P(l)ikovi

Pametniji naprednjaci traže izlaz, gluplji ostaju u kartelu

Dezerteri i kamikaze

Protesti protiv nasilja, na kojima već nedeljama učestvuje više desetina hiljada ljudi, najavili su kraj vladavine zločinačkog režima Srpske napredne stranke. Iako pokušava da stvori utisak da je jak i moćan, Aleksandar Vučić je svestan da mu nema spasa. U panici, mora hitno da izabere put kojim će odrediti svoju konačnu sudbinu. Ako dodatno zaoštri atmosferu u društvu, moraće otvorenim nasiljem, oružjem, da se obračunava s pobunjenim narodom. Ako ga logika i stranci prinude da popusti i prizna poraz, moraće, za početak da preda vlast u Beogradu, ali i da se suoči s brojnim kadrovskim gubicima. O fanaticima koji su rešeni da potonu zajedno sa naprednjačkim kartelom, kao i o opreznijim i pametnijim pripadnicima dvorske svite, koji se distanciraju od vođe, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Dva masakra, s početka maja, promenili su Srbiju. Više ništa nije isto. Šok, bol, tuga i bes prinudili su normalne ljude da se pokrenu, da ustanu u odbranu prava na normalan život. Čim je narod ustao, diktator je počeo da pada.

Aleksandar Vučić zna da ima samo dva puta kojima može da krene ka izlazu iz ove situacije. Prvi put je obeležen starim radikalskim znakovima, koji liče na nadgrobne spomenike žrtava tiranije. Drugi put, kojim Vučićeva noga nikad nije zakoračila, vodi ka smirivanju tenzija i normalizaciji odnosa u društvu. Na Vučićevu žalost, za šta god se odluči, krenuće putem bez povratka, bez nade u opstanak na vlasti.

Da je došlo vreme za svođenje računa znaju i svi u Vučićevom okruženju. Svest o tome da je došao kraj idile izazvala je podele među naprednjacima. Pametniji su se distancirali na bezbednu udaljenost, da diktator ne bi pao na njih. Gluplji su zabrinuti za svoju budućnost, ali ne znaju ili ne smeju da spas traže u bekstvu. Naravno, pametniji su u manjini. Među njima je najistaknutiji onaj koji se više od deset godina skrivao u senci, daleko od javnosti - izraelski ekspert za političke manipulacije i tzv. crnu propagandu Asaf Ajsin.

Pred izbore u maju 2012. godine, Vučić je napravio poslovni sporazum sa Talom Silberštajnom, izraelskim političkim konsultantom specijalizovanim za negativne kampanje. Silberštajn je tada već imao dvodecenijsko iskustvo u pripremi i sprovođenju prljavih političkih strategija. Još 2002. godine istakao se u kampanji bolivijskog političara Gonzala Sančeza de Lozadija, kome je javno, na jednoj tribini, preporučio da "počne negativnu kampanju" protiv svog rivala. Silberštajn je savetovao bivše izraelske premijere Ehuda Baraka i Ehuda Olmera, kao i bivšu ukrajinsku premijerku Juliju Timošenko. Svi njegovi klijenti s političke scene su otišli ili su oterani pod teretom kriminalnih i korupcionaških afera. I sam Silberštajn je učestvovao u takvim aferama. U avgustu 2017. uhapšen je u Izraelu pod optužbom da za pranje novca, zajedno s trojicom biznismena iz Rumunije. Silberštajn je u Rumuniji optužen za sumnjive poslove s nekretninama, na čemu je državni budžet oštećen za oko 160 miliona dolara. U trenutku hapšenja, Silberštajn je vodio kampanju austrijske Socijaldemokratske partije, što je doprinelo izbornom fijasku kancelara Kristijana Kerna. I posle toga je Silberštajn je nastavio da radi u Austriji. Kao njegov najveći uspeh navodi se ostavka kancelara Hajnca Kristijana Štrahea 2019. godine. Sebastijan Kurc je tada optužio Siblerštajna da je "organizovao debakl" Štrahea tako što je objavio tajni snimak njegovog razgovora sa ženom jednog ruskog oligarha o nekom poslovnom ugovoru.

