Govoreći otvoreno

 

Kraj jedne loše vladavine i početak novog doba u fudbalskom klubu Vojvodina

 

 

Bata na velika vrata

 

 

FK Vojvodina dolazi. Siloviti start novosadskih lala podgrejao je nadu da će jedna nova i sveža timska igra budućeg lidera među srpskim klubovima, pre svega razbiti višegodišnju dijalektiku o prirodnoj vladavini Zvezde i Partizana.

 

Nikola Simić

 

 

Možda je to za neke čudno, neobično, možda i nestvarno... kada se, primera radi, zna da je sadašnji predsednik novosadskog kluba Ratko Bata Buturović preuzeo tim od uveliko kompromitovanih (u svakom pogledu) Vojislava Gajića i Mirka Dubroje, iza kojih su ostali dugovi, neispunjena obećanja, zapušten klub i, istina, osvojeno drugo mesto, vicešampionska titula, što ide na dušu treneru Zoranu Mariću koji se borio sa mnogim nedaćama da bi Novosađanima obezbedio učešće u kvalifikacijama za Ligu Evrope.

Međutim, sada su za Vojvodinu došla neka druga, bolja vremena - klub je za kratko vreme kadrovski i organizaciono stabilizovan, finansiranje definisano, doveden je vrhunski fudbalski trener - Dragoslav Stepanović, čovek evropskog trenerskog imena. I, reklo bi se, stekli su se svi uslovi da Vojvodina krene u osvajanje domaćih trofeja.

- Moj drugi povratak na čelnu poziciju u Vojvodini znači samo jedno - želim da od ovog kluba napravim u svakom pogledu respektabilnu instituciju. Naravno, kriza u Srbiji je velika, ne treba se razmetati nerealnim obećanjima, ali ono što mi možemo i moramo - nije nikakav problem da i javno apostrofiram - kaže novi prvi čovek novosadskog prvoligaša Ratko Bata Buturović i dodaje:

- Imamo dobar tim, maksimalno smo iskoristili letošnji prelazni rok i doveli kvalitetna pojačanja. Time je, nadam se, stvoren okvir da, od starta, razbijemo kompleks Zvezde i Partizana. Odgovorno tvrdim da oni nisu bolji od nas, naprotiv. Međutim, postojao je u prošlosti kompleks Zvezde i Partizana, pa je Vojvodina gubila mečeve onog trenutka kad pređe most u Beškoj. Sem toga, naša čvrsta odluka je da više nikada ne dođemo u situaciju da prodajemo igrače Zvezdi i Partizanu, možemo samo od njih da kupujemo. Znači, od starta smo odlučili da raskrstimo sa kompleksom koji je Vojvodini onemogućavao, sve ove godine, da se uzdigne do kluba pred kojim će, čvrsto verujem u to, klecati kolena i poznatim beogradskim ekipama.

 

 

 

Dolazak Stepanovića - vrhunski potez

 

 

Otkako se Dragoslav Stepanović vratio u srpski fudbal, posle sjajnih uspeha u Bundesligi, postao je svojim nastupima, retorikom, harizmom... prva medijska ličnost fudbalske Srbije. I tragičar kakav se, čini se, ne rađa. Bio je kandidat za selektora Srbije, izabran je Antić. Već su ga videli na kormilu Crvene zvezde, palo je rukovodstvo sa kojim je pregovarao na Marakani. Bio je najugledniji član Stručnog odbora, najvišeg stručnog tela u fudbalskoj organizaciji, ali je podneo ostavku zbog činjenice da IO FS Srbije nije izabrao njihovog kandidata za mladu reprezentaciju - Bekvalca, već iskusnijeg i mnogo poznatijeg Ratomira Dujkovića.

Međutim, i pored svih tih poraza, ako se tako mogu nazvati, Dragoslav Stepanović je uspeo u svom naumu da preuzme Vojvodinu, jer je u novosadskom prvoligašu, kaže, video potencijal kakav nije imao prilike da sretne ni u Nemačkoj, odnosno Bundesligi.

- Vojvodina ima uslove na kojima bi joj pozavidela i većina klubova iz Nemačke, pa i slavni Bajern - kaže Stepanović. U organizacionom smislu moj sadašnji klub raste iz dana u dan i nije daleko trenutak kada ćemo se, bar što se domaćih trofeja tiče, mi pitati o svemu.

Novi Sad je takva fudbalska sredina da teško prihvata ljude sa strane. Ima neku zatvorenost, posebnu vrstu autizma, bez obzira na to što ga je, fenomenološki, teško objasniti. Tim pre što je Vojvodina do šampionskih visina, pre 20 godina (1989 godine), upravo i stigla zahvaljujući ljudima sa strane - treneru Ljupku Petroviću, te Milošu šestiću, Punišiću, Joksimoviću... nekadašnjim igračima Crvene zvezde.

Sa ovom "blokadom" susreo se i sam Dragoslav Stepanović - nije uspeo da se sa Vojvodinom probije u Ligu Evrope, pao je pred bečkom Austrijom i od tada, čini se, ne prestaju priče o njegovoj smeni. Maltene da je na probnom radu za svaku utakmicu koju je Vojvodina igrala u domaćem šampionatu. Priče su, čak, i konkretne: da su Stepanović i Bata Buturović, predsednik kluba, porušili sve mostove saradnje i, vele, pitanje je dana kada će tikva pući.

