Šta čeka novog
ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića, i kakav je haos iza sebe ostavio Vuk
Jeremić
Čišćenje bez
farbanja
Posle amaterske
devastacije srpske diplomatije koju je izvela Demokratska stranka preko Vuka
Jeremića, za novog ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića, biće puno posla.
Njega su u ovoj izvanredno važnoj državnoj instituciji dočekali sa velikim očekivanjima,
jer je, konačno, reč o karijernom diplomati posle dugog niza godina u kojima su
spoljnim poslovima gospodarili desperadosi bez adekvatnih znanja, a često i
nepoznatih zanimanja
Insajder D 6
Novi ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić, po svemu sudeći
predstavlja dobar i racionalan izbor uoči konačnog obračuna sa štetočinskom
epohom u srpskoj diplomatiji, čija je personifikacija bio bivši ministar Vuk
Jeremić. Naravno, Mrkić nije samo u centru pažnje srpske javnosti i predmet
velikog zanimanja u samoj diplomatsko-konzularnoj službi, nego je ovih dana
jedna od glavnih tema među akreditovanim ambasadorima stranih zemalja u Srbiji.
Treba odmah reći i to da su mnogi požurili da lakonski zaključe kako je
baš Ivan Mrkić bio taj koji je "slao srpske pare na Kipar" u vreme
kad je on bio državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova, ali je istina
sasvim drukčija. Naime, upućenima je poznato da je tu "dužnost"
obavljao tadašnji šef obaveštajne službe u MSP (SID), Zoran Janaćković, preko
tajnih destinacija Damaska i Bejruta.
Već na samom startu, Ivan Mrkić je nastupio znalački i profesionalno,
mada je u jednom momentu dozvolio da bude predmet manipulacije (prilikom
primopredaje dužnosti) od strane Vuka Jeremića.
Treba, uprkos svemu, realno očekivati da novi ministar Mrkić u najkraćem
mogućem roku označi početak dubinskih promena u ministarstvu za čim ova važna
državna institucija prosto vapi. Počev od transparentnosti na kadrovskom planu,
metodologiji izbora ambasadora i generalnih konzula do prestanka nepotizma,
klijentskih odnosa (kao uoči pada Rimske imperije) i, naravno, finansijskih
malverzacija u kojima je do guše ogrezao Vuk Jeremić koji je potrošio silan
novac iz budžeta i dan-danas ih troši...
Novi ministar Mrkić je dobio nalog od strane predsednika Srbije da
upristoji srpsku diplomatiju kako bi zaposleni u DKP konačno videli neku
perspektivu. Istovremeno, na njemu je i delikatan zadatak da ukine monopol
Demokratske stranke u MSP jer je još uvek oko 65 odsto svih ambasadora
delegirano iz te stranke. Takođe, najavljena je i nova transparentnost i uvođenje
konkursa za postavljanje novih pomoćnika, što je do juče bilo nezamislivo.
Sa druge strane, među mlađim diplomatama i članovima sindikata diplomata
kruži stav da je reorganizacija MIP-a nešto novo u dosadašnjoj praksi što
stvara atmosferu novog optimizma, tako potrebnog u situaciji koju je ostavio
iza sebe Vuk Jeremić.
Ministar Mrkić ima puno uvažavanje i za aktivnosti Sindikata diplomatije
(SD). Očigledno je da kao dobar i iskusan pravnik poznaje šta je posao te
organizacije, njeno mesto i uloga koju ima po zakonu. Iz svega proizilazi da
Mrkić želi da sa SD ima partnerske odnose. Predstavnici SD su već u samom početku
njegovog mandata postavljeni na rad u više komisija MSP koje rade na Zakonu o
MSP kao i budžetu.
I svi drugi zaposleni u MSP imaju
velika očekivanja da će ovaj karijerni diplomata povratiti službi stari sjaj iz
osamdesetih godina kada je ova teška profesija bila u svom zenitu.
Već danas može se reći da je poboljšana atmosfera među zaposlenima, da
istinska nada postoji i da svako očekuje da će u kratkom roku biti povraćen
ugled MSP. Važno je napomenuti da su ambasadori najuticajnijih zemalja EU
zadovoljni ovim izborom i mnogi od njih za Ivana Mrkića govore da je čovek koji
ima i stav i reč. Nakon prazne nesuvisle i opsenarske politike u MSP treba očekivati
pragmatičnu spoljnu politiku shodnu realnosti.
Senku na to bi bacio monstruozni
scenario koji "emituju" iz Demokratske stranke, a koji "predviđa"
da je Vuku Jeremiću obećana stara funkcija nakon povratka sa njegove štetočinske
misije u Njujorku. Za verovati je da je ovde reč samo o nesuvislim teorijama.
