Nemačka

Da li su Nemci sposobni da samostalno upravljaju svojom zemljom, bez izazivanja krvoprolića?

Reda mora biti?

Histeriju oko navodne pandemije pojačavaju ne samo mediji, već i politička vrhuška koja iz dana u dan pokazuje kako nije dorasla ovom vremenu. Nesposobnost kabineta Angele Merkel, ali i drugih ključnih političara da pronađu izlaz iz ove situacije i da jasno pokažu u kom pravcu treba ići sve više izaziva sumnju u samu demokratiju i u njene institucije. Poslednji put je ovakvo stanje u Nemačkoj bilo početkom tridesetih godina prošlog veka i svi znamo kakose to završilo. Da li su Nemci sposobni da samostalno upravljaju svojom zemljom, bez izazivanja krvoprolića?

Fridrih Emke (dopisnik iz Frankfurta)

Nemci su poznati po tome što vole red, a to upravo sada može da bude loše po njih. Sve mora da bude na svom mestu, sve se radi na određen način u određeno vreme. Čim stupi na nemačko tlo posetilac to shvati kada vidi prave puteve i ulice i kuće koje liče jedna na drugu nanizane pod konac, da nijedna ne štrči.

Kako sređuju svoje okruženje, Nemci isto tako sređuju i svoj život. Zna se kada se i šta doručkuje, gde se odlazi na ručak, a jela moraju da budu napravljena na isti način u svakom lokalu i da imaju iste priloge i iste salate. Ono što je za Engleze čaj u pet sati, to je za Nemce pivo (u retkim slučajevima belo vino) posle radnog vremena, ali uvek u istom lokalu, sa istim društvom koje priča uvek o istim temama. „Reda mora biti" (Ordnung muss sein) je jedna od najčešće izgovaranih nemačkih poslovica.

Ali, šta se dešava kada nastupe situacije kakvih ranije nije bilo i za koje još ne postoji šablon kako se rešavaju? Onda nastaje neviđeni haos: niko ne zna kako da se ponaša, gde da bude, šta da misli i šta da govori.

A upravo se to dešava.

Ekonomska kriza nije ništa novo za Nemačku, bilo je toga i ranije. Pandemija jeste nešto novo, toga nije bilo od Španske gripe posle Prvog svetskog rata. A ovo je ne samo pandemija (bar kako vlast tvrdi), već i ekonomska kriza, a sve to začinjeno izbornom groznicom.

Poslednji put je slična situacija bila 1918. kada je iznenada proglašena republika, ali bez prave vlade i bez šefa države. Ratni vihor je iza sebe ostavio pustoš, privreda je bila u kolapsu, vladala je epidemija koja je odnela više života nego rat, a budućnost je bila neizvesna. Kao rezultat dolazilo je do više pokušaja revolucija i državnih udara, pa je u jednom trenutku parlament, tada još Rajhstag, iz straha pobegao u Vajmar gde je donet novi, republikanski ustav. Po tom gradiću ceo period prve republike u Nemačkoj naziva se Vajmarska republika koja se, posle niza političkih i ekonomskih kriza, okončala proglašenjem Trećeg rajha, novim ratnim vihorom i nezapamćenim ljudskim žrtvama i razaranjima.

Nemci, očigledno, ne umeju da funkcionišu izvan šablona.

Problem sa završnim delom ere kancelarke Merkel je upravo taj da su se Nemci opet našli u situaciji koja im je nepoznata i za koju još nemaju šablon kako da se ponašaju. Ponavlja se situacija donekle slična onoj iz1918. za koju nije nađeno pravo rešenje.

Da li je i sada u pitanju pandemija kao i posle Prvog svetskog rata, ili je ovo samo epidemija sezonskog gripa u ovom trenutku nije važno, jer je bitno ono u šta narod veruje. Posle medijske kampanje kakva u istoriji još nije viđena, većina Nemaca je poverovala da se radi o pandemiji sličnih razmera kao što je bila Španska gripa. Oni koji misle drugačije sve se više marginalizuju i za njih su mediji skoro potpuno zatvoreni.

Većina Nemaca nije imala od koga da sazna da su u Kaselu 20. marta održane demonstracije protiv kovid-ludila koje su se istog dana održavale u desetinama drugih gradova na svetu. O njima su tek naknadno obavešteni, nekoliko dana kasnije kada je protiv mera vlade javno ustala i nekada izuzetno popularna pop pevačica Nena. Hiljade demonstranata nije toliko važno koliko jedna bivša estradna zvezda. To su današnji mediji.

U isto vreme kada se oglasila Nena na sastanku kancelarke sa predsednicima vlada pokrajina donete su bile nove, još oštrije mere u navodnoj borbi protiv virusa. Antiepidemiološke mere su po ustavu stvar pokrajina, a ne savezne vlasti, ali, budući da je korona proglašena pandemijom (koja zahvata celu Nemačku), o merama za njeno suzbijanje odlučuje se na sastancima šefova pokrajinskih vlada i kancelarke. Ovog puta donete su mere koje su bez teksta ostavile ne samo veliki broj građana, već i same pokrajinske premijere, a posebno Bavarca Markusa Zedera koji je odmah rekao da to tako neće proći.

Nemačku je zakačio navodni treći talas korone čiji je nosilac britanski soj virusa, kako tvrde eksperti i političari. Najteže su pogođene južne pokrajine Bavarska i Baden-Virtenberg, dok se na severu novi talas skoro ni ne oseća, a ima i mesta u kojima se život vratio u normalu. Južne pokrajine su sa većinskim katoličkim stanovništvom, dok su severne evangelističke. U vezi sa centralnom odlukom sastanka od 22. i 23. marta između kancelarke i šefova pokrajinskih vlada obe konfesije su, međutim, bile jedinstvene.

