Povodom

Pet meseci nakon razbojničkog hapšenja glavnog urednika Magazina Tabloid po naređenju Aleksandra Vučića

Srbija je na robiji

Podsećanje na izveštaj koji je o stanju u Srbiji napravila najstarija američka organizacije za zaštitu ljudskih prava, Freedom house, važan je za analizu, jer je došao samo dve nedelje uoči hapšenja i zatvaranja glavnog i odgovornog urednika i osnivača „Magazina Tabloid", Milovana Brkića. O tome, i drugim „samostalnim" razbojničkim akcijama Aleksandra Vučića zbog kojih će sigurno otići na robiju, ima sasvim dovoljno dokumenata u organizacijama srodnim pomenutoj. Samo njegov pokušaj preko „nekog lica" da falsifikuje izveštaj Evropskog parlamenta, dovoljno govori o kakvom kalibru bandita je reč. Zato je žrtva koju čini Milovan Brkić velika: čovek koji je 8. maja ove 2023. godine progovorio u ime svih koji su sagnuli glavu pred režimom Aleksandra Vučića, sigurno izlazi iz njegovog kazamata kao heroj. Ali, Srbija je i dalje na robiji. Zarobljeni su umovi, zarobljena je sloboda, kreacija, čast, moral, poštenje, solidarnost, zarobljena je vera u život i radost stvaranja. Za oslobađanje tih vrlina, treba vreme i hrabrost. Ili, samo hrabrosti, velike, iskrene, koju je pokazao glavni i odgovorni urednik ovog magazina, da ličnim primerom probudi zaspalu Srbiju.

Luka Mitrović

Dana 22. maja ove godine, objavljen je novi izveštaj jedne od najstarijih svetskih organizacija za ljudska prava, Fridom haus (Freedom house), u kome doslovno piše da „Srbija nije demokratska zemlja", da je REM „zarobljena institucija", a borba protiv kriminala ustvari borba kriminalnih frakcija unutar Vučićeve Srpske napredne stranke.

Srbija je u tom novom godišnjem izveštaju Fridom hausa i predstavljena kao "Države u tranziciji" a Vučićev režim kao "hibridni ili tranzicioni režime" u kojima su demokratske institucije slabe ili uopšte ne postoje.

Takođe, Srbija je u ovom izveštaju prema svim pokazateljima, na samom dnu Evrope, zajedno sa Albanijom i Crnom Gorom, ali je, posebno predstavljena kao najgori primer blokade slobode govora, zabrana različitih mišljenja, progona medijskih sloboda i političkog progona.

U jednom od delova opširnog izveštaja pisalo je da su „Napadi na novinare u Srbiji i dalje zabrinjavajući".

Izveštaj Fridom hausa došao je dve nedelje uoči hapšenja Milovana Brkića, glavnog i odgovornog urednika ovog magazina u njegovom stanu. Tu činjenicu (uz još nekoliko drugih koje se tiču onoga što je usledilo kao navodni zakonski postupak, Fridom haus je naknadno uvrstio u kategorije koje podrazumevaju progon novinara i politički progon, te će se kao takav naći u izveštaju za 2023. godinu.

Ma koliko da najveći deo takozvanih nezavisnih nezavisnih intelektualaca u Srbiji još uvek „glasno ćuti" o kriminalnoj odluci Aleksandra Vučića da „presudu" unapred „napiše", ipak je istina o ovom drskom teroru diktatora i njegovog režima nad novinarskom legendom, otišla daleko. A, efekti te činjenice (i činjenica o nekim drugim progonima koje je lično organizovao), diktator će saznati na ružan način.

Dva meseca pre nego što je realizovano unapred planirano hapšenje glavnog i odgovornog urednika ovog dvonedeljnika Milovana Brkića, 29. marta 2023., u izveštaju Evropskog parlamenta našlo se i niz argumenata koji potvrđuju da su Aleksandar Vučić lično i njegov režim, duboko „zabrazdili" u kriminalnim igrama i da je ovaj diktator spreman da lažira čak i zvanična dokumenta jedne evropske institucije.

Naime, tokom zasedanja Evropskog parlamenta, saznalo se za dokument iz koga se vidi da je Telekom Srbija preko „izvesne" osobe, pokušao da utiče na tekst amandmana EP u Izveštaju o Srbiji, tako što je izmenio tekst, kao i obrazloženje zašto bi trebalo brisati reči Telekom Srbija.

Dan kasnije, zvanično je objavljeno da se izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik usred rasprave o amandmanima sastao sa predstavnicima Telekoma i Telekomovog partnera Adria media grupe, što je izazvalo burne reakcije u EP.

„Još dugo nisam video ovakav pritisak na bilo koji izveštaj o napretku neke zemlje kandidata. To je nešto novo i mogu da kažem da sam, kao i mnoge moje kolege, bio iznenađen šta se sve dešavalo u tom procesu. To je za nas novo", rekao je evroposlanik Klemen Goršelj krajem aprila.

