Propast

Rebalans budžeta otkrio šta je sve Vučić opljačkao i šta tek namerava da opljačka

Čitulja za Srbiju

Svi tragovi pljački javnih resursa, koje je ove godine izvršio Aleksandar Vučić, otkriveni su u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu. U rebalansu su prikazane posledice inflacije i prekomernog zaduživanja, kao i potrebe za dodatnim kreditima da bi se otplatile prispele rate za stare. U budžetu nema novca za zdravstvo, kulturu, zaštitu životne sredine i socijalnu pomoć, kao ni za srpske institucije na Kosovu i Metohiji, ali ima za fudbalske stadione, nepotrebne saobraćajnice i slične projekte, na kojima zarađuju firme naprednjačkih kriminogenih tajkuna. Rebalans budžeta predstavlja skicu za buduću optužnicu protiv AV, koji je opljačkao i uništio Srbiju.

Predrag Popović

Podaci, koji se navode u predlogu rebalansa budžeta, pokazuju tragično stanje u kome se nalazi Srbija. Rasturen je finansijski sistem, privreda je propala, raste samo inflacija, a s njom i cena hrane i ostale robe. Umesto da traži rešenja za nagomilane probleme, vlast Aleksandra Vučića i ovaj rebalans koristi za pripremu sledećih pljačkaških upada u državnu kasu.

Država se nalazi u dužničkom ropstvu, s kreditima koje će otplaćivati do 2052. godine. Javni dug je 32,4 milijarde evra, a do kraja godine, kad se proknjiže već ugovoreni zajmovi, preći cifru od 36 milijardi evra. I pre skupštinske rasprave o predlogu rebalansa budžeta, vladajuća većina je potvrdila ugovore o zajmovima, koje je Srbija uzela od Fonda za razvoj Abu Dabija, China Export & Credit Insurance Corporation, BNP Paribas SA i nemačke razvojne agencije KfW Frankfurt na Majni. Vrednost tih zajmova je 1,5 milijardu dolara, a već je ugovoren i kredit od 2,5 milijarde evra kod Međunarodnog monetarnog fonda, koji je namenjen za isplatu dela prispelih rata starih kineskih kredita, za koje će Srbija morati da sledeće godine plati četiri milijarde evra. Takođe, Vlada očekuje i kredit od 500 miliona dolara od Svetske banke. Rebalansom je predviđeno novo zaduživanje od 818 milijardi dinara, odnosno sedam milijardi evra, za finansiranje budžetskog deficita, otplatu dugova i nabavku energenata, što je skoro 1,5 milijardu više nego što je projektovano prethodnim budžetom.

Vlast ne može da sakrije te podatke, ali može da ih lažno predstavlja javnosti. Za laganje u Narodnoj skupštini, prilikom obrazlaganja rebalansa budžeta, bio je zadužen potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali. Pošto je on u svom lažnom doktoratu pisao o plantažama pamuka u Srbiji, ne čudi što je pokušao i da sve poražavajuće bilanse prikaže kao fantastične uspehe vlasti.

- Prihodi u budžetu stoje mnogo bolje od planiranih. Za deset meseci ove godine ostvarili smo 180 milijardi dinara vaće prihode nego što smo planirali. Na računu imamo 301,1 milijardu dinara u gotovini na računu budžeta.

Dakle, potpuno smo likvidni, nemamo nikakav problem sa izvršenjem svojih obaveza - rekao je Mali i odmah objasnio da su Srbiji potrebni strani krediti kao "dodatna podrška budžetu": "Predsednici MMF-a, Svetske banke i ostalih međunarodnih institucija kažu da je u ovom trenutku najvažnije da gradimo tzv. bafere, da gradimo rezerve, da u svakom trenutku imamo i više novca nego što nam treba, kako bi mogli, ne dao Bog, da reagujemo ukoliko dođe do neke krize. Ako se pojavi nedostatak struje morate struju odmah da kupite, ako vidite mogućnost da kupite gas morate odmah da platite, sve se plaća avansno. Zato smo uzeli milijardu dolara kredita iz Fonda za razvoj Abu Dabija, što je rezultat pregovora koje je predsednik Vučić imao sa šeikom bin Zajedom. Kredit na dve godine po kamatnoj stopi od samo tri odsto je izuzetno povoljan jer američke državne obveznice idu na tri, četiri i pet odsto."

