Stav

 

DOSTA!

 

Branko Dragaš

 

Cirkus su napravili od Srbije. Ta gomila političkih klovnova, probisveta, propalica, bitangi i ološa, koji menjaju ideologije kao prljave čarape, koji mogu da prave koalicije svak sa svakim, prostituišući se po javnoj sceni kao napućene silikonske pevaljke, ta pohlepna, gramziva i sebična bulumenta glupana i parazita, prepotentna u svojoj beznačajnosti, koji se bave politikom zbog svog ličnog interesa, jer ništa drugo ni ne znaju da rade, lenjivci mrljavi, podli i dosadni skotovi,  zajahali su nas već četvrt stoleća i satiru pod sobom, udaraju nas krvnički mamuzama u slabine, parlamentarnim bičem nas krote i teraju da ponavljamo, po ko zna koji put, istu cirkusku predstavu za zamajavanje unesrećenog i zavedenog naroda.

Isti autobusi, iste zastave, iste umorne i izbezumljene face, gladne i isprepadane, danas mnogo siromašniji nego na početku naše tragedije, dovedeni u cirkus Arenu, plaćeni dnevnicama iz partijskih kasa, koje su napunjene pljačkanjem državnih blagajni, dovedeni da aplaudiraju i viču, dok gutaju sendviče u kojima su stavljene podriguša salame, isti politički govori, nekada ratnohuškački, danas europsko unitarni, ista demagogija, ista laž, prevara i obmana, koju treba da progutamo, da sagnemo glave, da se pokorimo novo starim gospodarima, da kapituliramo pred tim nasrtljivim bednicima, barabama i izdajnicima, samo zbog toga da se ne bi zamerili opasnim tipovima na vlasti, jer to zamerenja u današnje doba nije dobro i može te skupo koštati.

Ne laj! Ćuti i gledaj svoja posla! Gde je kraj našim poniženjima? Gde je kraj našem strahu? Gde je granica ljudskog dostojanstva? Gde je kraj ropskom služenju? Zar danas moramo, posle svega što smo doživeli, ponovo da prolazimo kroz dresuru pijanoga Maloga Slobe, koji više ne zna kuda udara i kakve sve budalaštine izgovara, moramo li da slušamo prepredene podlosti Nevernog Tome, vojvode od zarđale kašike, Domaćina i Šumadinca, koji čita tri knjige dnevno, kako bi nas ubedio da diplomu nije falsifikovao, da nije uzalud gladovao, koji se cereka kao lud na brašno nad senima osamdesethiljada stradalih na Banjici, dok grobarski ozbiljno stoji pred briselskim demonima, zar danas moramo da gledamo uzdizanje kulta ličnosti Ace Prvog Dramosera, tog napaljenog i agresivnog klinca, neiživljenog radikala, skrnavitelja zakletve u Crkvi, izdajnika svoga Duhovnog Oca, tog samoproklamovanog modernizatora i reformatora, koji ponavlja otrcane i promašene Đinđićeve frazetine, pred kojim novinari šene i vrte repom, očekujući sa gospodske trpeze dobre komade , zar sve to, gospodo i drugovi, braćo i sestre, nismo već imali, zar sve to nismo proživeli i zar nas sve to nije dovelo do današnje propasti?

 Gde je kraj vašem strpljenju? Koliko još dugo možete da izdržite? To da su svi oni isti politički dripci i da pristojan građanin, koji razmišlja svojom glavom i jedva preživljava od svog danonoćnog rada, ne treba više nikada da glasa za njih, to treba da bude naša polazna osnova za spas države i nacije. Mislim da je danas konačno dokazano da je politika unosno zanimanje i da političari rade samo za svoj lični interes.

