Ekonomija

Strane banke, nacionalna privreda i razvoj (12)

Nacionalno ili strano bankarstvo u Srbiji

Razvojna paraliza privrede, socijalnog i društvenog sistema. Svedoci smo opšte paralize privrednih tokova i poslovanja uzrokovanih širokom virusnom (brzo širećom) infekcijom. Međutim, ova nova kriza samo je produbila probleme i otkrila sve slabosti privrede, društva i sistema na kojem funkcionišu, smatra prof. dr Slobodan Komazec.

Prof. dr Slobodan Komazec

28. Strateški pravci transformacije banaka

Strateški pravci transformacije (reformisanja) poslovnog bankarstva u tržišnom svetu ogledaju se kroz stvaranje snažnih bankarskih institucija koje mogu garantovati finansijsku sigurnost i stabilnost, diverzifikaciju investi cionih ulaganja i razvoj međunarodne trgovine. To odražava proces ubrzane integracije u bankarstvu uporedo sa procesom deregulacije u finansijskoj sferi i formiranjem tzv. finansijskih supermarketa, oni ugrožavaju brojnog malih i patuljastih banaka koje su isključivo oslonjene na šaltersko poslovanje.

Informaciona bankarska tehnologija i potpuno novi značaj ekonomije obima u poslovnom bankarstvu, već otvara novi svetski problem koji označava proces drobljenja postojećih banaka i njihovo svođenje na internacionalnom tržištu na broju od 40-ak najvećih bankarskih giganata. To se, naročito, događa na prostoru EU od 1.1.2002. godine.

Transformacija svetskog poslovnog bankarstva ogleda se, videli smo i u procesu preorijentacije sa specijalizovane na univerzalne banke. Tradicional nim finansijskim sistemima konvenirala je specijalizacija finansijskih institucija sa potpunim isključivanjem konkurencije između različitih vrsta finansijskih institucija. Nekada je izvršena striktna distinkcija između komercijalnih bana ka koje se bave kreditnim poslovima i klasičnim bankarskim uslugama vezanim za novac, s jedne strane, i investicionih banaka i akcionarskih kompanija, koje se bave berzanskim poslovima investiranja i kupovanja i prodaje hartija od vrednosti, s druge strane.

Od tada pa nadalje, investicione banke organizuju i obežbeđuju upis određenog iznosa akcija i obveznica, povezuju kreditore i dobitore, distribuiraju hartije od vrednosti, sprovode fizije i preuzimanje privred nih preduzeća, organizuju konzorcijume i sindikate banaka, u cilju obezbeđenja neophodnih sredstava za određene kompanije i javne ustanove. Oni daju savete o potencijalnim oblicima finansiranja konkretnih poslova i utiču na alokaci ju resursa, uz naplatu tržišne bankarske provizije. Međutim, akceleracijom inovacionih finansijskih i bankarskih procesa i ekspanzijom finansijske li beralizacije i deregulacije finansijskih institucija „vodila" se snažna bankarska konkurentna borba.

Nestalo je striktno bilansno funkcionalno razgraničenje iz među komercijalnih banaka (koje kreiraju novac) i štednih i drugih finansijskih institucija (koje vrše distibuciju postojeće štednje i akumulacije). Univerzalna bankarska pravila vraćaju se na finansijsku scenu savremnog tržišnog sveta, koji je ipak pogrešio sa prenaglašenom finansijskom liberalizacijom i preterao sa predimenzioniranom finansijskom deregulacijom. Stoga, univerzalna poslovna banka savremenog tipa vrši kratkoročno i dugorčno kreditiranje, kofinansiranje i sufinansiranje, potrošačko kreditiranje, finansiranjei promovisanje izvoznih aktivnosti, projektno finansiranje, naučnostručne ekpertize i tehnološko-informativne funkcije u cilju povećanja mogućnosti disperzije rizika, povećanja likvidnosti i sigurnosti i podizanja nivoa efikasnosti i racionalnosti.

Centralna inovacija u univerzalnom poslovnom bankarstvu je redukcija tradicionalne bankarske kreditne aktivnosti u korist potpuno novih oblika mobilizacije, plasmana i prometa novčanim sredstvimau formi profilisanog finansijskog biznisa i visoko profitonosnog promovisanja novih bankarskih proizvoda. U osnovi, radi se i o novim kanalima bankarskih usluga i finansijskih proizvoda, ali i o ofanzivnoj strategiji osvajanja novih bankarskih tržišta i očuvanja već zaposednutih tržišta u svetu. Banke se sve više okreću od odnosa sa realnom privredom ka berzanskim spekulativnim i visokoprofitnim operacijama. Banke ulaze u spekulativne poslove.

