Su(lu)dovanje

Kako mafiju iz srpskog pravosuđa privesti pravdi i zakonu (284)

Počinje li lov na srpske kartele

Srpski sudovi još donose presude „U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Sprega izvršne vlasti, tužilaca i sudija zasniva se na korupciji i kriminalu, kojom neskriveno upravlja Aleksandar Vučić. Pravosudna hobotnica je raširila pipke, ali postoje načini kako da ih se saseče. Evo predloga konkretnih mera, koje treba da preduzme nova vlast.

Vladimir Molotok

Podgorički dnevni list ''Vijesti'', u čijoj medijskoj kući se štampa i Magazin Tabloid, objavile su 23. januara transkript razgovora sa aplikacije Sky, vođenog između dvojice crnogorskih policijskih službenika u kojem opisuju proslavu zarađene milijarde evra srpskih biznismena Zvonka Veselinovića i Andreja Vučića, polubrata srpskog predsednika. Ugledni podgorički nezavisni medij je informaciju objavio bez komentara, u verziji koju su dobili od Europola.

Istog dana, na konferenciji, održanoj povodom otvaranja Ložionice u Beogradu, prosiktao je i Aleksandar Vučić, odgovarajući na pitanje novinara, kako komentariše ovu vest, u kojoj se pominje njegov brat i ogroman novac.

''To ću, šta imam da kažem, reći Željku Ivanoviću (osnivaču i suvlasniku lista) kada odem u Crnu Goru.''

Nije pominjao zavrtanje ušiju, lomljenje ruku, razbijanje glave ili hapšenje novinara koji su informaciju samo preneli. Ali, bio je uzbuđen informacijom, da se neko iz Europola i Evropskog tužilaštva drznuo da pominje zaradu njegovog polubrata. Željko Ivanović je odgovorio Vučiću da ga očekuje u Podgorici, verujući da će ga iz ovog grada privesti evropskom tužilaštvu i sudu.

Svakog ko se drznuo da pomene ime polubrata Aleksandra Vučića, pretila je opasnost od premlaćivanja, hapšenja i provlačenja kroz medije Velike propagande laži.

Konačno se otvorila sezona lova na polubrata srpskog predsednika i njegovih saradnika.

Prošle godine je uticajni i tiražni list ''Njujork tajms'' objavio tekst na nekoliko stranica (možete ga pročitati na linku ( https://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=545&cl=17 ) pod naslovom Predsednik i gangsteri.

Andrej Vučić je pominjan u mnogim aferama. Od ''krađe identiteta'', do suvlasnika najveće plantaže marihuane u Evropi, poznate kao ''Jovanjica".

Što je Srbija bliže svom nestanku, predsednikov brat je sve nervozniji, jer sluti šta ga čeka, dok mu brat sve rasprodaje.

Magazin Tabloid je pisao o nastojanju Europola i Evropskog tužilaštva da očisti Balkan od narko kartela i drugih kriminalnih bandi. Zahvaljujući aplikaciji Sky došlo se do preciznih dokaza o svakom od članova kriminalnih kartela i u robiji i Crnoj Gori. Oko 11.000 redigovanih dosijea je pretočeno u poternice-optužnice i čeka se da vođe ovih kartela izađu iz svoje zemlje, pa da se poternice aktiviraju i oni budu privedeni pravdi, rede sudovima država u koje budu dovedeni. Tužilaštva u Podgorici i Beogradu nisu kadra da sprovedu privođenje pravdi srpskih kartela, jer su pod zaštitom Aleksandra Vučića, iza kojih stoji policija i bezbednosni aparat i medijski karteli.

Mala bara, puna krokodila, rekla bi gospoda iz podzemlja. Sve manje je novca od narkotika, čije pošiljke američka DEA prati i dojavljuje Europol policiji.

Vučićev kartel se cepa. Velike kriminalne poslove Vučić uzima preko budžeta, otimajući milijarde evra. U tim kriminalnim aktivnostima nema posla za one koji nisu njemu bliski. Tu su Siniša Mali, njegov brat Predrag, Ana i Igor Brnabić i još nekoliko ministara.

Ostali iz kartela ostaju praznih šaka, a u izveštajima iz Beograda službenici nekoliko ambasada opisuju da je Andrej, kao čelnik kartela, sve brutalnije prema podanicima. Obaveštajna zajednica raspolaže podacima da u Srbiji ima 35.000 dolarskih milionera i 48 dolarskih milijardera.

Od Andreja zaziru i najbliži saradnici, poput Zvonka Veselinovića, Milana Radojičića i oni koji su od očiju javnosti. Obaveštajni izvori tvrde da se Andrej raspomamio, svestan da će ih bratovljeva politika odvesti u propast.

