Na nišanu

Poslednja zločinačka aktivnost ambasadora države u raspadu

Krvave mu ruke do lakata

"KADA sam došao ovde prošlog marta iznenadilo me je što je svakog dana bilo nekih podsećanja na 1999. godinu... Morate da gledate unapred", izjavio je ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil. Nije rekao i da će onda on i njegova država da nam oproste što su nas surovo bombardovali, oteli deo države i opljačkali nas. Sada će nastaviti samo da nas pelješe. To se, valjda, podrazumeva. Imamo li snage da ovog lešinara oteramo iz Srbije?

Milovan Brkić

Hil je u intervjuu za list Nedeljnik govorio o svom životu u mladosti u Beogradu, ali je podelio i utiske o Srbiji nakon što se kao američki ambasador ponovo vratio u Beograd.

- Za mene je najveće razočaranje bilo to što sam mislio da su stvari za koje sam mislio da su odavno rešene i dalje sveže u glavama ljudi. Iznenadilo me je, kad sam došao ovde prošlog marta, što je svakog dana bilo nekih podsećanja na 1999. Državama, baš kao i ljudima, neophodna je i otpornost, ali i to da se neke stvari završe da bi mogao da kreneš dalje - naveo je Hil i uporedio ovu situaciju sa prijateljskom svađom.

Ova američka diplomatska ništarija u svakoj iole normalnoj državi bio bi proteran u roku od nedelju dana.

Ko je ovaj čovek?

Kandidat za mesto ambasadora SAD u Beogradu Kristofer Hil i još dvadesetak njegovih kolega sačekaće neko vreme da Senat potvrdi njihov izbor. To se dogodilo jer je republikanski senator Ted Kruz 29. oktobra 2021. godine blokirao čitav proces. Osim Kruza čitav proces blokira i senator Džoš Houli.

Akreditivna pisma srpskom diktatoru Vučiću Hil je predao tek 31. marta prošle godine.

Bivši američki ambasador Majkl Kirbi tim povodom je rekao da povratkom Kristofera Hila SAD-e poručuju Beogradu - uozbiljite se ili smo završili!

Kristofer Hil spada u grupu diplomata ubica, besprizornih ljudi koji su iza sebe ostavljali smrad, suze, krv i nesreću.

Građani Srbije ga pamte kao čoveka koji je svim srcem i svom snagom radio protiv nacionalnih interesa Srbije. Služio je svojim gospodarima iz Vašingtona.

Ovih dana je na suđenju pred Sudom za ratne zločine tzv OVK u Hagu u postupku protiv Hašima Tačija, pokazana fotografija na kojoj on razgovara sa tadašnjim šefom terorističke organizacije tzv OVK Hašimom Tačijem i njegovim saborcima. U to vreme Hil je bio ambasador u Maćedoniji, ali je došao da podrži terorističku organizaciju, koja je bila na zvaničnom spisku terorista koju je proglasila SAD-e.

E, posle više do 20 godina, Hil se vraća da dokrajči zemlju kojoj je radio o glavi i teritoriji.

U međuvremenu je i on stekao još veće iskustvo. U ubijanju, otimanju, pljačkanju.

Njegova bliskost sa gospođom Medlin Olbrajt omogućila mu je da od 2009. do 2011. godine provede na mestu ambasadora u okupiranom Iraku.

Njegova zlodela su toliko postala odvratna, da je Obaveštajna uprava Stejt departmenta tražila njegovo hitno povlačenje iz te zemlje.

Kao ambasador, Hil je bio nadređen i američkoj vojsci i američkim službenicima u ovoj zemlji.

Nezasitost gospođe Olbrajt u sticanju i otimanju tuđe imovine, pokazala je i Hilov talenat.

Nakon okupacije Kosmeta, gospođa Olbrajt je počela da kupuje, bez dinara, javna preduzeća na Kosmetu, koja je Srbija podizala kreditima koje još otplaćuje.

