Govoreći otvoreno

Svi službeni poslovi druga Vulina: droga, oružje, pljačke, nasilje i prevare

VOĐIN KOLOVOĐA

Nekoliko bitnih činjenica u vezi sa sankcijama američkog Ministarstva finansija, govore da je počelo rušenje Vučićevog režima „iznutra", od strane onih koji su ga i doveli na vlast, američkih i evropskih bezbednosnih službi. Ovo američko ministarstvo bilo je vrlo jasno: Vulin je bio ministar odbrane a sada je direktor BIA, a te dve institucije „nisu predmet tih sankcija". To je jasna poruka da se radi o obračunu sa kriminalnim bićem režima koji se osilio i koji čini velike štete interesima SAD na Balkanu. Ruska federacija takođe ima razloga da pomogne pad Vučićevog režima, jer je izabrao „pogrešnu stranu". Dana 11. jula 2023. godine, odlazeći diktator je u prisustvu takođe odlazeće ambasadorke Narodne Republike Kine, kazao javno: „Neće meni komandovati ni Amerika ni Rusija!" Veliku grešku je napravio, jer najveće sile ne vole male, bahate diktatore kad zalaju, jer su im do juče služili kao verni psi. Jedna od te dve velike sile odlučila je da mu skine povodac i isteraju ga vani. Na čistinu. Na vetrometinu gde će biti prepušten sudbini.

Nikola Vlahović

Prvi put u modernoj istoriji evropskih država, desilo se da Amerika uvede sankcije šefu jedne bezbednosne agencije. Zašto se to dogodilo baš šefu Informativno bezbednosne agencije Srbije?

Dobrim poznavaocima rada ove i njoj srodnih službi, kako domaćih i stranih, znaju da je decenijama nakon posleratnog raskola bivše sovjetske i jugoslovenske politike, američka CIA imala sedište za Balkan u Beogradu. Tek nakon raspada te države i početka ratova na ovom delu Balkana, ta „centrala" za Balkan se povukla u Bugarsku, da bi se, nakon pada Slobodana Miloševića, ponovo vratila u svoju staru beogradsku „bazu".

Više od deset godina pre dolaska bivših članova predsedništva Srpske radikalne stranke u novo ruho pod imenom Srpska napredna stranka, u ovoj američkoj agenciji pravljena je strategija za slučaj da takozvana demokratska koalicija (sa Tadićem na čelu) u Srbiji ne obavi posao priznanja separatističke tvorevine na Kosovu. I, desilo se to što su predviđali: Tadić je imao Miodraga Rakića, šefa kabineta sa ingerencijom koordinatora svih domaćih obaveštajnih službi, koji je tajno radio za ruske službe bezbednosti. Imao je i Vuka Jeremića, „salonskog patriotu". A, realno, ni sam nije bio spreman da krene u akciju priznavanja albanske separatističke tvorevine na Kosovu.

Amerika je reagovala tako što je srušila Tadićev režim, što nije bilo teško jer je ta koalicija bila trula i spolja i iznutra, sama se srušila kompromitovana velikim pljačkama i institucionalnim haosom.

Ali, američka imperija uvek ima još gore rešenje: plan za formiranja Srpske napredne stranke napravljen je preko srpskih mafijaških krugova, pre svega, preko „duvanske mafije".

CIA je za tu priliku delegirala i bivšeg gradonačelnika Njujorka, Rudija Đuljanija, mafijaškog sina, čoveka koji je perfektno poznavao i pravni sistem i pravila podzemlja. Taj koncept vladavine, koji je on lično ponudio u ime američke „duboke države", bivšim radikalima, pre svega Aleksandru Vučiću, kao „korisnom idiotu", došao je u ruke najveće štetočine, koja je Srbiji u narednih deset godina promenila „lični opis", i svela je na najcrnju angloameričku koloniju.

Vučić je svoj kriminalni mandat iskoristio na način koji je nedavno odlično opisao u jednoj jedinoj rečenici američki diplomata Gabrijel Eskobar, kad je rekao da Vučić jeste uzurpirao vlast na svim nivoima, da je svakako potrošio sve kredite, ali je i dodao: „Još neko vreme nam treba".

