Kada govorimo o Rimokatoličkoj crkvi i njenom poglavaru, gospodin Dačić bi morao znati neke elementarne činjenice. Papa Francisko je pripadnik jezuitskog reda, koji je ustrojen u skladu sa vojnom hijerarhijom, na čelu tog reda je bio general reda Peter Hans Kolvenbah, Holanđanin, koji je umro 2016. godine, a koga je gosp. Ivica Dačić mogao konsultovati prilikom potpisivanja veleizdajničkog Briselskog sporazuma. Trenutno general jezuitskog reda je Arturo Sosa Abascal, rođen u Karakasu 1948. godine, u mladosti levičar koji je održavao veze sa drugom Kastrom, Če Gevarom i drugim revolucionarima Južne Amerike, u skladu sa jezuitskom tradicijom. Zahvaljujući jezuitskom delovanju, rimokatoliizam je na Kubi ne samo zaštićen, već i privilegovan, to je i omogućilo da papa Francisko i Patrijarh ruski Kiril 2016. godine održe istorijski susret na Kubi.
Stevan Zivlak
Neposredno nakon Srbske nove godine, nenadano, ničim izazvan, pojavio se predsednik SPS u najavljenoj ostavci, najveći gubitnik pokradenih izbora, gospodin Ivica Dačić, koristeći svoj mandat koji ubrzo ističe, i na režimskim tv kanalima se obrušio na njegovu svetost Patrijarha, SA Sinod i SA Sabor, prebacujući im što već nisu pozvali Papu Franciska da dođe u Srbiju, i poručujući im da to moraju da učine u što kraćem roku.
Par dana nakon toga, režimski agitprop mediji su počeli sa negativnim komentarima u vezi posete Patrijarha okupiranom Kosovu i Metohiji, sa raznim nepriličnim insinuacijama na tu temu.
Po nekontrolisanim intervjuima gospodina Vučića na tv seansama iz Davosa, saznadosmo, da je gopodin Dačić očekivao prilikom potpisa veleizdajničkog Briselskog sporazuma, da zajedno sa gospodinom Tačijem, dobije Nobelovu nagradu za mir, pošto im se to izmaklo, gospodin Vučić orvelovskim novogovorom nagoveštava da bi Nobelovu nagradu sa negodovanjem primio lično, kada uskoro bude potpisivao predaju okupiranog Kosova i Metohije najgoroj terorističkoj bandi trenutno u svetskim okvirima.
Što se tiče okupiranog Kosova i Metohije, Rimokatolička crkva ima stav koji je ispravniji od stava nama prijateljske Crne Gore, ili na primer Makedonije, oni su tu kvazi državu priznali i time izjednačili glupo svoj međunarodni status sa tom kvazi teritorijom, dok je Sveta stolica izuzetno obazriva po tom pitanju, te dalji pritisci u tom pogledu bi bili kontraproduktivni. Sa Makedoncima, koji su polovinu svoje zemlje poklonili albanskim bandama, koji su Srbe kao narod proterali, izbacili iz ustava i ne priznaju im ni minimalna nacionalna prava, naš samozvani diktator je pokušao da napravi savez okupiranih kolonija po nalozima evropskog nacizma, koji bi se zvao Open Balkan. Taj savez se raspao, pre nego što je i zaživeo, kao i uostalom celokupna politika crveno crne koalicije koja je u veleizdaji nadmašila sve primere iz naše celokupne prošlosti.
