Banat

Lako zaboravljamo i još brže opraštamo

Život se lagano klacka

Kako napraviti građane budalama? Jednostavno. Za početak izabrati Simu Salapuru za gredonačelnika... Posle je sve jednostavnije... On kao navijen hoda po instrukcijama vlasnika grada sve trudeći se da ostavi utisak pametnog koji odlučuje. Shodno tome i teme kojima se bavi su prizemnije nego što bi bilo podnošljivo. Čak su primitivne. Pravo je uživanje gledati ga kako se rve sa informacijama vezanim za neku od nauka poput ekonomije i njenih grančica. Davi se čovek i što duže sa zadržava u tumačenju investicija, kredita, subvencija i poreza sve više je davljenik koji više ni vahduha nema dok izlaže.

Milica Gardinovački

Zanimljiv je momenat otvorene netrpeljivosti i prave provokacije u gradu od gradskih čelnika prema Milošu Jovanoviću i članovima DSS u Zrenjaninu. DSS je zvanično prijavio postavljanje štanda u centru grada i pozvao građane na razgovor. Iako zvanično DSS i nema neke pristalice ipak su ispoštovana sva pravila i data je mogućnost građanima za razgovor sa ljudima iz vrha DSS-a. Izgleda da se Sima Sasić klonirao i stigao u Zrenjanin jer svi najbitniji članovi SNS i vlastodršci grada krenuli u opkoljavanje štanda uz prostačku viku, neke besmislene parole i obučeni u majice sa obeležjima SNS. Bez poštovanja različitog mišljenja i slobode govora njihov primitivizam je vrh debilizma i samoponiženja.

Gradonačelnik Salapura, zamenik istog Santovac, vlasnik svih pozicija u JP Karapandža, predsednik skupštine grada i Oliver Mitrović zamenik predsednika skupštine su se kao klinci derali i uzvikivali parole. Oholo i bedno, nedorasli situaciji i funkcijama pokazali su svu glupost koju poseduju kao primarnu osobinu, uličarsko ponašanje i bahati pristup. Pitanje je samo da li je zaista moguće da građani ne primećiju ove mentalne egzibicije polusveta u vlasti... ili... Ili je to samo način da se dogovorom između DSS i SNS podigne rejting umirućem DSS i napravi podloga za koaliciju u budućnosti. Odbornici DSS u skupštini grada su ionako kao duhovi, a i neretorični, pristigli tu jer su dugogodišnji simpatizeri ili kao odbornica iz Ečke-koja odlično pravi kiflice za sastanke u lokalu. Neki su na prvom zasedanju Skupštine grada napustili stranku i to otvoreno se nudeći SNS većini, a onda kako to biva... zelena stranka, udruženje građana i na kraju samostalni odbornik.... Saša Savić.

U Zrenjaninu ima previše vazdiglih koji misle da su opozicioni establišment lokala. Jedan od njih je i Zoran Sandić, poslanik u republičkoj skupštini i odbornik u gradskoj i predsednik GO DSS. Ne trebaju im saborci jer eventualnu futurističku vlast ne žele da dele ni sa kim. Zato je sve jadno i zato je Zrenjanin tu gde jeste i gde će i da ostane. Lako zaboravljamo i još brže opraštamo. Porodica Pernat je produžena ruka Đilasu, a narod je zaboravio šta nam je Đilas doneo dok je harao. Novi DSS i mutirani POKS su lažna opozicija koja nije ni nalik onom DSS koji poznajemo od ranije. Nema pobune ,nema otpora, i zato će grad da pojede arsenska voda, linglongaši, deponije u centru grada, skladište medicinskog otpada iz EU, mlevenje plastike u industrijske zone i kineski kablovi po montažnim halama bolesti. Sve petokolonaši i karijeristi... Od sjajne ideje DSS kroz godine se pretvoriše u METLAre i NADAjuće. Tužno je kada oni sa kapacitetom, ali sa uplašenom ambicijom jure one koje jede pohlepa. Ko zna šta se valja iza ovog cirkusa koji su Miloš Jovanović i Zoran Sandić doneli u grad. Već predstojeća kampanja će mnogo toga da pokaže-samo strpljenja.

