Stav

Uoči raspleta: kako će Ujka Sem da kazni neposlušnog redova Aleka

SLUČAJ MALE BRAĆE I VELIKOG BRATA

Kako je Aleksandar Vučić svoju tiraniju održavao novcem Soroš fondacije, kako je postao "brat Aleksandar" svom imenjaku Aleksandru Sorošu, na kakav način je izvršena redistribucija novca preko EU institucija do evropskih medija koji su navodno kritikovali a ustvari podržavali Vučićevu "stabilokratiju" u Srbiji. Kako je Vučićeva tiranija dovela građane Srbije u situaciju da imaju najskuplju hranu na evropskom kontinentu, najskuplju odeću, obuću, tehniku... Zašto je šef CIA Vilijam Berns hitno doputovao na Balkan, i kako su se prema ovoj obaveštajnoj agenciji Aleksandar Vučić i Milorad Dodik "prešli granicu dozvoljenog".

Nikola Vlahović

Ko drži Aleksandra Vučića, poslednjeg evropskog tiranina "u sedlu", i koliko će još da jaše već izjahanu, opljačkanu, zastrašenu i poniznu Srbiju? Na ovo pitanje je nedavno pokušala da odgovori i „Konzervativna politička akcijska konferencija" vodeća u američkoj organizaciji American Conservative Union (ACU), koja svake godine okuplja političare i druge vodeće osobe iz konzervativnog miljea. CPAC je postao najvažniji događaj umrežavanja konzervativaca i odašiljanja važnih političkih poruka, pa je važno znati šta je taj "konzervativizam" shvatio analizom "narodnjačkih" partija u Evropi, pa i lažnih "narodnjaka" kakav je režim Aleksandra Vučića u Srbiji.

Naime, ova mreža konzervativaca (njihov tim za istraživanje), na primeru Aleksandra Vučića i njegovog režima povezanog sa evropskim "narodnjacima", razotkrio je njegovu slepu odanost porodici Džordža (Đerđa) Soroša, i njegove prisne veze sa Aleksandrom Sorošem, na koga je otac prošle 2023. godine, polovinoim juna meseca, prebacio upravljanje finansijskim carstvom "teškim" na stotine milijardi dolara.

Zvanično, to carstvo je procenjeno na 25 milijardi dolara, nezvanično, barem deset puta više vrednosti ima u investicijama, brojnim fondovima i na skrivenim bankarskim i berzanskim poslovima. „Aleks je to zaslužio", kazao je otac Džordž u intervjuu za Wall Street Journal. Aleksandar Soroš je po struci diplomirani istoričar, jedno je od petoro Soroševe dece. On je jedini član porodice u investicionom komitetu za upravljanje Sorošovim fondom, za koje Wall Street Journal piše da upravlja sa 25 milijardi dolara porodičnog imetka. U decembru 2023. preuzeo je i funkciju predsednika Fondacije za otvoreno društvo (OSF), a zadužen je za očev „super PAK", američki mehanizam za usmeravanje sredstava političkim partijama. Pokazaće se uskoro da je mladi Soroš znatno više politički aktivan od svog ostarelog oca.

Već sada iz pozadine vodi kampanju protiv pokušaja Donalda Trampa da se kandiduje za drugi mandat predsednika SAD i jedan je od najvećih donatora Demokratske stranke u Americi. Tvrdi da će Fondacija za otvoreno društvo težiti istim ciljevima koju je imala pod njegovim ocem, kao što su sloboda govora, reforma pravosuđa, prava manjina i izbeglica i podrška liberalnim političarima.

Aleksandar Soroš, a pre svega njegov otac, dobro su poznati u regionalnoj i srpskoj javnosti. Još od vremena Slobodana Miloševića što je praktikovao i režim Aleksandra Vučića NVO i nerežimski mediji bili su proganjani upravo pod optužbom da su strani plaćenici-„Soroševci".

U avgustu 2016. godine, grupa američkih hakera i aktivista, koji čine organizaciju „DC Leaks", objavila je više od 2.500 fajlova i na stotine internih dokumenta Soroševe organizacije Open Society Foundations (OFS). Dva meseca ranije, „DC Leaks" je objavila više desetina dokumenata koji govore o strateškim planovima ove organizacije.

U oba ova slučaja su se pojavili i dokumenti koji govore o donacijama koje je Soroševa organizacija realizovala u Srbiji. Među primaocima ovih donacija nalaze se uglavnom nevladine organizacije, udruženja građana i mediji.