Ministar Mali je tačne podatke interpretirao na prevarni način kako bi opravdao dosadašnje pljačkaške akcije naprednjačkog kartela i pripremio uslove za sledeće. Tačno je da su budžetski prihodi povećani za 1,5 milijardu evra, ali to nije izazvano povećanom privrednom aktivnošću već, naprotiv, inflacijom. Usled skoka cena povećao se PDV, a smanjila kupovna moć građana.

Na to je ukazao Miroslav Aleksić, šef Poslaničkog kluba Narodne stranke, koji je detaljno analizirao desetogodišnju šibicarsku ekonomsku politiku SNS-a i Aleksandra Vučića, čiji kontinuitet predstavlja i ovaj inflatorni budžet.

- Ministar kaže da su prihodi povećani za 12,7 odsto. Od čega su povećani? Šta je u strukturi tih povećanih prihoda? Najveći deo strukture povećanja je PDV, koji je povećan zbog inflacije. Od tih 173 milijarde dinara povećanja od PDV-a, 101 milijarda je PDV na uvoz. Dakle, Srbija danas 50 odsto budžeta puni od uvoz, od akciza, što znači da je naša privreda na kolenima i da je sve suprotno od onoga što ministar govori - rekao je Aleksić.

Pravo stanje u srpskoj privredi otkrivai struktura PDV-a, kojim se puni budžet. Samo 64,5 miliona evra je uneto u državnu kasu PDV-om na domaću robu, a čak 712 miliona je plaćena za robu iz uvoza. U poslednjih sedam meseci u Srbiju je uvezena roba vredna 28 milijardi dinara, a izvezena za samo 20 milijardi. Što je najgore, 85 odsto izvoza ostvarile su kompanije tzv. stranih investitora.

Da ima vučićevski bujnu maštu, Siniša Mali je dokazao tvrdnjom da je srpski finansijski sistem u boljem stanju nego nemački i francuski. Mali je istakao da javni dug Srbije u ovom trenutku iznosi 32,4 milijarde evra, a javni dug Nemačke 2.500 milijardi evra, dok Francuska duguje čak 2.800 milijardi evra. Naravno, Mali zna da srpska privreda ne može da se poredi sa nemačkom i francuskom, ali zdrav razum ne može da spreči izlive njegovih besmislica. I on zna da to poređenje ima smisla kao kad bi na osnovu podatka da je Lionel Mesi za PSŽ postigao jedan gol, a Dragan Kostić za FK Borac iz Sakula dva, što dovodi do zaključka da je Kostić duplo bolji fudbaler od Mesija. Ipak, treba priznati da je Siniša Mali pokazao besramnu sklonost ka prljavoj igri, kojom je pokušao da deficit opravda priznanjem da je očekivao da bude veći nego što jeste.

Potpredsednik Narodne stranke je ukazao da je budžetski deficit porastao skoro na četiri odsto, a javni dug je udvostručen za vreme vladavine SNS-a.

- Ministar Mali se sve vreme upire da objasni građanima Srbije kako nije bitno koliko dugiju, nego koliko je to procenata BDP-a. Kad dođu dugovi da se vraćaju, kao što je sad došao zajam za sledeću godinu od četiri milijarde da vraćate, to se vraća u parama, ne u procentima. Kad je SNS došla na vlast, javni dug je bio 15 milijardi evra, a danas je 35,4 milijarde evra. To znači da je 2012. godine svaki građanin Srbije dugovao 2.100 evr, a danas, za vreme vaše ekspertske vlasti, duguje 5.100 evra. To je suština. Pored toga, vlast je podigla BDP tako što je promenla metodologiju obračuna i uvela sivu ekonomiju, prostituciju i kocku, u BDP - rekao je Aleksić.

I u predlogu za rebalans budžeta nalaze se podaci koji demantuju ministra Sinišu Malogu. Izdaci za otplatu glavnice dugova su porasli sa 15 milijardi na 18 milijardi dinara, odnosno za 300 miliona dinara do kraja ove godine. Nije moguće ni pretpostaviti koliko će koštati krediti koje je Vučić uzimao proteklih godina, a koje će otplaćivati i još nerođena deca. Rok za otplatu kredita koji su uzeti za izgradnju Kliničkog centra u Kragujevcu ističe 2046, za većinu auto-puteva do 2048, odnosno do 2051. za auto-put Niš-Merdare, a za izgradnju rečne transportne infrastrukture 2052. godine.