29. Globaiizacija, deregulacija i poslovna strtegija savremenog bankarstva

Novi postulati poslovne strategije savremenog bankarstva po pravi polaze od internacionalizacije koja je rezultat profitne motivisanosti tržišno orijentisanih banaka. Najveće svetske banke sada se javljaju u formi multinaci onalnih banaka koje osnivaju predstavništva, poslovne jedinice i komercijalne banke, koje postaju centralni kanal retransfera privatnog kapitala. Globalizacija svetskog tržišta i internacionalizacija proizvodnje nametnule su potrebu sve razuđenije bankarske mreže u cilju što većeg približavanja banaka svojim klijentima. Sasvim je izgledno daje otvoren put globalizacije i internacionali zacije poslovnog bankarstva, koji vodi u pravcu nastanka novog modela tran snacionalnog bankarstva.

Takav koncept u razvoju bankarstva sekularnim tendencijama pojačan je dinamikom internacionalizacije bankarskih aktivno sti. U bliskoj perspektivi to može dovesti do pravog procesa u obliku mondijalizacije, koji akcelerira čvrstu međuzavisnost bankarskih sistema tržišnih privreda. U tom kontekstu, zemlje u razvoju otvaraju svoje bankarske jedinice u razvijenim privredama u cilju pribavljanja finansijskih sredstava, inoviranja tehnologije poslovanja, pribavljanja potrebnih informacija o svetskim ekonom skim, bankarskim i finansijskim trendovima, kamatnim stopama i deviznim kursevima, o perspektivama novih investicionih ulaganja itd.

Budući svetski (regionalni) raspored banaka uglavnom će zavisiti od atrak tivnosti zemlje lokacije (V. Britanija i SAD), od atraktivnosti proizvodnih i neproizvodnih delatnosti, od bogatstva resursa i od sigurnosti profita (države Srednjeg i Bliskog Istoka), od mogućnosti direktnih investicija (Japan, Sin gapur, J. Koreja, Hong Kong, Tajland, Malezija), od mogućnosti davanja i uzi manja kredita i od povoljnosti za bankarske operacije, itd. to su ujedno i novi putevi multinacionalizacije poslovnih banaka koji determinišu fizionomiju i poslovnu strategiju transformisanog bankarstva.

Globalni procesi megaintegracije najvećih banaka sveta nastavljeni su i dalje.

Nova strategija i poslovna orijentacija banaka u budućnosti polazi od internacionalizacije banaka i potrebe uvođenja nadzora nad njihovim poslovanjem. To znači da su procesi univerzalizacije i internacionalizacije uslovili jačanje nove regulativne uloge države nad bankama. U osnovi, radi se o svojevrsnom „sudaru" između povećane deregulacije finansijskog sistema unutar pojedinih zemalja i povećane regulacije međunarodne bankarske aktivnosti.

Radi se, dakle, o globalizaciji finansijskih aktivnosti i sui generis regulaciji svetskih bankarskih aktivnosti u cilju harmonizacije odnosa između zemalja, gde su banke osnovane i zemalja gde banke obavljaju svoje aktivnosti. Pored toga, eliminisanje diskriminacije inostranih banaka, izjednačavanja statusa domaćih banaka sa statusom međunarodnih banaka, redukcija prenaglašenog normativizma i preterane liberalizacije, smanjenje rizika bankarskog poslo vanja, porast likvidnosti i solventnosti, umanjenja rizika u međunarodnom bankarstvu po osnovu deviznog poslovanja i kreditiranja te eliminisanja novog rizika po osnovu ročne transformacije velikih iznosa kratkoročnih depozita, sve su to već prisutni procesi u bankarstvu.