- Tajno snimanje kancelara Štrahea predstavlja politički atentat, a te prljave kampanje podsećaju na Tala Silberštajna, on je slične metode koristio širom sveta, pa i protiv mene - rekao je Kurc u intervjuu za nemački Bild

Dok je vodio kampanju za socijaldemokrate, Silberštajn je kreirao kampanju u kojoj je Kurc optužen da su njegove pristalice vodile internet portale na kojima su objavljivani rasistički sadržaji i teorije zavera. Silberštajn je pravio spotove i filmove, kakav je "Istina o Sebastijanu Kurcu", u kome ga je kompromitovao optužbom da, kao lider desničarske stranke, radi za Džordža Soroša. I ta kampanja je urodila plodom, pa je Kurc podneo ostavku i povukao se iz politike.

Silberštajn je u Rumuniji vodio nekoliko izbornih kampanja u saradnji sa lokalnom kompanijom Majoritas, čiji je osnivač Rumun Lucian Despoiu, u čijem vlasništvu se nalaze i agencije za digitalni marketing eJobs i Kondiment. Siblerštajn je posao specijalnog savetnika Livia Dragne, predsednika SDP-a, poverio Asafu Ajsinu. Kako je Ajsin savetovao i kako je njegov klijent radio vidi se iz presude Dragni na tri godinu zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja. Posle korupcionaških afera u Rumuniji, u skladu s dogovorom s Vučićem, Silberštajn je u Srbiju poslao Ajsina. Iako Srpska napredna stranka nikada nije objavila visinu honorara Ajsina, ali zna se da je u Rumuniji dobijao 100.000 dolara mesečno, pa može da se zaključi da u Srbiji nije smanjio cenu. Takođe, nije ni promenio način rada.

Asaf Ajsin je kreirao najprljavije medijske kampanje, kojima je Vučić kompromitovao političke protivnike i sve nepodobne pojedince - intelektualce, novinare, sudije, političare, sve koji su mu smetali. U Ajsinovoj produkciji nastao je spot protiv Olivera Ivanovića, koji je uoči izbora na Kosovu i Metohiji, u oktobru 2017. godine, emitovan na Televiziji Pink. Tri meseca kasnije Ivanović je ubijen u sačekuši, sa šest metaka u leđa. Tri godine kasnije na istoj televiziji emotivana su dva slična spota s pozivom na likvidaciju Dragana Đilasa, predsednika Stranke slobode i pravde. Objavljivanje tih spotova platio je Šuki Šapiro, jedan od najbližih Ajsinovih saradnika, koji je vodio i kampanju Edija Rame na izborima u Albaniji.

U kompromitaciji Đilasa, u interesu Vučića, učestvovao je još jedan izraelski specijalista za medijske sabotaže. Tal Hanan je 2021. godine osmislio aferu "Mauricijus", u kojoj su Vučić, Siniša Mali, neki državni funkcioneri i svi režimski mediji optužili Đilasa da ima tajne bankovne račune u Mauricijusu i Švajcarskoj. Afera je plasirana preko Večernjih novosti, a raširena na Pinku. Međunarodna novinarska mreža OCCRP, čiji deo je srpska redakcija KRIK-a, nedavno je otkrila da je izveštaj o Đilasovim lažnim računima napravio Tal Hanan, za koga se tvrdi da se bavi nameštanjem izbora širom sveta tako što za svoje klijente proizvodi lažne vesti, kojima diskredituje njihove protivnike. Hanan se i ranije dovodio u vezu sa prodajom falsifikovanih dokumenata o bankovnim računima, kao što je dokazano na primeru jednog biznismena iz Mongolije.

Vučić je usluge Ajsina i njegovih izraelskih saradnika koristio za agresivne političke i medijske akcije protiv političkih protivnika. Osim konkretnih negativnih kampanja, Ajsin je osmislio i način upotrebe naprednjačkih botova preko platforme Castle, koju je koristilo više od 20.000 naloga na društvenim mrežama za napade na targetovane protivnike i pohvale stranačkih funkcionera.

