Analiza

Vučić priznao državne simbole tzv. Kosova i omogućio mu članstvo u UN-u i UNESKO

Ukida se Rezolucija 1244

Predlog EU je podeljen u nekoliko pravnih celina. Sve one su neustavne i nezakonite sa aspekta srpskog prava i njihovo prihvatanje prestavalja teško krivično delo. Prva celina je priznavanje pasoša i zastave takozvanog Kosova od strane Srbije. Druga je ukidanje ostataka srpskih institucija na KiM. Treća pravna celina je ukidanje Rezolucije 1244 SB UN (fusnota) i priznanje međunarodnog subjektiviteta takozvanog Kosova kao i saglasnost sa njegovim članstvom u međunarodnim organizacijama kao što su Savet Evrope, UNESKO, Interpol i Ujedinjene nacije. Četvrta celina je nastavak "pregovora za pravno obavezujući sporazum za sveobuhvatnu normalizaciju". U petoj celini Srbija priznaje teritorijalni integritet, suvernitet i nezavisnost takozvanog Kosova jer se obavezuje da se "neće mešati u unutrašnje stvari" takozvanog Kosova i "uzdržaće se od bilo kakvog oblika nasilja ili pretnji nasiljem".

Prof. dr Dejan Mirović

Vučićeva vlast je ušla u drugu deceniju trajanja i zato je neutralnom posmatraču sve jednostavnije da protumači ili (predvidi) njegove postupke uoči sastanka sa takozvanim liderima Kosova.

Oni su se već mnogo puta odvijali po ustaljenom obrascu. Vučić bi uoči sastanka sa liderima takozvanog Kosova izazivao skandale koji su imali za cilj da skrenu pažnju sa činjenice da on neovlašćeno ili bez dozvole Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije, odnosno bez 2/3 većine u parlamentu i referendumske većine, pregovora o promeni teritorijalnog integriteta i suverniteta Republike Srbije. Na primer, pred prihvatanje Francuskog- nemačkog plana u februaru 2023. godine izazvao je incident u Narodnoj skupštini, vređajući čitavog dana histerično poput neke žene bez samokontrole, poslanike opozicije samo zato što su reklamirali povredu skupštinskog poslovnika. Vučić je tako uspeo da skrene pažnju sa neustavnog i nezakonitog pregovoranja o Francusko-nemačkom planu (bio je toliko osion da ga nije ni pokazao poslanicima). U februaru 2023. u Narodnoj skupštini se nije primarno razgovaralo o priznavanju teritorijalnog integiriteta i suverniteta takozvanog Kosova u članu 2 Francusko- nemačkog plana, već o navodnom fizičkom nasilju nad Vučićem, koje je on opisivao poput histerične žene na pijaci.

Sličnu metodu je Vučić primenio uoči sastanka sa Kurtijem u Briselu 14. septembra. Nekoliko dana ranije, on je u prisustvu ministara Momirovića i Malog izveo skeč ili kratku dramsku igru (komediju sa poentom) koja je trebala da skrene pažnju sa činjenice da on (ponovo) ide u Brisel neovlašćeno i nezakonito, radi primene Francusko -nemačkog plana kojim se priznaje teritorijalni integritet takozvanog Kosova. Predsednik države i ministri su u prisustvu kamera jeli parizer da bi na taj način pokazali navodnu solidarnost sa najsiromašnijim delom građana. Ako zanemarimo najniži nivo hipokrizije, odnosno solidarisanje bogataša sa siromašnima koje traje samo nekoliko minuta, može se primetiti da je taj parizer -skeč imao i još jednu (važniju) poentu. To je bilo skretanje pažnje sa predstojećeg sastanka Vučić -Kurti u Briselu. U tom smislu, parizer -skeč je potpuno uspeo jer je srpska javnost danima bila njime zaokupljena, mnogo više nego sa sastankom u Briselu. Treba istaći da uspehu Vučićeve jeftine predstave nije doprinela samo medijska blokada u Srbiji već i prećutna saglasnost takozvane prozapadne opozicije i medija prema kojoj je parizer- skeč važnija tema od kršenja Ustava i menjanja teritorijalnog integriteta Srbije. U tom kontekstu ,Vučiću bliski direktor agencije za istraživanje javnog mnjena „Faktor plus" Vladimir Pejić je izjavio: „Greška opozicije je bila što se upecala na tu priču". Vučićev glasogovornik Nebojša Krstić je slavodobitno primetio: „Čini mi se da je posle toga parizer postao tema nad temama".