Trenutno kada govorimo o Rimokatoličkoj crkvi i njenom poglavaru, gospodin Dačić bi morao znati neke elementarne činjenice. Papa Francisko je pripadnik jezuitskog reda, koji je ustrojen u skladu sa vojnom hijerarhijom, na čelu tog reda je bio general reda Peter Hans Kolvenbah, Holanđanin, koji je umro 2016. godine, a koga je gosp. Ivica Dačić mogao konsultovati prilikom potpisivanja veleizdajničkog Briselskog sporazuma. Trenutno general jezuitskog reda je Arturo Sosa Abascal, rođen u Karakasu 1948. godine, u mladosti levičar koji je održavao veze sa drugom Kastrom, Če Gevarom i drugim revolucionarima Južne Amerike, u skladu sa jezuitskom tradicijom. Zahvaljujući jezuitskom delovanju, rimokatoliizam je na Kubi ne samo zaštićen, već i privilegovan, to je i omogućilo da papa Francisko i Patrijarh ruski Kiril 2016. godine održe istorijski susret na Kubi. Kada se na ruševinama neonacističke Evropske unije budu pojavljivale konture nove Austrougarske, a evropska civilizacija bude modelirana po uzoru na Svetu Alijansu (Heillige Allianz ) potpisanu 1815. godine u Parizu, koja je po diktatu ruskog cara izgrađena na moralnim osnovama „Svete Vjere našega Spasitelja", naša homoseksualna sekta koja je uzjašila na grbaču nesretnog naroda serbskog će se naći kao poslednji ostatak odbrane razbijenog svetskog satanizma koji će biti razbijen od strane nacionalnih hrišćanskih snaga cele prosperitetne zapadne hemisfere.
Neuki gospodin Dačić i njegov gospodar, gospodin Vučić, koji su desetinama puta bili u svojim nazovi diplomatskim misijama u Beču i Budimpešti, nisu smatrali za shodno da se, makar neformalno, susretnu sa ruskim mitropolitom Beča i Budimpešte, gospodinom mitropolitom Hilarionom Alfejevem (Grigory Valerievich Alfeyev), jednim od najvećih ruskih savremenih intelektualaca, možda i najmoćnijim članom ruske jerarhije, koji je skoro izvesno poslat na prostor buduće Austrougarske, da koordinira saradnju, sa mnogim učesnicima u tom poduhvatu, a posebno sa jezuitima iz Salzburga koji su bili glavni oslonac dvoru Habzburgovaca u izgradnji Svetog Rimskog carstva sa kojim je naš patrijarh Arsenije Čarnojević 1690. godine potpisao najznačajniji dokument za Srbski narod i SPC, a to su Privilegije, kojim smo dobili zaštitu katoličkih i protestantskih evropskih naroda u odbrani okupiranih srbskih istorijskih teritorija, pa i Kosova i Metohije, te njihovu pomoć da se te teritorije vrate kada se steknu istorijski uslovi. Jezuita iz Salzburga, Kolonič, lični savetnik cara Leopolda, je te 1690. godine, odobrio tekst Privilegija kojom se tadašnja ujedinjenja Evropa obavezala Srbskom narodu i SPC, da će sve teritorije pod Otomanskom okupacijom biti Srbskom narodu i Crkvi vraćene i da će se obnoviti pravoslavni religijski sistem na tim područjima. Kao što vidimo Rimokatolička crkva prihvata te odredbe Privilegija, smatra i dalje da je Kosovo i Metohija srbska državna, narodna i verska teritorija, problem nisu oni nego dva veleizdajnika koji su napustili pravoslavni sistem vrednosti, lutaju po svetu i potpisuju razne veleizdajničke obaveze svakom onom ko se u belom svetu priseti da to od njih zatraži.
Papa Francisko je nesumnjivo jedan od najaktivnijih stubova religijskog sistema Novog Doba, te je aktivno modelirao dogmu Rimokatolicizma do neprepoznatljivosti, uz veliki otpor konzervativnih klerikalnih krugova, mnogih kardinala, teologa, rimokatoličkih mislioca, pa i čitavih nacionalnih rimokatoličkih organizacija. Zastupajući odbranu sistema Rimokatolicizma, kao jedinstvene crkvene globalne organizacije, papa Francisko i jezuitski red, su se upregli u kola Globalizma, podržavajući ideje američkih globalističkih predsednika, od gosp. Buša starijeg pa do Bajdena. Prirodno je da već dugo upravo u Američkom rimokatolicizmu, papina globalistička politika, kojom namerava da postane u konačnici vrhovni globalistički poglavar svih religija, je nailazila na grčeviti otpor upravo iz vrhova američke rimokatoličke organizacije.
Rimokatolička crkva, Vatikan, Sveta Stolica, katoličanstvo i rimokatolici su izbili u prvi plan političkih sukoba u SAD-u, tokom vladavine gospodina Donalda Trampa. Vladavina gospodina Trampa, omogućila je širi prostor za delovanje ne samo rimokatolika, već i svih drugih hrišćanskih denominacija, pošto se on lično zalagao za hrišćanske vrednosti.