30.Poslovna orijentacija banaka u budućnosti

Nova poslovna orijentacija banaka u svetu inducirala je potrebu da velike komercijalne i investicione banke polako počinju da kupuju specijalizovane institucije radi obavljanja nebankarskih poslova. Velike osiguravajuće kom panije počele su da se bave finansijskim posredovanjem, a velike trgovine po staju finarisijski supermarketi. Investicione banke otpočele su sa kupovinom građevinskih firmi. Komercijalne banke su otpočele da se bave poslovima upisa hartija od vrednosti. Nove bankarske holding kompanije su potpuno novi oblik amortizacije udara državnih mera (koje polaze od separacije ko mercijalnog i investicionog bankarstva) pomoću međusobnog spajanja bana ka i njihovog reorganizovanja. Oni teže deregulaciji aktivne kamatne stope, ukidanju separacije bankarskih poslova na pojedine finansijske institucije, ho mogenizaciji finansijske uslužne industrije, brisanju razlike između banaka i štedionica, obavljanju nebankarskih poslova od strane banaka (i bankarskih poslova od strane nebankarskih finansijskih organizacija).

To je navelo Komisiju EU da predloži harmonizaciju pravila igre sa internacionalizacijom nadzora koji polaze od tri principa, i to: 1) Slobodno kretanje kapitala, 2) Pravo obavljanja finansijskih usluga van nacionalnih granica i 3) Pravo osnivanja finansijskih timova na celokupnom prostoru EU sa jedinstve nom dozvolom za osnivanje banaka i stvaranjem jedinstvenog tržišta finan sijskih usluga. To je otvorilo ad hoc proces približavanja nacionalnih sistema nadgledanja banaka i kontrole bankarske aktivnosti. Sve to implicira održava nje stabilnosti i sigurnosti finansijskog sistema preko određivanja minimalnih stopa kapitala, kontrole likvidnosti, obezbeđenje banka od udara potenci jalnih gubitaka, regulisanje bankarske strukture, uvođenje sistema trajnog osiguranja depozita i utvrđenje novih postupaka u slučaju stečaja banke.

Globalizacija i deregulacija u bankarstvu dovela su do neviđene kon kurencije unutar industrije finansijskih usluga, do sveopšte marketizacije finansijskih aktivnosti. Došlo je do neslućenog prodora marketing strategije u poslovnoj politici banaka sa očiglednom težnjom za sve većim profitom, za poboljšanje konkurentske pozicije banke, ali i za opstanak banke na postojećim moćnim svetskim finansijskim tržištima.

Otuda, poslovne banke počinju da se bave dečjom štednjom, kreditiranje mladih bračnih parova lizingom, faktoringom, osiguranjem (preko svojih specijalizovanih kompanija), stambenom izgradnjom, otvaranjem svojih firmi, kreiranjem novih bankarskih proizvoda u širenju finansijskih usluga. U praksi je naglo porasla sklonost banaka da posta ne trgovac i sklonost trgovca da berzanskim poslovima postane bankar. Otvorio se, dakle, novi proces opšte finansijalizacije nacionalnih i svetskih tržišta.

Homogenizaciju i harmonizaciju u bankarstvu po pravilu, videli smo, nastavlja sekjuritizacija - koja je otpočela sa zvaničnom deregulacijom ban karstva, sa početkom emitovanja hartija od vrednosti od strane komercijalnih banaka i sa pretvaranjem svojih zajmova u tržišne oblike. Tako je počelo ra znim pomeranjem kreditnog tržišta ka tržištu kapitala i sa naglim brisanjem granica između investicionog i komercijalnog bankarstva. Taj proces nemi novno je pratio proces promena u načinu finansijskog posredovanja.

Zapravo, indirektni kreditni odnos je supstituisao direktno kreditiranje i otvorio novi proces svojevrsne dezintermedijacije banaka, koje su odmah pribegle tržištu vrednosnih papira. To je dovelo do povećane intermedijacije nebankarskih finansijskih institucija, pošto je već došlo do naglog smanjenja priliva finansijske štednje preko banaka i do sve veće mase novčanog kapitala izvan bankarske intermedijacije.

Poslovne banke su, stoga, bile prinuđene na kontraudar, šire njem vanbilansnih stavki i novim prodorom u oblast direktnog finansiranja preko tržišta hartija od vrednosti, kako bi se reafirmisao proces reintermedijacije u bankarstvu. Poslovne banke su bile prinuđene da diversifikuju svoju delatnost i da pristupaju novim organizacionim forumima u vidu tzv. finansijskih konglomerata ili finansijskih holdinga, koje pokrivaju sve finansijske operacije. Ova nova organizaciona struktura je dosta rizična i glomazna, ali biznis uspešno uključuje komercijalne banke, osiguranje, mrežu robnih kuća, hipotekarne banke, investicione banke, finansijske supermarkete i zajedničke firme. Zbog toga, svetska bankarska industrija nije više „čista".