Presuđujuće za uspeh parizer- skeča su ipak, bile karakterne osobine osobe koja je (nažalost) predsednik države Srbije. Veliki i uvek aktuelni grčki filozof Aristotel u svom delu „Nikomahova etika" kritikuje nedostatak mere i „lakrdijaše" u javnom životu, ali i karakternu osobinu koju opisuje kao „bestidnost". Odnosno , prema ovom prvom istinskom naučniku u istoriji, bestidnik je „onaj koji nema dovoljno stida ili ga uopšte nema". Aleksandar Vučić upravo ima ovu karakternu osobinu. On nema stida i zato sa lakoćom malograđanskog glumca izvodi parizer -skečeve jer smatra da mu je to korisno radi cilja koji je nezakonit i neustavan, ali i kažnjiv prema članovima 306-307 Krivičnog zakonika Srbije, koji propisuju 15 godina zatvora za priznaje okupacije i narušavanje teritorijanog integriteta .

Nakon sastanka Vučić -Kurti u Briselu 14. septembra koji je potrajao nekoliko sati, srpski predsednik je izjavio da je prihvatio kako ga je on definisao, "kompromisni" predlog EU u vezi sa implementacijom Francusko -nemačkog plana. Zatim je, kao i povodom rusofobske Atinske deklaracije (koju je, takođe, prihvatio bespogovorno u avgustu 2023.) govorio kako je njemu, navodno, bilo teško da pregovora o tekstu predloga EU: "Mi smo kao Srbija prihvatili kompromisni predlog EU... Nije bio lak dan u Briselu. U teškim i gotovo nemogućim uslovima, ne neuspešan sasvim."

Visoki predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borelj je potvrdio da je Vučić prihvatio predlog EU u vezi sa implementacijom Francusko -nemačkog plana. Španski diplomata ipak nije kao Vučić govorio da se radi o kompromisu: "Predsednik Vučić je prihvatio naš predlog". Vučiću je u svom bestidnom stilu pravio skandale i u Briselu. Govorio je besmislene stvari o istovremenom učenju različitih jezika i kompromitovao funkciju predsednika države uličarskim prepucavanjima sa albanskim novinarima.

Vučićeve bestidne doskočice i trikovi ipak ne mogu da promene pravne činjenice jer se u javnosti pojavio i tekst sporazuma koji je on prihvatio. Nažalost, nije se pojavio prvo u srpskoj, iako se nje najviše tiče već u albanskoj. Vučić nije demantovao istinitost teksta.

Predlog EU je podeljen u nekoliko pravnih celina. Sve one su neustavne i nezakonite sa aspekta srpskog prava i njihovo prihvatanje prestavalja teško krivično delo. Prva celina je priznavanje pasoša i zastave takozvanog Kosova od strane Srbije, odnosno: "Prepoznavanje odgovarajućih dokumenata i državnih simbola". Druga je ukidanje ostataka srpskih institucija na KiM, odnosno onih koje su preostale nakon Briselskog i Vašingtonskog sporazuma: "Raspuštanje struktura kojima upravlja Srbija na Kosovu i njihova odgovarajuća tranzicija pod instrument samoupravljanja kosovskih Srba". Treća pravna celina je ukidanje Rezolucije 1244 SB UN (fusnota) i priznanje međunarodnog subjektiviteta takozvanog Kosova kao i saglasnost sa njegovim članstvom u međunarodnim organizacijama kao što su Savet Evrope, UNESKO, Interpol i Ujedinjene nacije: "Srbija više ne insistira na upotrebi zvezdice i fusnote i učešću UNMIK-a na regionalnim forumima... Srbija se ne protivi članstvu Kosova ni u jednoj međunarodnoj organizaciji". Četvrta pravna celina je nastavak "pregovora za pravno obavezujući sporazum za sveobuhvatnu normalizaciju". U petoj celini Srbija priznaje teritorijalni integritet, suvernitet i nezavisnost takozvanog Kosova jer se obavezuje da se "neće mešati u unutrašnje stvari" takozvanog Kosova i "uzdržaće se od bilo kakvog oblika nasilja ili pretnji nasiljem".

