NIS, ŽELEZARA SMEDEREVO, RTB BOR, FIAT AUTOMOBILI, PKB, AERODROM I BEOGRAD NA VODI. Ova privredna društva dobila su nove vlasnike, a ovim istraživanjem utvrđeno je da samo 16 odsto vrednosti ukupne proizvodnje Železare Smederevo odlazi na preradu na domaćem tržištu, da samo dva odsto ukupne proizvodnje putničkih automobile se proda na domaćem tržištu, da su poverioci otpisali 90 milijradi dinara svojih potraživanja RTB Bor, da je Aerodrom prihodovao 501 milion koncesije i celokupan iznos pripisao dobiti 2018.godine, tvrdi ekonomski stručnjak Miodrag K. Skulić.
Miodrag K. Skulić
Od ranije je našim čitaocima poznato da je jedan deo velikih bivših društvenih preduzeća podpao pod vlasništvo inostranih firmi, dok su ostala otišla u stečaj. Posebno smo, ovom prilikom, hteli da istaknemo poslovanje u 2018. godini: NIS, AD Novi Sad; Železara, doo, Smederevo; RTB, doo, Bor; Fiat automobile,doo, Kragujevac; PKB Korporacija, AD, Padinska Skela; Aerodrom Nikola Tesla, AD, Beograd; Beograd na vodi, doo, Beograd.
Za ovih sedam privrednih društava u većinskom ino vlasništvu prikazana je, po godišnjem obračunu za 2018. godinu, ukupna vrednost poslovne imovine, kapital i ukupne obaveze, poslovni i drugi prihodi i ostvarena neto dobit, sa ukupnim brojem zaposlenih.
NIS, AD, Novi Sad
Većinski vlasnik Naftne industrije Srbije, kao akcionarskog društva je ruska firma Gasprom Neft sa 56,15 odsto akcija, dok Republika Srbija ima 29,87 odsto, građani kao mali akcionari 10,14 odsto i druga pravna lica i kastodi računi poseduju razliku od 3.84 odsto akcija.
Ukupna vrednost poslovne imovine, na kraju 2018. godine, koju NIS, AD, koristi iznosila je 3,4 milijade evra, od čega stalna imovina 2,55 milijardi evra, a obrtna imovina razliku od 841 milion evra.
Sa tolikom vrednošću ukupne poslovne imovine NIS, AD u odnosu na ukupnu privredu sa 126,6 miljardi evra, obuhvata 2,69 odsto ukupne privrede.
NIS je na kraju te godine raspolagao sopstvenim kapitalom u iznosu od 2,1 milijardu evra, što čini 62,1 odsto ukupno angažovanih poslovnih sredstava, dok obaveze predstavljaju 37,9 odsto ukupnih sredstava.
Imajući u vidu da ukupna privreda Srbije sopstvernim kapitalom pokriva samo 38,6 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine možemo konstatovati da je Naftna industrija Srbija jedna od retkih delatnosti koja ima zadovoljavajući nivo pokrivenosti sopstvenim kapitalom ukupne imovine. Obaveze NIS-a su na kraju te godine iznosile 1,29 milijardi evra a tim iznosom finansirano je 37,90 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine.
Na drugoj strani sa 4.099 zaposlenih radnika NIS, AD je u 2018 godini ostvario ukupan poslovni prihod u iznosu od 2,19 milijardi evra, što je više u odnosu na prethodnu godinu za 19,8 odsto, što je izuzetan nivo. Na tom prihodu NIS je u toj godini iskazao neto dobitak u iznosu od 26,07 milijardi dinara, odnosno 220,5 miliona evra. Sa tim neto dobitkom NIS je ostvario 10,90 odsto čistog prinosa na kapital kojim je raspolagao na kraju 2017. godine.
Sa tom stopom profita teško da se može pohvaliti neka druga delatnost privrede, obzirom da je prosečan prinos na kapital ukupne privrede ostvaren u 2018. godini iznosio 9,52 odsto. Međutim, kad se taj neto dobitak ukupne privrede koriguje iznosom naniže za neto dobit koja u RTB Bor, potiče iz ranijih godina i otpisa po UPPR u iznosu od 90 milijardi dinara i korekcijom za prihode Aerodroma od unapred naplaćene koncesije od francuskog partnera za 50 milijardi dinara, ostvareni neto prihod ukupne privrede u toj godini od 499,7 milijardi dinara, svodi se na 359,7 milijardi dinara, što daje godišnju profitnu stopu na kapital od 6,85 odsto.