Novoj biznis filozofiji poslovnog bankarstva, naročito pri definisanju ofanzivne poslovne strategije, potrebno je institucionalno pridodati imperativ formiranja tzv. strukturnih fondova, koji bi bili povezani sa penzionim fondo vima, fondovima za razvoj i investicionim fondovima, kao institucionalnim investitorima sa rastućom funkcijom u privredama u tranziciji sa deficitom akumulacije (štednje).

31.Finansijske inovacije i odumiranje tradicionalnog bankarstva

Inovativni bankarski poslovi

Tradicionalni bankarski sistem zasnivao se na konceptu strogog razgra ničenja između poslovnih banaka (kao kreatora novca preko kratkoročnog kreditiranja) i drugih finansijskih institucija (koje vjrše transfer finansijskih viškova). Ovakav sistem diskriminisao je poslovne banke u odnosu na ostale finansijske institucije, što je u uslovima brzog razvoja finansijskog tržišta dovelo do pomeranja strukture finansijske aktive na štetu poslovnih banaka. Drugim recima, došlo je do smanjenja procentualnog učešća poslovnih banaka u ukup nim tokovima finansijskim prelivanja.

Na to je usledio odgovor poslovnih banaka u vidu brzog razvoja inovativ nih bankarskih poslova koji je bio rezultat deregulacije poslovnog bankarstva kojim se eliminisana postojeća diskriminacija i poslovne banke su dobile rav nopravnu poziciju sa ostalim finansijskim institucijama. Veoma dinamičnom širenju inovativnih bankarskih poslova dosta je doprineo i brz razvoj telekomunikacionih i informacionih tehnologija.

Uz pomoć inovativnih poslova banke nastoje da što uspešnije optimiziraju odnose između likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. Međutim, globalno posmatrajući brz razvoj finansijskih inovacija uz istovremene procese deregu lacije finansijske sfere, pojačane konkurencije, desegmentacije i globalizacije finansijskih tržišta, uz sve pozitivne efekte koji sa sobom nosi, potencijalno‚u sebi sadrži i povećan sistematski rizik i nestabilnost. To stalno treba imati u vidu kako se dinamičan razvoj u ovoj oblasti ne bi otrgao kontroli i doveo do nesagledivih posledica, ne samo u bankarskom sistemu, nego u celokupnoj finansijskoj i ekonomskoj sferi, te društvu u celini.

2)Sekjuritizacija bilansa banaka

Savremeno bankarstvo se uočava s tendencijom porasta nekreditnih u odnosu na kreditne plasmane, odnosno da krediti postepeno ustupaju sve veći prostor plasmanima poslovnih banaka u hartije od vrednosti. Proces prestrukturiranja bankarskih plasmana u korist hartija od vrednosti naziva se sekjuritizacijom.

Kada se govori o sekjuritizaciji kredita pod tim se podrazumeva konkret na operacija poslovne banke koje znače transformaciju bankarskih kredita u hartije od vrednosti (obveznice) emitovane na bazi tih kredita, odnosno transferisanje već plasiranih kredita u utržive obveznice na osnovu tih kredita.

U procesu kreditiranja sve funkcije u vezi sa konkretnim kreditnim plasma nom vrši banka koja odobrava kredit, dok je u procesu sekjuritizacije kredita taj proces složeniji i u njega je uključeno više banaka (među kojima i banka koja je odobrila kredit), institucionalni investitori, brokersko-dilerske firme, rejting agencije itd. Proces sekjuritizacije kredita može se podeliti u više faza, i to:

1)Inicijalna faza,

2)Strukturisanje,

3)Poboljšanje kredita,

4)Promet sekjuritizovanog kredita,

5)Servisiranje.

U inicijalnoj fazi banka odobrava kredit kao da se radi o klasičnom bankar skom kreditu. To znači da banka mora da raspolaže sa depozitnim ili na drugi način stvorenim potencijalom. Banka mora da izvrši odgovarajuću kreditnu analizu kako bi utvrdila kreditnu sposobnost preduzeća ili domaćinstva koja dobijaju kredit. Da bi banka određeni kvantum kredita mogla da transformiše u obveznice, mora se obezbediti finansijski aranžman po kojem neka druga finansijska institucija prihvata da emituje obveznice na bazi pula kredita gru pe banaka. Postoji određeni minimalni prag da bi se mogla izvršiti konverzija kredita u obveznice.

