglasiti svojom velikom pobedom. Po tom Nacrtu, srpska zajednica na Kosovo i Metohiji dobiće pravo na svoju zastavu, grb i račun, baš kao i svako drugo udruženje građana.

Da bi podigao cenu, Vučić je zapretio ostavkom na funkciju predsednika države. Ako predaja Kosova ne bude dovoljna za otkup glave, izazvaće političku krizu od koje će više štete imati Amerikanci nego on. S tom namerom već je plasirao dve besmislene teorije. Po prvoj, koja se, navodno, nalazi u Nemačkom nacrtu, Srbiji će dobiti garancije Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije da će biti "lider na Zapadnom Balkanu".

Naravno, niko nikome ne može da garantuje liderski status, ali nema veze, Vučiću je važno da to lepo zvuči. Druga teorija sadrži elemente komedije i horora. Vučić je sam sebe proglasio "najvećim srpskim državnim resursom". Tobože, Srbija može bez Kosova i Metohije, bez svega, samo ne bez njega, najvećeg. Za promociju te budalaštine našao je adekvatnog manekena, Dragana J. Vučićevića.

- Ljudi mogu da budu spokojni. Dok je predsednik Vučić na vlasti, Srbija neće uvesti sankcije Rusiji i neće priznati lažnu državu Kosovo. To garantujem, apsolutno sam siguran. Ipak, plaše me neke stvari koje čujem od njegovih saradnika iz stranke.Neki kažu da bi on možda mogao doneti odluku da, ne daj Bože, odluke o uvođenju sankcija Rusiji i priznanju Kosova, prepusti drugima. Neki su mi, iz Srpske napredne stranke, rekli da predsednik razmišlja i o nekoj ostavci u slučaju pritisaka koji bi bili takvi da država s tim više ne može da se izbori. To bi bilo loše, zato molim predsednika, u ime velikog broja građana Srbije i gledalaca Pinka, da, ako je ikako moguće, to ne čini. Siguran sam, a to je činjenica, da danas niko u Srbiji i ovom delu Evrope, ne može da vodi bolju politiku nego što je politika predsednika Vučića - rekao je Vučićević.

Gde je on stao, nastavio je lično Vučić.

- Ja ne bežim od odgovornosti. O ostavci mogu da razmišljam zbog države, mogao bih da se taktički povučem, da kupim šest do devet meseci za državu kako bi se pronašlo rešenje. Ali u ovom trenutku ja ga ne vidim. Spreman sam da razgovaram, ali nam nisu dali šansu. U politici svaki dan morate biti spremni i na ostavku. Ne bežim od toga. Iza mene će ostati bolnice, pruge, stadioni, Hram Svetog Save, muzeji - kaže Vučić.

Iza njega će ostati i grobovi Olivera Ivanovića, Vladimira Cvijana, Dejana Jovića, kao i nekoliko desetina hiljada žrtava njegovih smrtonosnih mera protiv Kovida 19. Ostaće i Velja Nevolja, Sale Mutavi, Aca Rošavi, Predrag Koluvija, Dijana Hrkalović, Zvonko Veslinović, Veselin Milić, bratije Brnabić i Mali, brat Andrej i prestolonaslednik Danilo. Ostaće i uspomena na 700.000 ljudi koji su od naprednjačke vlasti pobegli u inostranstvo.

S druge strane, neće ostati javni resursi. Ono što kartel nije rasprodao i prisvojio uskoro će otići na doboš. Na kineski doboš. Za razliku od Amerikanaca, koje namerava da zadovolji "političkim odlukama koje imaju nominalnu vrednost", Kinezi nisu zainteresovani za takve pogodbe. Oni zahtevaju da im se vrate krediti, svejedno im je da li u novcu ili državnoj imovini.

Srbija do kraja sledeće godine mora da plati oko sedam milijardi evra na ime prispelih rata, među kojima će čak četiri milijarde otići na kineske kredite. Kina je odbila zahtev za reprogram dugovanja.

Vučić je prvi požar ugasio novcem koji je na zajam, s velikom kamatom, uzeo u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Međutim, priramidalna šema, koju je nametnuo kao državni finansijski sistem, više nije dovoljna, ne može da se jednim kreditom otplaćuje drugi.

Vučić je kineske kredite ulagao u nepotrebne infrastrukturne projekte, koji je koristio za svoje propagandne kampanje, a sad ceh mora da plati Srbija.

Umesto novcem, koji nema, Srbija će kineske kredite otplaćivati u naturi. U toku su pregovori o proceni vrednosti nekoliko javnih preduzeća za koje su zainteresovani poverioci iz Kine. U vrhu spiska nalaze se Elektroprivreda Srbije i Telekom. Kinezi su zainteresovani i za zemljište koje se nalazi u vlasništvu republike ili pojedinih gradova i opština.

