Zadnja strana

Ko piša oko Kragujevca?

Piše: Veroljub Verko Stevanović

 

Prošle nedelje, odmah pošto smo u Sava centru osnovali partiju Ujedinjeni regioni Srbije, posetio sam svog druga Žiku koji umire od raka u bolnici. Žika pita šta će biti sa nama i zašto Mlađa nije uzeo neki region i u Vojvodini. Što da ona bude cela, a svi ostali da budemo na komade? Njemu se čini da Mlađa hoće da razbije ostatak Srbije. Pita Žika da li se sećam kada nam je prošle godine u Kragujevcu, u Mlađinom prisustvu, američki diplomata Robert Kokta dao u zadatak da skratimo i užu Srbiju, jer Amerika ne može da zamisli da Srbija bude cela.

Gledam u Žiku, znam da je gotov, i kažem mu da je i Srbija gotova, da je u bankrotu. Mlađa Dinkić je Car. Ucenjuje Borisa, jer će, ako Mlađa ne bude novi premijer, sve strane banke povući novac! Mlađa kaže da se Boris userava od njega. Došao mu je čak i na osnivačku skupštinu. Kažem Žiki: i ne samo to nego je i zagrlio Mlađu! To je za mene kao da mu je poljubio ruku...

Pričam Žiki da je i Kragujevac tropa, zato i podižem onoliki krst, da nam Bog oprosti što nam je ova Mirosinkina sotona zajašila Srbiju.

Juče sam čuo da je posle mog odlaska Žika rekao nekim prijateljima, koji su mu došli u posetu posle mene, da pod hitno organizuju da ubiju Mlađu i mene. Žao mi je Žike, jer su se i Vuk i njegov SPO pridružili Mlađi. Dana kod Rusa, Vuk kod Amerikanaca. E, pa bem ti srpsku politiku. A kada sam ja otišo od Vuka, pisali su parole - Verko je neverko.

Žao mi je, ali nije tako. Pravio sam ja trulih kompromisa, nije moglo drukčije. Malo sa kusim, malo sa repatim. Malo sa Kurtom, malo sa Murtom. E, j...ga, burazeru, dosta je više! Pa nisam ni ja jeftina kurva... Mislim, stvarno...

Sve sam od sebe dao. I da napravim cirkus od dolaska Fijata u Kragujevac (a Fijat nikad nije ni odlazio odatle!), i da predstavim tu sprdnju kao posao veka (opet!), i da glumim pred radničkom klasom kako sam optimista i da njih uveravam da im nikad bolje nije bilo... Ja jesam Verko, ali oni... Malo morgen. Ne veruju oni nikome. Većina njih bi da uzme neke pare i da ode iz ovoga brloga. Evo, i ovi što su ostali da rade u kragujevačkom Fijatu, teško im je da rade. Neće da rade. Došle strane gazde, traže da se radi. Za iste pare. I ne samo to nego je tim gazdama država garantovala 300 miliona evra na ime saučešća u biznisu! E, što neće meni neko takvo saučešće da izjavi! Da mu dignem spomenik u Šumaricama. Da ga slavim kao heroja liberalnog kapitalizma koji se oteo načelima i odlučio da pomaže sirotinji!

Ajde, kad se već žalim da se skroz požalim... Imam nekog pomoćnika, nekog Sašu Milenića, čovek je poreklom iz antičke Grčke, a Sokrat mu je najbliži rođak. Sad, da li Sokrat ili Platon, nisam baš siguran, slabo ja tu njegovu porodično lozu poznajem, jer kad se zapošljavao, reko sam, daj ga, stranka ga je preporučila, školovan je, mlad je... Šta sam ja sebi uradio... Šta je to meni trebalo? Pa zar pored svih briga koje imam da još sebi i tu budalu natovarim na leđa?