Taj i takav Asaf Ajsin nedavno je napustio Aleksandra Vučića. Čak ni specijalista za prljave političke i medijske ratove nije više mogao i hteo da prati Vučićev agresivni tempo. Istog dana, 3. maja, kad se dogodio masakr u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", Ajsin je savetovao Vučića da na konferenciji za medije kaže kako preuzima odgovornost i da poziva predstavnike svih parlamentarnih stranaka na razgovor, da se zajednički nađe način za smanjenje tenzija u društvu. Vučić je taj savet iskoristio samo u rečenici u kojoj je naglasio da "svi smo odgovorni za ovo što se desilo". Posle masakra u selima kod Mladenovca i Smedereva, Ajsin je ponovio predlog da Vučić u svoje ime, ali i ispred SNS-a i državnih institucija, pozove opoziciju na razgovor. Umesto toga, Vučić je opozicione lidere nazvao hijenama i lešinarima. Suprotno Ajsinovim savetima, Vučić je nastavio da zaoštrava odnose u društvu. Na kraju, kad je najavio organizovanje kontramitinga, odnosno kontrakomemoracije, Ajsin je odlučio da napusti Vučića i Srbiju. Njegov posao nastaviće Tal Silberštajn, uz podršku Vučićevog domaćeg konsiljerea Vladimira Popovića, zvanog Beba.

Ajsin je procenio da Vučić nema drugog izlaza iz krizne situacije, nego da prizna poraz. Prva dva protesta "Srbija protiv nasilja", brojnošću i odlučnošću građana da istraju u zahtevima, uverila su izraelskog konsultanta da se atmosfera nepovratno promenila, i to na štetu njegovog klijenta. Kao način za kontrolu štete, Ajsin je predložio Vučiću da se pomiri s gubitkom vlasti u Beogradu. Serija svakodnevnih istraživanja, koja su u glavnom gradu rađena u maju, pokazala su dramatičan pad rejtinga i Vučića i SNS-a. Na osnovu toga, Ajsin je zaključio da će SNS izgubiti sledeće izbore kad god oni bili održani. Zato je, kao najamnje loše rešenje, preporučio da Vučić ponudi opozicionim strankama ono na čemu one insistiraju - da razdvoji izbore, da beogradski budu održani ove jeseni, a vanredni parlamentarni sledećeg proleća. Opozicija ne bi mogla da odbije tu ponudu, a, kad je prihvati, došlo bi do slabljenja i, na kraju, gašenja protesta. Po tom scenariju, Vučić bi ostao bez vlasti u Beogradu, koju će ionako izgubiti, a opozicija bi dobila što je tražila i čemu se nadala, a izgubila bi zamajac, koji joj daju građanski protesti.

Vučić zasad nije prihvatio taj predlog. Iako je vešt tehnokrata, Vučićeva slabašna inteligencija je opet popustila pod pritiskom karaktera. Uveren da ima istorijsku misiju, koju će obeležiti neprekidnom serijom izbornih pobeda, Vučić ne može da podnese ni pomisao na poraz. Pored spornog karaktera, koji ga tera da srlja i greši, vođa naprednjačkog kartela ima i racionalne razloge za odbijanje Ajsinovog predloga. Kad bi izgubio Beograd, počela bi da se raspada cela piramida vlasti, a taj proces ne bi mogao da zaustavi, pošto bi opozicija razbila medijsku cenzuru i dobila određene finansijske i logističke resurse, kojima je do sada upravljao isključivo Vučić. Uz sve to, Vučić ima još jedan krupan, trenutno nerešiv kadrovski problem - Aleksandra Šapića.

