Drugi pišu

Beogradski glas: Kako i zašto od 1999. NATO i KFOR stvaraju vojsku Kosova

Albanci nikad nisu imali boljeg vladara od Vučića

NATO se sada mahom bavi kontrolom, nadgledanjem, koordinacijom, jačanjem kapaciteta i uigravanjem dejstva KSB-a sa KFOR-om, a vežbama koje se izvode poslednjih godina, poput „Srebrne sablje", pre svega ispituje spremnost i sposobnost zaposedanja srpskog dela Kosovske Mitrovice, Gazivoda, Trepče, graničnih prelaza ka Srbiji i prodora u Preševsku dolinu

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Od okončanja NATO agresije Kosovo i Metohija je pod međunarodnim nadzorom UN prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti, a Priština - koja je međuvremenu proklamovala suverenost - ipak nije ostvarila teritorijalni integritet tzv. Republike Kosovo. Paralelno sa tim, NATO etapno vodi prištinske vlasti ka stvaranju kosovske armije sposobne za brza dejstva na teritoriji tzv. Kosova i van nje. Alijansa je u tome prilično uspešna uprkos preprekama.

U takvim okvirima Beograd ne priznaje nezavisnost južne pokrajine, ali se ne opire kumulaciji odlika njene državnosti. Naprotiv. Pod Aleksandrom Vučićem, kao predsednikom Srbije i SNS-a, potpisani su mnogi ugovori sa NATO kojima su dovedeni u pitanje suverenitet i nezavisnost zemlje u političkom, ekonomskom i vojnom smislu.

Ako ne priznaje nezavisnost KiM, onda je Vučić predsednik i kosovskim Albancima, a čini se da oni nikada nisu imali boljeg vladara od njega. Vučić se ovim problemom bavi svakodnevno kršeći Ustav i obesmišljavajući Vladu i Narodnu skupštinu tako što sam radi sve. Građane odnedavno ubeđuje da Rezolucija 1244 ne štiti interese Srbije („Rezoluciju niko nije pročitao!"). Usred Kosovske Mitrovice pita gde su granice Srbije i traži odgovor od Srba, preneraženih takvim pitanjem. Sluđuje i anestezira sav narod tako što na izjave da Srbija garantuje bezbednost svim Srbima na KiM dodaje da ne možemo podneti novi sukob s NATO.

Vučić „polupao lončiće"

Ako je i u čemu Vučić dosledan, onda je to u pravljenju konfuzije. Potvrdio je to i 28. juna. Naime, na Gazimestanu je, sa vidovdanskog okupljanja Srba sa čitavog Balkana, poručeno da je ceo KiM deo Srbije i da nema podele (KosSev), na šta je istog dana Hašim Tači izjavio da će raditi na ostvarenju „nezaustavljivog sna" svakog Albanca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe - da se ujedini sa tzv. Kosovom. To je bezvezna priča koju Albanci ne mogu da ostvare, momentalno se oglasio Vučić i zaključio da „nema nikakve opasnosti po naš narod u ove tri opštine" (Tanjug).

Međutim, već sutradan predsednik Srbije vapi: „Za razliku od 2004. i 2008, danas kažemo 'nemojte, kao boga vas molimo, nemojte da napadate srpski narod bilo gde na teritoriji KiM, ni južno od Ibra, ni severno od Ibra!'"

Zašto moli ako opasnosti nema? Zašto pominje da „postoje oni koji će zaštititi svoj narod ako KFOR ne bude sposoban da zaštiti Srbe", pa dodaje da smo „mnogo ljudi izgubili u prethodnim decenijama da bismo imali pravo da dozvolimo nove žrtve i nova stradanja našeg naroda" (KosSev, 29. jun)? Njegova molba Albancima nije posledica neobaveštenosti jer Vučić i te kako zna šta je u Prištini urađeno na polju bezbednosti, a šta je planirano da se uradi.

Stvaranje kosovske armije je za srpski politički milje, vladajući i opozicioni, tabu tema. Ako se nekada nešto i kaže, onda je to do te mere uopšteno da ništa nije rečeno ili je posredi bagatelizacija iako se od 1999. pod dirigentskom palicom NATO i SAD fazno stvara etnički čista vojska. Naime, sa OVK je NATO još 29. juna 1999. potpisao dokument koji već u prvom članu izričito predviđa formiranje armije Kosova nakon definisanja statusa ove teritorije.