Osim što se ne zna konačna cena tih kredita, ne zna se ni koliko su naprednjački tajkuni iz njih uzeli za sebe. Ipak, zna se kako funkcioniše taj pljačkaški sistem. O tome je u Skupštini govorio Borislav Novaković, koji je postavio nekoliko pitanja ministru Malom.

- Da li smatrate da je ispravan model da se svaka kineska investicija proglašava investicijom od nacionalnog značaja? To se radi da bi se izbegao Zakon o javnim nabavkama i omogućilo kineskim firmama da dobijaju poslove tako što kineska država daje kredit, ali pod uslovom da bude potrošen samo na projekte koje izvode kineske firme, dok srpska operativa ostaje bez posla. Srbija se zadužuje, profit uzimaju kineske firme i određeni podizvođači bliski vrhu vlasti.

Primer iz Novog Sada pokazuje kako izgleda ta vrsta korupcije pod državnom upravom. Dve nedelje pred potpisivanje ugovora o gradnji mosta, gradonačelnik je rekao da je taj most vredan 130 miliona evra. Na dan potpisivanja cena je skočila na 175,5 miliona. Kako je moglo da se pojavi 45,5 miliona koruptivne razlike između procenjene i ugovorene vrednosti? Kako je bilo moguće da Fruškogorski koridor, koji je procenjen na 200 miliona evra, a ugovor je potpisan na 606 miliona evra?

Posao na Koridoru 10 dobila je kineska firma "Šandong", čiji podizvođač je "Inkop" Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića, ljudi koje su merodavne međunarodne institucije okarakterisale kao predstavnike najjače kriminalne grupe u ovom delu Evrope. Da li budžetska sredstva mogu da idu firmi Zvonka Veselinovića? Da li je normalno da u Novom Sadu Veselinovićeva firma "Granit Peščar" iz Ljiga popločava trg i da iz budžeta dobije 10 miliona evra? Da li se iz budžeta plaćaju poslovi za koje su angažovane druge Veselinovićeve firme, poput "Novi Pazar - Put"? - pitao je Novaković.

Potvrda Novakovićevih sumnji nalazi se u rebalansu budžeta, kojim je predviđena izgradnja brze saobraćajnice Požarevac - Golubac. Taj posao, vredan 337 miliona evra, bez tendera je ustupljen jednoj kineskoj firmi. Radovi su počeli, obavlja ih podizvođač, Veselinovićevo preduzeće "Nukleus".

Još se ne zna koja naprednjačka firma će dobiti posao na izgradnji tzv. Nacionalnog stadiona. Vučić je pre dve godine počeo da najavljuje taj projekat, za koji je govorio da će koštati 250 miliona evra. Ovim rebalansom je cena nepotrebnog stadiona već porasla na 350 miliona evra.

Za potrebe tog koruptivnog sistema namenjeni su novi kineski, francuski i nemački krediti, potvrđeni na ovoj sednici Narodne skupštine. Za razliku od zajma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kojim će biti otplaćene rate starih kredita, ostali će biti potrošeni na sporne infrastrukturne projekte. Novi kineski kredit od skoro 80 miliona evra biće upotrebljen za rušenje starog Savskog mosta.

Naprednjačka vlast je procenila da taj most, koji je preživeo nemačku okupaciju, remeti blistavi ambijent "Beograda na vodi". Umesto njega, na istom mestu će se napraviti novi most, koji neće kvariti raspoložene bogatih skorojevića koji su naselili Vučićevu praonicu novca stečenog kriminalom. Cenu rušenja starog i izgradnju novog mosta platiće svi građani Srbije, među kojima je 99 odsto onih koji nikada neće nogom kročiti u "Beograd na vodi". Da groteska bude potpuna, budžet za rušenje i izgradnju osmislio je Siniša Mali, "kompletni idiot" koji je komandovao nezakonitim rušenjem zgrada u Savamali.

Radomir Lazović, narodni poslanik iz redova Inicijative Ne davimo Beograd, ukazao je i na nepotreban nemački kredit.