I taj nivo ostvarene profitne stope je sasvim zadovoljavajući. NIS, AD je treći na listi najvećih izvoznika iz Srbije u 2018. godini, sa izvozom vrednim 465 miliona evra.
Interesantno je istaći da kod akcionarskog društva NIS, Novi Sad, najveći deo raspoloživog sopstvenog kapitala na kraju 2018. godine potiče iz neraspoređene dobiti. Ta neraspoređena dobit iznosi, čak, 1,42 milijarde evra i predstavlja više od 67 odsto ukupno kumuliranog kapitala.
Ako se taj iznos uporedi sa ostvarenom neto dobiti iz prošle godine, jasno se vidi da do sada neraspoređena dobit predstavlja dobit iz šest do sedam prethodnih godina.
Železara Smederevo sada: HBIS Group Serbia Iron &Steel, doo, Novi Beograd
Pod novim nazivom i sedištem Železaru Smederevo je registrovao novi kineski partner kao jednočlano društvo 14. Juna 2016. godine. Društvo je prvo koristilo pozajmicu od matičnog društva, da bi u dva navrata bio pisan i unet novčani kapital u iznosu od 31,9 miljardi dinara, ili oko 270 miliona evra. Sredinom aprila 2019. godine vlasnik društva je uplatio dodatno novčani ulog u iznosu od 4,4 milijarde dinara. Nakon registracije raniji pogoni sada su registrovani kao tri nova ogranka, i to: Ogranak 1/ Šabac - Fabrika belih limova; Ogranak2/ Smederevo, Radinac, Železara; Ogranak3/ Kučevo, Kaona, Krečana
U Železari je u 2018. godini bilo ukupno 4.908 zaposlenih.
Novi vlasnik je stalnu imovinu, koja je bila opisana sa veoma visokim stepenom, kupio upola cene, pa se vrednost stalne imovine na kraju 2018. godine u društvu iskazuje u vrednosti od samo sto miliona evra, dok je obrtna imovina iskazana u vrednosti od 433,5 miliona evra. Sa ukupnom imovinom u vrednosti od 535 miliona evra društvo raspolaže sopstvenim kapitalom u iznosu od 281 milion evra, što pokriva 52,6 odsto ukupne vrednosti angažiovane poslovne imovine, dok se razlika finansira iz obaveza društva u iznosu od 253 miliona evra.
Kineski partner uspeo je u 2018. godini da ostvari ukupan poslovni prihod u iznosu od 890 miliona evra, što je više u odnosu na prethodnu godinu za, čak, 24,5 odsto, a to je učinak za izuzetan rezultat. Interesantno je da je na domaćem tržištu plasirano samo 16,1 odsto ukupne vrednosti proizvedenih proizvoda.
Taj nivo plasmana na unutrašnjem tržištu proizvoda Železare jasno nam govori da Srbja danas nema prerađivačku industriju metala, jer je odustala od vagonogradnje, proizvodnje šinskih i drugih saobraćajnih vozila, pa, čak, i od proizvodnje poljoprivrednih mašina i uređaja. Treba istaći i da je kineski partner u 2018. godini uspeo da zauzme prvo mesto na izvoznoj listi Srbije, sa 749,5 miliona evra, dok je odmah iza njih Fiat automobile sa izvozom u vrednosti od 714,1 milion evra, pa NIS sa 465 miliona evra.
RTB BOR, doo, Bor - sada Zijin RTB Copper, doo, Bor
Vlasnici ovog privrednog društva su kineska firma 63 odsto i 37 odsto Republika Srbija, uz zanemarljiv minimalni ulog četiri domaća ulagača. Društvo zapošljava 4.951 radnika. I ima registrovana pet ogranaka, i to: Ogranak 1/ RBB Bor; Ogranak 2/ RBM Majdanpek; Ogranak 3/ TIR Bor; Ogranak 4/ Ugostiteljstvo i smeštaj Bor; Ogranak 5/ Ugostiteljstvo i smeštaj Borsko jezero.
Treba imati u vidu da su prva geološka istraživanja u ovom delu Istočne Srbije sprovedena još 1897. godine, a obuhvatila su oblasti pod nazivom Tilva Roš.