Otuda je iz OVK nastao najpre Kosovski zaštitni korpus (KZK), koji je 2008. preobražen u Kosovske snage bezbednosti (KSB), da bi one sada, posle 11 godina, postale prava vojska, koja se samo formalno ne zove tako.

Kakvom vojskom danas raspolaže Priština? Njen nukleus iz 2008. čine 1.400 pripadnika bivšeg KZK, tj. OVK sa lakim naoružanjem i nevojnim bezbednosnim zadacima. Tako koncipirane KSB su, prema Ahtisarijevom planu, mogle da rastu do 2.500 aktivnih uniformisanih lica i 800 rezervista. KSB su, međutim, sa policijsko-žandarmerijskih zadataka preusmerene na vojne (Beograd ćuti).

U preporuci o toj transformaciji iz 2014. („Analysis od Strategic Security Sector Review of the Republic of Kosovo") na prvom mestu je zapisano da će zadatak buduće kosovske armije biti „da brani suverenitet i teritorijalni integritet Kosova" i da bi do 2019. trebalo da doraste tom zadatku (brojčano, materijalno, tehnički i kadrovski), usled čega bi sledila transformacija u armiju (Beograd i dalje ćuti i uništava sopstveno oružje).

Čeka se promena Ustava Srbije

Decembra 2018. doneta su tri zakona, a prema jednom od njih, osnovna dužnost KSB-a od 1. januara ove godine jeste da „štite teritorijalni integritet, građane, imovinu i interese Republike Kosovo". Zacrtano je da za deceniju narastu na 5.000 aktivnih vojnih lica i 3.000 rezervista (na bazi procene da na KiM ima ukupno 1,3 miliona građana starosti od 15 do 49 godina), pa je početkom 2019. raspisan konkurs za prijem prvih 600 aktivnih vojnih lica (uz već postojećih 2.500).

Prema obaveštenim izvorima „Beogradskog glasa", Alijansa se sada mahom bavi kontrolom, nadgledanjem, koordinacijom, jačanjem kapaciteta i uigravanjem dejstva KSB-a sa KFOR-om, dok se vežbama koje se izvode poslednjih godinu dana, poput „Srebrne sablje", pre svega ispituje spremnost i sposobnost zaposedanja srpskog dela Kosovske Mitrovice, Gazivoda, Trepče, graničnih prelaza ka Srbiji i prodora u Preševsku dolinu.

Od dugoročnog razvojnog plana KSB (2014?2024) realizovane su dve od tri faze, ali određeni deo zadataka nije izvršen. Više od pet godina kasni se sa ustavnom transformacijom KSB-a u kosovsku armiju i, procenjuju upućeni, to verovatno neće biti učinjeno ni do 2024, odnosno sve dok Srbija ne promeni svoj Ustav. S tim u vezi, krajem juna Jelena Milić, predsednica Centra za evroatlantske studije, lansira ideju da Vlada Srbije inicira ustavne promene kojima će izbaciti preambulu o KiM i umesto nje uneti formulaciju: „Četiri opštine na severu KiM su sastavni deo Srbije."

Priština je problem premostila zakonodavnim aktivnostima decembra 2018, koje su KSB-u dale sve odlike armije osim naziva, da bi omogućila dalje opremanje, treniranje, školovanje i osposobljavanje pripadnika KSB-a u skladu sa regionalnim interesima NATO i doktrinom Alijanse. Prelazak s nevojnih na vojne metode očuvanja bezbednosti, međutim, još nije autohtono utemeljen na doktrinarnoj i teorijsko-stručnoj ravni.

Osim toga, kod već realizovanih faza dugoročnog razvojnog plana bitno je podbačeno kod unapređenja borbene gotovosti i interoperatibilnosti KSB-a. Albanci veoma teško i sporo savladavaju engleski kao jezik komandovanja, pa je posebno otežana elektronska i radio komunikacija, što negativno utiče na sposobnost sadejstva KSB-a sa KFOR-om i NATO.

U trećoj fazi (2020?2024) svaka veća komanda morala bi da bude u celosti kompletirana ljudstvom, savremenim NATO oružjem, komunikacionim sredstvima i opremom, dovoljno utrenirana i spremna za efikasno izvršenje svake zadate misije: kao da je KiM članica NATO.