- Srbija se zadužuje da bi uvezla zastarelu tehnologiju za prečišćavanje otpadnih voda. Tačno je da je nama potrebno da prečišćavamo otpadne vode, samo njih 16 odsto se prečišćava, ali ne ovakvim entralizovanim postrojenjima i sistemima koji zahtevaju veliku energiju za rad. Otpadna voda se prepumpava iz gradova u centalni sistem i na to se troši energija. Struka je već puno govorila o tome. Zašto ne poslušate šta treba da se radi? Uvezite savremene sisteme. To bi bilo kao da nemate televizor i dođe putujući trgovac i kaže da će vam rešiti problem, prodaće vam crno-beli televizor, tri puta skuplji od nove plazme. Lošiji proizvod kupićete po mnogo većoj ceni, ali imaćete televizor. Ne treba tako. Treba nam savremena tehnologija - rekao je Lazović.

Osim što pljačkaju Srbiju novim fantomskim projektima, naprednjaci to rade i uništavanjem najvećih javnih preduzeća. Elektroprivreda Srbije je 2016. godine u budžet unela 400 miliona evra, a 2019. oko 300 miliona evra. Međutim, Vučić je smenio stručno rukovodstvo i upravljanje EPS-om poverio Miloradu Grčiću i ostalim partijskim diletantima. Oni su opravdali poverenje svog šefa, po njegovom nalogu su uništili EPS i iz budžeta Srbije, samo u posledenjih godinu i po, isisali više od dve milijarde evra. Tu nije kraj. Za ovu grejnu sezonu vlast je predivela uvoz energenata u vrednosti od tri milijarde evra. To je priznao i ministar Mali.

- Energetska kriza trese ceo svet, rastu troškovi i cene struje i gasa. Recimo, u odnosu na 2019. godinu, pre pandemije, cena struje je bila između 38 i 60 evra po megavatu. Samo zapamtite, između 38 i 60 evra po megavatu. Ove godine je, u septembru, bila između 327 i 556 evra po megavatu. Dakle, cena struje je danas deset puta veća. Cena gasa ide i preko 3.000 dolara po hiljadu kubnih metara - kaže Siniša Mali, koji kao da ne shvata da upravo to dokazuje činjenicu da je vlast SNS-a nanela nesagledivu štetu Srbiji.

Uništavanjem EPS-a, Srbija je prinuđena da kupuje struju po desetostruko većoj ceni, umesto da zarađuje na izvozu. Kad se uračunaju realni gubici i neostvarena dobit ispada da je Vučićeva vlast za manje od dve godine oštetila Srbiju za desetak milijardi evra. Naravno, EPS nije uništen slučajno. Obaranjem vrednosti, EPS je pripreman za prodaju, odnosno dokapitalizaciju koja će biti ozvaničena početkom 2023. godine, kad se promeni pravna forma i EPS bude transformisan iz statusa javnog preduzeća u akcionarsko društvo. Vlada Srbije je prošle godine potpisala memorandum o strateškom partnerstvu s američkom ofšor kompanijom UGT Renewables, za koju se očekuje da izvrši dokapitalizaciju i postane vlasnik srpskog energetskog sistema. Da bi se taj posao priveo kraju, Vlada Srbije je pre dva meseca postpisala tajni ugovor s norveškom konsultantskom firmom Rystad Energy o sprovođenju analize elektroenetgetskog sektora i davanja smernica za "popravku sistema". Zorana Mihajlović, koja je u to vreme bila na funkciji ministarke rudarstva i energetike u tehničkom mandatu, nije htela da potpiše ugovor s Norvežanima, pod oznakom "storo poverljivo", pa je to uradio ministar finansija Siniša Mali. To objašnjava zašto je Zorana Mihajlović izostavljena iz nove Vlade Srbije, a na njeno mesto postavljena Dubravka Đedović, intimna prijateljica Siniše Malog.

Upravo je Mali, u tom tajnom dokumentu, naveo da stanje u EPS-u nije izolovan problem, nego simptom izazova u sektoru koji nije dobio odgovarajuću pažnju i ulaganja, kojim se nije pravilno upravljalo, što je dovelo do pada proizvodnje električne energije u kombinaciji sa rastom potrošnje, pa je zemlja, koja je bila neto izvoznik, postala neto uvoznik električne energije. Vlast, koja je uništila energetski sistem, sada angažuje norvešku konsultantsku firmu, čije usluge će platiti 1,55 milijardi dolara.