Strukturisanje novokomponovanih obveznica je ključni deo u ukupno pro cesu sekjuritizacije kredita. Radi se o programiranju novih strukturalnih ka rakteristika obveznica u odnosu na strukturalne karakteristike kredita, iako ti krediti predstavljaju osnovu za emisiju obveznica. Smisao procesa struktuiranja sastoji se u transformaciji rizika i prinosa na način koji je u skladu sa interesima investitora. Tako se rokovi dospeća i druge karakteristike obveznica mogu modifikovati kako bi odgovarali preferencijama investitora. Cilj je da se stvori takva struktura novokomponovanih vrednosnih papira koja će biti skrojena prema željama investitora, pri čemu se mogu praviti razne kombinacije u zavisnosti od očekivane strukture investitora. Promena strukturalnih karakteristika novog oblika finansijskih aktiva može se označiti kao „prepakovanje" novčanih tokova inicijalnih kredita u novčane tokove novoformiranih obveznica. Tako nastaju nove obveznice na bazi ranije emitovanih kredita, odnosno aktive banaka.

Poboljšanje kredita je veoma značajan segment u procesu sekjuritizacije kredita. Radi se o poboljšanju kvaliteta kredita u odnosu na kvalitet bazične aktive na kojoj se on zasniva. Suština procesa poboljšanja kvaliteta („oplemenjavanja") kredita sastoji se u uključivanju nekoliko finansijskih institucija koje učestvuju u garantnim procesima. Na taj način je kreditni rizik znatno oboren, što je vrlo značajno sa gledišta investitora i njihove želje da kupe obveznice sa minimalnim rizikom. Pri tome inicijalna banka može, ali ne mora, da bude uključena kao garant isplate kredita.

Promet sekjuritizovanog kredita sastoji se najpre u primarnoj prodaji obve znica emitovanih na bazi pokrića u vidu kredita banke. Stoji mogućnost prodaje ovih obveznica na sekundarnom tržištu. Smisao je da hartije od vrednosti dođu u ruke institucionalnih investitora, za koje se pretpostavlja da će ih držati duže vreme. Institucionalni investitori mogu, u skladu sa svojom portfolio politikom, da ove obveznice prodaju i pre roka dospeća. Stoga razvijeno tržište sekjuritizo vanog kredita zahteva i finansijske posrednike koji olakšavaju prometne procese na primarnom i sekundarnom tržištu ovih obveznica.

Servisiranje se odnosi na službu dugova po inicijalnim bankarskim kre ditima koji su podloga za kasnije emitovane obveznice. Servisiranje vrše one banke koje su odobrile kredite koji su kasnije ušli u pulove da bi se na osnovu toga emitovale obveznice. Ukoliko je pul stvoren od konzorcijuma banaka, svaka banka servisira kredite koje je ona odobrila.

Svaka banka kao inicijator odgovorna je za naplatu kamate i glavnice kredita, kao i za transfer tih sredstava u korist posebne finansijske instituci je (poverenika), koji onda ovaj novac dalje transferiše investitorima. Ukupni novčani tokovi novoformiranih obveznica u principu treba da bude izjedna čen sa novčanim tokovima primarnih bankarskih kredita, s tim da njihova vremenska kompozicija može da bude drukčija s obzirom na obrasce koji su korišćeni kod restrukturisanja.

Sekjuritizaciju kredita mogu da vrše razne finansijske institucije (banke, brokersko-dilerske firme, osiguravajuća društva itd.), pri čemu postoje razne mogućnosti tržišnog kombinovanja raznih tipova finansijskih institucija koje mogu da učestvuju u svakoj od pomenutih faza.

Sekjuritizacijom kredita poslovna banka obezbeđuje veću likvidnost i pro fitabilnost svojih plasmana i znatno smanjuje kamatni i kreditni rizik.

Poslovne banke obezbeđuju veću sopstvenu likvidnost imajući u vidu da su krediti (za razliku od plasmana u hartije od vrednosti) oblik nelikvidne aktive banaka. Poslovne banke su sve manje zainteresovane da u svojoj aktivi drže kredite do roka dospelosti, već nastoje da odobravaju kredite koje sekju ritizacijom transformišu u likvidne hartije od vrednosti.