Zašto je onda neko u SAD odlučio da tek sad udari na Aleksandra Vulina, poznatog klovna Miloševićevog režima i omiljenom „druga" Mirjane Marković? I zašto su te sankcije uvedene preko Ministarstva finansija SAD, uz optužbu za međunarodni šverc droge i oružja? Jer, izbor je bio znatno širi. Ovolika „paleta" kriminalaca u vrhu Vučićevog režima, nudila je mnogo njih. Recimo, Nikolu Petrovića, Vučićevog kuma, koji je zajedno sa njim doneo odluku da zatvore glavnog urednika ovog magazina, Milovana Brkića, čoveka koji je pred imbecilnim i korumpiranim „opozicionarima", demonstrirao ustavom zagarantovano pravo na slobodu govora. O Petroviću sve zna i CIA i FBI, a zna i Europol i sve obaveštajne službe evropskih zemalja pojedinačno.

Nikoli Petroviću je baš u ovom magazinu objavljeno dovoljno za tri doživotne kazne zatvora, ali, umesto njega, jadno, mizerno i skoro nepostojeće srpsko pravosuđe ostrvilo se na glavnog i odgovornog urednika ove novine, čija istražvanja je potvrdila i grupa američkih senatora, kad je napravila spisak ljudi na čelu sa Aleksandrom Vučićem, koji su direktno povezani sa kriminalom.

Ipak, funkcija na kojoj se Vulin makar formalno (ako ne suštinski) nalazi, idealna je za diskreditaciju Vučićevog režima. BIA je u vreme Vučićeve diktature postala pribežište dobrom delu srpske kriminalne mreže, podređene interesima vladajuće stranke i njenog neprikosnivenog vođe. Kao i sve druge institucije u Srbiji, Vučić je i ovu, delikatnu službu uzurpirao, podjarmio, kompromitovao i ponizio. Bivši ozbiljni kadrovi nekadašnje Službe, teško su doživeli scene u kojima, recimo, Bratislav Gašić zvani Bata Santos, keramičar iz Kruševca, postaje šef BIA.

Da bi to bilo jasnije, treba reći da je preko Tomislava Nikolića, kao „ruskog partnera" u „koaliciji" nastaloj nakon pada demokrata 2012. godine, Aleksandar Vulin došao po nalogu iz Moskve, tačnije, po želji tada još žive Mirjane Marković (umrla 14. aprila 2019). Isplaćen je veliki novac za tu uslugu nikad-bivšim radikalima, Nikoliću i Vučiću, kako bi se Vulin našao u toj „koaliciji". Radi se o delu novca otetog iz Srbije koji je delom završio na Kipru, a delom u Moskvi, u rukama porodice Milošević.

Konačno, kad su se Aleksandar Vučić, Ivica Dačić i Aleksandar Vulin, te tri bivše mlade „perjanice" Miloševićevog režima sastavile, zabava je mogla da počne. Uigrana trojka, obučena devedesetih da laže, pljačka i potpaljuje podele i mržnje, kako u Srbiji tako i u regionu, otvorile su se neslućene mogućnosti za potpunu diktaturu.

Nije više bilo Miloševića da ih kontroliše, a „drugarici Marković" je bilo dovoljno što je srušena vlast koja je njega odvela u Hag. Svi su bili namireni, samo je trebalo još „namiriti" i Zapad. Tu obavezu je Vučić preuzeo na sebe. Tačnije, dobio je tu obavezu od najvažnijih obaveštajnih službi Zapada, pre svega obavezu javnog priznanja Kosova kao nezavisne države, razmenu diplomatskih službi i sve prateće obaveze. I to je Vučić sve potpisao u Briselskom sporazumu. Baronesa Ketrin Ešton priprema svojevrsnu autobiografiju iz koje će se saznati detalji o tome kako su Vučić i Dačić faktički priznali sve „obaveze" prema novonastalom paradržavnom provizorijumu, koji danas priznaje oko 100 zemalja u svetu (poređenja radi, Tajvan, koji je takođe voljom Zapada odvojen o Kine, danas priznaje samo 15 svetskih zemalja!). I to treba da govori koliko je geostrateški Kosovo važno Zapadu i NATO paktu.

Aleksandar Vulin je ostao Vučićev problem sa kojim nije mogao da se nosi. Nakon što je očigledno izdao ruske interese, okrenuo leđa Putinovoj vladi, poklonio se Zapadu i počeo da izvršava sve što mu angloamerička politika diktira, a Vulin i njegovi „ruski prijatelji" postali su smetnja toj idili. Kad je nakon poslednjih izbora Vulina „zapalo" da bude ni manje ni više nego šef BIA, stvorila se idealna prilika za rušenje Vučićevog režima „iznutra". Naime, dobro je poznato da je u proteklim decenijama ova služba „delegirala" čitave kriminalne klanove za obavljanje najprljavijih poslova „na terenu".