Po nekim američkim analitičarima, desio se neverovatan fenomen, za zemlju koja je bila kroz svoju istoriju nasilno antikatolička, u kojoj su decenijama vladali tradicionalno jaki beli anglosaksonski protestanti na političkoj sceni. Uostalom, beli evangelisti se smatraju glavnom Trampovom izbornom bazom.
Trampova veličina kao političara je da je uspeo za četiri godine okupiti oko sebe ceo spektar grupa koje su ranije bile potisnute, a sada govore jasnim glasom, braneći Trampizam, videći u njemu garanciju očuvanja bazičnih vrednosti američkog društva, posebno hrišćanske vrednosti, demokratiju, privatnu svojinu itsl.
To primećuju i vatikanske novine L'Osservatore Romano, koji navodi: "Ustanak u Washingtonu pokazuje da je trampizmu suđeno da ostavi duboku brazdu u američkoj političkoj areni. U najmanjem trenutku, morat će promijeniti ravnotežu unutar Republikanske stranke, koja će se možda razdvojiti."
Rimokatolički svet se uznemirio nakon velikih demonstracija i upada u Kongres Sjedinjenih država. "Pridružujem se narodu dobre volje osuđujući današnje nasilje u američkom Kapitolu", izjavio je predsednik Američke katoličke biskupske konferencije, nadbiskup Los Angelesa, Jose Gomez. "Molim se za osoblje Kongresa i Kapitola, za policiju i za sve one koji pokušavaju uspostaviti red i javnu sigurnost."
Postoje i radikalnije izjave katoličkih publikacija. Američki portal National Catholic Reporter u editorijalu zahtijeva od katolika da "priznaju saučesništvo u propalom državnom udaru", a britanski The Tablet uveren je da Donald Trump "zaslužuje provesti ostatak svojih dana u zatvoru".
Nekoliko dana pre napada na Kapitol, konzervativni portal LifeSite News objavio je razgovor bivšeg stratega republikanskog predsednika Stephena Bannona i bivšeg apostolskog nuncija u SAD-u, nadbiskupa Carla Maria Vigana. Vigano je poznat po ratu s papom Franciskom i snažnoj podršci Trampu tokom kampanje. "Očito je podređenost Bergoglia (papa Francisko) Globalizmu, kao i njegova snažna podrška izboru Joea Bidena", izjavio je Vigano. "Neprijateljstvo Bergoglia prema Trampu i njegovi ponovljeni napadi na predsednika jednako su očigledni. Jasno je da Bergoglio vidi Trampa kao svog glavnog protivnika, prepreku koju treba savladati kako bi Veliki Reset mogao uspeti."
Da li su pristalice ovog gledišta koje iznosi Vigano dovoljne da izazovu podelu u Katoličkoj crkvi u SAD-u, videćemo uskoro. Ako bude osnovana stranka Trampizma u zemlji, moguće je da će tamo američki rimokatolici zajedno sa protestantima naći svoje mesto i značajnu ulogu.
Tramp je krenuo u beskompromisnu borbu američkog imperijalnog nacionalizma protiv globalizma kao svetskog poretka, taj sukob je tek na početku, njegov ishod će opredeliti i razvoj zapadne civilizacije u narednih stotinak godina. Većina rimokatolika u Sjedinjenim državama je stalo na stranu Donalda Trampa, njegova pobeda će izazvati velike potrese i u samoj organizaciji Rimokatoličke crkve koja je od samog nastanka građena kao hijerarhijski centralizovana organizacija na globalnom nivou. I u drugim delovima sveta se primećuju tendencije jačanja nacionalnih rimokatoličkih organizacija. Duh iz boce je pustio Papa Vojtila koji je podstičući poljski rimokatolički nacionalizam, mađarski, posebno hrvatski itsl., uspeo doprineti borbi protiv SSSR-a i rušenju Berlinskog zida, kasnije okupaciji Jugoslavije.
Komunizam je pobeđen, Globalizam je od tada u velikom usponu, ali su nacionalne separatističke struje i mišljenja u tim zemljama ne samo opstale, već su počele da se uspešno razvijaju, jačajući svest u tim državama o potrebi nacionalne rimokatoličke crkve radi jačanja nacionalnih identiteta.