Osim medija i NVO, na spisku se nalaze i poverenik za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Društvo sudija Srbije, Univerzitet Singidunum- Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), kao i Arhitektonski fakultet u Beogradu.

Ništa čudno, danas je Aleksandar Vučić prijatelj mladom Aleksandru Sorošu. A, to prijateljstvo "iskovano" je zajedno sa albanskim premijerom Edijem Ramom, koga mlađi Soroš zove "brat Edi", isto kao i svoga imenjaka ("Alex, my brother").

„Edi je svetionik regionalne stabilnosti na Zapadnom Balkanu, i dobar sused svima. Hvala vam za sve što radite za Albaniju, Evropu i Transatlantski savez, brate moj", pisao je Aleksandar Soroš na društvenim mrežama.

Za Soroša mlađeg, srpski diktator Aleksandar Vučić igra "konstruktivnu ulogu u održanju stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana". Zahvalan je Vučiću na podršci koju ta nevladina organizacija ima u Srbiji. Taj isti Vučić pre deset godina obesio bi svakoga ko sa Sorošem ima posla. A, danas...Strpao bi u zatvor svakoga ko je protiv takvih finansijskih imperija i njihovih poslova.

Sa "partnerima" Rama-Vučić, Aleksandar Soroš se često sastaje. Kao i sa Anom Brnabić, u bilo kom svojstvu da se pojavljuje. U regionalnoj javnosti vlada uverenje da je Aleksandar Soroš, većinu svoje aktivnosti poslednjih godina posvetio obilazeći pojedine regionalne lidere u korist projekta "Open Balkan", koji je nekada nosio naziv mini Šengen. Prištinski list Gazeta Expres pre neku godinu ekskluzivno je objavio da se domogao dokumenta koji otkriva poreklo inicijative poznate kao „Balkanski mini Šengen", ideje koju Srbija, Severna Makedonija i Albanija pokušavaju da sprovedu. Kosovo se, pisao je list, opire toj ideji jer su principi sporazuma na štetu državnih interesa.

Na osnovu ovog dokumenta, jasno se vidi da iza čitave ideje stoji Fondacija za otvoreno društvo milijardera Džordža Soroša. Ideju je u pismu potpisala Viktorija Nuland, bivša visoka zvaničnica američkog Stejt departmenta, a Aleksandar Soroš, sin slavnog milijardera, navodno je pogurao projekat.

Gazeta ekspres je došla do dokumenta koji pokazuje da inicijativu koju promovišu albanski premijer Edi Rama, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji premijer Severne Makedonije Zoran Zaev ne sponzorišu SAD ili EU, već da je pokrenuo milijarder Soroš. Sjedinjene Države navodno podržavaju ovu ideju samo u principu, ali, kako su naveli američki zvaničnici, samo ako je inicijativa inkluzivna. Tačnije, ako uključuje i Kosovo. Jer, Amerika računa na lojalnost Albanaca na Balkanu. Što više Albanaca i njihove teritorije, to više američke vojne prisutnosti.

U dokumentu se dalje ističe da su intenzivne pripreme za implementaciju ovog projekta počele u septembru 2019. navodeći sastanke Nulandove i Soroša u Tirani, Beogradu i Skoplju. Kako je Rama bio domaćin regionalnim liderima, u Tirani je navodno boravio Aleksandar Soroš, koji je nekoliko meseci bio uključen u „leteću diplomatiju" u regionu, na relaciji Beograd, Priština i Skoplje.

Kosovo je odbilo poziv da prisustvuje sastanku u Tirani a tadašnji kosovski predsednik Hašim Tači je u objavi na Fejsbuku rekao da je učešće Kosova u tom formatu besmisleno s obzirom na to da Srbija i BiH odbijaju da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu i podsetio da Srbija nastavlja da podriva napore na konsolidaciji kosovske državnosti.

Aleksandar Soroš je bio stava da inicijativa Open Balkan može da pomogne rešavanju dugotrajnih regionalnih sporova pa je kazao: „Da, Otvoreni Balkan bi mogao da postane deo Berlinskog procesa, iako možda nema potrebe da se takav dogovor formalizuje. Fleksibilnost Otvorenog Balkana takođe bi mogla da omogući rešavanje dugotrajnih sporova". Nasuprot nalazima relevantnih stručnjaka, Soroš mlađi smatra da je Open Balkan komplementaran sa Berlinskim procesom i da je „pogrešno smatrati da su u nekakvoj koliziji".