Šapić je rešen da mandat gradonačelnika izgura do kraja, do 2026. godine. Vučić nema načina da ga nagovori ili prinudi da podnese ostavku i omogući raspisivanje izbora, kako bi bili održani u septembru ili oktobru. Takođe, ne sme ni da inicira njegovu smenu u Gradskoj skupštini, jer ne bi uspeo naprednjačkim funkcionerima i glasačima da objasni razloge za to. Ne sme da prizna da je obaranje Šapića izazvano potrebom da se nagodi sa opozicijom, a aktuelni gradonačelnik bi upravo to naglašavao i izazivao produbljenje podela u SNS-u. U krajnjem slučaju, kad bi Vučić prinudio odbornike iz redova koalicionih partnera, pre svega Socijalističke partije Srbije, da glasaju za obaranje gradonačelnika, Šapić bi napustio SNS i oživeo rad svog pokreta SPAS. Vučić je Šapiću već zapretio tom opcijom pre mesec i po dana, kad se u Gradskoj skupštini glasalo o raskidu ugovora sa Kentkartom. Uzalud. Šapić nije popustio. Naprotiv, nije se zadržao na tome da raskine saradnju sa "turskom" firmom i tako nanese finansijsku štetu i gradu, ali i Vučićevim tajkunima koji se nalaze iza te kompanije. Šapić je podneo krivične prijave protiv Dragana Đilasa, Siniše Malog i Gorana Vesića zbog osnovne sumnje da su Beogradu naneli materijalnu štetu od oko sto miliona evra pristankom na sporne ugovore sa Bus Plusom, odnosno Kentkartom.

Da ne odustaje od progona Vučićevih najznačajnijih i najizdašnijih saradnika Šapić je dokazao pre nekoliko dana, kad je naredio da se sruši nekoliko objekata u novobeogradskom bloku 70. Iako je i sam osumnjičen za nelegalnu gradnju, Šapić je odlučio da trenira strogoću i zavodi red tako što će srušiti nekoliko objekata koji se na toj lokaciji nalaze već tri decenije. Uz nekoliko lokala, menjačnica i cvećara, srušen je i restoran "Stepin vajat", čiji vlasnik je Milan Damčević, zvani Gaga Pekar.

Damčević je jedan od osnivača Srpske napredne stranke i predvodnik liste na izborima u opštini Voždovac, gde je, 2009. godine, ta stranka izvojevala prvu pobedu i dolazak na vlast. Damčević je tada imao roštilj-kiosk "Stepin vajat" i pečenjaru "Gaga". Nezadovoljan opštinskom vlašću, koju je vršila Demokratska stranka, pristao je na saradnju sa naprednjacima.

- Smučilo mi se sve, kompletne probleme opštine Voždovac doživeo sam na svojoj koži, pa sam rešio da se kandidujem. Ja zapošljavam 50 radnika, a sve je gore, svaki posao u opštini da bi završio moraš da daš nekom pare - rekao je Damčević tada novinarima dnevnog lista Danas, kojima se, na kraju razgovora, pohvalio kako redovno ide u Jajince, u Vučićev vinski podrum.

Gaga Pekar je vodio inovativnu izbornu kampanju. S namerom da "vidi nasmejana lica, da ljudi zaborave na probleme jer dobijaju otkaze svaki dan i hoće da se pale po kioscima", za glasače je organizovao besplatne predstave "Kursadžija", tada uspešne humorističke serije Televizije Pink. Voždovčani su tada glasali za SNS, pa je i Damčević iskoristio da proširi poslovanje, otvarajući još nekoliko ugostiteljskih objekata širom Beograda.

Kao po ugledu na "Kursadžije", Vučić je napravio Srpsku naprednu stranku. Gaga Pekar to sada oseća na svojoj koži. Kad je dobio obaveštenje da će mu biti srušen "Stepin vajat" na Novom Beogradu, tražio je pomoć od Bratislava Gašića i Aleksandra Vučića. Gašić mu je rekao da mu se Šapić ne javlja na telefon. Vučić je bio još grublji.

- Ne pričam sa tom budalom - rekao je vođa kartela, ljut na Šapića.

Saradnjom sa Šapićem, njegovim dovođenjem u vrh SNS-a i postavljanjem na mesto gradonačelnika Beograda, Vučić je napravio težak kiks. Potcenio je Šapića i omogućio mu da naprednjačku stranačko-kriminalnu mašineriju iskoristi za ostvarenje ličnih političkih interesa, a na štetu braće Vučić, braće Mali, braće Vesić i ostale bratije okupljene u kartelu.