U Iraku su pred očima ambasadora Hila ubijani ljudi, žene deca, koje su kundačili američki vojnici. Svako okupljanje rasturano je bacanjem bombi na građane.

U Iraku je, da podsetimo, ubijeno oko pola miliona iračke dece, čije ubistvo je gospođa Medlin Olbrajt opisla kao ''kolateralnu štetu'', koja je potrebna za osvajanje demokratije.

Po Hilovom nalogu pljačkano je kulturno nasleđe ove stare civilizacije. Odneto je zlato, novac, sefovi, demontirani spomenici, umetničke slike...

I tako je, nakon opširnog izveštaja iz Bagdada, Stejt department povukao Hila. U 59. godini, on je udaljen iz službe. Sam je otišao. A imao je karijeru koja je bila među najjačima u spoljnoj službi. Bio je ambasador u Maćedoniji, Južnoj Koreji, Iraku.

Samo zahvaljujući činjenici da je imao jaku zaleđinu onih, za koje je pljačkao, nije izveden pred sud.

Nakon decenije, provedene na mestu profesora manje značajnih fakulteta, na vlast SAD-u izabrala se Duboka država, na čelu sa Džozefom Bajdenom.

Upućeni tvrde da je penzionisanog diplomatu Kristofera Hila na to mesto ponovo vratila gospođa Medlin Olbrajt. Bajden je to morao da sprovede. On je tražio mnogo značajniju poziciju, njoj je bio značajan njegov povratak na mestu zločina, da nadzire njenu imovinu koju je otela na Kosmetu.

Kada je, konačno, 31. marta prošle godine, Hil doputovao u Beograd, gospođa Olbrajt je već bila mrtva. Umrla je 23. marta, ali je sahranjena 40 dana kasnije. To je bio udar na ambasadora Hila.

U Stejt departmentu je unapređen Gabrijel Eskobar, koji je pre toga više od dve godine bio zamenik ambasadora u Beogradu.

Prethodnog ambasadora Entoni Godfrija, opasnog kriminalca, kome je Aleksandar Vučić punio džepove, gospodin Eskobar je vratio kući i potom ga, pred samu penziju, oterao iz službe.

Napredovanju g. Eskobara nije se radovao ni gospodin Hil! I izveštaji g. Eskobara o njegovim zlodelima izvršenim za vreme mandata ambasadora, dovela su Hila da ga isteraju iz diplomatske službe!

Ko zna kako bi se ponašao Kristofer Hil u Beogradu, da je gospođa Olbrajt još u životu, a g. Eskobar na nekom manje važnom mestu.

Čim je došao u Beograd, Hil je pokušao da se pozicionira. Počeo je da stvara svoju ekipu, koja može da krade i za njega. Posle Beograda on odlazi u zaborav, ako ne i u zatvor.

Zato koristi svaku priliku.

Na večeru u Maderu pozvao je Gorana Vesića, jednu od najkrvoločnijih Vučićevih grabljivica. Posle te večere, Vesić je dobio ministarsko mesto u Vladi, raspolaže milijardama dolara, može da plaća i šakom i kapom. Samo kaže - ovo je za gospodina Hila.

U čije ime ambasador Hil ugovara poslove i ''tera'' srpske ministre da poslove, uvećane za stotine miliona evra, ustupaju američkim privatnim kompanijama, poznatim po kriminalu i prevarama?

Na licu ambasadora Hila vidi se mržnja prema svemu u Srbiji. On lobira za Rio Tinto, preti posledicama ako se Srbija odrekne te saradnje.

Da li je to zvanična politika Bele kuće, ili privatni poslovi čoveka kome su ruke krvave do lakata.

U neprilikama je g. Hil. Stejt department u svom prošlogodišnjem izveštaju opisao je stanje ljudskih prava, medijskih sloboda i korupciju u pravosuđu kao težak pritisak na građane, na suđenje novinarima, njihovom progonu...

Hil to ne pominje u svojim izveštajima, ali zna ko ih piše u njegovoj ambasadi i u Stejt departmentu.