U Ohridu na samitu Open Balkana za centralnim stolom na večeri među liderima Zapadnog Balkana, do Rame, Dritana Abazovića, Vučića i makedonskog premijera Kovačevskog sedeo je i Aleks Soroš.

"Projekat" Open Balkan ni do danas nije zaživeo sasvim, a u međuvremenu, mlađi Soroš je svim poslovnim i privatnim kanalima, koristeći moćan uticaj svoje fondacije, pomogao opstanak Aleksandra Vučića na vlasti. Dobro upućeni u Vučićevu skrivenu "logistiku" imaju čvrste dokaze da je mlađi Soroš "sistemski" korumpirao ključne poluge Evropske komisije kako bi Vučić dobio još nekoliko godina podrške iz Brisela. Redistribucija dela Soroševog novca u pravcu evropskih medija pokazala se "produktivnom" pa je u njima Vučić navodno kritikovan a ustvari prihvatan kao "potreban".

Da je tako, vidi se i pregledom onoga što se piše o njemu.

Na samom početku ove 2024. godine (21. januara), dva poznata evropska medija, web portal „Politico" i ugledni nemački nedeljnik „Die Zeit", uradili su paralelnu analizu ličnog režima Aleksandra Vučića u Srbiji, koja više liči na „đački ukor" ili „drugarsku kritiku", nego na ozbiljno razobličavanje jedne izopačene ličnosti i njegove tiranije.

Nije danas nikakva tajna da je ovaj diktator omraženi lik u u krugovima evropskih parlamentaraca i briselske diplomatije, ali da je, sa druge strane, kao „korisni idiot" uredno podržavan od strane te iste evro-birokratije, sa svake pozicije moći koju EU može da ponudi.

U tom smislu je sled događaja koji vodi ka ubrzanom slomu njegovog diktatorskog režima realan, kao što je realan i kolaps sadašnje Evropske unije u novom mandatu Ursule Fon Der Lajen, personifikacije svog zla koje je zadesilo Stari kontinent. U pomenutoj analizi evropskog portala „Politico", objavljenoj samo jedan dan nakon izbora u Srbiji, ponavlja se stara priča da Vučić navodno „balansira odnose sa Zapadom i srdačne veze sa Kremljom", te da će on kao predsednik Srbije „ostati centralna figura diplomatije SAD i EU na Zapadnom Balkanu, posebno u pokušaju da se izbegne ozbiljno rasplamsavanje na Kosovu".

Ako je poznato da je „Politico" medijski proizvod koji slepo kopira šta mu evro-američke vladajuće koalicije govore, nije nikakvo čudo da ga ovako opisuju, skoro kao „hodača po žici" kome se oni potajno dive.

Nešto ranije, berlinski Tageszeitung je (19. decembra 2023) „predvideo" da će Aleksandar Vučić „izvesno ignorisati ulične proteste i pustiti ih da se izduvaju."

Francuska medijska ikona, pariski Le Monde je u isto vreme konstatovao da Vučić „pod pretnjom da udalji šanse ulaska svoje zemlje u Evropsku uniju, nije napustio ni ambiciju da ponovo stavi Kosovo pod kontrolu Srbije". Kad ovako nešto objavi najozbiljniji francuski dnevnik, zaboravljajući da je srpski diktator potpisao i Briselski i Ohridski sporazum, faktički priznao Kosovo kao državu i, navodno, „u znak protesta" ukinuo sve srpske institucije koje su do tada tamo postojale, onda je jasno o kakvoj podmukloj podršci se ovde radi.

U redakcijskom uvodniku Le Monde ishod izbora na kojima je na prevaru Vučićeva stranka dobila 47 odsto glasova, i to u prisustvu posmatrača OEBS, Evropskog parlamenta i Saveta Evrope koji su lakonski „ukazali" na teške izborne nepravilnosti. Ne pljačku, nego „nepravilnosti".

I na sve to je Le Monde „otkrio" da Vučić „ističe divljenje prema bivšem diktatoru Slobodanu Miloševiću" i da su Evropljani dugo verovali da će trgovinske veze Srbije sa EU i ekonomski razvitak zemlje konačno prevagnuti nad njegovim nacionalističkim porukama. Da nije u pitanju očita sprdnja sa sudbinom šest i po miliona građana Srbije, čovek bi pomislio da je ovaj ugledni francuski list ustvari glasilo elitne pogrebne ustanove, te da sprema govor za upokojenje čitave jedne države i njenog naroda.