Nijedan srpski oficir

Nadalje, prema upućenim izvorima, u Ministarstvu za KSB-a u Prištini sede 22 visoka vojna savetnika NATO, dve trećine su Amerikanci, i oni drže bezbednosne konce, dok je za političke zadužena Ambasada SAD. U Prištini je lociran i Štab vojne baze „Bondstil", bez čijeg nadzora i odobrenja nema aktivnosti, pokreta ili intervencije KSB-a. Indikativno je da Priština nema niti planira sopstvenu akademiju za školovanje vojnih lica, kao ni naznake ikakve vojne industrije.

Prošle godine je u KSB-u bilo 3.253 aktivnih vojnih lica, rezervista, regruta, pitomaca i civilnih lica. Broj Srba je sa početnih 140 spao na 37 i nijedan od njih nema status oficira. Zarade su primamljive za lokalne uslove jer vojnik prima 405 evra, general 1.600, dok je prosečna plata na KiM tek 275 evra. Na vrhu oružane piramide KSB-a je Generalštab, kome su podređene četiri komande (kopnene vojske, Nacionalne garde, logističke podrške i za doktrinu i obuku). Kopnena vojska ima brigade za operativnu podršku (OSB, 800 ljudi), za hitno reagovanje (RRB, 1.100 ljudi) i za obuku i doktrinu (TRADOC, 200 ljudi).

U okviru RRB-a su logistički bataljon, bataljon inženjerije i avio-grupa, drugi rodovi vojske zasad ne postoje, ali je 30 vojnika prošlo obuku za ronioce, 56 za vozače džipova, po 20 za dejstva na moru, odnosno za napad iz vazduha kao padobranci, deset za operatere u avio-saobraćaju... RRB je elitna, najosposobljenija i najbrojnija, do te mere su usavršili veštine razmeštanja u dubinu i širinu, savladavanje fizičkih prepreka i forsiranje reka i šuma, uz sposobnost prikrivanja i zaklanjanja, da na svim međunarodnim vežbama dobijaju najbolje ocene, a spremnost za dejstvo po davanju uzbune sveli su sa 15 na sedam minuta. Njen komandni štab je u Istoku, logistički bataljon u Gnjilanu, inženjerija u Peći, a avio-tim u južnom delu Mitrovice (OSB je u Kosovom Polju, TRADOC u Uroševcu). Simptomatično je da su sve komande KSB-a na obodu srpskih enklava.

Cilj: etnički čista KSB

Mada je još 2013. NATO proglasio da su KSB postigle punu operativnu sposobnost (Full Operational Capability - FOC), borbena sposobnost je, po internim analizama njihovih instruktora na KiM, ocenjena tek kao zadovoljavajuća. Od svih zadataka, samo su brojčana popunjenost i fizička pripremljenost u celosti ostvareni. Lako naoružanje je šaroliko, što komplikuje obuku, snabdevanje i održavanje (pa do kraja 2020. KSB mora da ima lično naoružanje po NATO standardima), a teško naoružanje se sukcesivno nabavlja i locira u „Bondstilu", gde će ostati do pogodnog političkog trenutka.

Sada KSB imaju 1.000 vozila različite namene, u najavi je donacija polovnih guseničara i vozila sa sopstvenim naoružanjem iz Švedske i Holandije (za nabavku blindiranih vozila u naredne tri godine planirano je oko 11,8 miliona evra), ali još od 2013. ljudstvo prolazi obuku za rukovanje teškom artiljerijom i upravljanje oklopnim vozilima. NATO je odobrenje za ulazak i izlazak municije i oružja iz vojnih magacina oduzeo oficirima KSB-a zbog brojnih zloupotreba i krađe u količinama koje nisu zanemarljive.

Takođe, pristup sistemima za komunikaciju i radio vezu je do te mere restriktivan da jednom sedmično operateri u KSB-u dobijaju knjigu šifara i radio-frekvencija za narednih sedam dana direktno iz ruku NATO oficira na potpis.