On zna da kod Vučića ima neograničeno puno para, ali ne može da ga javno brani, jer o tome sve zna gospodin Eskobar.

Vučić je izolovan. Napustili su ga, kaže on, svi prijatelji i saveznici. A to sa tipovima, kao što je on, uvek biva tako.

Ambasador u Beogradu je važna diplomatska funkcija. Hil je pripadnik odlazeće mafije koja je dovela i Sjedinjene Države u puno rasulo. Ali, to je problem građana Amerike, a gospodin Hil je naš problem.

Kako da mu stanemo na rep, da sprečimo njegovo nasilje i pretnje i prezir prema građanima.

Zahvaljujući njegovoj agresiji, strane obaveštajne službe upozoravaju druge manje države šta američke ekonomske ubice rade na ubijanju suverenih država, na uništenju njihovih istorija, kultura, vere.

Ovih dana nam gospodin Hil ''pravi'' novu vladu, bez Vučića. Menja samo raspored ptica grabljivica na ministarskim mestima.

Imamo li snage da ga oteramo iz Srbije?

Srbija nestaje pod čizmom američkih okupatora

Godine koje su pojeli američki ambasadori

Duša koja stvori zlo ne može više da stvara dobro, još davno je tvrdio Sofokle.Tri decenije nas je na spisak svojih neprijatelja stavila administracija iz Vašingtona. Razorili su nas, držali nas godinama pod sankcijama, bombardovali, oteli nam severnu pokrajinu, oteli rudnike, fabrike, nametnuli nam vlast koja nas je dovela do potpune propasti i nestanka sa lica zemlje. Sahranu Srbije treba da sprovede ambasador Kristofer Hil, čovek kome su ruke krvave do lakata, koji, nakon što nas uništi i sam može otići u grob. Možemo li se uspraviti, oterati iz života mafiju Aleksandra Vučića koja verno služi našim okupatorima, a nama otimajući i poslednji zalogaj iz usta

M. Brkić

Pokojni Aleksandar Tijanić napisao je 2. oktobra 2003. godine u nedeljniku NIN pismo tada odlazećem američkom ambasadoru Vilijemu Bilu Montgomeriju. Ono je nagovestilo da će ''oslobodioci'', uz čiju smo pomoć oborili režim Slobodana Miloševića, kojeg su oni takođe ustoličili, da nas ''oslobode'' od demokratije, od slobode, ljudskih prava, od imovine, od nade u budućnost, da će nas pretvoriti u roblje nad kojim će izaslanici američkih predsednika bičem da nas uteruju u tor, da služimo, bespogovorno, onima koje nam oni nametnu da sa nama i nad nama vladaju.

Posle Džingis Kana i turskih sultana, pljačka je postala glavna grana i američke ekonomije. Svaki rat su povele u ime ''ugroženosti nacionalnih interesa'', a završen je surovom pljačkom okupiranih naroda.

Tako je prošla i nesrećna Srbija.

Ima li nam spasa? Ako se ne pobunimo i ne zbacimo zlo koje su nam američki gospodari nametnuli i ne proteramo njihove ambasadore, niko od nas neće preživeti. Da li to vidimo svojim očima?

Nije samo Srbija pod američkom čizmom. Ceo Balkan stenje od nasilja koje su uspostavili, a koje je najbolje identifikovao Aleksandar Tijanić.

Početkom godine u Srbiju je stigao novi ambasador, najokrutniji među onima koji su nas gazili i disciplinovali. Njegova Ekselencija Kristofer Hil!

''Mene ne zanima istina, mene zanimaju rešenja'', moto je njegove politike koju sprovodi. Bar je iskren.

Hoćemo li preživeti njegovu politiku, koju on sprovodi preko zločinca kojeg je iznedrila CIA i spoljna politika Sjedinjenih Država?

Njegova poruka je jasna. ''Rusija nije prijatelj Srbije, Vučić je fleksibilan za Kosovo.''

