Francuska
Izborna obećanja na granici Grimovih bajki
Opet laže
Dramatizacijom
izborne kampanje Sarkozi zapravo sebe ponovo stavlja u središte borbe za
predsednika Francuske, što je rizičan poduhvat jer je upravo narcisoidnost ono
što mu Francuzi zameraju. No, Sarkozi je nedavno otvoreno izrazio pesimizam kad
je u pitanju njegova pobeda na predstojećim predsedničkim izborima. Zbog
raspoloženja glasača prema režimu, on najavljuje da u slučaju neuspeha na
izborima prestaje da se bavim politikom. Da li će taj manevar sačuvati
Sarkozijevo mesto u Jelisejskoj palati ostaje pitanje
Mile Urošević
dopisnik iz Francuske
Mili Bože dosadne li kampanje, pogotovo za one koji je
prate preko TV-a. I dosad su
predsednike birali, al' ko ovog puta još nikada nisu.
Ovo bi bio rezime onoga što se čuje na francuskim medijima. Kako zora osvane,
tako odmah započne izborno-propagandi program hvalisanja samog sebe i dizanje
do neba svoje malenkosti, uz obavezno i ritualno pljuvanje po drugim
kandidatima. Uostalom, ovo je isprobana tehnika za sve izborne kampanje širom
sveta od Srbije do Tunguzije. Danas je overdoza prosjačenja glasova
nametnuta Francuzima, a sutra će i ostalim narodima.
Nužno zlo
Despotizam, hegemonija i diktatura političke mafije uvek
se kriju iza plašta demokratije. Politika se svuda svela na EPP, obična reklama za prodaju
magle. Kao, fol, narod ima neki izbor. Po vasceli dan traje to pranje mozga i ostala tra-la-la-la izborna obećanja sa verovatnoćom na granici Grimovih
bajki. Sutra šišamo za "dž" ili sa nama nema da 'berete brigu'. Vi samo glasajte,
a mi ćemo sve ostalo! Usrećićemo vas za pet narednih godina, koliko nam
traje mandat, poručuju na svim kanalima, kako državne tako i privatne
televizije. Neverovatno koliko je francusko
sokoćalo postalo napast za nerve, i prava agresija na zdrav razum. Skoro godinu i po dana kako na malim ekranima nema ničega vrednog ni da se vidi ni da se čuje, sem izjave tog ili onog i to povodom deklaracije ne znam kog ili nekog drugog politikaša. Neki čak tvrde da je ovo
najduža izborna kampanja svih vremena i da traje gotovo pola mandata. A bar da
je neka pa da čovek i ne zažali, no to je uglavnom neka filozofija na nivou
kafanskog nadvikivanja.
Lagarija
za male pare, vređanja i
pljuvanja u pravom smislu reči, mondenska iživljavanja i cinični verbalizam.
Verovatno misle da narod to voli. S druge strane baš ih briga, jer takvi TV
programi ne koštaju skoro ništa, a publika ipak dobije utisak da ima šta da gleda i za koga da navija. Iako ima desetak kandidata, svi mediji navijaju za superspektakl na
visini, sudar šampiona, finale Sarkozi - Holand. Na radiju je ista stvar, a ni
štampa nije mnogo bolja. Ona je čak najgora i gotovo da se vodi otvoreni rat
dve struje, dva tabora koji se svakodnevno nadmeću u reči i slici. Nezavisna i
neutralna štampa više ne postoji, ostaju samo pristrasne novine. S jedne strane
je cenjeni Mond koji podržava
levicu, a sa druge Sarkozijev Figaro.
Prema
poslednjem merenju javnog mnjenja izbori su postali dosadni i narod je odavno oguglao na prazna
obećanja, svakodnevne lagarije i navalentna udvaranja političara. Prekardašili
su ga. Politika jeste i droga i nauka i zabava za narodne mase, ali način na koji se to ljudima servira nije nikakva umetnost. Čak
više liči na silovanje preko TV-a, a odnedavno i preko interneta i ostalih
elektronskih medija. Nekada su glavne
emisije bile o sportistima, glumcima, piscima ili avanturistima koji su nas zabavljali ili poučavali. Danas je ostalo samo farbanje oblaka i autosatisfakcija političke mafije, koja traži leba bez motike i svu vlast da može o svakom životu i svakoj sudbini da odlučuje kako to njoj odgovara. Više se i ne kriju, oni za koje niko ne zna ko su - a
svuda su. Oni koji o svemu odlučuju i spremaju nam crne dane dok sebe u zlato
okivaju.