Dakle, novcem građana Srbije biće plaćen projekat transformacije javnog preduzeća, kako bi se pripremilo za prodaju američkoj ofšor kompaniji. Da nisu čista posla pokazuje i to što su, stavljanjem oznake "strogo poverljivo" na ugovor sa Rystad Energy, stvoreni uslovi da dokapitalizacija bude izvršena po skraćenoj proceduri, bez tendera i učešća javnosti.

Uz sve to, vlast nastavlja da čerupa državni budžet, i to u interesu budućeg vlasnika EPS-a. Mimo tendera nabavljaju se elektrode za 150 miliona dinara, elektromotori za proizvodnju uglja za 300 miliona i kablova za proizvodnju uglja i energije za 600 miliona. No, i to su sitnice u odnosu na apetit naprednjačke vlasti. Siniša Mali je najavio ulaganja u energetski sistem vredna 12 milijardi evra, koliko će koštati izgradnja termoelektrane, koja će proizvoditi 350 megavata električne energije.

Rebalansom je predviđena isplata jednokratne pomoći od 5.000 dinara mladima, ukupno 140 miliona evra. Ove godine je vlast, u okviru predizborne kampanje, već podelila nešto više od 400 miliona evra. Budžetskim sredstvima, novcem svih građana, Vučić je podmićivao mlade i penzionere. Za iste politikantske potrebe, vlast je podelila 400.000 vaučera, vrednih 4,3 milijarde dinara, za letovanje u domaćim hotelima i banjama. To je predstavljeno kao podsticaj našoj turističkoj industriji, koji je imao značajan efekat u naplati PDV-a.

U stvarnosti, to je bio podsticaj biznisu istaknutih naprednjačkih kadrova Tomislava Momirovića, Zorana Babića i ostalih Vučićevih ortaka koji imaju hotele i druge ugostiteljske objekte.

Pomoć, mnogo konkretniju od tih 5.000 dinara, dobili su omladinci Ivan Bošnjak i Stojan Vujko. Njihova kompanija "Milenijum Tim" je kupila Vranjsku banju za dva miliona evra, a onda od Vlade Srbije dobila bespovratnu pomoć za taj posao od 10 miliona evra. To ne čudi, pošto je Siniša Mali radio kao konsultant tajkunskog tandema Bošnjak-Vujko, a njegov brat Predrag Mali živi u stanu koji je u vlasništvu "Milenijum Tima" i vozi automobil te firme.

Rebalansom je predviđeno i povećanje apanaže za fantomsku kancelariju mladog Tomislava Nikolića, koji na raspolaganju ima 38 miliona dinara, niko ne zna za kakve poslove.

Ministar Mali se pohvalio uspešnim privrednim projektima, koji su omogućili da prosečna plata stigne do 620 evra, a pre 15 godina, u vreme bivše vlasti, bila je samo 311 evra. Miroslav Aleksić je objasnio kako se došlo do tolike prosečne plate.

- Više od milion radnika u Srbiji prima plate ispod vrednosti potrošačke korpe, a više od milion i po dobija manju od prosečne plate. Evo, pitajte žene koje rade ovde u skupštinskoj službi kolika im je plata. Ne znate to, verovatno. Ja ću vam reći. Njihove plate su 35.000 dinara sa srednjom školom, a 55.000 sa fakultetom. Prosek vadi Jorgovanka Tabaković koja prima 650.000 dinara mesečno. Prosek vadi Duško Pejović, direktor Državne revizorske institucije koji prima 675.000 dinara, Miladin Kovačević, direktor Zavoda za statistiku, sa platom od 439.000 dinara, i da ne nabrajam dalje, jer se ne zna ni koliko ima agencija u Srbiji, ni koliko ima zaposlenih u tim agencijama - rekao je Aleksić.

Po istom manipulativnom modelu, po kome se prikazuje rast prosečne plate, vlast falsifikuje i činjenice o socijalnim uslovima u Srbiji. Pozivajući se na izveštaje Zavoda za statistiku, ministar Mali tvrdi da je stopa rizika od siromaštva 2017. godine bila 25,7 odsto, a 2021. samo 21 odsto. Prema tim podacima smanjena je i stopa socijalne isključenosti, kao i stopa nezaposlenosti.