Konačno, evo i razloga zašto je Ministarstvo finansija SAD stavilo Vulina „pod sankcije", što verno potvrđuje pređašnju tezu da će Vučić pasti diverzijom „iznutra", i to lagano, bez žurbe, kako je američki diplomata Gabrijel Eskobar rekao: „Treba nam još neko vreme". To u sadašnjoj situaciji može značiti „neko kraće vreme" od nekoliko meseci. Izvori bliski srpskim službama bezbednosti tvrde da se pojedi „profesionalni kadrovi" već pripremaju za međusobno optuživanje, snimcima, fotografijama i dokumentima. Ta predstava će biti uvod u brzi pad Vučićevog režima.

Prema onome što je objašnjeno iz Ministarstva finansija SAD-a, Vulin je stavljen na ovu listu iz nekoliko razloga. Uostalom, evo kako je to opisalo u zvaničnom obrazloženju pomenuto američko ministarstvo: "Vulin je umešan u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne operacije narkotika i zloupotrebe javne funkcije. Vulin je održavao obostrano koristan odnos sa srpskim trgovcem oružjem Slobodanom Tešićem pomažući mu da njegove ilegalne pošiljke oružja slobodno pređu granicu Srbije. Ova dela uključuju korišćenje njegovog ovlašćenja za ličnu korist, uključujući umešanost u lanac trgovine drogom.. Vulin je direktor Bezbednosno-informativne agencije Srbije, a ranije je bio ministar odbrane i ministar unutrašnjih poslova. Ove institucije nisu mete ovih sankcija".

Direkcija Trezora SAD, ovako je to sročila: „Aleksandar Vulin je umešan u međunarodni organizovani kriminal, ilegalne operacije narkotika i zloupotrebu javne funkcije. Vulin je održavao uzajamno koristan odnos sa takođe sankcionisanim srpskim trgovcem oružjem Slobodanom Tešićem i pomagao da se Tešićeve ilegalne pošiljke oružja slobodno kreću preko granica Srbije. Vulinovi postupci unapredili su institucionalnu korupciju u Srbiji a koristio je autoritet radi lične koristi i bio umešan u lanac trgovine drogom".

Ukratko, šef BIA je narko diler, a njegov neposredni šef, onaj koji ga je čak tri puta imenovao za „ministra sile" (ministra odbrane, ministra policije i ministra za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja!) Čemu treba da nas nauči jedna ovako precizno sročena izjava povodom uvođenja sankcija Aleksandru Vulinu, šefu srpske Bezbednosno informativne agencije (BIA)?

Pre svega, kako tamo i piše, Ministarstvo odbrane Srbije i sama BIA, nisu meta ovih sankcija! Dakle, poruka ne može biti jasnija: Amerika ne progoni srpske institucije, nego onoga ko ih je uzurpirao, kriminalizovao i doveo u stanje da su postale privatna doušnička služba za potrebe najnižih poriva Aleksandra Vučića i njegovog pobratima po pljački i drugom sladostrašću u kojem uživaju na štetu miliona građana Srbije.

Da li to Amerika brani Srbiju od Vučićevog režima? Ne, ali brani američke interese na Balkanu. Preciznije, „oteo" im se režim koga su sami stvorili i sad „saniraju štetu" kako bi mogli da sprovedu u delo projekat „pacifikovanog Balkana" podređenog NATO paktu i anglo američkim vojno diplomatskim ciljevima, a sve to, naravno, sa ciljem da se Srbija, kao ključna zemlja nekadašnje Jugoslavije, „sačuva od ruskog uticaja".

Demontaža Vučićevog režima je uveliko u toku. Masa građana Beograda koju šetnjama planski iscrpljuje nekoliko režimskih „krtica", dobro uvežbanih za manipulaciju masama, neće doneti nikakvo „oslobođenje Srbije". Biće, kao što je već i viđeno (9.mart 1999, 5. oktobar 2000) obični statisti u tuđem filmu: kad strane, u ovom slučaju zapadne obaveštajne službe pokrenu „rušenje iznutra", a sankcijama prema aktuelnom šefu BIA, taj proces je započeo, te „šetnje" će stvoriti potreban ambijent da predstava bude kompletna. Da se može reći: „narod se digao!".