Najvažniji i najviše osporavani zaključak pomenutog sastanka bilo je potpuno zatvaranje i to samo od Velikog četvrtka do posle Uskrsa. Faktički bi Nemci samo najveći hrišćanski praznik proveli zaključani, dok bi ostale dane živeli sa manje-više istim ograničenjima kao i sada.

Odmah se, neuobičajeno brzo i jasno, oglasila Sveta stolica saopštenjem da se katolički sveštenici neće ovoga pridržavati i da će služiti mise kako na Veliki petak, tako i na sam dan Uskrsa kao i sve ranije godine i vekove. Isto se, istina nezvanično, čulo i iz Konferencije evangelističkih biskupa (najvišeg tela ove Crkve).

I jedni i drugi su se pozvali na to da u sekularnim državama veroispovesti imaju punu autonomiju organizovanja verskih službi, ali i da od pamtiveka hramovi imaju pravo da daju azil svim progonjenima, pa se tako nikakve kaznene mere ne bi mogle sprovesti ni nad vernicima, a ni nad sveštenicima koji bi prekršili donete mere.

Odmah posle toga oglasila se kancelarka Merkelova preuzevši na sebe punu odgovornost za donošenje ovih mera koje su u međuvremenu izmenjene. Ovo je, naravno, iskoristila opozicija tražeći hitno glasanje o poverenju, jer se veruje kako ni poslanici iz same Velike koalicije ne podržavaju jedan ovako nehrišćanski potez. Konačno, dve najvažnije stranke u vladajućoj koaliciji nose naziv „hrišćanski" - Demohrišćamska unija i Socijalhrišćanska unija. Ovaj članak nastaje pre nego što je do tog glasanja došlo.

U svakom slučaju, lutanja u pronalaženju pravog odgovora na navodnu pandemiju pokazuju da su i političari, isto kao i stručnjaci, potpuno zbunjeni i da ne znaju kako dalje. Na to ukazuje i jedna druga mera doneta na pomenutom sastanku, koja je takođe odmah izmenjena.

Naime, severne pokrajine su najvećim delom pošteđene novog talasa korone i njihovi predstavnici su tražili da se dozvole turistička putovanja, istina unutar same pokrajine, jer se one nalaze na Baltičkom i Severnom moru gde Nemci rado provode odmor.

U većini mesta pored obale Nemci tradicionalno preko zime ostavljaju svoje kamp prikolice u koje rado odlaze za vreme uskršnjeg raspusta. Ove godine im je to onemogućeno.

Balearska ostrva u Španiji, a posebno Majorka, su trenutno epicentar korone u Evropi, ali putovanja na ta ostrva nisu ograničena. Ispalo je kako je uvezeni virus manje opasan od onog domaćeg. Severne pokrajine su se pobunile, na prvom mestu opštine koje žive od turizma, pa su dan posle donošenja odluke uvedena izvesna ograničenja za putovanja na Majorku, a kako će se situacija dalje odvijati ostaje da se vidi.

Uz sve to dolaze i neočekivani skandali oko nekada ultra-popularnog ministra zdravlja Jensa Špana. Još se nije stišala bura oko njegove kupovine luksuzne vile u Berlinu, a mediji su objavili kako je kompanija za koju kao lobista radi Španov suprug Daniel Funke prošle godine u jeku prvog talasa Ministarstvu zdravlja prodala 570.000 maski po ceni od ukupno 909.451,86 evra.Da li je to sukob interesa i da li je iz ovakvih poslova finansirana kupovina luksuzne vile bračnog para Špan-Funke?

Ne treba zaboraviti kako je ovo izborna godina, a da je CDU (kojoj pripadaju i Špan i Merkelova) tek dobila novo rukovodsvo koje još nije stiglo kako treba ni da se predstavi članstvu i potencijalnim glasačima.

Ovakvi politički zemljotresi su sasvim neuobičajeni za Nemačku i pokazuju da je Merkelova, kao i njena vlada, ispustila dizgine iz ruku i da posle niza loših kompromisa, kako unutar same CDU, tako i sa koalicionim partnerima CSU i SPD, jednostavno više nije u stanju da upravlja zemljom.

Za sada se još ne naziru oružane pobune, pa ne treba očekivati da Bundestag pobegne u Vajmar, ali je jasno da je Nemačkoj potreban neko ko bi zaveo red u kući. Poslednji put kada se takav tražio Nemačka i svet su dobili Hitlera. Zbog toga se postavlja bolno pitanje: da li su Nemci uopšte sposobni da svoju zemlju vode samostalno bez izazivanja opšteg krvoprolića?

Do pada Berlinskog zida pre trideset godina obe tadašnje nemačke države su faktički bile pod kontrolom sila pobednica u Drugom svetskom ratu: SSSR-a i SAD-a. U to vreme se strahovalo od nuklearnog holokausta i niko nije ni pomišljao da bi mogao na vlast da dođe neki novi Firer. Naprotiv, to je bila era vrhunskih državnika i demokrata, bar u Zapadnoj Nemačkoj.

Zastrašujuće je sada što se sve više čuju glasovi, slični onima koji su obeležili kraj Vajmarske republike, kako treba ukloniti sve sadašnje političare i političke špekulante i na vlast dovesti jednog pravog državnika koji bi umeo nemački brod da provede kroz ovo nemirno more ekonomskih kriza, loših konjukturnih očekivanja i pandemije.

Istorija je odlična učiteljica života, ali je puno đaka najčešće uopšte ne sluša.