Oće čovek da drži filozofske rasprave u Skupštini Srbije gde je pola poslanika polupismeno. Kad taj krene da govori, pola poslanika krene napolje na pauzu. Gleda ga samo neka Nadica Mimorov, koleginica poslanik. Gleda i ne trepće. Niti ona šta razume o čemu on priča, niti on zna da izgovori neku prostu rečenicu, ali je energija prisutna. Ona se njemu divi, a on sam sebi. Vezao je neki medaljon oko vrata, raskopčao se, pustio kosu, raširio i ruke i noge, i samo veze! Sunce ti žarko, kao da je Kolos sa Rodosa. Opkoračio i levicu i desnicu. I vlast i opoziciju. I Istok i Zapad. Ne znam kako da se otarasim čuda, ne znam gde da umaknem, kad krenem ujutro na posao u pravcu zgrade kragujevačke opštine, lepo me spopadne hiljadu muka i boleština. Dođe mi da zavrnem prema kliničkom centru, da se naprasno razbolim, da zakovrnem, j...li ga šta da radim. Auuu... Pa vi ne znate kako je meni! Da nije na ovako visokoj funkciji, ja bi se javio ovoj mojoj kragujevčanki Slavici Đukić-Dejanović. Psihijatarka je, školovana. Pa neka da mišljenje. Ili sam ja lud ili taj Milenić. Neko jeste garantovano! Možda smo obojica, ali to treba neko da kaže. Neka formiraju Anketni odbor u Skupštini, neka vide kako dalje i može li dalje.

Ja ne mogu i neću. Evo zašto. Jeste da ja vama ličim na trgovca ciganskim konjima, ali samo na prvi pogled. Ako malo bolje zagledate, videćete da sam ja jedan mučenik, čovek koji je napaćen. A pogledajte Dinkića! Na šta vam on liči? Evo, ja ću da vam kažem: na osobu sa posebnim potrebama! Na duševno obolelu osobu koja je na terapijama! Na čoveka koga su pustili da malo prošeta uz pratnju lekara!

Problem je u tome što on šeta po zemlji Srbiji i što je štetočina! Problem je što su njegovi terapeuti sve same belosvetske barabe iz centara lopovske moći! Problem je što se ovaj bolesnik lažno predstavlja kao sinonim poštenja i pravde... Evo, pitajte Slavicu Đukić-Dejanović, neka kaže, neka analizira njegovu udvojenu i utrojenu ličnost! Ja verujem da bi i o njemu i mom pomoćniku, ovome Mileniću, mogla da brine jedna ozbiljnija ustanova od Vlade i Skupštine. Recimo, neki sanatorijum za sumasišavše osobe.

Molim vas, imajte na umu da je ova priča o regionalizaciji Srbije jedan banditski poduhvat. Ako je drukčije neka me neko uveri. Samo nemoj da je Boris Tadić u pitanju. Ne zato što je on neuverljiv, nego zato što on stvarno ne zna o čemu priča i što je njegov slučaj ozbiljniji od Dinkićevog. Sa kliničkog stanovišta. Evo, neka kaže Slavica Đukić-Dejanović ako sme.

Dakle, neka mi najpre neko objasni zašto Bačka nije jedan region? Zašto Srem nema svoj region? Zašto Banat nije jedan region? Treba li Šumadija da se proglasi državom?

Izvinjavam se ako uznemiravam javnost, ali me zanima kao građanina, mene Verka Stevanovića, gde i kome treba da se prijavimo, da se predamo, rasprodamo, da naplatimo ako šta možemo, pa da se i ja i drugi preostali Srbi lepo raziđemo kud koji? I gde je sad taj američki trubadur, Robert Kokta, da pomogne oko raseljavanja?

Eto, molim gornji naslov da mi to pošalju brzom poštom na kragujevačku opštinu dok sam još neko i nešto. Obećavam da ćemo ubuduće, ako nam neko izađe u susret ovim povodom, sve naše običaje i kulturu upražnjavati samo na privatnim skupovima. Hvala.