Ispitivanje je finanbsirao Đorđe Vajfert, koji je kasnije obezbedio investicije i registrovao u Parizu kompaniju pod nazivom Francusko društvo borskih rudnika, koncesija Sveti Đorđe, koja je otpočela sa radom 1. juna 1904. godine. Od tada sa manjim prekidima u Boiru i okolini vađena je ruda bakra, koja je sadržala pored zlata i srebra i druge metale.
Ukupna vrednost poslovne imovine koju ovo društvo koristi na kraju 2018. godine iznosila je 638 miliona evra i sopstvenim kapitalom u iznosu od 430 miliona evra bila je pokrivena sa 67,5 odsto, dok su obaveze društva činile 32,5 odsto, ili 208 miliona evra. Vlasnici tog kapitala su kineska matična firma Zijin 63 odsto i Republika Srbija 37 odsto
U 2018. godini RTB Bor ostvario je ukupan poslovni prihod za tri odsto manji nego u prethodnoj godini u ukupnom iznosu od 307,4 miliona evra a tom prihodu iskazana je neto dobit u iznosu od 90 miliona dinara, odnosno 762 miliona evra. Ali taj veoma visoki iznos neto dobiti, čak 2,5 puta veći od ukupnog poslovnog prihoda ne potiče iz poslovanja RTB Bora u 2018. godini, već iz ranijeg perioda, počev od 2004. godine, pa u narednih više od deset godina, kao akumulirane narsale obaveze koje su unapred pripremljenim planom regorganizacije sa 08 odsto otpisali poverioci u korist RTB Bor, prihvatajući tako oštre uslove. Usvajanjem UPPR-a tek su se u 2018. godini po Međunarodnim finansijskim standardima stekli uslovi za knigovodstveno prihodovanje tih otpisanih potraživanja.
Fiat automobili, doo, Kragujevac-sadašnji naziv FCA Srbija, doo
Ugovor o zajedničkom investicionom ulaganju sa italijanskim proizvođačem automobila Republika Srbija je potpisala 29. Septembra 2008. godine, a ugovor o osnivanju zajedničkog privrednog društva registrovan je u APR-u 14 oktobra te godine. Nakon potpisivanja Protokola o zatvaranju između potpisnica od 23 i 29 decembra 2009. godine investitori su pristupili realizaciji ugovora, po kojem je Republika Srbija učestvovala u investicionom kreditu i vlasništvu društva sa 33,33 odsto, a italijanski partner 66,67 odsto. Republika Srbija je Fiatu obezbedila niz pogodnosti koje su sadržane u ugovoru proglašenim, po zahtevu italijanskog partnera, tajnom, o čemu smo u našem listu pisali u više navrata.
Trajanje ugovora je zaključeno na deset godina i on je istekao krajem 2018. godine i ako je proizvodnja otpočela dve godine nakon potpisa ugovora. Period od kraja 2018 do danas, po kome italijanski partner i dalje drži upravljanje, javnosti zvanično nije obrazložen, i verujemo da se prećutno nastavlja pod istim uslovima.
U toku 2018. godine FCA Srbija zapošljavala je 2.280 radnika. Ovo privredno društvo na kraju te godine koristilo je poslovnu imovinu u ukupnoj vrednosti od 649 miliona evra, od čega stalnu imovinu u vrednosti od 557 miliona evra, a obrtnu imovinu od samo 92 miliona evra, što ukazuje na nizak nivo proizvodnje. Sopstvenim kapitalom u iznosu od 310 miliona evra društvo je pokrivalo 47,7 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine, dok je razlika finansirana iz obaveza prema matičnom društvu, državi, bankama i dobavljačima robe i usluga.
U 2018. godini društvo je proizvelo 747 mliona evra vrednosti automobila, što je 21 odsto manje nego u prethodnoj 2017. godini. Na toj vrednosti iskazan je neto dobitak 1,5 milijardi dinara, odnosno 12,8 miliona evra. Ovde treba istaći da je ukupna vrednost bruto isplata zarada i naknada zarada i drugih ličnih prihoda svih zaposlenih u 2018. godini iznosila 2,4 milijarde dinara, ili 20,3 miliona evra.