Kada je došao u Beograd, raspojasao se. Ovaj grad mu je poznat, u njemu je često boravio, za vreme Miloševićeve politike, kao član pregovaračkog tima koji je vodio tadašnji izaslanik predsednika Bila Klintona, Ričard Holbruk. Pozvao je, osim Vučića i njegovih satrapa iz sadašnje Vlade i Dragana Đilasa, Vučićevog trojanskog konja.

Od Vučića je tražio sve ono što je on već pre nekoliko godina obećao Hilovim prethodnicima. Priznanje Kosova, ''raskid'' sa Rusijom, po svim pitanjima, stavljanje građana Srbije u ropski odnos prema interesima Sjedinjenih Država, gradnja puteva, aerodroma i baza koje treba da služe američkoj vojsci i biznismenima.

Srpski diktator, šizofreni Aleksandar Vučić meša kao stanična kurva, izbegavajući da formira novu Vladu Srbi je, samo da izbegne uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji i zaplene njene imovine.

Dođe vreme, mora da se krene. Kristofer Hil traži od Vučića da se iz Beograda krene na Rusiju.

Evo kako to vidi, u našem interesu, gospodin Hil.

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Kristofer Hil izjavio je da ne vidi mnogo dokaza da je Rusija „bilo kakav prijatelj" Srbiji.

„Rusija od Srbije traži da radi stvari koje su u interesu Rusije, a nisam siguran da je to zaista, iskreno rečeno, u interesu Srbije", rekao je Hil.

Na pitanje kako situacija sa ratom u Ukrajini utiče na dijalog Beograda i Prištine, kao i srpsku politiku uopšte, rekao je da je predsednik Rusije Vladimir Putin „odveo tu zemlju preko ivice, a mi ne znamo kad će se Rusija vratiti"!

„I zato se iznenadim kad vidim da neki ljudi misle kako je Rusija i dalje legitiman akter na političkoj sceni, što ona nije. I mislim da je to užasna situacija i možda još jedna velika tragedija, pored onoga što vidimo u Ukrajini", rekao je on.

On ne pominje građane Srbije. Njemu su oni odvratni. oni su ''neki koji misle...'' A tih koji svako veče gledaju Happy televiziju, je dve trećine onih koji žive u Srbiji, okupiranoj od Vučićeve mafije i gospodina Hila.

„Ne razumem šta je Vulin pokušao da postigne", misleći na nedavnu posetu ministra unutrašnjih poslova Srbije Moskvi.

Upitan da prokomentariše posetu ministra Aleksandra Vulina Moskvi, Hil je rekao da on to ne razume i da je to prilično zbunjujuće. (Gde ministar srpske policije da ide u Moskvu, a da to gospodin Hil nije odobrio)

„Ja ne razumem šta je on tamo pokušavao da postigne. A, iskreno, možda ni on ne razume", kazao je ambasador Hil.

Govoreći o poziciji Srbije u vezi sankcija Rusiji, rekao je da je stav njegove vlade da Srbija treba da se „pridruži bremenu koje dele i mnoge druge članice EU". (osim SAD-a)!

„Voleo bih da Srbija to uradi, ali razumem da to za mnoge Srbe sad nije problem, jer oni bi želeli da vide da je Evropska unija zaista ozbiljna u pogledu vašeg prijema", kazao je.

Hil je naveo da razume frustraciju, ali da smatra da Srbija treba da razume gde želi da bude za nekoliko godina, kao i da treba da shvati ko su joj prijatelji, a za koga se to ne bi moglo reći.

Upitan o sastanku koji je imao sa Vučićem i situaciji na Kosovu, ponovio je da je srpska strana „napravila veliku stvar što je došla u Brisel spremna da pregovara i što je uradila svoj domaći zadatak, a to je uvek najvažnije za sve pregovore".

„Mislim da je srpska strana pokušala da bude fleksibilna, da pronađe rešenja, a ovaj jutrošnji razgovor (sa Vučićem) to mi je i potvrdio", rekao je Hil.

Deset godina, pod zaštitom pod punom ratnom opremom drmatora iz Stejt Departmenta, Srbijom vlada šizofreni Aleksandar Vučić. On je nastavio da završi započetu politiku Stejt Departmnena da Srbija nestane sa zemljopisne karte.