U duhu ove crne ironije, Frankfurter Algemeine Zeitung (FAC) piše: „Nema indicija da Vučić želi da reformiše Srbiju!" Kome je trebalo deset godina užasne tiranije nad Srbijom da dođe do ovog zaključka? Jesu li evropski mediji listom prepisivači zvaničnih stavova korumpirane briselske birokratije, čiji odnos prema poslednjem evropskom diktatoru jasno govori o jednom mafijaškom zajedništvu nastalom na antiruskoj histeriji? Očigledno da jesu.

Vučić po volji Zapada glumi i rusofila, a kako bi stvar bila uverljivija, pomaže mu i nemački Frankfurter Algemeine Zeitung koji kaže da Vučić „posle nereda u Beogradu, odbija da popusti i zahvaljuje Moskvi". Die Zeit u svom online izdanju Aleksandra Vučića naziva „spretnim umetnikom preživljavanja", i zaključuje navodno sa rezignacijom, da „što duže (Vučić) namerava da se održi na vlasti uz pomoć EU i Nemačke, to se jasnije srpsko stanovništvo udaljava od Evrope". Slična je i konstatacija koju je izneo Deutsche Welle: „Nema indicija da Vučić želi da reformiše Srbiju kako bi pristupila Evropskoj uniji", dakle, skoro citira FAC.

Portal fondacije Carnegie Europe bio je kratak i jasan: „Sve u Srbiji ukazuje na pad demokratije u zemlji, a EU ne može da ostane neutralna pred provokacijama i autoritarnim tendencijama predsednika Vučića. Čovek bi pomislio da je zemlja odavno krenula dalje od padova iz 1990-ih. Međutim, bar kod nekih Srba, osećaj je da je sat vraćen u doba bivšeg predsednika i moćnika Slobodana Miloševića".

„Bar kod nekih Srba", cinična je opaska kojom se optužuju svi Srbi u Srbiji zato što imaju diktatora! Onog diktatora koga Evropska unija, Savet Evrope i Evropska komisija godišnje nagrađuju sa 250 miliona bespovratnih evra, najčešće u vidu „podrške institucijama" koje je on suspendovao.

Međutim, Carnegie Europe optužuje i Brisel pa kaže da je „neobično tih kada je reč o manipulacijama na izborima u Srbiji i što je štampa praktično upodobljena, a opozicija potkresana, što je Vučić u poslednjih deset godina snažno podrio demokratiju svoje zemlje". Tirada blaziranih analitičara Carnegie Europa fondacije završava se ovako: „Postavlja se pitanje kako to Vučiću prolazi?".

Ovakvih i sličnih „autora" skandalozno drskih ili potpuno neupućenih o čemu se ovde radi, ima na stotine i hiljade, već godinama. Duže od jedne decenije razvijena je čitava umetnost stvaranja alibija za Aleksandra Vučića, poslednjeg diktatora u Evropi. Tu „umetnost" kreiraju propagandne službe EU u saradnji sa „debelim guskama", odlično plaćenim evropskim medijima koji „ne talasaju" dok im se „odozgo" ne kaže drukčije.

Navodno slobodni britanski Gardian, nazvao je Vučića „autokratskim nacionalistom čiji su politički instinkti iskovani u Miloševićevo doba" te da on „koristi svoju moć i uticaj da podstakne razdor na zapadnom Balkanu, gde Beograd podržava secesionističke kampanje etničkih Srba".

Ni Gardian nigde ne kaže odakle Vučiću „moć i uticaj", mada bi njihovi urednici mogli lako da to saznaju, u komšiluku, u sred Londona, u sedištu MI6. Ili čekaju da bivši Veliki šef te službe Aleks Janger napiše knjigu iz koje će saznati kako je Vučić vrbovan, kada i na kakav način.

Američki Washington Post opisuje Vučićeva dva lica pa kaže: „Podgrejavajući ogorčenosti prema navodno nepouzdanom Zapadu, Vučić dobija poene kod nacionalističke većine dok svoje demokratske protivnike opisuju kao marionete stranih interesa... Vučić je, međutim, privatno više puta uveravao svoje zapadne sagovornike da se bori najbolje što može da svoju neposlušnu naciju približi Evropskoj uniju kojoj pripada, i da je on njihov jedini pouzdan partner".

„Svoju neposlušnu naciju" srpski diktator godinama kleveće gde god može, opisuje Srbe kao divlje pleme a sebe kao „krotitelja" kome je svaki radni dan ravan američkom rodeu, jahanju pobesnelih mustanga i bikova. Istina je samo to da Vučić jaše i urinira na Srbe i Srbiju, svakodnevno i na sve moguće načine. Paraliza koja je zadesila ovaj narod nije viđena još od Staljinovih pogroma u sovjetskoj Rusiji.