Protekle nedelje slično dešavanje bilo je u Perlezu, selu tik uz Zrenjanin. Najavili su proslavu dana porodice istog datuma kada i paradu ponosa u Beogradu. Kao izuzetan gost najavljen je i predsednik Vučić. Mesni i gradski odbori su dobili direktivu da bukvalno dovuku što više roditelja i dece. Angažovan je i besplatni prevoz od Zrenjanina do Perleza. Najavljena je Leontina i neko njeno zabavište, ali.... Umesto Vučića koji je više voleo paradu u Beogradu u Perlez je pristigla Kisićka i Vučević. Ona obučena u neku vrstu kućne haljine (banaćani kašu Šlafrok) a on sa uglancanom glavom. Oboje su uzvikivali Živela Srbija... on glasno kao vodeće ime na listi sledećih izbora, a ona malokrvno kao da je želela da pobegne odatle. Bilo je objavljeno da predsednika mogu da prate samo odabrane osobe iz Zrenjanina, ali obzirom da on nije došao sve je izgubilo smisao. Inače, gradom kola priča da neće ni doći u Zrenjanin jer je ovde napravio takav haos da ga ni inače indiferentni zrenjaninci ne bi mirno sačekali. Uostalom ni predsednicu vlade koja je u više navrata obećala vodu, podršku vlade, novčenu pomoć i izmenu zakona o saradnji javnih preduzeća i privatnika u partnerstvu od javnog značaja. I bolje da ne dođu. I bez njih je grad horor.

Linglong je neiscrpna tema. Počela je proizvodnja guma, gradi se čađara i i dalje nema inspekcijskih odobrenja za rad. Svakog meseca, a i češće se desi neka ozbiljna povreda na radnom mestu i uvek se ponovi situacija u kojoj kinezi ne dozvoljavaju da vozilo hitne pomoći uđe u fabrički krug. Prethodno je radnika gotovo samlela mašina i nagnječila mu rebra i grudni koš, a pre par dana ta ista mašina je radniku otkinula uvo. Neverovatno je da su povređenog čoveka zadržali u pogonu iako je hitna brzo stigla. Ispred kapije su čekali da mu se na radnom mestu ukaže neka privremena pomoć i da ga utovare u fabrički kombi i dovezu do kapije fabrike. Ne znamo samo ko bi ga prihvatio da nije zrenjaninac nego neko od vijetnamskih, indijskih ili kineskih radnika. Verovatno hitna pomoć poslata iz kineske ambasade u Beogradu. Ipak je krug fabrike teritorija države Kine... Ej, zemljo, otvori se.

A da posla ima u gradu-ima... Prodavačice u marketima imaju mahom mnogo više od 60 godina i jedva se snalaze sa kasama koje su u upotrebi... Drekslmajer je istog dana dobio 200 otkaza od radnika koji su bili nezadovoljni platom, radnim vremenom i količinom radnih sati. Odmah nakon toga su rukovodioci podigli platu za radnike za nekih 6 ili 7.000 dinara, ali uzalud. Nema vozača, nastavnika, inženjera, građevinskih radnika. U građevinskoj firmi MONT bliskoj SNS nedostaju radnici pa se čeka grupa zidara iz Pakistana. Besomučno se zidaju stambene zgrade koje ostaju prazne,ali to ne spečava novu izgradnju. Najpopulranija je kupovina stana za keš. Niko ne pita odakle ma kome za 58 m2 100.000 evra u kešu.Tako se peru pare... pitanje čije. Za potrebe novog kompleksa zgrada koji se priprema skoro u samom centru pored jezera i jezero delom zatrpavaju. Rade to tiho i bez najave, i niko se ne oglašava. Uginuli su leptirići koji su stanovali u kostima građana. Treba spremiti decu za školu, zimnicu i ogrev, a 2/3 plata su u gradu minimalci. Samo obest vlada i tišina. Ne pred buru.