Treba da se podsetimo.

Nakon odlaska sa mesta ambasadora Vilijema Bila Montgomerija, koji se razumeo u politiku, a koji je imao svoje viđenje poretka u Srbiji, na to mesto postavljen je izvesni Majkl Polt. Karijerni diplomata, koji je poveo Srbiju u ''reforme''. Počeo je sa sudstvom, a od donacije je uzeo za sebe 100 hiljada dolara.

Opisaćemo, hronološki, učinak svakog ambasadora, pojedinačno, koji su doveli Srbiju do nestanka.

Koji je zadatak, odnosno koje rešenje zanima gospodina Hila?

Nakon okupacije Kosmeta, potpisivanjem ''Kumanovskog sporazuma'' i rezolucije Ujedinjenih nacija 1244 tadašnja američka elita je krenula besomučnu pljačku pokrajine. Tadašnja državna sekretarka Medlin Olbrajt pala je u zagrljaj Hašimu Tačiju! Pre toga nju je u Vašingtonu ''tešio'' Muhamed Šaćirbej (ambasador Bosne i Hercegovine). Sudbine Šaćirbreja i Tačija poznate su. Šaćirbej je osuđen pred američkim sudom zbog pronevre novca ambasade, Tači je u Hagu, pod optužbom za ratne zločine. Nije bolje prošla ni Biljana Plavšić, ratna predsednica Republike Srpske, provela je 8 godina u zatvoru, a Olbrajtova joj je obećavala kule i gradove. Kada se okrenula devojčicama, mnoge od njih su platile glavom što su legle u krevet ove zle žene.

General Vesli Klark, glavnokomandujući NATO snaga koje su bombardovale besomučno Srbiju, te gospođa Olbrajt i društvo koje je izdejstvovalo napad na Srbiju, odmah su postali vlasnici Pošte i Telekoma u Prištini, EPS-a, rudnika, Trepče, banaka... Srbija je nastavila da otplaćuje kredite, uzete za podizanje ovih javnih preduzeća, a oktroisana vlast u Prištini je sve to ustupila, uz simboličnu naknadu ''svojim gvozdenim prijateljima''.

U Prištinu je odmah otišao i Bo Bajden, sin tadašnjeg senatora, a potom potpredsednika Sjedinjenih Država Džozefa Bajdena. ''Bio je opčinjen Kosovom"'. Tako je državni tužilac Delavera, kome su podvođene mlade Albanke i punjen svežnjevima novčanica zarađenim prodajom belog praha, dobio na poklon od ''radnih ljudi i građana Kosova'' tešku bolest - kancer, od kojeg je i umro.

Klintonovi su se klonili primanja poklona i keša. Bil se protivio bombardovanju Srbije, ali ga je naterao tadašnji britanski premijer Toni Bler, što on i priznaje u svojim memoarima.

Ni Bušovi, kao predsednici, nisu uzimali novac. Bušu mlađem podignut je spomenik, dobio je ulicu, isto kao Klinton. Albanski političari su veće ulizice od kolega iz Srbije.

''Milosrdni anđeli'' su zgazili Kosovo. Napali su im objekte časti, porodicu, koju su razorili. Desetine mladih Albanki su se odale prostituciji, narkomaniji, trgovina drogom je postala jedina privredna grana. Tim parama podizani su moteli, benzinske pumpe, bakalnice... Nijedna fabrika.

Zdravstvo na Kosmetu, praktično, ne postoji. Albanci su srećni ako mogu da dođu na pregled kod lekara u Vranju, u Nišu, Beogradu, Kragujevcu, ili Novom Sadu. Srećom, srpski lekari, uključujući i doktore sa VMA, korektno se odnose prema bolesnim Albancima.

Na Kosmetu nema života! Odbegli Albanci više ne šalju novac sunarodnicima, braći, očevima... većina želi da prekine svaki kontakt sa Kosmetom!