U Vojvodini, međutim, na to gledaju kao na pokušaj opozicije da destabilizuje klub, da ga vrati na početak, jer u mutnom se, vele, riba najbolje lovi.

 

 

Klub sa dušom

 

 

- Ja ne znam kako je u drugim klubovima, ali kod mene trener Stepanović ima potpuno odrešene ruke što se struke tiče. čak me ne obaveštava ni ko će igrati, ni zašto ko igra, to mene mnogo ne interesuje. Zna on dobro šta je za mene bitno - rezultati i trofeji. A to šta narod priča, to ne vredi ni demantovati. Postoji ono čuveno pravilo kojeg se ja držim u svakoj prilici: ko demantuje, taj priznaje krivicu. Trener će imati moju maksimalnu pomoć, a najveća je, verujem, u tome što neću, kao neki drugi, da po svaku cenu prodajem igrače. Evo vam i poslednjeg primera: u Mančester sitiju boravio je naš mladi reprezentativac Danijel Aleksić, prošao je probu, postigao i jedan evrogol, ali se nismo dogovorili oko cene. čelnici Mančestera su nam nudili sedam miliona evra, i svako bi se na tu cifru u Srbiji polakomio - mi nismo. Aleksić je dragulj srpskog fudbala i mi i zbog nekakvog rejtinga domaćeg fudbala, ne smemo da naše igrače prodajemo ispod cene. Svojevremeno smo za Aleksića dobijali 12 miliona evra, i ispod te cifre nikome ga nećemo dati.

Konflikt sa Buturovićem - da ili ne, pitanje je koje smo postavili i Stepanoviću...

- Ma, hajte, molim vas. Naša saradnja je za primer. Predsednik, normalno, ima pravo da se ljuti, da negoduje što se nismo plasirali u Ligu Evrope, jer bi tu Vojvodina solidno zaradila i ovi igrači bi stekli kakvo-takvo međunarodno iskustvo. Nažalost, ja sam kasno došao u Vojvodinu i dok sam sve upoznao, pohvatao konce, došla je i ta utakmica sa Bečlijama. što je ipak najgore, mogli smo da prođemo, nedostajalo nam je malo sreće i mesec dana više zajedničkog rada.

Kad je o FK Vojvodina reč, ono što je možda i najbitnije jeste to da u svojim redovima ima najplaćenijeg trenera u Srbiji. Dragoslav Stepanović je sa svojih 150.000 evra po sezoni  najplaćeniji stručnjak u Superligi. Daleko ispred Slaviše Jokanovića, bivšeg trenera Partizana, i Vladimira Petrovića Pižona. Ovome svakako treba dodati i činjenicu da bi "Stepi" mogao da zaradi i novih 500.000 evra, ako osvoji duplu krunu.

  - Ja lično ne volim da govorim o ciframa, o platama mojih zaposlenih, ali sam i igračima to provukao kroz uši. Doveo sam vam odlična pojačanja, jednog od najboljih trenera u Evropi, a najboljeg u Srbiji, i ne priznajem vam nikakva opravdanja ako ne postanete lideri srpskog fudbala - ističe Buturović.

 Da se u srpskoj Atini rađa nešto novo na fudbalskom planu, svakako govori i činjenica da se ovaj klub, posle definisanog tima za tekuću sezonu, radikalno okrenuo i "unutrašnjoj strani" svog organizacionog profila. Uz Stepanovića je i novi sportski direktor Miodrag Pantelić, bivši igrač Vojvodine i Crvene zvezde, koji koracima od sedam milja uči zanat prvog čoveka struke. Vojvodina, dakle, investira i u buduće kadrove, daje šansu svojim bivšim asovima, jer ljudi koji vode ovaj klub ne razmišljaju od danas do sutra. To rade i preko omladinske škole, koja je poverena jednom sjajnom čoveku i mladom stručnjaku, Branislavu Novakoviću, i tu, dakle, leži odgovor kako to Novosađani imaju u svojim redovima plejadu reprezentativaca - Mrđu, Brkića, Tadića, Aleksića, koji na evropskom tržištu vredi više od 60 miliona evra.

 Najveći pomak, i to svi primećuju, napravljen je na planu komunikacije s medijima, odnosa s javnošću. Za direktora za medije doveden je Ljubiša Panić, jedan od vodećih novinara mlade garde, pa je sad u Vojvodini sva energija usmerena na to da se konačno izađe iz medijskog mrtvila koje je Vojvodinu pratilo u Gajićevoj i Dubrojinoj eri. 

 Sad se u Vojvodini oseća i duh Evrope: karantin posle odigrane utakmice, pa prijateljski mečevi sredom, kada se igraju evropske utakmice. Pripremaju se lale i za novo osvajanje Evrope.

 - Možda sam malo i preterao sa ambicijama - kaže na kraju predsednik lala, gospodin Buturović, - ali sam ja čovek koji uvek postavlja najviše ciljeve, pa ako se i ne dostignu, bar smo pokušali. No, ono što hoću, što želim, jeste da Vojvodina kao klub, kao tim... ima dušu.

 Vojvodina, dakle, dolazi. Ne polako, lalinski, već eruptivno i muški.