Nedavno je jedan komentator sadašnjih jalovih beogradskih protesta protiv Vučićeve diktature, rekao suštu istinu: „Jedina stvarna žrtva tih protesta je jedini slobodni novinar u Srbiji, Milovan Brkić".

Koliko je Vučić ponizio i privatizovao srpske službe, govori i činjenica da ozbiljne evro-američke tajne službe, zaista haraju po Srbiji. Ali, o tome, naravno, ne pričaju i ne hvale se kao što to Vučić im običaj javno, pred milionima televizijskih gledalaca.

Bivši jugoslavenski diplomata-obaveštajac (B.D.) koji decenijama živi u Londonu, raspolaže podatkom da je Srbija radom samo dve službe, nemačke BND i američke CIA, za poslednjih dvadeset godina izgubila oko 100.000 vrsnih lekara, inženjera, nuklearnih fizičara, doktora hemijskih i biološkuh nauka, dizajnera, tehnologa, naučnih radnika svih profila... A, broj programera, posebno softver inženjera, koji je napustio Srbiju, samo u poslednjih petnaest godina, sa „ponudom" koju su režirale strane obaveštajne službe, nije manji od 15.000.

Kad jedna država izgubi „cvet" ovakvog visoko stručnog potencijala i kad se oni na ovaj način ubrzo nađu na visokim pozicijama u Americi, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i drugde po svetu, onda treba svakome da bude jasno do čega su doveli veleizdajnički apetit režima koji se odrekao njihovih usluga, i kolika je sujeta, organičenost i slepilo tih režima. Posledice su zastrašujuće, Srbija danas skoro da nema više vrhunskih stručnjaka iz nabrojanih delatnosti. I tu opasnost po svoje interese na Balkanu vide i službe SAD. Jer, čak i najgora kolonija u koju se Srbija pretvorila, za ozbiljnog kolonizatora mora da ima nekakav red, sistem, kreativni potencijal i, jednom rečju, intelektualnu elitu, onu koja će držati poredak u funkciji.

Kad je grupa nemačkih istraživačkih novinara zatražila mišljenje od nemačkog BND, u vezi sa „uvozom stručnjaka iz istočnih zemalja", dobila je ovakav odgovor: „Obaveštajna služba ne može javno da brblja o svojim operacijama, o tajnim spoznajama i metodama. Dakle, svi oni koji sad očekuju spektakularne objave nemačke tajne službe, biće razočarani". Službeno glavni istoričar rada nemačkog BND, dr. Bodo Hechelhammer, na svom privatnom Twitter nalogu redovno objavljuje i neke epizode iz istorije nemačkih tajnih službi. Na špijunskim socijalnim kanalima posebno su omiljene matematičke zagonetke, takozvani „interaktivni brainteaseri".

Christopher Andrew, inače pionir istraživačkog rada vezanog za britanske tajne službe i profesor na Univerzitetu Cambridge, kaže da tajne službe pritom kopiraju velike tehnološke koncerne, odnosno njihove strategije pridobijanja naklonosti potencijalnih kadrova. Oni koji uspešno reše zagonetku, često dobiju i pozivnicu na razgovora za posao u tajnim službama. Savezna služba za zaštitu ustavnog poretka (BfV), a to je nemačka „domaća" tajna služba, za razliku od BND, bavila se doslovno otimačnom medicinskih kadrova u Srbiji i čitavom regionu. I uspela je u tome. U Kliničkom centru Srbije u svakom trenutku nedostaje oko stotinu medicinskih tehničara. A, u čitavoj državi, na desetine hiljada.

Mike Pompeo, bivši šef CIA-e i ministar spoljnih poslova u administraciji Donalda Trampa, u vezi sa tim, bio je jasan: „Masa neverovatno talentovanih patriota služi Americi u redovima CIA, to su ljudi koji čine da je CIA najbolja špijunska služba na svetu. (...) Ali mi ne možemo dozvoliti da ugrozimo našu nacionalnu bezbednost time da zadovoljavamo tamo neke liberalne krugove". Ni bilo koje druge, reklo bi se, jer CIA nije humanitarna organizacija, nego hladnokrvna služba za beskrupuloznu manipulaciju, kojoj je izopačeni čovek u Srbiji, poput Aleksandra Vučića potreban sve dok ne obavi tačno zadate operacije. Nakon toga, prepustiće ga gorkoj sudbini.