S druge strane, Vučić je precenio sposobnosti svog kuma Nikole Petrovića. Još u radikalsko vreme, Vučić je stekao utisak da Petrović ima izuzetne savetodavne i organizatorske kapacitete. Pa, ima ih, ali samo za sebe. Vučiću i stranci doneo je više štete, nego koristi. Statusom kuma, Petrović je privlačio pažnju javnosti na sebe i Vučića, i to često u vrlo negativnom kontekstu. O poslednjem takvom slučaju, kad je učestvovao u saobraćajnom udesu, nedavno se govorilo i u Narodnoj skupštini.

- Tužilaštvu i policiji postavljam pitanje šta je sa krivičnom prijavom sa saobraćajnu nezgodu koju je "meklarenom" izazvao kum Aleksandra Vučića Nikola Petrović. Da li je tačno da su analize krvi i urina posle nesreće na VMA pokazale prisustvo alkohola i kokaina? Zašto on nije proveo celu noć na zadržavanju, ili je to samo rezervisano za kritičare režima? Da li je tačno da će nalaz sa VMA pokušati da ospori? Ne baš poznat po bujnoj frizuri, ovaj kum Aleksandra Vučića, Nikola Petrović, tako što je u Nemačku poslao na analizu vlas kose, a onda je ta vlas, čudom, utvrdila da on nije koristio narkotike. Samo još da vas pitam da li će možda i analiza "meklarena" da utvrdi grešku u kočionom sistemu, pošto sve ide u tom pravcu? - postavila je poslaničko pitanje Marinika Tepić, šefovica Poslaničkog kluba Ujedinjeni.

Petrović, zasad, nije napustio Vučićevo okruženje, ali zadržao je autonomnu poziciju, koja mu olakšava mogućnost da zbriše čim zagusti, čim kartel padne s vlasti. Ni on, kao ni Asaf Ajsin ne pripadaju grupi dezertera u kojoj se nalaze Zorana Mihajlović, Dragan Šormaz i Stanislava Pak. S drugačijim motivima Vučićev dvor su ranije napuštali značajniji naprednjački prvoborci poput Nebojše Stefanovića, Slaviše Kokeze ili Saše Mirkovića.

Vučić je u poslednjih šest meseci uspeo da nekoliko dezertera vrati na svoju stranu gvozdene zavese, među naprednjačke kamikaze. Mirkoviću je omogućio unosne poslove za produkciju Hype, a Stefanoviću je obećao mesto direktora Koridora Srbije ili Srbijagasa. Obećanje još nije ispunjeno, ali Stefanović se nada funkciji na kojoj se 15 godina nalazi Dušan Bajatović, potpredsednik SPS-a.

Među kamikaze upisala se i Dijana Hrkalović. Posle prošlogodišnjeg posipanja pepelom i zaklinjanjem u vernost "svom Suncu" Vučiću, Hrkalovićka je povratila deo pozajmljenog uticaja na policiju i BIA. Međutim, to nije epilog njene političko-mafijaške odiseje, nego tek početak zapleta. A, njen slučaj se zakomplikovao otkrićem dokumenta Tužilaštva za organizovani kriminal u kome se navodi da je "čelična lejdi" bila deo ganga koji je osumnjičen za četiri ubistva. Iako još nije zvanično optužena, Tužilaštvo je iz Francuske dobilo izveštaj o licima koja su koristila "skaj" telefone za komunikaciju između pripadnika te kriminalne grupe. Prema tim podacima, Hrkalovićka je tu aplikaciju koristila skrivena iza nadimaka Arona, Vila, Rina i Nika. Francuski organi su, u istom paketu, poslali i informacije o dva čoveka iz MUP-a i BIA koji su upotrebljavali "skaj" pod nadimcima Edo i Markus. Upravo je Hrkalovićka prošle godine optuživala bivšeg šefa i ljubavnika Nebojšu Stefanovića da je koristio nadimak Edo. Iza nadimka Markus se, po svemu sudeći, krije bivši načelnik državne bezbednosti Marko Parezanović, koji je takođe bio izložen kompromitujućoj kampanji režimskih medija.