Vest iz Vijesti je ''stavljanje opasnosti u izgled''. Sada istraživači prate nervozu, Aleksandra Vučića. Europol i kriminalističke službe evropskih država utvrđuju koga će sve zvati, radi zaštite, srpski predsednik i kome će sve platiti. Doduše, on je nekim kumovima i priznao da je samo kadar da zaštiti Andreja, a da su ostali na ''nišanu''.

Ko će slediti predsednika koji prelazi na najsuroviju pljačku države i građana?

U Ministarstvu unutrašnjih poslova je haos. Unutrašnji sukobi su na vrhuncu, a ministar Gašić je u nevoljama i na ''ledu''. U BIA zvanična dokumenta i dalje potpisuje Aleksandar Vulin, jer v.d. direktora pokušava da se iskobelja od odgovornosti za aktivnosti na koje ne može da utiče.

Međunarodne institucije su svesne da je srpsko pravosuđe pod šapom Vučićeve kamarile. Mala grupa tužilaca i predsednika sudova pokušava da Vučićev kartel održi u životu, čak i fingiranim postupcima, ako na to budu primorani.

Članovi Vučićevog kriminalnog klana su svesni da je predsednik strašljivac, da je reč o nemoralnom čoveku, šizofreniku koji može da ih izda, kao što je izdao svakog sa kim se rukovao.

Javni tužilac Srbije je već 14. godina Zagorka Dolovac, bednica koja ne daje glasa od sebe, koja troši fondove i provodi se sa saradnicama.

Verni sluga je i Nenad Stefanović javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koji bi i dupe dao, samo da ne stane na hlad Vučićevoj mafiji.

Predsednica Vrhovnog suda je Jasmina Vasović, koja je kuma ministarke pravde Maje Popović, a predsednik Apelacionog suda u Beogradu je Duško Milenković, koji je već nekoliko godina i na spisku sudija Vrhovnog suda. Družina je mala, ali rastresita.

Ali, većina tužilaca i sudija je svesna da se bliži dan kada će oni koji krše zakon i nanose nesreću državi i građanima, morati biti izvedeni pred sud.

Sve je više sudija i tužilaca koji odbijaju da se pokriju ušima i pokrivaju kriminal članova Vučićevog kartela.

1

Doživotno na čelu tužilaštva i sudova

Veće Apelacionog suda u Beogradu donelo je 12. januara rešenje kojim je ukinulo meru zabrane napuštanja stana glavnom uredniku Magazina Tabloid Milovanu Brkiću i naložilo a se mora odmah pustiti na slobodu.

Milovan Brkić se u pritvoru nalazio od 8. maja prošle godine, zbog navodnog poziva na nasilnu pomenu ustavnog uređenja.

Krivični postupak će se nastaviti da pred Višim sudom vodi isti sudija - Dušan Agatonović, koji je 2. novembra izabran za sudiju Apelacionog suda u Beogradu, nakon samo pet meseci ''stažiranja'' u Višem sudu u Beogradu. Čekaće da osudi Brkića pa će onda u apelaciju, na čijem je čelu njegov kum Duško Milenković, koji veruje da će do kraja vladavine Vučića biti na čelu ovog suda. Možda i hoće!

2

Sudije u Nišu - „Plači zemljo Srbijo"

Poštovani gospodine Brkiću,

Čitajući i gledajući šta se sve dešava u poslednje vreme, ne samo na polju politike, već i u pravosuđu, shvatio sam da ste Vi zapravo jedini glas razuma ovom narodu i rešio da za opšte dobro progovorim.

Nakon dva poslednja članaka, kojima ste razotkrili neke događaje i funkcionere u pravosuđu, ljudi u Nišu su se pitali, zašto se uporno zaobilazi sudija Višeg suda u Nišu, Mirko Drašković, koji je jedan od aktuelnih kandidata za predsednika Višeg suda u Nišu.

Međutim, samo Mirko tema ove priče, već druge sudije o kojima se zna šta ih sve odavno čini nedostojnim funkcije koju obavljaju, ali su i pored toga najglasniji kada se govori o drugima, uz odsustvo kritičnosti prema sebi i paradoks je to da što su gori, to više napreduju. Što se tiče Mirka Draškovića, radi se o čoveku koji se krije iza reči i dela onih koji pripadaju njegovom "klanu", a koji iznose njegovu volju dok on ćuti, kako se nikome ne bi zamerio i držao sve konce u svojim rukama. Dok je Zoran Krstić bio predsednik Višeg suda, svi znaju kako mu se ulagivao, čak mu se javljao svakodnevno kad izlazi s posla, a iza leđa je o njemu najgore govorio, nazivajući ga pogrdnim imenima i rugajući mu se. Tako se ponaša i kada je reč o drugima, koji ga smatraju prijateljem. Tako se ponašao i u odnosu na sada uhapšenu predsednicu Draganu Živadinović, koju nije podnosio pa su se onda zbližili iz interesa.