U šta se Srbija pod Vučićem pretvorila? Prema podacima Eurostata, statističke agencije EU, cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji u 2023. godini bile su nivou evropskih a negde i preko njih, a plate na nivou socijalnih davanja migrantskim porodicama koje prave haos po čitavom kontinentu.

Nisu samo cene hrane u Srbiji skoro na nivou EU. Recimo, odeća u Srbiji je u prošloj godini bila dva odsto skuplja od proseka EU. Odeća u Srbiji je po ovoj statistici bila skuplja nego u svim zemljama u okruženju, osim Albanije, a skuplja je bila čak nego i u Nemačkoj. Cene elektronike u Srbiji su preko 30 odsto veće od proseka EU. Kućni uređaji su skuplji u Srbiji za 30 odsto od proseka EU, skuplje nego u Italiji, Nemačkoj, Španiji, Sloveniji. U 2023. Sve cene su bile za oko 30 odsto više od proseka EU. U 2024. nastavljen je divlji rast cena. Prema podacima Eurostata prosečna neto plata u EU u 2020. godini iznosila je oko 1.140 evra. U Srbiji svega 510 evra ili skoro 45 odsto EU proseka.

U 2023. godini prosečna plata u EU je porasla na oko 1.367 evra, a u Srbiji zvanična statistika kaže na 733 evra. Prosečna plata u Srbiji „skočila" je na 53,6, odsto prosečne plate u EU. A, "skočile" su i cene pa je Srbija opet na samom dnu.

Laži kojima se Vučić služi takođe su "skočile u nebo". Svakog dana jedna ili više gigantskih laži. Njegov režim tuče novinare, zatvara ih, prebijaju političke protivnike na ulicama, napada ih na kućnom pragu, otima decu roditeljima, ruši gradske četvrti, iseljava sela i oranice truju. Predugačak je spisak zlikovačkih poslova kojima ovaj tiranin diriguje.

Možda Sorošu "junioru" takav Vučić odgovara, možda i svim evropskim faktorima, ali, američka CIA je "lupila šakom po stolu" pa se može očekivati da će njegovo divljanje uskoro biti sankcionisano. Ko će biti brži, ruski FSB ili CIA, manje je važno. Ali, njegovo vreme je isteklo.

Da je đavo odneo šalu vidi se i po tome što je direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Berns hitno doputovao u „misiju" koju ima i u Sarajevu i u Beogradu. U Sarajevu je sa članovima Predsedništva BiH razgovarao o "zabrinjavajućem i secesionističkom ponašanju" Milorada Dodika. Dolazak u Beograd ne mora nužno biti javan. Ali, neće ni ostati kao tajna činjenica da je CIA Vučića već skinula sa liste zaštićenih. Kako je rekao jedan diskretni „zvaničnik", razlog posete direktora CIA-e Sarajevu je definitivan dogovor ili razlaz sa Dodikom i Vučićem koji Dodika priključuje svim mogućim državnim i partijskim manifestacijama i pruža mu svesrdnu podršku. Već se pisalo o tome da je neko unutar američke duboke države rekao da je "dosta" nakon što je "srpski svet" Aleksandra Vulina naišao na odjek u Vašingtonu, kao i takozvani Srpski sabor Vučića i Dodika.

Od ove trojice veoma bliskih saradnika i kreatora novovremenog vangraničnog srpskog patriotizma, samo Vučić nije na listi sankcija Sjedinjenih Država. To bi moglo vrlo brzo i njemu da se desi, ako Barns tako odluči. Njegov javni nastup u Sarajevu doveo je do toga da se član Predsedništva BiH Denis Bećirović obrati Bernsu i izrazi zahvalnost "na pomoći SAD u izgradnji demokratske i multietničke BiH", nakon što mu je „ukazao na opasnu antidejtonsku politiku rukovodstva BiH entiteta RS koja ugrožava mir i sigurnost u državi i regiji".

Divljanje Aleksandra Vučića bliži se kraju. Kao i njegovi idoli, Slobodan Milošević i Vojislav Šešelj, i on je pomogao da Srbija bude ponižena, te da njena izolacija opet postane mogućnost. Učinio je sve da promoviše mržnju i pomogne ekstremistima i klerofašistima u čitavom regionu, da ponovo potraže rat kao rešenje. Normalan svet vidi rešenje u njegovom odlasku na optuženičku klupu. Srbiji treba spas od takvih "spasitelja".