Pored svih spoljnih, Vučića muče i problemi na domaćoj političkoj sceni. Kao što sada najavljuje napuštanje funkcije predsednika Srbije, tako je posle aprilskih izbora najavio odlazak s mesta predsednika Srpske napredne stranke. Ubeđen da je najpametniji na svetu, za nasledika je projektovao Aleksandra Šapića. Na taj mamac je ulovio Šapića i uvukao ga u SNS. Sad se kaje.

Čim je izabran za gradonačelnika Beograda, Šapić je počeo da se ponaša kao ostrašćeni protivnik SNS-a. Ekspresno je smenio deset direktora gradskih preduzeća, kao i sve članove dosadašnje naprednjačke gradske uprave. U sve gradske institucije instalirao je ljude od svog poverenja, a oterao ili marginalizovao sve koji su pod kontrolom Andreja Vučića ili Gorana Vesića. Šapić je raskinuo nekoliko masnih ugovora, od kojih su provizije završavale u stranačkom i Vučićevom sefu.

Ako do kraja godine, kada bi trebalo da se održi izborna skupština SNS-a, bude izabran za predsednika stranke, Šapić će reforme nastaviti čišćenjem svih Vučićevih kadrova, pa i rušenjem kulta ličnosti "šefa" kartela. S namerom da to predupredi, Vučić je pokrenuo političku i medijsku hajku protiv Šapića. Osim što ga proziva na naslovnim stranama svojih biltena, Vučić je naredio da se organizuju pobune radnika u gradskim preduzećima. Operativni deo prljavog posla je obavio Vesić, koji je grupu sindikalaca iz Gradskog saobraćnog preduzeća doveo pred Gradsku skupštinu da vređaju Šapića. Ne tako davno, na zahtev Vučića tako je Belivuk organizovao svoje ortake da pred stanom Dragana Đilasa, koji je tada percepiran kao lider opozicije, skandiraju "Hej, hej Đilase, vrati pare, lopove". Pošto je Belivuk sprečen, sad Vesić organizuje bukače protiv trenutno najistaknutijeg i najopasnijeg opozicionara Šapića. Da bi pojačao pritisak, Vučić je na Šapića pustio i satelite iz opozicije. Odbornici Đilasove Stranke slobode i pravde pokrenuli su inicijativu za smenu gradonačelnika zbog ozakonjenja nelegalno izgrađenog objekta na Bežanijskoj kosi. Iako ni kompletna opozicija, ni kad bi baš svi njeni odbornici podržali taj predlog, ne bi imala većinu za obaranje Šapića, nije isključeno da do toga dođe uz pomoć naprednjaka. Konkretizovana pretnja smenom s mesta gradonačelnika poslednja je Vučićeva opomena Šapiću. Kakav odgovor će dobiti može da se nasluti po tome što je Šapić, mimo Vučićevog znanja i odobrenja, na vreme obezbedio legalizaciju svoje kuće, i to u saradnji sa dvadesetak funkcionera iz gradske uprave i državnih institucija. To pokazuje da su i naprednjaci procenili da im se više isplati da stanu na Šapićevu, nego na Vučićevu stranu.

Usled svih muka, koje ima sa američkim obaveštajnim i političkim progoniteljima i kineskim poveriocima, poslednje što Vučiću treba je raskol u stranci. Međutim, iako se plaši otvorenog sukoba, Vučić mora da igra na kvarno i podlo, u skladu sa svojim karakterom. Za razliku od Šapića, koji rizikuje politički rejting, Vučić u tu utakmicu ulaže svoju budućnost. Ako Amerikanci odbiju trgovinu i nastave s objavljivanjem dokaza njegovih kriminalnih i korupcionaških afera, Vučiću neće preostati ništa drugo do da se vrati na radikalska podešavanja, da opet zapleše po tvrdim velikosrpskim notama ne bi li pokušao da opstane na vlasti. A, to ne može bez stranke.

Amerikanci seku jednu po jednu trasu za krijumčarenje narkotika, uništavaju osnovnu privrednu delatnost naprednjačkog kartela. Samo je pitanje trenutka kad će narediti srpskim tužiocima da pokrenu istragu protiv Vučića.

Kad dobije takav zadatak, Zagorka Dolovac se neće dvoumiti ni sekund. Toliko će trajati i Vučićev opstanak na slobodi. Što pre do toga dođe, to bolje za građane Srbije. Što se više bude odlagalo takvo rešenje, Srbija će biti u većem gubitku, i u materijalnim dobrima i u ljudskim resursima.

Sve opcije su moguće, samo ne i ona po kojoj bi Vučić dobrovoljno pristao da ode s vlasti i pristane da se suoči s vlastitom odgovornošću. Na to će morati da bude prinuđen, a za sve je bolje da ga prinude građani Srbije, nego strani politički i poslovni poverioci.