Sekjuritizacijom kredita poslovna banka je u stanju da poveća svoju profitabilnost povećavajući ukupne plasmane kroz višestruko povećanje svoga kre ditnog potencijala. Prodajom odobrenih kredita posredstvom emisije hartija od vrednosti poslovna banka dolazi do novih sredstava koje može da usmeri u nove plasmane.

Odobravajući kredite sa fiksnom kamatnom stopom postoji rizik od promena kamatnih stopa, a on je veći što je rok povraćaja kredita duži. Se kjuritizacijom kredita poslovna banka je u stanju da rizik fiksnih kamatnih stopa prenese na krajnje investitore, kupce hartije od vrednosti (obveznice) emitovane na bazi sekjuritizacije kredita.

Sekjuritizacijom kredita smanjuje se i kreditni rizik, jer se emituju viso kokvalitetne hartije od vrednosti, gde nekoliko uglednih finansijskih institucija učestvuje u garantnom procesu i gde su ove hartije od vrednosti verifikovane od strane poznate rejting agencije (obično je najniži rejting AA). Zbog toga su investitori spremni da plasiraju svoja sredstva u hartije od vrednosti (obveznice) emitovane na bazi sekjuritizacije kredita. To doprinosi pospešivanju samog pro cesa sekjuritizacije.

32. Elektronsko bankarstvo i automatizacija finansijskih transakcija

Razvoj elektronskog bankarstva

Savremeno bankarstvo uvodi iz godine u godinu sve više inovacija u svoj rad. Banke daju podsticaja da se razvijaju nove i atraktivnije metode poslovanja jer koriste nove tehnologije. Razvitkom informacione tehnologije sve se više u poslovanju banaka javlja situacija da se podaci o poslovnim transakcijama na laze u okviru kompjuterskog sistema (baze podataka), odnosno na magnetnim medijima, dok se poslovanje na papiru (dokumenti) pojavljuju samo kao nusprodukt. Za takav način poslovanja počeo se u praksi koristiti pojam elektronsko bankarstvo. Treba spomenuti da ima autora koji taj pojam vezuju za pojavu tzv. pametne kartice (kreditne kartice s ugrađenim kompjuterskim čipom), ali nema bitne razlike između čipa na kartici i onih koji se ugrađuju u terminske i kompju terske sisteme. Isto tako nije bitno da li je nešto pohranjeno u memoriju čipa ili na nekom drugom mediju u sistemu. Stoga ćemo se u daljem razmatranju koristiti pojmom elektronsko bankarstvo u širem smislu. Iz razloga što pojam elektronsko bankarstvo obuhvata i tzv. kućno bankarstvo preko mreže videotexa.

Elektronsko bankarstvo omogućuje sve veće korišćenje bankarskih usluga po sistemu „samousluge". Savremeni trendovi u bankarstvu podrazumevaju da se sve više poslova prenese na korisnike usluga. Korisnici imaju vlastitu opremu za obradu podataka zainteresovani su radi vremenskih ušteda u svom radu, da poslovanje sa bankom obave što brže, pa čak i pod uslovom da to za njih znači veće troškove.

Svetsko bankarstvo prihvatilo je tekovine elektronskog bankarstva tako da se savremeno poslovanje ne može ni zamisliti bez odgovarajuće tehnolo ške podrške. Bankarske transakcije usmerene su tako da se potencijali banaka preko noći plasiraju u zemlje gde je u to vreme dan (radno vreme banaka i finansijskog tržišta). Na taj način banke posluju onda kada se u njihovom sedištu završilo radno vreme. U stvarnosti kreditni potencijal banaka figurira samo u kompjuterskim sistemima, dok se dokumenti, hartije od vrednosti, efektiva i slično javljaju kasnije. Izravnavanje potraživanja i dugovanja takođe se obavlja preko povezanih sistema, što daje nove karakteristike poslovanju. Uvođenjem elektronskog bankarstva, izreka „vreme je novac" postaje sve više realnost.