Nacionalisti i europejci jednako uspešno kradu državne kase i bogate se preko noći. I Prva i Druga Srbija otima državne stanove, namešta tendere, rasprodaje državne resurse, prazne budžete, privatizuju, zapošljava svoje partijke kadrove i svađa se oko toga ko je manje ukrao, verujući da smo mi svi debili i da nećemo nikada provaliti njihove prevare. Verujući da ih nikada niko neće upitati - stani malo, pobro, i ti, briselska prijo, možeš li da nam odgovoriš, pre nego što nastaviš svoju cirkus predstavu, odake ti to sve što poseduješ? Kako si to stekao? To je ključno pitanje koje se mora postaviti svima koji su bili i koji su sada na vlasti. To pitanje, samo po sebi, dovešće do čišćenje i provetravanja u društvu. Dovešće do kolektivne katarze. Zakon o konfiskaciji imovine političara i tajkuna će doneti toliko željenu pravdu u društvo. Tek kada se sve to utvrdi, kada se opljačkana imovina vrati državi i narodu, onda mogu te hulje i protuve da zasluže slobodu, zašto bi ih držali u zatvoru i trošili pare poreskih obveznika, ali nikada više ne smeju da se bave javnom delatnošću. Izopšteni su iz javnosti i kažnjeni kao primer svim drugima koji nameravaju da se okoriste dok se bave politikom.Bez toga, niko se nije politički kvalifikovao da dobije naše poverenje.

 Politički krug je danas zatvoren. Vratili smo se na početak parlamentarizma. Sve političke stranke su se slile u samo jednu stranku. Nasuprot njih smo mi - građani. Živimo, dakle, u jednopartijskom sistemu. Sve je politički obesmišljeno.

Ratnohuškačka politika je dobila europsko priznanje. Nema nikakve originalne političke ideje. Svi politički akteri su isti. Isti Kurta i isti Murta. Svi koji su se bavili i bave se politikom su zaraženi opasnim virusom pohlepe i ludila i nema im pomoći. Računati danas na njih kao na političke snage koje mogu da promene stanje je opasna zabluda. Oni nisu nikakva alternativa. To je novi cirkus za nove prevare. Kome da date poverenje? Svi su bili na vlasti. Iste laži i iste krađe. Suština totalitarnog sistema se nije promenila.

Nema nam spasa dok se ne sruši totalitarno političko ustrojstvo. Nema nam spasa dok iz temelja ne promenimo totalitarni politički sistem. Kada se to desi, onda možemo dobiti nove političke snage na političkom tržištu. Reciklirane, propale politike i nabudženi, kamuflirani političarima ne mogu ništa dobrog doneti.

Ko danas da bude alternativa izdajničkom režimu? Tadić, Đilas, Čeda i ostala banda najgorih prevaranata i lopova? Nesposobni Koštinica i njegovi kriminalni tipovi? Lažni nacionalisti koji su se obogatili u nesreći našeg naroda, koji danas glume patriotsku opoziciju? EU fundamentalisti i tržišni talibani, koji su spremni za pare da podrže i ratne huškače? Nacionalna inteligencija koja prodaje svoja ubeđenja za ministarske fotelje? Građanska inteligencija koja podržava izdajnički režim da bi sačuvali svoju otetu imovinu? Ko je ta alternativa?

Na političkoj sceni nema alternative. To je važno da znate. To je porazna istina koju moramo da prihvatimo. Saznanje da na političkoj sceni nema alternative i da su svi isti, dovoljan je razlog da se više nikada ne glasa za iste političare. Cirkus u Areni je samo silovanje demokratije. To je nemoć okupacijske vlasti da izvrši neophodne promene u društvu. To je lažna nada naivnih i povodljivih građana da će neko drugi, samo ne oni, rešiti njihovo siromaštvo i bedu. Nema drugoga! Nema tog monarha koji će doneti besplatan ručak. Nema Druga Tita da igra na klackalici i da nam donosi poklone kredite. Nema tog Prvoga koji treba da nas bezbolno uvede u društvo blagostanja. Mi treba samo da ga verno služimo i da mu prepustimo da nas on sve usreći. Prevara! Podla europska politička prevara! Istina je surova! Čekaju nas teška vremena. Niko nam ništa neće poklanjati. Dolaze da nam preotmu i to malo jada što nam je preostalo. Zato podržavaju izdajnički režim. Posle priznanja Kosmeta i početka iseljavanja Srba sa Kosmeta, nastaviće da nas ucenjuju.