U tom izveštaju, koji je „neko" trebao da lažira i izbriše reči „Telekom Srbija", našlo se još dosta toga: slučaj anonimnog pisma sa verodostojnim pretnjama nasiljem novinarima dnevnost lista Danas, fizički napadi i pretnje nekim lokalnim radio stanicama i njihovim urednicima i novinarima, ali, posebno, i slučaj takozvanih SLAPP tužbi (slučaju razbojničkog posla koji je preko korumpiranog pravosuđa, nad Milovanom Brkićem i Magazinom Tabloid sprovodio i dalje sprovodi Nikola Petrović, Vučićev kum).

Taj „neko" ko je krenuo da falsifikuje, „briše" ili menja izveštaj Saveta Evrope za Srbiju, sa ciljem da prikrije aferu „Telekom" i aferu „Elektromreža Srbije" i Nikola Petrović, mogao je raditi isključivo po nalogu Aleksandra Vučića.

Svetska novinarska organizacija, „Reportera bez granica", tražila je od svih relevantnih država Evropske unije da u Srbiji sprovedu preventivne mere za zaštitu medija i novinara.

Ono što je posebno isprovociralo Aleksandra Vučića u pomenutom izveštaju Evropskog parlamenta, tiče se dela o medijima u kome se spominje državna kompanija „Telekom" kao „instrument državne kontrole nad medijskim sektorom" i mesta u kome se kaže da su vladajuća stranka i njena koalicija „ozbiljna pretnja za slobodu medija u Srbiji"

Kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, Fridom haus je na više mesta podsećao da je suđenje klanu Veljka Belivuka, optuženom za otmice, ubistva i silovanja, koje je počelo u oktobru 2022. godine, pokazalo umešanost vlasti u kriminal, pa se u tekstu izveštaja između ostalog kaže:

„Dok vlast predstavlja slučaj kao dokaz svoje borbe protiv organizovanog kriminala, optuženi članovi bande su tokom suđenja govorili o svojim vezama sa vladajućim strankama".

Detaljno je opisan i način na koji su veliki slučajevi korupcije i organizovanog kriminala, poput suđenja bivšoj državnoj sekretarki MUP-a, Dijani Hrkalović i vlasniku naveće evropske plantaže marihuane, Predragu Koluviji, doveli do „međusobnih optužbi državnih i javnih službenika za navodne veze sa organizovanim kriminalom".

„Ovi slučajevi snažno dokazuju na to da je borba protiv organizovnog kriminala povezana sa unutrastranačkim sukobima u vladajućoj koaliciji", navodi se u izveštaju Fridom hausa za Srbiju.

Da li je zatvaranje Milovana Brkića, glavnog i odgovornog urednika ovog magazina, čoveka koji pola veka postoji kao istaknuta figura u srpskom i nekadašnjem jugoslovenskom novinarstvu, dovoljan razlog da Evropski parlament zajedno sa Evropskom federacijom novinara, povede kampanju za njegovo hitno oslobađanje? Ili je potrebno da umre „u prisustvu vlasti" kako bi neko konačno zapretio potpunom blokadom jednog razbojničkog režima i njegovog neprikosnovenog vođe?

I Evropski parlament i OEBS i evropski tužilac za Zapadni Balkan sa sedištem u Zagrebu, i mnogi drugi koji predstavljaju poluge moći, znaju da ovoj rizik postoji.

Ili je izgleda i dalje aktuelna reakcija Vinstona Čerčila, koji je na završetku Drugog svetskog rata, na pitanje svoga ministra spoljnih poslova Entoni Idna („Nećete valjda dozvoliti da komunisti dođu na vlast u Jugoslaviji?"), odgovorio doslovno: „Pa, šta se brinete, nećete valjda vi da živite tamo?".

Vremena su se ipak promenila, postoje i ljudi i organizacije koje nikako ne bi da im se desi da u „sopstvenoj kući" imaju diktatora koji ih proganja šikanira, zatvara i izlaže smrtnoj opasnosti.

Zlo koje se dešava u Srbiji i čija je Vučić personifikacija, prepoznao je svako ko misli svojom glavom. Glas Milovana Brkića 8. maja 2023. godine, odjeknuo je daleko. Scena je bila biblijska: poniženi narod „šetao" je kao duh na sopstvenoj sahrani, licemerna navodna opozicija „emitovala mir", a pred Skupštinom Srbije zavladala je tišina.

Na sceni te mrtve Srbije, među „mrtvim ustima", čuo se samo jedan glas. I taj čovek danas pati zbog svoje slobode da kaže diktatoru šta misli o njemu. Usudio se da kaže ono što svi misle i osećaju ali nemaju morala, moći ili snage da to isto kažu.