U gradu je poznat kao „brat" većini poznatih kriminalaca, o tome se toliko priča da ni bezbednosne službe nisu mogle da zažmure na njegove sastanke sa kriminalcima kojima sudi, a to je toliko uzelo maha da oni bez ustezanja ističu kako je „Mirko njihov brat", mada ni Mirko to ne može da sakrije iako zna da bi trebalo, jer to najviše laska njegovom karakteru. Naravno, poznat je i po slabosti na žene, pa po seminarima poručuje kible koje mu pijanom ispadaju iz ruku, što se desilo na Zlatiboru dok se prilično razuzdano veselio sa advokaticama, nekim poznatim advokatima, među kojima je bila i jedna sudija Osnovnog suda, sa kojom, mnogi kažu ima višegodišnju aferu, iako je i ona braku. Kad nije bio pored nje, gledao je izdaleka i pevao pokazivajući prstom na nju i podižući čašu.

Mirko Drašković je veoma je blizak sa sadašnjom sudijom Osnovnog suda u Nišu, Ivom Popović Knežević, koja je godinama nesrećno zaljubljena u njega, ali zbog njenog neprivlačnog izgleda, Mirko se nije upustio u aferu s njom, već joj je naklonjen zbog uticaja njene majke i preteranih simpatija s njene strane. Mirko je bio u vezi i sa svojom bivšom zapisničarkom Milenom. Iva je izuzetno slaba na kriminalce, kao i njene drugarice, što je u Nišu opštepoznato. U dogovoru sa Mirkom, a u želji da pomogne svom prijatelju, koji je nožem naneo povrede oštećenom mladiću, u tadašnjem klubu Simfonijskog u Nišu. Iva i Mirko su lažno svedočili u predmetu dodeljenom Mirkovoj tadašnjoj ljubavnici D. J., koja je sada sudija Apelacionog suda.

Iva Popović Knežević i Mirko Drašković šikaniraju sve ljude koji im na bilo kakav način zasmetaju, koji upražnjavaju takve govore mržnje i koriste se rečima koje nisu primerene sudiji. U krugu koji pored imenovanih čine i Milica Grujić, nesnađena sudija koja nedostatak znanja kompenzuje histeričnim nastupima i neprijatnim ponašanjem prema svima koji nisu u tom uskom krugu. Mirkov pristalica je i Aleksandar Teodosić, koji ga slepo sluša i sprovodi njegovu volju. Ova grupa ide toliko daleko da već godinama ne odlaze na sudske proslave već organizuju svoje alternativne, na koje pozivaju samo podobne kadrove iz suda, jer neće da se mešaju sa ostalim sudijama koji nisu u njihovom klanu, jer ko nije sa njihovim vođom taj je neprijatelj.

Iva Popović Knežević jedina nije sudija krivičar, mada je to htela više od svih zajedno, jer se nažalost godinama zamerala "Dujakovićevom jatu", još od vremena kada su sve bile pripravnice u sud, tako da je on svoje oprobane poslušnice postavio za sudije krivičare, a njoj uradio ono što znaju da će Ivu najviše zaboleti, a to je da bude sudija parničar. Iva je bila toliko bahata da je sudije i saradnike parničare oduvek glasno omalovažavala. Međutim, nije to samo zbog afiniteta ka kriminalu (a otac joj je penzionisani policajac), to je pre svega, stvar neznanja.U prilog tome govori i činjenica da kada je polagala Pravosudni ispit i to na predmetu Ustavno pravo, ispitivač, Olivera Vučić, slušajući duže vreme gluposti koje je Iva izgovarala, rekla je „plači zemljo Srbijo" pred svima u prostoriji. Ipak, to Ivu nije sprečilo da položi Pravosudni ispit zahvaljujući vezama, a još je manje sprečilo da druge ljude kleveta i gleda sa visine, dok im iza leđa smešta takve pakosti da su svi u šoku od toga na šta je sve spremna, kao i njena velika tiha patnja, Mirko Drašković.

Dalje, aktuelno je da Mirko u želji da se približi uticajnom advokatu iz Beograda Z. Dobričanin, iako ista brani lice kojem on sudi, naprasno počeo da se druži sa više od deceniju mlađim sestrićem ove advokatice Mirkom Dobričaninom. Vodi ga po kafanama, upoznaje ga i nabacuje mu saradnicu iz suda Anju Dimitrijević, sa čijim roditeljima je "priljatelj", čak im je i smeštaj u Nišu obezbedio kod svojih priljatelja, koji iznajmljuju stanove u te svrhe.