Zašto je Kosmet još toliko važan za američku elitu, na čelu sa predsednikom Bajdenom.

tome najbolje govori vest od pre dve nedelje.

''Agencija „Milenijum čelendž korporejšn", na čijem čelu je Alis Olbrajt, investiraće novac u energetsku stabilnost na Kosovu, a dil su sklopili Kurti i Osmanijeva tokom posete SAD.''- glasila je poruka iz Vašingtona.

Alis Olbrajt, ćerka pokojne državne sekretarke SAD Madlen Olbrajt, koja se godinama zdušno zalagala za nezavisno Kosovo, nastavila je majčinim stopama - objavila je da ulaže stotine miliona u lažnu državu! Ona je na čelu nezavisne agencije SAD „Milenijum čelendž korporejšn", koja će na Kosovu investirati 236,7 miliona evra za energetsku stabilnost. Ovaj dil sa Alis Olbrajt sklopili su takozvani premijer i predsednica lažne države Aljbin Kurti i Vjosa Osmani tokom posete Vašingtonu.

Inače, osim Alis Olbrajt, u bordu direktora ove kompanije je i američki državni sekretar Entoni Blinken, sa kojim je, nakon potpisivanja ugovora, dvoje predstavnika lažne države Kosovo imalo sastanak. Nakon potpisivanja ugovora o energetskoj stabilnosti Osmanijeva je na Tviteru napisala:

- Veoma me raduje to što će dodatno biti ojačano gvozdeno prijateljstvo SAD i Kosova. Radićemo ruku pod ruku, svaki dan zajedno sa SAD, sve dok se ne uverimo da je ojačana međunarodna pozicija Kosova i da idemo napred ka zasluženom mestu u evroatlantskoj zajednici. Naše partnerstvo ostaje i dalje.

Sporazum o energetskoj stabilnosti je u ime Kosova potpisala ministarka energetike Artane Rizvanoli, a u ime „Milenijum čelendž korporejšna" (MCC) izvršna direktorka te agencije Alis Olbrajt.

Programom je predviđeno da Kosovo dobije energetske rezerve preko baterija, kapaciteta od oko 347 megavat-časova, i biće u funkciji stabilizacije mrežnih frekvencija, kako je objasnila Rizvanolijeva.

- Bilo je reči o dijalogu. Državni sekretar je još jednom ponovio da SAD žele da Kosovo igra konstruktivnu ulogu u normalizaciji odnosa sa Srbijom. To podrazumeva i ispunjavanje preuzetih obaveza - istakao je Spahiju.

„Milenijum čelendž korporejšn" (MCC) nezavisna je agencija vlade SAD koja finansira projekte zemalja u razvoju. Glavni fokus ove agencije su države u Africi, a na Balkanu su, osim Kosova, finansirali i projekte u Albaniji. Na čelu ove agencije nalazi se Alis Olbrajt, ćerka Madlen Olbrajt, nekadašnje državne sekretarke SAD, koja se tokom sukoba u vezi s Kosovom 1999. zalagala za NATO bombardovanje Srbije.

Stevica Deđanski iz Centra za razvoj međunarodne saradnje kaže da je Madlen Olbrajt, kao dokazani pokrovitelj albanskih terorista i pokušaja otcepljenja Kosova od Srbije, sve to radila iz ličnih interesa, a to se pokazalo posle bombardovanja naše zemlje i napuštanja južne srpske pokrajine.

- I ona i general Vesli Klark i mnogi drugi su na Kosovu razvijali svoj biznis, kupovali kompanije, a sada to rade i preko svoje dece. Dokaz za to je i ovaj ugovor o energetskoj stabilnosti. Sa tim novcem ne može se osigurati energetska stabilnost, ali se mogu napuniti džepovi svih onih koji su bili mentori pokušaja otcepljenja Kosova od Srbije - ističe Deđanski, dodajući da su svi oni koji su se zdušno zalagali za nezavisnost Kosova debelo naplatili to svoje zalaganje, a sada to nastavljaju da rade preko svoje dece.