Često se, iz različitih razloga, ruske i američke bezbednosne službe usmere ka jednoj meti. Vučić je pokušao da izigra i jedne i druge, i sad sledi kazna. Rusija će svakako u novom rasporedu snaga u Srbiji, imati svoje „delegate". To je tako uvek bilo. Vučić se toliko oslio da nije shvatio koliko mu je „mandat" ograničen i kakve su posledice.

Kad se desi da zločinački režim poput Vučićevog režima, dobije priliku od stranih, u ovom slučaju, zapadnih službi, da se „razmaše", pa ne zna gde su mu granice i ode predaleko u kriminalizaciji i kompromitaciji zacrtanih planova, prirodna reakcija je rušenje tog režima. I onaj strani „faktor" koji je sagradio čitav antisistem usmeren na superkontrolu države, u slučaju Vučićeve Srbije, usmeren u pravcu međunarodno pravne amputacije dela državne teritorije, u ovakvim okolnostima mora pažljivo da demontira to što je sagradio. Jednostavnije rečeno: CIA počinje sa rušenjem Vučićevog režima, ali „personalno". One by one. Jedan po jedan.

Predstavništvo FBI u Beogradu odlično zna koga treba hapsiti, koga treba procesuirati, ali, za FBI ovde većinu poslova radi Europol, kako u Srbiji tako i u zemljama regiona. Sve čime raspolaže Ministarstvo finansija SAD, nije ni izdaleka ono što se javno prikazuje. Postoje ličnosti u Srbiji za koje ima mnogo dokaza o kriminalu, koje su privremeno „pod zaštitom", dakle, ucenjene osobe koje će zarad očuvanja svojih imperija sve učiniti da „prežive" rušenje Vučićevog režima. O njima Ministarstvo finansija SAD za sad ćuti.

Pomenuti izvor ovog magazina iz Londona tvrdi da će makar delimično biti amnestirani prilikom sudskih procesa i zaštićeni od stavljanja na međunarodnu poternicu, s obzirom da uveliko nude saradnju, nude brojne materijalne dokaze o dubokoj umešanosti Aleksandra Vučića u sve ono za šta u SAD terete i Aleksandra Vulina. Tačnije, Vulin ništa nije radio što mu Vučić nije rekao da radi (i što Vučić ne radi), čak bolje i revnosnije: da laže, preti, napada, pljačka, prodaje na međunarodnom „crnom" tržištu najfiniji kokain, švercuje oružje, takođe na međunarodnom „crnom tržištu" i orgomne provizije od tog kriminala uzima za sebe lično. Granice tog sladostrasnog uživanja u kriminalu, naprosto ne postoje.

Slučaj trgovca oružjem Slobodana Tešića, odavno je poznat domaćoj i stranoj javnosti, a oko zaštite njegovog „poslovanja" sa oružjem, najviše se potrudio Aleksandar Vučić, pa je sasvim realno da će, osim Ministarstva finansija SAD, i Vučića i Vulina ubrzo „za vrat" da uhvati i Evropsko tužilaštvo, a, to onda neće biti ni ekonomske sankcije ni zabrana kretanja u zemljama zapadnih „saveznika", nego i poternice.

U novembru mesecu 2021. godine, u pismu sedmorica američkih kongresmena predsedniku SAD Džozefu Bajdenu, optužuju Aleksandra Vučića da je produbio korupciju u zemlji, da je odgovoran za gušenje slobode štampe i da je zloupotrebio medije za sopstvenu promociju, da je od dolaska na vlast i postao prvi potpredsednik vlade Srbije, radio na tome da svu moć u zemlji koncentriše kod sebe, te da je praktično deset godina od promene režima, Srbija postala država u kojoj jedan čovek odlučuje o svakom segmentu života, preuzima ulogu institucija, presuđuje "krivcima" i oslobađa "nevine", i da je na nesreću po narod Srbije, koristio čak i pandemiju Corona virusa za zastrašivanje i pljačku građana i sve to pravdao „međunarodnom zaverom u kojoj svako uzima za sebe na sve moguće načine".

Tako su kongresmeni SAD videli Vučića. Američka (a i ruska) „duboka država", vidi ga realno, dakle, mnogo gore nego ovih sedam kongresmena. I zato više nikome neće trebati niti će za njim neko žaliti. Epilog te ljigave priče upravo je počeo da se odmotava...