Finansijeri i razni lobiji. Oni kojima ni ime ne može da
se izgovori, a kadri su da cele države u oganj bace i satru narode kao da su
mali mravi. Oni su zlo, al izgleda nužno zlo sa kojim se mora živeti. Eto kakvi
se sve vapaji mogu čuti u francuskoj sirotinji raji, koja izborne TV kavge više
gledati ne može, nit' trpeti medijskog zuluma. I tako svakog dana, sve
je više onih koji se okreću internetu i sami prave svoje medije, pa ih šalju u
svet. Naravno i na netu se mnogo laže, al' bar čovek ima izbora i može da
pogleda ili pročita ono što voli i što ga zanima, pa i suprotno od zvaničnog
ili politički korektnog i zakonski kažnjivog.
U prethodnim dopisima predstavljen je kandidat
socijalista, koji vodi na kladionici, a u ovom broju će biti reči o
nezaobilaznom Sarkoziju. Predsednik kandidat kao da se povampirio i svojim
neverovatnim talentom da obećava sve što narod tajno želi ponovo se vratio u
ulogu favorita. On se predstavlja u novom svetlu, kao čovek iz naroda koji se
bori protiv bogataša i korupcije. Bez da pocrveni, on obećava da će u novom mandatu biti
drugi čovek.
U narodu se to zove farbanje oblaka ili još jednostavnije, izborne lagarije.
Jedini je problem što narod ima kratku pamet pa laž i sa kratkim nogama može da
stigne prva na cilj i pobedi.
Ko je Sarkozi?
Dečko koji mnogo obećava rođen je početkom 1955. godine u
bogatom pariskom predgrađu Neiju, gde je i počeo karijeru kao predsednik
opštine 1983. Mesto je dobio od svoga kuma Brisa Hortefuksa koji mu je
donedavno bio ministar policije. Tante za mufte je pravilo u svetu
političara.
Mladi Sarkozi je studirao prava i na jedvite jade postao
advokat, za razliku od svoje braće koji su se probili kao biznismeni i zaradili
pravo bogatstvo. Otac današnjeg francuskog predsednika je čist Mađar, dok mu je
mati neka mešavina jevrejsko-grčko-špansko-francuskog stila. Porodica Malah iz
koje potiče su stara jevrejska familija, koju je španski kralj Ferdinand
izbacio iz Španije pre nekoliko vekova. Iz Francuske, gde su proveli jedan vek,
Malahovi su nakon revolucije emigrirali u Grčku. Pradeda današnjeg predsednika
je bio poznati zlatar u centru Soluna, u kome je i umro početkom dvadesetog
veka. Grob Mordohaja Malaha se može i danas videti na groblju Stavroupoli. Za sobom je
ostavio sedmoro dece među kojima i Arona Malaha, dedu današnjeg Nagija de
Bokše, kako je pravo ime Sarkozija.
Deda Aron je
napustio Solun pred Prvi svetski rat i veoma mlad je došao u Pariz sa jednim od
svoje starije braće. Tu je naučio jezik, a potom završio medicinu. Za vreme
velikog rata služio je kao lekar u francuskoj vojsci gde se, kako to obično
biva u ratovima, zaljubio u mladu medicinsku sestru Adelu Buvje, koja je bila
Francuskinja katoličke vere. Da bi se njome oženio, Adel je morao da
se prekrsti i pokrsti u hrišćanstvo. Tako je Adel postao Benua. Njihova kći Andrea je
zapravo mati predsednika Sarkozija.
