Krici

Pismo iz Velikog Gradišta

 

Zlatna koka na Srebrnom jezeru

 

Srebrno jezero pored Velikog Gradišta poznato je po svojoj lepoti i primamljivo za turiste i ribolovce. Do 2007. g. uz jezero, a pored staze za šetanje, postojalo je desetak kafića i restorana sa različitim sadržajima i ponudama. Opštinska vlast 2007. g. iznajmljuje zemljište na kome su sagrađeni pomenuti lokali na 99 godina firmi Silver lejk investment iz Beograda, čiji je vlasnik Slobodan Vučićević, takođe vlasnik Grand kafe i kum Dragana Đilasa. Još uvek se ne zna pouzdano za kolike pare je izvršena ova transakcija, tek, dotadašnjim vlasnicima lokala nije ni bilo ponuđeno da i sami za svoje potrebe zakupe zemljište.

Ubrzo posle ovoga vlasnicima postojećih lokala stižu rešenja da uklone svoje objekte, a pod pretnjom prinudnog izvršenja. Neki od vlasnika, oni sa dobrim vezama, izdejstvovali su od opštine odštetu u novcu ili novom zemljištu za svoje poslovanje, dok su drugi uložili tužbu, koja nije urodila plodom.

Demokratski bageri stigli su na obale ovog jezera marta 2008. godine. U najkraćem roku porušeni su svi objekti. Na istom mestu gde se nekada nalazilo desetak lokala, Silver lejk investment sagradio je četiri kafića i jednu diskoteku. To, kao i teniski tereni, predstavlja celokupnu investiciju ove Vučićevićeve firme. Od planiranih i najavljenih hotela nema ni pomena.

Opštinska vlast, a posebno predsednik opštine Živoslav Lazić, član Demokratske stranke, kao da nisu zainteresovani za ono što se dešava sa stanjem na Srebrnom jezeru. Sve Lazićeve intervencije svode se na zaštitu interesa investitora. Tako, kada je letos Republička sanitarna inspekcija uoči samog Sila festivala zabranila kupanje u jezeru zbog obilja štetnih materija u vodi i povodom toga postavila table i plakate upozorenja, Lazić je već istog dana jezero proglasio čistim (!) i naredio uklanjanje pomenutih upozorenja.

Iz nekog razloga je letos otpušten dotadašnji čovek od izuzetnog Vučićevićevog poverenja i direktor firme Silver lejk investment, Dragan Petrović, i onda su mnoge nepodopštine počele da izbijaju na videlo. Saznalo se i da je u polupraznim lokalima nameštaj menjan i po nekoliko puta, a jedna fotelja je plaćana i po 300 evra. Sve ovo navodi na sumnju da je na ovaj način sprovođeno pranje novca.

Letnja sezona je propala što se Srebrnog jezera tiče, jer umesto kafića sa živom i veselom muzikom za mladež, na promenadi se čula samo mirna, gotovo kamerna muzika uz koju niko nije mogao da se zabavlja. Gostiju skoro da uopšte nije ni bilo, posebno jer su ih dočekivali namrgođeni i nestručni konobari. Ovakvo ponašanje osoblja ni ne čudi kada se zna da su svi oni nestručni, primljeni preko omladinske zadruge i da su čak 10 do 14 sati svakog dana za mizernu platu i bez prava na obrok. U isto vreme, njihovi šefovi imaju pravo na mesečnu konzumaciju u visini od 100.000 dinara mesečno i to po nabavnoj ceni.

Menadžer za ugostiteljstvo u firmi Silver lejk investment Danilo Uzelac, inače rodom iz Subotice, svaku odluku donosi na osnovu izveštaja svojih žbirova, nekog Gelje i Toverija, šefove kafića. Gelja je završio trogodišnju poljoprivrednu školu, a Toveri srednju mašinsku. Oni su stvarni gospodari Srebrnog jezera; iako su u svojim porodicama jedini zaposleni, žive na visokoj nozi, pa je jasno da potkradaju Silver lejk investment. Uzelac, koji bi trebalo da ih kontroliše, kada leti dođe u obilazak, vreme provodi sa lepim devojkama koju mu ova dvojica nabavljaju, pa nema vremena da istraži poslovanje firme koju zastupa, već samo sasluša izveštaje ove dvojice podvodača, podeli otkaze i ode.

U međuvremenu je vlast oduzela i ostale placeve na Srebrnom jezeru pod izgovorom nepoštovanja rokova za gradnju, i takođe ih predala firmi Silver lejk investment. Sada se radi na tome da ova kompanija svoja zemljišta proda nekom rumunskom konzorcijumu, u kome svoje pare drže opštinski moćnici na čelu sa Živoslavom Lazićem, predsednikom opštine i perspektivnim kadrom Demokratske stranke.

 

I.M. (ime i prezime poznati redakciji)

 

Natrag