Naravno, prijatelj mu je i sveprisutni Aleksandar Pantić, koji mu je obećao da će biti izabran u Apelacioni sud, a sada i za predsednika Višeg suda u Nišu. Pomenuo bih i najpritvorniju, lažnu damu Tamaru Savić Cvetanović, koja se razvela zbog afere sa tadašnjim sudijskim pripravnikom, danas advokatom M.S, kome završava sve poslove u sudu. Tamara galopirajuće preskače stepenike i pre proteka rokova predviđenih za proveru i formalnu ispunjenost uslova za dalje konkurse i napredovanje. Kažu da joj je to omogućio gospodin Aleksandar Pantić, s kojim je u vezi, te je iz tog razloga njoj upravo bio dodeljen predmet u kome je okrivljeni sin imenovanog, inače kriminalac koji je optužen za nanošenje teških telesnih povreda i stavljanje u promet opojnih droga.

Pomenuo bih i to da je moj rođak izvršni poverilac u jednom od predmeta koji se vodio pred Privrednim sudom u Nišu, pa imam pouzdanu informaciju, dobijenu od zapisničarke tog suda da izvršno veće za tarifu koja iznosi 5.000 eura, donosi odluke po narudžbini i da je to informacija dobijena od saradnice koja u tom veću radi, a sa kojom je ova zapisničarka privatno bliska. Na koja vrata običan, pošten čovek treba da zakuca da bi ostvario svoja prava? Pored ogromnih taksi, izvršiteljskih tarifa i svih nameta koje nam država propisuje, mogu samo da zaključim da nas ni Turci nisu tako globili i šikanirali, a uskraćivali nam osnovna prava i zrno pravde.

kakvoj se strukturi ljudi radi svedoči i činjenica da je sudija Privrednog suda u Nišu, Branislava Panić, inače neurotičarka i alkoholičarka, koja je nekada radila kao advokat, po imenovanju za sudiju istog suda nastavila da se bavi advokaturom u stanu, koji se nalazi kod Filozofskog fakulteta u Nišu, gde je stranke primao njen sin (u to vreme je tek počeo da studira), a ona je izlazila iz suda da bi završavala poslove i tako činila krivično delo. Pečat joj je za procenat pozajmljivala koleginica- advokatica. Kada je uhvaćena od strane kolega, molila je da ne podnose krivičnu prijavu. Njen sin i snaja koji su završili privatne fakultete i jedva položili Pravosudni ispit, tako što je dotična sudija molila koga je stigla, sada zauzimaju mesto studentima državnih fakulteta, jer njen sin radi u Višem sudu u Nišu, a snaja je posle otkaza u Privrednom sudu, primljena u Osnovno javno tužilaštvo. Poznat je i slučaj ćerke sudije Prekršajnog suda, Ksenije Milovanović, koja je odmah iz advokature primljena kao viši sudijski saradnik, iako za to nije ispunjavala uslov, pa je shvatila da je nesposobna za taj posao i napustila je pravosuđe da bi se bavila nekim vidom psihoterapije, što je bar pošteno s njene strane. Posebno je upadljivo i iritantno to što saradnica Katarina Kocić, koja je najpre radila u Privrednom sudu, i to u dva navrata, gde je jedva i dolazila na posao, sada prelazi iz suda u sud i ponaša se godinama na isti način, samo zato što joj je suprug funkcioner SNS-a, u Nišu. Katarina se zapravo bavi dekoracijom proslava i ima firmu i svoje zaposlene. Supruga političara je aktuelno u Višem sudu u Nišu, jer novopostavljeni v.f. predsednika suda mora da dokaže poslušnost i odanost stranci. O nepotizmu bih mogao da pišem na još najmanje 50 listova, ali je poenta da sudije svoju nekvalifikovanu, lenju decu protežiraju tako što šikaniraju i unižavaju nedužne, kako bi za svoje napravili ili sačuvali mesto, ali i iz čiste pakosti.

Sve ove informacije su proverljive i tačne. Nadam se da ćete objaviti ovaj tekst, napisao sam ga samo zato što se nadam da će se neko probuditi i stati na put javašluku i nepravdi, za šta mi je hapšenje bahate predsednice Dragane Živadnović dalo nadu, mada ne preveliku, jer su je uhapsili oni koji su je izabrali i pored toga što je u to vreme već donela oslobađajuće presude, koje su morale biti osuđujuće, tako da se verovatno samo zamerila ljudima koji su je postavili na tu funkciju. O tome kakvi ljudi rade u Višem sudu u Nišu, najverodostojnije svedoči činjenica da je tamo uhapšeno više ljudi u poslednjih par godina, nego u istoriji srpskog pravosuđa ikad.