Mnogo toga će zavisiti od potencijalnih promena u postojećoj Republikanskoj stranci. Američki časopis Jezuit Amerika zapaža veliki pomak: Analiza ishoda predsedničkih izbora pokazuje da su obrazovani i bogati belci u predgrađu stali na stranu Bidena, dok su crnci i Latinoamerikanci u gradovima na Tramp-ovoj strani. Radnička klasa je mnogo religioznija i konzervativnija od bogatih građana. Zanimljivost ovde je da takvi amerikanci s niskim primanjima trampizmu nude alternativu, srednji put između "socijalizma" i neograničenog kapitalizma. I to pokazuje društveni i etički koncept Katoličke crkve: podrška sindikatima, povećanje ličnih primanja i životnog standarda, pravo na zdravstvenu negu, borba protiv abortusa i ljubav prema porodici, pažnja na potrebe verskih zajednica. Ako republikanci usvoje ovu novu ideologiju, zagovarat će se za unižene i hendikepirane građane i verujuće, dok će demokrate predstavljati korporativni sektor i agresivni sekularizam, te pripadnike Nju Ejdža, jevreje, LGBT populaciju i tsl.
I to utiče ne samo na američke katolike, nego i na Vatikan u celini. Na kraju krajeva, papa Francisko govori o neodrživosti modernog kapitalizma, kritizira "kulturu smeća" i poziva na globalnu preraspodelu prihoda. Međutim, čini se da se pontifeks prvenstveno bavi regijama koje se nalaze izvan "bogatog" Zapada, što uzrokuje nesporazum onih zapadnih katolika koji vide da u vlastitim zemljama ima dovoljno siromašnih i da im je također potrebna pomoć. Zapadni katolici napominju da Vatikan podstiče globalne organizacije koje obećavaju da će promovisati "inkluzivni kapitalizam" u korist zemalja u razvoju u Aziji i Africi, ali osnivači tih fondova uključuju multinacionalne kompanije koje su postale još bogatije tokom pandemije koronavirusa u trenutku naglog pada primanja ostalih u radnoj i srednjoj klasi. Takva kontroverzna politika Svete Stolice može dodati trampizmu nove pristalice među rimokatolicima.
Posebno osetljiva situacija i opasnost po jedinstvo jerarhijske strukture Vatikana, dolazi iz Nemačke, čiji su biskupi pre više godina doneli program pod nazivom "Sinodalni put", koji treba da dovede posle nekoliko godina do stvaranja nacionalne Rimokatoličke crkve Nemačke. Predlaže se niz ozbiljnih reformi u pogledu učenja i unutrašnje organizacije, od uvođenja braka kod sveštenstva, preko dozvole ženama da budu primane u rimokatoličku jerarhiju, pa do brojnih izmena i same rimokatoličke dogme.
Separatističke namere nemačkih rimokatolika su opasne po unutarnje jedinstvo, pošto se radi o velikom broju rimokatoličkih vernika na području Nemačke, ali i opasnosti od gubitka ogromnih prihoda od verskih poreza, što pontifeks sigurno neće dozvoliti, ali će verovatno izaći u susret sinoidalnom putu po njihovim brojnim zahtevima.
Poljski rimokatolicizam je, pod uticajem aktivnosti pape Vojtile, na drugom, ekstremno konzervativnom kraju, posebno papu zabrinjava njihova netrpeljivost prema ukrajinskim unijatima, koji su bili saveznici Hitlerove soldateske za vreme Drugog svetskog rata, te približavanje ruske vojske zapadnim granicama Ukrajine, kao i Putinova odlučna namera da pruži otpor Globalizmu, može dovesti do približavanja Poljske velikom Ruskom narodu i ujedinjenja Slovena na globalnom planu u otporu namere Globalizma da se Sloveni kao niža rasa ako ne istrebe do kraja, ono bar smanje na neznatnu manjinu na svojim matičnim evropskim prostorima. O toj otvorenoj nameri da se do zadnjeg ukrajinskog vojnika vodi rat do istrebljenja po ukrajinskim stepama, otvoreno govore istaknuti predstavnici Bajdenove administracije, navodeći da je najbolje uložen novac anglosaksonske rase, kada se finansira projekat ubijanja Slovena od strane Slovena.