Vesti iz grada i nisu vesti... Usvojen je predlog odluke o prenosu prava korišćenja na nepokretnostima u javnoj svojini grada neposrednom nagodbom i bez naknade. To raduje vlastodršce. Eto jednostavnog načina pribavljanja nekretnina... Stalno se usvajaju strategije razvoja... te grada, te za energetsku efikasnost, pa za mlade, ali osim odobravanja korišćenja budžetskih ili para od kredita rezultata nema. Valjda je dovoljno što se igraju stratega. Bombastično zvuči, a retko ko ozbiljno shvata tu otimačinu. Dotle se u gradu i po okolnim selima organizuju dani porodice, ajvara, najboljeg likera, torte ili baklave... promenada vatrogasnih vozila, poseta Divca i Davidovca osnovnim školama i sve tralala kombinacije da se opere novac i zabune građani... Ide zima... Videćemo koliko će biti raspevanih kada se oglasi košava, a minimalac ne može da pokrije troškove grejanja, komunalije i hrane. Ionako je noću grad neosvetljen i prepun kratera... zimi je još sablasnije.

I... kako vam se ne smuče priče o parizeru? Dokle? Ni helikopter, a ni zaboravljena 2 minuta na naplatnoj rampi nisu toliko habana.. Sve smo kompase poubili. Ako onaj... od predsednika udeli narodu po sto evra svi će da budu pederi ako zatraži. Dotle stigosmo. Nikada nisam zamišljala kao dete da će prava čudovišta na svetu da budu ljudi... a jesu. Iako, ima ljudi čija sloboda ne ume da umre. Istina, izopšteni su iz života većine, nerado se sa takvima druže, sve ih češće izbegavaju, ali takvi postoje i jedina nada je da će takvi da obuzdaju ovo ludilo je uzelo previše maha i ne odustaje. Tihi ljudi gaze kroz život, a marionete šetaju. Videćemo ko će do kraja da istraje... Vremena je sve manje... a osiromašeni pa potkupljeni, ucenjeni pa primorani, poplašeni, sluđeni i zaluđeni, pohlepni, lažljivi i snalažljivi, neuki, mutavi i nabusiti, prosti i licemerni voze se ka istoj nadi do koje neće nikada da stignu... E, moj narode. Možda se nešto ipak promeni ako nam kojim slučajem ponovo izraste kičma.

I dok verujemo da će se sve rešiti samo od sebe nova školska godina samo što je počela, a već su profesorima ustanovljene neke nagrade. Nikoga nije briga što vlada Mađarske opskrbljuje mađarsku manjinu u delu grada koji se zove Mužlja, rančevima, nekim knjigama, školskim priborom. Nikoga se ne tiče što momak iz prvog razreda elektrotehničke škole u Zrenjaninu koji živi u tom naselju u kom i živi pretežno mađarsko stanovništvo, ne zna da čita ćirilicu, a ni da je piše. Godinama u školi SERVO MIHALJ u Zrenjaninu se ne praktikuje učenje ćirilice i nastava je na mađarskom, a srpski je samo jedan od ostalih predmeta. Neko je rekao nacionalna manjina? Šta mađarska vlada ima od toga što deci u Srbiji kupuje knjige? E, ima... itekako, ali dovoljno smo slepi da ne vidimo kako polako ta ista Mađarska otkupljuje naša polja i njive, daje nepovratne kredite mađarskom stanovništvu u Banatu, vodi decu istih na katoličko školovanje u Mađarsku i na ekskurzije i na letovanja. Svi je transparentno. Svi ćute. Kao, svi smo Vojvođani i u redu je... e, nije u redu i nismo Vojvođani. Mi smo Srbi ili Mađari ili Rusini, Slovaci... iz Vojvodine, a to nije isto. Nestajemo polako. Guta ovu našu plodnu ravnicu otrovni jezik komšijski i pogano delovanje subcesionisanih... a lale, lagano. Dok se osvestimo bićemo u sastavu Mađarske i u odličnim odnosima sa Vučićem vladarem kraljevine Srbije...

Uništitelj grada, Goran Knežević ima odgajalište pasa, telohranitelje i najveći mogući plac oko kuće u Banatu... i život se lagano klacka umornom ravničarskom kaldrmom, a mi-kraljevi metafore dok nas ne zatvore...