- Mere koje smo preduzeli da pomognemo ljudima prošle i ove godine, kada su u pitanju Kovid i inflacija, doprinele su smanjenju siromaštva. Ako se bavite "džini i rigini" koeficijentom, videli biste da se siromaštvo smanjilo za jedan odsto, upravo zahvaljujući pomoći države u toku pandemije. Najvažniji pokazatelj uspešnosti borbe protiv siromaštva je broj radnih mesta koja se otvaraju. Danas Srbija ima najnižu stopu nezaposlenosti u svojoj istoriji, samo 8,9 odsto - rekao je Mali.

Podaci Zavoda za statistiku, koje ne pominje ministar Mali, pokazuju da 88 odsto građana Srbije "teško ili relativno teško" podmiruje mesečne troškove od plate. Samo 12 odsto ljudi nema problema da veže kraj sa krajem. To dovoljno pokazuje koliki je realan rizik od siromaštva. Takođe, Mali ne pominje osnovni uzrok smanjenja stope nezaposlenosti, a to je - egzodus radno sposobnih. Danas ima 50.000 manje zaposlenih radnika nego 2005. godine. U poslednjih deset godina Srbiju je napustilo više od 700.000 ljudi. Preliminarni rezultati prošlomesečnog popisa stanovništva pokazuju da danas u Srbiji živi oko 880.000 stanovnika manje nego 2011. godine.

U rebalansu su navedene sve posledice pogubne naprednjačke politike, koja je opljačkala javne resurse i u tome, kako se vidi, ne namerava da stane. Vučić je napravio kastu naprednjačkih milijardera i multimilionera, a državu je gurnuo u dužničko ropstvo i narod u siromaštvo. Zato ovakav rebalans budžeta predstavlja čitulju za Srbiju i skicu za buduću optužnicu protiv Aleksandra Vučića.

antrfile

Pogled sa Dedinja na "Beograd na vodi"

Boško Obradović, lider Dveri, ukazao je na rast inflacije, koja je posebno uticala na povećanje osnovnih životnih namirnica. Mleko je poskupelo 38 odsto, ulje 54, meso 63, šećer 64 osto... Obradović je istakao da povećanje penzija od devet odsto ne može da nadoknadi štetu koja nastaje usled inflacije.

- U Srbiji 100.000 penzioner prima penziju od 10.000 dinara. Vi im sada povećavate penzije za 9 odsto, a to je 900 dinara. Onaj ko prima 100.000 dinara penzije, sada će dobiti povećanje od 9.000 dinara. Da li je to normalno? Opljačkali ste 850.000 penzioera za ukupno 850 miliona evra. Pljačkate penzionere, a stranim kompanijama dajete ogromne subvencije. Čak 93,5 odsto subvencija ide stranim firmama, a 88 odsto bankarskog tržišta drže strane banke. Koliko su ljudi siromašni vi ne možete da vidite sa Kule u "Beogradu na vodi" - rekao je Obradović.

Siniša Mali mu je odgovorio u Vučićevom stilu: "Nije problem to što ne pominjete kako ljudi uživaju dok putuju novim auto-putem do Čačka. Nije problem ni kad pitate kako izgleda Srbija sa Kule u "Beogradu na vodi". Međutim, vi ne osećate te cene i tu inflaciju. Koliko se sećam, vi ste i dalje u stanu na Dedinju, koji plaća Skupština Srbije. Ne znam kako izgledaju ta poskupljenja sa Dedinja."

antrfile

Koliko koštaju ministri

Marinika Tepić, predsednica Poslaničkog kluba "Ujedinjeni", ukazala je na bahatost i pohlepu predstavnika vlasti, koji dele budžet kao ratni plen, a istovremeno najavljuju nova zaduženja.

- Uzimate kredite za pokrivanje manjka u budžetu od 800 miliona evra, a povećavate budžet kabineta premijerke sa 25 na 62 miliona dinara. Još je skandalozniji podatak da Novaku Nediću za Generalni sekretaijat povećavate budžet sa 900 miliona na 6 milijardi dinara. Šta će Ana Brnabić da radi sa dodatnih 35 miliona dinara u sledeća dva meseca? Na šta će Novak Nedić da potroši pet milijardi dinara do Nove godine? Na neke nove Velje Nevolje? Za neke nove huligane i batinaše? - rekla je Tepić.