Zanimljiva je i izjava premijera Dačića u kontekstu Jeremićevog predstojećeg
mandata u UN, da mu je žao što Jeremić nije član SPS-a, ali i da to treba
posmatrati kao jedno besmisleno koketiranje dvojice iz vrha srpske političke
elite koji su se "energetski prepoznali".
MSP na žalost ima ozbiljnijih poslova jer je Jeremić iza sebe ostavio
velikih problema...
Tako, na primer, u glavnom gradu Nigerije, Abudži, traje izgradnja
rezidencije srpskog ambasadora, a istovremeno, i izgradnja srpske ambasade. O
ovim poslovima javnost ništa nije znala pre dva meseca u momentu kad su
potpisivani ugovori između bivšeg rukovodstva Ministarstva spoljnih poslova i
preduzeća Enegroprojekt. Prema tom ugovoru, zbog izgradnje objekata u
glavnom gradu Nigerije, Abudži, koji su veličine oko 1.400 kvadratnih metara
(zgrada ambasade) i rezidencije ambasadora (oko 200 kvadratnih metara) država
je kao kompenzaciju ustupila Energoprojektu svoja dva objekta u glavnom gradu Perua, Limi
(bivša diplomatska predstavništva SFRJ dobijena tokom podele imovine u procesu
sukcesije) kao i jedan takav objekat u prestonici Ugande, Kampali. Nijedan od
tih objekata nije korišćen...
Ovaj ugovor sa Enegroprojektom
zaključen je 30. maja 2012. godine, godine kao posledica zaključka koji je
usvojila bivša Vlada Srbije na sednici kojom je predsedavao Mirko Cvetković,
a ugovor je potpisao tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.
Ministarstvo spoljnih poslova je još ranije, sredinom maja ove godine, u vezi
prvobitnog nacrta ugovora, zatražilo pravno mišljenje Republičkog javnog
pravobranilaštva, koje je zahtevalo da nacrt ugovora bude što precizniji, a
formulacije što jasnije...Tačnije, pravobranilaštvo je predložilo ministarstvu
da koriguje ugovor "kako bi bila zaštićena imovinska prava i interesa
Srbije", jer ne može biti reči o "ugovoru o kupoprodaji
nepokretnosti radi izgradnje!". Tako je i došlo do toga da je
pravobranilaštvo procenilo da bi najbolje bilo kad bi došlo do zaključenje
"jednog osnovnog ugovora iz kojeg bi proizašli pojedinačni ugovori",
koji za predmet imaju promet navedenih prava na nepokretnostima u inostranstvu.
Onda je Ministarstvo
spoljnih poslova na čelu sa Vukom Jeremićem, shvativši valjda da je neko u
pravobranilaštvu principijelan i da neće moći drukčije, izašlo sa stavom da su,
prema ugovoru, novi diplomatsko-konzularni objekti "striktno i jasno"
preneti u vlasništvo Srbije i da tokom izgradnje objekata u Abudži država neće
imati nikave izdatke iz budžeta...
"...Srbija
je odavno dobila u Abudži zemljište da na njemu izgradi svoje zgrade ambasade i
rezidencije, ali kako to nije bilo moguće zbog nedostatka sredstava u
prethodnom periodu, država je došla u situaciju da nam se to zemljište, ukoliko
na njemu nešto ne počnemo da gradimo, oduzme", reagovali su u Ministarstvu
spoljnih poslova.
Pojavilo se
interesovanje kompanije Energoprojekt za zgradama u Peruu i Ugandi koje
država ne koristi decenijama, a gde ta firma ima svoje kompanije i potrebne su
im prostorije, pa je zbog toga i sklopljen predmetni ugovor. Prema planu, nova
zdanja u Abudži trebalo bi da budu izgrađena do kraja 2013. godine. Za potrebe
svog diplomatskog predstavništva u Nigeriji Srbija trenutno iznajmljuje
objekat.
Konačno, treba reći
da će novi ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić imati pune ruke posla,
kako na planu sređivanja "kuće" (što se iz Jeremićeve "obnove i
izgradnje" vidi), tako i na planu ustrojavanja adekvatne spoljne politike,
onakve kakva će Srbiji u ovim teškim vremenima dobro doći.
Ruka u kasi
Više stotina hiljada evra (dolara i funti), nestalo je iz kase SID-a u
vreme kad je ukinuta ta služba, a sve se desilo uz odobrenje Vuka Jeremića koji
je, naravno, lično učestvovao u otimanju tog novca, čiji kasniji putevi ni do
danas nisu utvrđeni, niti ko ga je sve (osim Jeremića) i u koje svrhe koristio.