Mnogo bivših američkih zvaničnika se, nakon što je Srbija proterana iz svoje južne pokrajine, vratilo na Kosovo u želji da učestvuje u poslovima sa ugljem, telekomunikacijama, ili da budu lobisti za unosne vladine poslove koji se plaćaju iz budžeta. Naravno, unosnim poslovima nije odolela ni pokojna Madlen Olbrajt, koja je preko svoje kompanije „Olbrajt kapital menadžment" učestvovala u privatizaciji telekomunikacionog PTK, dok je ćerka firma „Olbrajt Stounbridž grup" imala deo akcija u konkurentskoj slovenačkoj telekomunikacionoj kompaniji IPKO.

Dakle, iz vladine agencije, iz budžeta Sjedinjenih Država, kćerka Medlin Olbrajt podeliće sa državnim sekretarom Entoni Blinkenom 236,7 miliona dolara! Njima će se na putu za Prištinu izgubiti trag, kao i milijarde dolara i evra pomoći koje su Kosmetu slale Evropska unija i mnoge zemlje, preko donatorskih konferencija.

Ministarka Zorana Mihajilović poklonila je 500 miliona frimi Vesli Klarka ya izgradnju moravskih koridora. Ova američka genralska svinja otela je najsiromašnijoj zemlji u Evropi pola milijarde!

Zašto je američki predsednik Džozef Bajden imenovao vremešnog diplomatu Kristofera Hila za ambasadora u Beogradu? Da li zbog potrebe da pokrije sve pljačke predstavnika Demokratske strane Sjedinjenih Država?

Iako je već šest godina u penziji, izvan diplomatske službe, gospodin Hil je prihvatio ponudu. Upućeni kažu da se dugo opirao, očekujući bolju ponudu, bolje mesto.

Treba podsetiti da je predsednik Bajden imenovao g. Hila oktobra prošle godine, ali je njegov izbor blokiran u Senatu i tek krajem marta je potvrđen predlog predsednika Bajdena, a samo zbog prinude, jer je sa izborom Hila na ''čekanju'' bio i ambasador upućen u Peking.

Obećanje dato predsedniku Bajdenu da će zavrnuti ruke i muda Vučićevom kartelu i da će mu pokloniti, kao na tacni, priznanje Kosmeta, izjalovila su se.

Početak vojne intervencije Ruske Federacije na Ukrajinu, pomrsio je planove predsednika Bajdena i Duboke države. Predsednik Bajden je bio spreman da napade Rusiju, svim snagama, godinama je spremana Ukrajina za tu operaciju, ali je odlučnost Rusije, koja je javno pokazala da raspolaže najmoćnijim oružjem na planeti i da lako može da razori Evropu i Ameriku, malo ''prikočila'' Hilove borbene aktivnosti.

Ispostavilo se da politika ucene i pretnjama okupacijom, nije uplašila mnoge zemlje. Tako je Amerika ostala bez saveznika na Bliskom istoku. Poslušnost i saradnju otkazala je Saudijska Arabija, Emirati, Egipat, a Iran, pa čak i Irak, okrenuli su se protiv moćne države. Kina, Indija, Pakistan, Iran i zemlje iz Zajednice nezavisnih država ušle su u savez sa Ruskom Federacijom, stvarajući vojne, ekonomske i finansijske saveze.

Na put propasti Bajdenova administracija povela je saveznike iz Evropske Unije.

Građani Sjedinjenih Država, koji, uglavnom, ne prate spoljnu politiku administracije izVašingtona, odjednom su, javno, izloženi vestima i saznanjima da se iz budžeta odlivaju stotine milijardi dolara, navodno kao pomoć Ukrajini, a koje završavaju na računima Demokratske stranke i ''biznismena'' duboke države. Istrage se povodom toga vode javno, preko medija, u Kongresu, u Senatu, preko partijskih istražnih komisija.