Postoje još dve pravne celine u predlogu EU, koje uzurpator Vučić pokušava da predstavi kao navodni kompromis. One se odnose na nekakvu nedefinisanu srpsku lokalnu samoupravu u okviru unitarnog i nezavisnog Kosova i na priznanje statusa najstarije (više od 8 vekova) institucije na teritoriji KiM, Srpske pravoslavne crkve, od strane nepriznate seceionističke tvorevine. U tom kontekstu, u šestoj celini koja se odnosi na srpsku lokalnu samoupravu se navodi: "Početak pregovaračkog procesa za statut instrumenta samouprave za kosovske Srbe...Završetak pregovora o Statutu instrumenta samouprave za kosovske Srbe...Uspostavljanje instrumenta samoupravljanja za kosovske Srbe." Dakle, ZSO se i ne pominje već nekakva nedefinisana samouprava u okviru kosovskog secesionističkog sistema. U tom smislu, Kurti je nakon Brisela postavio javno pitanje Vučiću koje je inače zabranjeno u srpskoj javnosti: "Koji je legalni, pravni izvor te ZSO - da li je to Ustav Kosova ili Ustav Koštuničin". Vučić naravno, nije ništa odgovorio. ZSO je inače u pravnom smislu, pokazuje uporedno tumačenje predloga Fondacije Fridrih Ebert iz 2023. (koje Zapad ističe) i Principa za formiranje iz 2015. (koje Beograd ističe) manje od akcionarskog društva ili sportskog saveza, jer nema pravo da donosi svoj statut. Ovome treba dodati i tumačenje Fredrike Mogerini, koja je bila prethodnik Borelja, iz njenog pisma Prištini iz 2015. u kojem se navodi da ZSO "neće biti konstituisan kao treći nivo vlasti".

Konačno, prema sedmoj celini predloga, SPC na KiM će morati da se registruje pred vlastima u Prištini, poput neke nove sekte. Primeniće se i odredbe Ahtisarijevog plana o zaštićenim zonama za određen broj srpskih manastira: "Formalizacija statusa Srpske pravoslavne crkve na Kosovu...Završetak unutrašnjih procedura na Kosovu za zaštitu srpskih objekata verskog i kulturnog nasleđa."

Prema predlogu EU, srpske manastire će čuvati albanski policajci, zauzvrat, Vučić je pristao da takozvano Kosovo uđe u UNESKO, odnosno da Gračanica, Dečani, Pećka patrijaršija i Bogordica Ljeviška postanu kulturno dobro takozvanog Kosova. Dakle, Vučić se "izborio" u Briselu da albanski policajci čuvaju srpske pravolavne manastire od takozvanog Ministarstva kulture Kosova i Albanske pravoslavne crkve, koji će nakon ulaska Kosova u UNESKO smatrati te manastire kao svoju svojinu i nadležnost. Nije teško predvideti kako će se to završiti.

"Simfonija" između srpskog patrijarha i predsednika, odnosno, sramno ćutanje Sinoda i Sabora povodom pristanka Vučića da Kosovo postane članica svih međunarodnih organizacija (uključujući i UNESKO) pokazuje da postoji i američka medijacija (Hilova) u ovom pitanju a ne samo fanariotski princip koji se ogleda u uplati 4, 5 milona evra iz državnog budžeta za Hram Svetog Save i ostalo.

Predlog EU koji je Vučić prihvatio u Briselu 14. septembra je neustavan i nezakonit i proučavaće se kao primer za krivična dela iz članova 306-307 KZ. Neki novi Vučićevi skečevi poput onoga sa parizerom i njegova bestidnost će trebati da ubede javnost da se radi o još jednoj pobedi a ne o veleizdaji nezabeležnoj u srpskoj istoriji.

(Autor je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini, izmešte