Jasno je da je primarni zadatak etnički čistog KSB-a, čije mišiće bilduje NATO, uspostavljanje teritorijalnog integriteta tzv. Kosova kao države, što mogu postići ili uz amin Srbije (odricanje od pokrajine) ili iznenadnim i brzim zaposedanjem severa KiM, pa je pitanje šta povodom svega toga radi rukovodstvo predvođeno Vučićem.

tome se ni od sveprisutnog predsednika Srbije ništa smisleno ne može čuti, kao ni od opozicije. Svi se bave traženjem krivca pokazujući prstom jedni na druge. Vojni stručnjaci cene da je Vojska Srbije vojno i organizaciono sposobna da efikasno i na kratak rok odbije eventualni napad na sever KiM, ali je problem, između ostalog, i u tome što u Vladi nemamo nikoga sa ratnim iskustvom, koji je vojno sposoban i obučen i koji bi umeo da se snađe u ratnim uslovima. Na koncu, ministar vojni Aleksandar Vulin je koliko juče prošao petnaestodnevnu vojnu obuku i o tome se naciji pohvalio pred TV kamerama. Problem po sebi su obaveze prema NATO koje je Srbija preuzela pod Vučićem, vezujući sebi noge u ovoj trci s preponama.

Antrfile 1:

Armiju Kosova overava NATO

NATO se ne protivi stvaranju kosovske armije, ali se javno deklariše protiv formalne transformacije KSB-a, navode izvori „Beogradskog glasa", zato što rukovodstvo Srbije nije sprovelo preuzetu obavezu o brisanju KiM iz Ustava, a sa druge strane, KSB još nisu osposobljene da samostalno dejstvuju bez logistike i podrške KFOR-a. Kada te prepreke budu otklonjene, NATO će dati zeleno svetlo za ozvaničenje armije tzv. Kosova. Nije poznat obim investicija Alijanse u građenje vojne infrastrukture KSB-a. Podigli su mnoge nove objekte za smeštaj vojnika i oficira, obnovili stare. U planu je izgradnja dodatnih kapaciteta za smeštaj i obuku vojnika KSB-a, kao i poligona za vežbe, medicinskih ustanova, radionica za održavanje tehnike... Od 2016. se kontinuirano nabavljaju teška vojna vozila, džipovi i kamioni, oružje raznih vrsta i kalibara, oprema za dnevno i noćno ratovanje, najsavremenija tehnika za elektronsko komuniciranje radio-vezom...

Antrfile 2:

Vojni budžet pune stranci

Očit je nesklad između razvoja KSB-a i opšteg stanja u privredi i društvu pokrajine. Privreda stoji, čak 45 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva, pa Priština najveći budžetski priliv ima od donacija i pomoći iz inostranstva. KSB se dominantno finansiraju grantovima stranih vlada. Na KSB odlazi oko 0,9 odsto budžeta (koji je u porastu, za 2021. predviđeno je 62,6 miliona evra) i pitanje je kad će Priština moći da izdvoji dva odsto po NATO standardu.

Političku scenu karakteriše duboko neslaganje tri različite struje, jedinstvene samo u neprijateljskom odnosu prema Srbiji i Srbima uopšte. Najekstremnija struja ceni da SAD, posle svega što su investirale u projekat nezavisnosti Kosova, moraju ovde opstati i zato su spremni na vojno zaposedanje severa.

KSB deluju u miljeu u kome su kriminalizovane sve sfere društvenog života, a vladavina prava i unutrašnja bezbednost su na izrazito niskom nivou. Godišnje u proseku bude ubijeno 24 ljudi. Najveći broj krivičnih dela izvršavaju Albanci, a najveći broj žrtava i oštećenih su Srbi. To, uz visoku stopu nezaposlenosti, dovodi do iseljavanja Albanaca u zemlje zapadne Evrope.

Glosa

NATO je odobrenje za ulazak i izlazak municije i oružja iz vojnih magacina oduzeo ljudstvu KSB-a zbog brojnih zloupotreba i krađe u količinama koje nisu zanemarljive

Prošle godine je u KSB-u bilo 3.253 aktivnih vojnih lica, rezervista, regruta, pitomaca i civilnih lica. Broj Srba je sa početnih 140 spao na 37 i nijedan od njih nema status oficira. Zarade su primamljive za lokalne uslove jer vojnik prima 405 evra, general 1.600, dok je prosečna plata na KiM tek 275 evra

Simptomatično je da su sve komande KSB-a na obodu srpskih enklava.