Hrvati imaju hiljadugodišnji stav da se dočepaju svoje nacionalne crkve, pa čak po cenu da to bude nekakva Pravoslavna crkva kod Hrvata, kako vidimo ovih dana nakon sastanka hrvatskih intelektualaca u Dicmu u Dalmaciji. Upravo iz tih razloga, papa Francisko je iskoristio jezuitski perfidno protivljenje SPC u pogledu kanonizacije zločinca Stepinca, te sprečio Hrvate da za sada od tog zlotvora izgrade stožer okupljanja političkog neistorijskog naroda oko lažnog Sveca. Jezuitski postupak da se u prvi plan gurnu velikodostojnici SPC, koji su naivno ušli u zajedničku komisiju je kristalno jasan.
Ritualno spaljivanje katedrale Notr Dam u Parizu je bio nesumnjiv signal Svetskog Globalizma evropskom hrišćanstvu da je Evropska unija satanistički projekat, antihrišćanski, da hrišćanski moral i hrišćanski vrednosni sklop nemaju nikakvu ulogu u evropskoj budućnosti. Hrišćani moraju biti svesni da je plamen koji je progutao njihovu svetinju u Parizu u kome je započeta Francuska revolucija označio plamen satanizma, svetlost iluminata, koja uvodi evropske narode u novi satanistički poredak.
Kakva je uloga u tim događanjima Pontifeksa, videće se ubrzo.
Ultimativni poziv gospodina Ivice Dačića vrhu SPC da neizostavno ispuni njegov nalog i pozove papu Franciska da poseti Srbiju, je kukavičje jaje, koje homoseksualna sekta koja je uzjašila na grbaču srbskog naroda pokušava da znatno oteža nastojanja pravoslavnih srbskih hrišćana da sačuvaju Kosovo i Metohiju kao stožer okupljanja svekolikog srbskog naroda, a i kao integralni deo teritorije države Srbije.
Kada je potpisivao Briselski sporazum, pre više od decenije, ovaj veleizdajnik je sa svojim sadrugom u veleizdaji, mogao zatražiti mišljenje Vatikana o tom činu. Imali su za taj čin dosta adresa, od Papskog nuncija, preko biskupa koji stoluju u Srbiji, pa do nadbiskupa Srbskog, koji je Albanac i stoluje u Baru, mogli su stupiti u kontakt sa organizacijom Pro orijente koja ima sedište u Beču, i na stotine drugih mesta. Da su se izgradili u svetske političare, a da nisu ostali političke jajare koje više niko ozbiljno ne shvata u svetskoj diplomatiji, oko Briselskog sporazuma su se mogli konsultovati umesto sa Toni Blerom, sa porodicom Orsini, čijem predstavniku jedino papa Francisko ljubi ruku prilikom susreta, a koji su u srodstvu sa našim Nemanjićima, mogli su među crnim plemstvom pronaći i predstavnike roda Kastratovića, koji su nekada vladali velikim delom Albanije, u ime Srbskog carstva, i tako dalje.
Gospodin Ivica Dačić bi trebalo, to od njega očekuju svi građani posebno članovi SPC, da podnese izveštaj o tome šta su on i njegov kompanjon u veleizdaji do sada potpisali, na šta su se obavezali, na osnovu kojih ustavnih ovlašćenja su se odlučili samovoljno da predaju ili prodaju deo okupirane srbske teritorije, koje benefite sada srbski narod uživa od njihovih veličanstvenih pobeda na spoljno političkom polju, i kako nameravaju dalje. U upravo objavljenim planovima nakon pokradenih izbora, ni reč se nije reklo o našoj okupiranoj teritoriji Kosovu i Metohiji, smeteni diktator smatra da će zadržavajući položaj najsiromašnije države Evrope, izazvati oduševljenje građana Srbije koji će uživajući u penzijama od 500 do 600 evra, zaboraviti smetenjaku i veleizdajniku čin veleizdaje, prodaje ili predaje Kosova i Metohije, diveći se njegovom umeću pravljenja Sneška, u momentu kada ogroman broj srbskog naroda poštuje Badnjak, koji oni sa globalističkih visina nipodaštavaju.
U svakom slučaju, današnji politički srbski šljam je dotakao dno i srbski narod će ipak morati više se pozabaviti čišćenjem Augijevih štala srbske političke stvarnosti.