Elektronsko bankarstvo (Electronic Banking) je termin kojim se u infor matici naziva korišćenje računara u bankarskom poslovanju. Pružanje mno gih bankarskih usluga odvija se uz podršku računara i informatike. Podaci. „ automatski i bez papirnog dokumenta zahvataju, određuju i dalje prosleđuju. To omogućava da komitent nezavisno od bančinog šaltera u bilo kom trenutku može da obavi svoje bankarske poslove.

Elektronsko bankarstvo - pravci razvoja

Elektronsko bankarstvo se prvi put javlja u SAD. To je omogućilo američ kim bankama da svojim velikim komitentima obezbede informacije o stanju na računu (i obavljenim transakcijama) na najkraći i najefikasniji način. Poste peno se ovaj sistem unapređivao menjajući celokupno finansijsko ponašanje u društvu. Suština je u mogućnosti obavljanja najraznovrsnijih finansijskih tran sakcija kao što su deponovanje i podizanje plata, plaćanje računa, otplata kre dita ih poravnanje računa između kompanija bez papira, čekova i gotovine.

Ova tehnologija početkom sedamdesetih godina označena je kao EFT elek tronski prenos sredstava (Electronic Funds Transfer) sistem. EFT obuhvata elektronske sisteme koji transferišu novčana sredstva i zapise u vezi sa tim, bez papira koristeći kompjuterske komunikacije. Brojni su faktori koji su podsticajno delovali na razvoj EFT sistema. Ideja je potekla od banaka koje su bile motivisane sa svojim klijentima, ulagačima, kompanijama, potrošačima, pruže marketinški što bolju uslugu.

Uz to su išle mogućnosti smanjenja troškova šalterskih opera cija, jer je došlo do smanjenja radno intenzivnih poslova. Takođe, to je značilo i stvaranje novih izvora prihoda kroz ostvarenje novih proizvoda, proširenje tržišta i održavanje konkurentnosti u uslovima deregulacije bankarskog poslo vanja. Prednosti od korišćenja ovog sistema imaju i bančini komitenti, jer brže, tačnije, a često i jevtinije obavljaju sve vrste finansijskih transakcija.

S druge strane, istovremeno su delovi i faktori ograničenja: visoki inicijalni troškovi za uvođenje opreme, spore promene zakonskih propisa vezanih za tok papirne dokumentacije, spor razvoj tehnologije u ovoj oblasti, spore promene stečenih navika klijenata, unapređenje klasičnih sredstava plaćanja kao što su čekovi, itd.

Paralelno se razvijao POS (plaćanje na mestu prodaje - Point of Sale) sistem i koncept ATM (Bankomati - Automated Telier machine). POS je omogućavao naplatu na mestu prodaje, a ATM je omogućio obavljanje gotovo svih bankarskih poslova sa građanima bez prisustva službenika, korišćenjem kompjuterskih terminala. Svi ovi sistemi uglavnom su se nezavisno razvijali, ali su vremenom integrisani u ono što danas nazivamo elektronskim bankarstvom.

33. Nacionalno ili strano bankarstvo u Srbiji

Bankarstvo kao veliki sistem dat je u ruke stranog kapitala. Nacionalno bankarstvo je gotovo simbolično. Ovo se posebno odnosi na državne banke.

U vlasničkoj strukturi sredstava u bilansnoj sumi strane banke učestvuju sa 86%, isto toliko i u strukturi formiranog kapitala, dok država učestvuje sa 7,1% u bilansnoj sumi i u kapitalu banaka sa 4,5%. Privatne banke u bilansnoj sumi učestvuju sa 6,8% i u kapitalu 9,5%. Moć banaka i vođenje politike koncentracije sredstava u bankarstvu i usmeravanju sredstava kroz kreditnu politiku nalazi se u rukama (i interesima) stranog kapitala.

Bankarski sektor se u prikupljanju sredstava oslanja na domaće depozite i štednju (akumulaciju). Strane banke su u kapitala banaka unele simbolična sredstva, dok u potencijalu banaka devizna sredstva se uglavnom odnose na sektor stanovništva. To su klasično „domaća" sredstva i štednja.

Po čemu su to strane banke (mada imaju većinski panet akciza)? Najveći deo svoje politike zasnivaju na domaćim izvorima, ali ih usmeravaju prema svojim prioritetima u poslovnoj politici, profitnom motivu, ali ne i razvojnoj politici i investicijama domaće privrede. Bankarski koncentrisani kapital nije u funkciji razvoja realne nacionalne ekonomije, već dominantno finansijskih (depozitno - kreditnih) profitabilno - sigurnosnih aktivnosti (privatnog ili stranog interesa nosilaca kapitala u bankama).