Kada je u leto 2006. Sarkozi posetio Grčku, njega su
najpre primili predstavnici jevrejske zajednice koji su mu tom prilikom uručili
album sa starim slikama predaka i postavili jednu spomen-ploču u francuskoj
ambasadi. Za uspomenu na posetu Nikole Sarkozija Grčkoj, u gradu vaših
predaka i balkanskog Jerusalima. Tom prilikom se Sarkozi susreo i sa
suprugom predsednika jevrejske zajednice Lucijom Saltiel, koja mu je u stvari
dalja rođaka i potiče iz familija Malah. Kažu da je skoro u suzama Sarkozi tada
rekao da su njegovi koreni tu, u Grčkoj. Takođe je bilo rečeno da je većina
familije završila u nemačkim logorima smrti, a ono što je ostalo po svetu se
raslo.
Danas su deca i unuci porodice Malah uglavnom u
Švajcarskoj, Engleskoj i naravno Francuskoj. Drugi deo korena vodi u Panonsku
niziju i okolinu Budimpešte, odakle je otac Pol de Nagi Bokša Sarkozi. On je
posle rata pobegao od ruskog režima i došao u Francusku. Tu se oženio i dobio
tri sina. Umetnik i pomalo boem, on je i danas u veoma hladnim odnosima sa
Nikolom, koga je ostavio u kolevci kada se razveo i pobegao u Ameriku. Priča je
dalje svima poznata i nekoliko puta objavljivana pa ne treba ni insistirati na
tome.
Uostalom, ono što je bitno to su izbori koji su za malo
više od mesec dana. Sada je borba najsurovija, a to u principu narod voli. Još
kad bi palo malo krvi bilo bi ko u Rimskoj imperiji. Plebs bi uživao u trci na
život i smrt velikana, od kojih pobednik treba da postane novi Cezar i da vlada
imperijom. Pre nekoliko nedelja Sarkozi je poslao predsednički avion u Ukrajinu
da doveze svog mlađeg sina koji se kao DJ u nekoj diskoteci naduvao ili, kako
kažu, pojeo nešto pokvareno pa su ga pod hitno preneli u Pariz. Cena hitne
pomoći: 40.000 evra za francuske poreske obveznike. Zbog ovakvih i mnogih
drugih sličnih poduhvata i nerazumljivih troškova Sarkozi nije siguran da će
dočekati maj mesec u Jelisejskoj palati.
Ako se ovako
nastavi i ako se saznaju još neke mutne radnje profesionalnih političara, može
lako da se desi da narod ne izađe na izbore, iako se ovi na medijima prodaju
kao ključni za budućnost Francuske. Jer kako tvrde neki slobodni mediji, za
režim "politički nekorektni": ko god da pobedi, gazda u Francuskoj
ostaje ista ona plava žena koja je bila i do
sada, Merkelova. Jer kako reče sada već pokojni srpski izdavač Vladimir
Dimitrijević u jednoj svojoj knjizi pod naslovom Svet je okrugla lopta,
u kojoj je objašnjavao šta je to fudbal, igra u kojoj uvek na kraju pobede
Nemci. A fudbal je pomalo kao politika: sirotinja gleda i navija, a na terenu
milioneri se zezaju.
"Nikolas
kampora"
Francuski
predsednik Nikola Sarkozi morao je da se skloni u jedan bar u gradu Bajonu, nakon što ga je "pritislo"
nekoliko stotina baskijskih nacionalista i pristalica opozicione Socijalističke partije, koji su uzvikivali pogrdne poruke i gađali ga jajima. Policija za razbijanje demonstracija ubrzo je opkolila bar u koji se sklonio Sarkozi.
Neki
od demonstranata su uzvikivali pogrdne poruke i bacali jaja na bar, dok su pojedini uzvikivali "Nikolas
kampora", što na baskijskom jeziku znači "Nikola
napolje", i isticali letke u kojima se traži više autonomije za baskijski region. Sarkozi je ostao u baru jedan sat, dok je policija
odvraćala demonstrante. Grad Bajon u baskijskom regionu, na jugozapadu
Francuske, Sarkozi je posetio u okviru predizborne kampanje.
Predsednik Francuske je osudio, kako je
rekao, nasilje koje je izvela manja grupa nasilnika i dodao da žali što su se
militantni socijalisti udružili sa baskijskim separatistima. Sarkozijeva
pomoćnica Natali Košćuško Morizet, koja vodi predsedničku kampanju, optužila je
socijaliste da su organizovali ulične proteste protiv predsednika.