U teškom stanju, ne samo zbog političkih muka, nalazi se i Aleksandar Vulin, direktor Bezbednosno informativne agencije. Otkad su se dogodili masakri u "Ribnikaru" i mladenovačkim selima, Vulin se nije pojavljivao u javnosti. Suprotno svojoj ustaljenoj praksi, nijednom nije odgovarao na prozivke lidera opozicionih stranaka i medija čak ni povodom zahteva za njegovu smenu zbog odgovornosti za masovne zločine. Nije se oglasio ni povodom tvrdnje ministra policije Gašića da je masakr kod Mladenovca i Smedereva - teroristički akt. Iako je Gašić tom tvrdnjom direktno prozvao Vulina, odnosno BIA, u čijoj nadležnosti je borba protiv terorizma, nije bilo odgovora. Vulin se ućutao jer ima prečih problema, koje pokušava da reši u Moskvi. Bez obzira na ishod lečenja, Vučić može da iskoristi njegove zdravstvene probleme kao izgovor za smenu s mesta direktora BIA, a da to ne ispadne kao popuštanje pred ultimatumom građana koji protestuju.

Vulinov pad, kao priliku za svoj uzlet vidi Zlatibor Lončar. Bivši ministar zdravlja već je obavestio nekoliko "svojih ljudi" iz BIA da se pripreme za preuzimanje službe. Među Lončarevim favoritima nalazi se i Zoran Stanić, zvani ZIS. Od ulaska u službu, pa do nedavnog penzionisanja, ZIS je uspešno preletao na stranu svakog novog šefa. Bio je uslužan Demokratskoj stranci, da bi, baš uz pomoć Lončara, na vreme prešao u milost Vučića. Iako kao šef Sedme uprave, koja se bavi tehnikom, nije imao uticaj kao operativci Marko Parezanović i Bojan Dimić, ZIS se istakao privatizovanjem svog sektora službe. Kako to izgleda u praksi videlo se na snimku bezbednosnih kamera koje su zabeležile ponoćni ulazak Vladimira Đukanovića u zgradu Lutrije Srbije. U Đukanovićevom društvu se nalazio Duško Bobić, koga kolege opisuju kao naprednjačkog bezbednjaka i ZIS-ovog mentora. Džip, kojim su naprednjaci došli u Lutriju, tobože da kreče kabinet advokata Đukanovića, službeno je vozilo Sedme uprave.

Bez džipa, ali okružen aktivnim i penzionisanim kolegama, ZIS je viđen na protestu "Srbija protiv nasilja". Ne zna se po čijem nalogu i s kakvim zadatkom je došao među demonstrante, ali sigurno nije s namerom da i lično doprinese pritisku na diktatora Vučića.

Uz naprednjačke funkcionere, kakvi su Milenko Jovanov, Darko Glišić, Sandra Božić, Nebojša Bakarec, Vladimir Orlić i slični, među Vučićeve kamikaze upisao se i Dejan Bulatović, bivši potpredsednik Stranke slobode i pravde. Kad je napustio SSP, Bulatović je zadržao poslanički mandat i najavio osnivanje novog pokreta s kojim će nastaviti opozicione aktivnosti. Nije prošlo mnogo, a on je nadmašio gorljive naprednjake u pohvalama Vučiću. Iako je i sam bio hapšen zbog učešća na opozicionim demonstracijama, Bulatović je pohvalio vlast zbog hapšenja i pritvaranja Dejana Petra Zlatanovića, a podržao zatvorski mini-igrokaz Dragana J. Vučićevića. Na kraju, u Skupštini je s ponosom kliktao: "Živeo predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić". Takvim postupcima stekao je status najomraženije ličnosti na Tviteru. Korisnici te društvene mreže žešće psuju i vređaju njega nego Bakareca i Nebojšu Krstića.

Podele u SNS-u bile bi samo unutarstranačka stvar kad bi to bila obična politička organizacija, a ne epicentar zla, koje uništava Srbiju. Bez obzira koji stranački funkcioner ili saradnik diktatora se odluči za dezertiranje ili suicidno ostajanje na brodu koji tone, svi moraju da snose svoj deo odgovornosti, počev od Aleksandra Vučića.