Na domaćem tržištu prodato je samo 2,14 odsto proizvedenih automobila, dok je u izvoz otpremljeno 97,86 odsto ukupne proizvodnje i to u celosti zavisnom društvu FCA-a. To ukazuje, što smo i ranije isticali, da se celokupan uvoz delova i komponenti, kao i izvoz gotovih automobile, vrši preko zavisnih društava većinskog vlasnika, pri čemu je izostala ugovorna klauzula u kojem obimu je trebala biti zastupljena ugradnja delova i komponenti domaćih proizvođača. Ali zato nije izostala čitava paleta besplatnih davanja i posebnih subvencija koje mora obezbediti domaći, manjiski ulagač.
Poljoprivredna korporacija Beograd, AD, Padinska Skela
Javnom licitacijom Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata kupila je 16.785 hektera poljoprivrednog zemljišta i osam farmi. Al Dahra je u Srbiji registrovala posebno privredno društvo pod nazivom
Al Dahra Srbija, doo, Beograd
U koje je unela svu kupljenu imovinu. Najveću vrednost kupljene imovine čini to zemljište u vrednosti 20.396.867 hiljada dinara, ili 172,6 miliona evra, dok je oprema, objekti i biološka sredstva u vrednosti od 52,4 miliona evra. Kako je kupovina zemljišta, građevinskih objekata, koju čine farme i drugi objekti, opreme i bioloških sredstava, uglavnom krava muzara, sa ostalom imovinom i pravima kupljena po znatno nižoj ceni, samo na toj transakciji novoregistrovano društvo Al Dahra Srbija, doo, je u 2018. godini, bez ikakvog posebnog angažovanja ostvarila neto dobit u iznosu od 102.831.762 evra.
Kupovinom većinskih delova PKB Korporacije i registracijom privrednog društva Al Dahra Srbija, doo, dana 26. marta 2018. godine registrovano je to društvo, čija je osnovna delatnost muza krava, a njegov zakonski zastpnik je Vojin Lazarević. Al Dahra Serbija je stekla i tri zavisna društva sa sto odsto kapitala: PKB Agroekonomik, doo; PKB Veterinarska stanica, doo; PKB EKO LAB, doo.
Inostrani partner ugovorom koji je zaključilo Ministarstvo privrede, a odobrila ga Vlada Republike Srbije, inostrani partner ima obavezu da u naredne tri godine investira po deset miliona evra u narednih tri godine, u razvoj sistema navodnjavanja, modernizaciju kapaciteta za proizvodnju mleka i druga investiciona ulaganja.
Al Dahra je od Rudnapa kupila i privredno društvo Al Dahra Rudnap, doo, Irig, koje je registrovano za voćarsku proizvodnju.
Na dan 31. Decembra Al Dahra Srbija, doo imala je u radnom odnosu 1.677 zaposlenih.
PKB Korporacija nastavlja sa radom na znatno okrnjenoj imovini. Tako je na dan 31. decembra 2018. godine u PKB Korporaciji ostala poslovna imovina u ukupnoj vrednosti od 258,8 miliona evra, od čega stalna imovina 217,5 miliona evra, a obrtna imovina samo 41,3 miliona evra. Sopstvenim kapitalom PKB finansira ovu imovinu sa 88,7 odsto, dok se razlika finansira iz obaveza.
Na toj imovini, od koje je jedan deo prenet u toku godine Al Dahri Srbija, doo, PKB je ostvario 32,1 miliona evra prihoda, što je manje 5,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Na tom prihodu u 2018. godini iskazan je neto gubutak u iznosu od 22,7 milijardi dinara, ili 191,8 miliona evra. Toliko visok nivo gubitka potiče i iz isplaćenih otpremnina radnicima koji su raskinuli radni odnos usled privatizacije po ovom modelu prodaje dela imovine, Gubitak je veći u odnosu na prethodnu godinu skoro 11 puta.
Aerodrom Nikola Tesla, AD, Beograd
Dana 5. januara 2018. godine doneta je odluka o izboru najpovoljnijeg ponuđača u postupku davanja koncesije za finansiranje, razvoj kroz izgradnju i rekonstrukciju, održavanje i upravljanje infrastrukturom AD Aerodroma Nikola Tesla, AD, Beograd - Surčin i obavljanje dužnosti operatera aerodroma najpovoljnijem ponuđaču Vinci Airports SAS Francuska.
Ugovor o koncesiji potpisan je 2. marta 2018. godine. Jednokratna koncesiona naknada u iznosu od 501 milion evra upla-
ćena je 21. decembra 2018. godine, a narednog dana preuzeto je poslovanje novog operatera.Od toga dana osnovna delatnost Aerodroma Nikola Tesla, AD je iznajmljivanje vlastitih nekrertnina!