Protiv Duboke Države i administracije predsednika Bajdena ustale su najuticajnije ličnosti, poput Henri Kisindžera i politička elita. Bivši predsednik Donald Tramp postao je najpopularnija ličnost, a on otvoreno najavljuje raspad države, ne zato što želi, već sve na to ukazuje. Predsednika Bajdena napušta ministarka finansija Dženet Jelen, dugogodišnja direktorka Federalnih rezervi, a uz njega ostaje samo državni sekretar Blinken, utonuo u najtežu korupciju, ministar odbrane Lojd Ostin.

Sjedinjene Države su primorane da beže sa Balkana. Zato se i žuri Kristoferu Hilu da svom prijatelju Bajdenu saopšti lepu vest. Uterao je Srbima do balčaka.

No, svestan da otimanje Kosova i priznanje od šizofrenog Vučića može da razbesni Srbe i da dođe do sukoba, visoki funkcioner Stejt Departmenta Gabrijel Eskobar je požurio na Kosovo da ''stiša'' Aljbina Kurtija i njegov kartel.

Kurti i Osmanijeva jedva čekaju da im isteknu mandati. Kurti ide u Norvešku, kupio je stan od 400.000 evra, tamo ide sa ženom, Osmanijeva će pobeći sa Kosova, koliko je noge nose.

Gospodin Eskobar dobro poznaje ambasadora Hila, a i Beograd. Srbi mu pamte kada je naredio SAJ-u da razbije demonstracije ispred Skupštine, koje su pretile obaranjem Vučića s vlasti.

Eskobar je, kao službenik Obaveštajne službe Stejt Departmenta doprineo da se iz Beograda povuče ambasador Entoni Godfri, jedan od najkorumpiranijih, koje je Stejt Department imao.

S druge strane, Eskobar je bio zamenik ambasadora u Iraku i njegovi izveštaji su iz Bagdada doprineli da osim ambasadora Hila bude povučen još jedan ambasador, zbog korupcija i najtežeg kriminala.

Zlo koje je iza sebe ostavljao gospodin Hil, ne može se rečima opisati. Urednik Magazina Tabloid dobio je dobar deo tog ''materijala'' koji se priprema za objavljivanje.

Zašto su Sjedinjene Države odustale od čišćenja Balkana od korupcije elita, od privođenja pravdi narko kartela, trgovaca oružjem, peračima stotine milijardi dolara i evra, groznim ubicama poput Aleksandra Vučića. da li iz razloga što će stotine njihovih milijardi prebaciti na račun CIA i visokih funkcionera bajdenove administracije.

Da ne zamaramo čitaoce, navešćemo da je Obaveštajna zajednica Sjedinjenih Država identifikovala račune Aleksandra Vučića, na kojima u bankama u ovoj državi on ima prko 25 milijardi dolara, ogroman broj nekretnina, kompanija.

Prema izveštajima Eurostata, dobijenih od Poreske uprave Srbije, u našoj zemlji ima 26 milijardera i peko 550 milionera. A najsiromašnija smo zemlja u Evropi!

Statistika međunarodnih organizacija pokazuje da se u Srbiji živi kao u afričkim plemenima. Pravosuđe nam je gore nego u doba Turaka. Američka agencija USAID potrošila je 882 miliona dolara poreskih obveznika ove države, da nam ''reformiše sudstvo'', a pokazalo se da je ono potpuno privatizovano. Iz tih razloga je i ''reformator'' Džorž Soroš odlučio da ga više ne reformiše.

Zašto američka elita nije želela da u Srbiji pomogne stvaranjem institucionalne države, zar sa demokratskim vlastima ne bih sarađivala bolje?

Zbog takvog odnosa prema drugim narodima, danas su Amerikanci nepoželjni skoro u svakoj državi.

Duša koja stvori zlo ne može više da stvara dobro, još davno je tvrdio Sofokle.

Od zločinačke politike iz Vašingtona možemo se spasiti samo pobunom, ako zbacimo s vlasti bandu koju su oni ustoličili. Drugog puta nemamo. Onda ćemo sami odlučiti da li ćemo na istok, na zapad ili sever.