Nastaviće da nas svađaju, dele i pljačkaju. Ne možemo da sedimo i čekamo da nas potpuno unište. Ne smemo da se predamo. Naša borba počinje našim otporom političkim strankama i političarima. Naša pobeda počinje nepristajanjem i nemirenjem. Dosta! Svima njima recite - dosta! Izbacite ih iz svojih domova i svog okruženja. Pocepajte njihove letke!

Odbijte da se rukujete sa njima. Nemojte da poslujete sa njima. Prestanite da im se javljate na ulici. Okrenite glavu od njih i njihove lične politike. Ustanite u odbranu sebe i svoje porodice. Prestanite da ćutite. Progovorite! Urliknite! Krik poniženih neka odjekne ovom uništenom zemljom. Nije sve izgubljeno. Imamo još prilike da se spasimo. Ne očajavajte!

Niste sami! Nema većina je uz vas. Potrebno je samo da se probudite. Srbija to traži od nas. Traže naši potomci, koji su ginuli za našu današnju slobodu. Oni nisu bili apatični i razočarani. Krvlju svojom su platili slobodu Srbije. Njih ne smemo da izneverimo. Oni su naša politička ideja vodilja. Srbija je zrela za preobražaj. Temeljan. Sveobuhvatan. Ne trebaju nam njihovi krediti. Ne treba nam njihov nadzor.Mi smo drevna civilizacija. Istorijski odgovoran narod. Ne treba na milostinja. Sve možemo sami da zaradimo. Moramo da vratimo uzete kredite sa kamatama. Moramo da stvorimo nove vrednosti za život. Moramo da stvorimo višak vrednosti za naš ubrzani razvoj. To se ne postiže cirkusom u Areni i lečenjem bolesne sujete. To možemo postići samo ako budemo potpuno otvoreni i iskreni prema sebi. Država je bankrotirala. Društvo je u rasulu. Građani su siromašni i apatični. Čekaju nas velika odricanja, štednje i težak, naporan rad. Ne može se preko noći sve izmeniti.Marketingom ne možemo zaraditi bolji život. Bolji život se zarađuje na tržištu.

Ne mogu nam uplašeni tajkuni da drže lekcije iz demokratije i morala na jednoumnim nacionalnim televizijama. Ne mogu nam estradni ekonomisti na budžetu države da govore o slobodnom tržištu. Ne mogu nepismeni i mucavi pisci da nam pričaju o literaturi. Ne mogu servilne sluge novinarstva da veličaju slobodu. Dosta! Ne možemo više da vas slušamo! Dosta! Ne možemo više da vas gledamo! Umuknite! Ućutite! Naučite nešto iz života umrle heroine Jovanke Broz. Naučite da trpite.Vaše politika je prošlost. Pregazilo vas je novo doba. Srbija traži nove ljude. Traži ljude koji mogu da se žrtvuju za opštu ideju dobra. Ljude posebne. Ljude samosvesne. Ljude koji znaju, umeju i hoće. Ljude koji mogu da iznesu istorijsku težinu ovog doba. Ljude koji nisu apatični, razočarani i ubijeni u pojam. Ljude koji ne pronalaze izgovore u opštem kukumavčenju i jadikovanju. Ljude koji su lučonoše. Prometeje nove političke ideje. Ti ljudi moraju da se pobune. Ti ljudi moraju da se udruže. Ti ljudi su naša poslednja šansa da sačuvamo nezavisnost države i slobodu nacije.

 Pozivam sve te ljude na okupljanje. Oslobodimo se sujeta i taština. Nama ne trebaju lideri i vođe. Nama ne trebaju komiteti i sastančenja. Nama treba iskrenost i poštenje običnog čoveka koji ne može ovo stanje više da trpi. Treba nam njegova energija za promene. Treba nam njegova pobuna. Ugasite televizore. Isključite se sa uređaja za širenje gluposti i debilizma. Okrenite se oko sebe. Upoznajte svoje ukućane. Upoznajte komšije. Pružite ruku Srbiji. To Srbija traži od nas. To je istorijski zadatak naše generacije.