Vlasnik akcija Aerodroma Nikola Tesla, AD, JE STO ODSTO Republika Srbija, dok 156,85 odsto do tog dana bili su građani Republike, za koje je namenjen deo novca od koncesije. Koncesija je zaključena na 25 godina. Na dan 31. decembra 2018. godine u AD Nikola Tesla ostala su samo tri zapodslena, dok su svi drugi zaposleni preuzeti od francuskog partnera u novoregistrovanoj firmi u Beogradu. -VINCI Airports Serbia, doo.
Do dana ustupanja poslova operatera aerodroma, tj. Do 22 decembra 2018 godine Aerodrom Nikola Tesla, AD, IMAO JE: 69.181 aviooperaciju; 5.507.852 putnik i 25.602 tone robe i pošte.
Ovi pokazatelji su bitni jer znatan deo ugovorenih obaveza počiva na povećanju korišćenja kapaciteta od novog operatera.
Celokupan iznos koncesije unapred pla-
ćene za 25 godina u iznosu od 501 milion evra Aerodrom Nikola Tesla, AD je prihodovao u 2018. godini a na taj iznos obračunao i platio porez na dobit. Na taj način je čak 50 milijardi dinara neto dobiti prikazane u Agenciji za privredne registre kao dobit privrede Srbije ostvarena u toj godini. Mi i dalje smatramo da nije bilo moguće po Međunarodnim računovodstvenim standardima uneti u 2018. godini prihode koji se odnose na ustupanju prava operatera u narednih 25 godina, čak, do 2044. godine. Ali kako je ovlašćeni revizor Akcionarskom društvu Aerodrom odobrio takvu knjigovodstvenu operaciju i bilansiranje prihoda, za sada se nećemo dalje upuštati u ovu računovodstvenu problematiku.
Beograd na vodi, doo, Beograd
Društvo je registrovano 24 jula 2014 godine, a u narednoj godini društvu je pristupila, kao većinski vlasnik firma Belgrade Woterfront Capital LLC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata sa kapitalom u vlasništvu 68 odsto, i uplaćenim iznosom 5.338.212.974 dinara, što čini 45,2 milion evra. Udeo Republike Srbije je određen u visini 32 odsto, iako je uplata iznosila samo 728.602 dinar, ili nešto oko šest hiljada evra. Republika Srbija je unela 177 ha zemljišta sa leve i desne strane reke Save, od Beogradskog sajma do Brankovog mosta.
Društvo ima 68 zaposlenih. Na kraju prošle godine društvo je koristilo 238,5 miliona evra ukupne vrednosti poslovne imovine. Tu vrednost je finansiralo iz sopstvenog kapitala u iznosu od 43,4 miliona evra, što predstavlja samo 18,22 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine koju društvo koristi.
U 2018. godini ostvaren je ukupan poslovni prihod u iznosu nešto većom od 11 milijardi dinara, što čini 93,4 miliona evra a tom prihodu iskazana neto dobit u toj godini u iznosu od 2,4 milijarde dinara, ili 20,75 miliona evra. Taj iznos neto dobitka nije dovoljan za pokriće iskazanog gubitka u prethodne dve godine.
Tri su posebne pozicije iz godišnjeg obračuna koje ovom prilikom ističemo: Prvo, ukupna vrednost primljenih avansa za prodate stanove iznosi 6,5 milijardi dinara, ili 55,4 miliona evra. Sve dok se ovi stanovi potpuno ne završe i za njih ne izda upotrebna dozvola te prodaje stanova evidentiraju se kao primljeni avansi, a za to vreme ulaganja u njihovu izgradnju kao ulaganja u nezavršenu proizvodnju. Drugo, u knjigovodstvu je formirana obaveza društva za uređenje građevinskog zemljišta prema Direkciji za izgradnju Beograda, u iznosu od 8,8 milijardi dinara, ili 75 miliona evra. Treće, ukupne pozajmice matičnog inostranog vlasnika su 25 miliona evra.
Od ranije je poznato da je Beograd na void, doo osnovao dva zavisna društva, i to:
BW - Galerija, doo - iznajmljivanje parkinga
BW - Kula, doo - razrada građevinskih projekata.