U prethodnom delu ove analize detaljnije je vršena analiza kompleksne bankarske politike, uloge banaka i kapitala u funkcionisanju privrede i društva, usmeravanja sredstava i efektima ove politike, kao i odlivu nacionalne štednje (akumulacije)u inostranstvo upravo preko banaka. Ostvareni (bolje reći zahvaćeni) profit ne ulazi u procese refinansiranja, privredni organizam slabi (samofinansiranjem), dok se dugovi privrede i države astronomski povećavaju.

Narkomanska zavisnost privrede od kredita banaka (u zemlji i uzetih u inostranstvu) se povećava i postaje eksponencijalna funkcija čiste egzistencije.

Strane banke i strani (zajmovni) kapital nikada i nigde nisu razvili nacionalnu privredu. To je razrađeni mehanizam finansijske kolonizacije i stvaranje visoke uvozno zavisne privrede. Nacionalni razvojni potencijali se „tope", nestaju, ili se predaju u ruke vampirskom stranom kapitalu (prodajama, ulaganjima, direktnim stranim investicijama, zajmovima). Taj sistem je u Srbiji u punom pogonu.

Stoga, kao što već godinama zagovaram, banke moraju u najvećem delu da pređju u nacionalno bankarstvo. Preko takvih banaka ako bi se domaći depoziti i štednja usmeravali u izabrane prioritete razvoja, vršila kontrola i efrekti ulaganja, dok bi proces stvaranja depozita u bankarskom sistemu otvorio proces njihove multiplikacije i smanjenje tereta spoljnih dugova.

Ne ulazeći detaljnije u razradu koncepta revitalizacije i specifične nacionalizacije banaka, ovde posebno mesto dobija naša centralna banka i nacionalni novac sa razvojno usmerenom monetarnom politikom, dok bi proces centralizacije (koncentracije) štednje i pozajmljenog stranog dugoročnog kapitala preuzela Razvojna banka. Uspostavljanjem funkcionalnog odnosa centralne i Razvojne banke otvorio bi se proces pretvaranja tekućeg novca u kapital za investicije (i razvoj).Time i centralna banka funkcionalno vraća sadržaj „narodne" banke, a ne promocije interesa stranog kapitala, stranih banaka i njihovog profita (odlivenog iz Srbije). Spajaju se funkcije novca i kapitala, a proces transformacije kratkoročnih depozita banaka u dugoročne plasmane, koji je sada stihijska pojava i prepuštena pojedinačnim (stranim) bankama, postao bi deo razvojne strategije države preko sada svojih banaka. Kapital banaka ostvaren kamatnim mehanizmom (u poslednjih deset godina to iznosi 3,1 milijardu evra) ostaje u zemlji i ne odliva se u inostranstvo. Time jača i investicioni potencijal za prioritetne ciljeve razvoja društva.

Upravljanje i odlučivanje u bankama daje se u ruke vrhunskim finansijskim stručnjacima, koja potpuno odgovaraju za poslovnu politiku banke, a ne kao sada da političari diriguju odlukama banaka u usmeravanju sredstava bez odgovornosti.

U odnosima bankarskog sektora i države iz osnova se menja funkcionalni odnos.

Depoziti javnog sektora (kao sterilan deo kapitala) prenosi se u bilans Razvojne banke, finansiranje države prelazi na Razvojnu banku sa komercijalnih (privatnih) ili stranih banaka, uz visoke kamate. Povezuju se monetarna politika centralne banke (razvojno usmerena) i fiskalna razvojna politika. Stvaramo i razvijamo funkcionalne finansije u funkciji razvoja i kontrole poslovanja, uz stalnu tendenciju jačanja domaće privrede i njenog finansijskog osposobljavanja za razvoj. Upravljanje privredom se iz osnova menja u procesu spajanja rada i kapitala u preduzeću. Razvija se novi sistem okrenut radu, stvaranja i čoveku, a ne kriminalnom kapitalu, odvojenom i otuđenom - sa sopstvenim interesima.

Vreme je za veliki preokret u raspolaganju kapitalom i njegovim upravljanjem i kontrolom efekata. U ovom sistemu neoliberalnog otuđenja - toga nema ni u tragovima.