Rusija
Glavna naučna
otkrića i pronalasci 20. veka delo su ruskih naučnika koji žive širom sveta
Ruski mozgovi će spasti svet
Činjenice govore da je
poslednjih godina Rusiju napustilo oko 700.000 naučnika i izumitelja. Pesimisti
govore da se ruska nauka, posle tako velikog odliva mozgova, neće podići sa
kolena. Optimisti odliv mozgova vide u drugom svetlu. Oni smatraju da ruski
naučnici širom sveta, s jedne strane, imaju neprocenjiv uticaj na razvoj
svetske nauke, a s druge, predstavljaju ambasadore Rusije u drugim zemljama. A
ako bude neophodno, oni će se vratiti da pomognu svojoj domovini.
Viktor Hlistun,
dopisnik iz Moskve
Ovo nije prvi put da ruska ekonomija i nauka doživaljavaju jak udarac zbog
toga što iz zemlje odlaze obrazovani ljudi - naučnici, pronalazači, vojnici,
pesnici, umetnici, jednom rečju inteligencija, cvet nacije. Pogledajmo samo
podatke za 20. vek. Tada je nova vlast proterala intelektualce iz zemlje, a oni
koji nisu uspeli da odu ili nisu želeli da odu bili su uništeni u vreme Staljinovog
režima. Ni do današnjeg dana nije poznat tačan broj „mozgova" koji su
napustili Rusiju. Stotine hiljada! Mnogi su otišli u Francusku, Nemačku, SAD, a
deo njih se skrasio i u Srbiji.
I pored toga, zemlja je „stala na noge" i pobedila fašističku Nemačku.
Jasno je da bi bez podrške naučnika, inženjera, izumitelja bilo nemoguće
pobediti Hitlera. Upravo su naučnici stvorili i čuvene „kaćuše" (prve
lansirne rakete), i automat kalašnjikov, i poznati tenk T-34 itd. Posle rata
opet je počela emigracija, i opet je zemlju napustilo desetine hiljada
obrazovanih. Ali, važno je istaći da je Rusija ponovo stala na noge. Prvi
satelit, prvi čovek u svemiru - sve to je dostignuće ruske nauke.
Tokom perestrojke u vreme Gorbačova došlo je do trećeg talasa emigracije mozgova
iz Rusije. On traje i danas.
Zanimljiv detalj: većina, posebno naučnika, inženjera i izumitelja iz sva
tri talasa emigracije, nije se skrasila bilo gde u Evropi i Americi. Među
američkim naučnicima, većina je došljaka iz Rusije. Tu činjenicu priznaju i
sami Amerikanci.
Američka Moskve
Devedesetih godina prošlog veka kada je u Rusiji počela perestrojka, u SAD
je sam naziv Moskva nosilo 16 naselja. Ali, nije stvar samo u tome da je u SAD
mnogo Rusa, već u tome ko su ti Rusi.
Izgleda da su u Americi našli novi dom upravo oni Rusi koji su bili cvet
nacije. Praktično, u svim oblastima nauke, ekonomije, vojne nauke, kulture,
Rusi su ostavili svoj pečat. Evo šta je o tome rekao profesor G. Znamenski: „U
Americi danas nema nijedne oblasti ljudskog duha u kojoj ruski genij i ruski
talenat nisu imali značajnu ulogu." Ako bismo počeli da nabrajamo imena
ruskih talenata koji su načinili Ameriku Amerikom, ne bi bilo mesta u našim
novinama. Pomenuću samo nekoliko imena koja su najpoznatija u celom svetu.
Igor Sikorski. Ovaj izumitelj, dok je još živeo u Rusiji, napravio je prva
dva helikoptera na svetu. Zatim je i u Rusiji i prvi na svetu izumeo avione sa
više motora Grand, Ruski vitez i Ilja Muromec. Godine 1912. pod vođstvom
Sikorskog napravljene su motorne sanke. Doprinos Igora Sikorskog, ruskog
naučnika, inženjera, pilota i preduzetnika, razvoju avijacije zaista je
veličanstven. Do danas se, u celom svetu, helikopteri Sikorskog pod imenom Njinged-S
smatraju najsavršenijim modelima aviotehnike.
Igor Ivanovič Sikorski rođen je 25. maja 1889. godine u Kijevu. Njegovi
roditelji Ivan i Zinaida Sikorski bili su lekari. Opčinjen crtežima Leonarda da
Vinčija i romanima Žila Verna, Sikorski je već sa 12 godina izgradio prvi model
helikoptera sa pogonom na gumu. Nešto kasnije napravio je veći model, sa dva
propelera, koji je leteo nekoliko metara iznad zemlje. Za života su mu
dodeljene mnoge nagrade i počasna zvanja, ali njegova glavna nagrada je
zahvalnost ljudi koji koriste mašine koje je stvorio. Među tim zahvalnim
ljudima nalaze se i predsednici SAD koji, od Dvajta Ajzenhauera naovamo, lete
helikopterima kojima sa strane piše Sikorski. Prvi hidroavion, prvi
serijski avion, prvi avion za pilotiranje, prvi avion koji je prodat
inostranstvu plod su glave
i ruku Sikorskog. Umro je 1972. godine, stvorivši u SAD 17
osnovnih tipova aviona i 18 helikoptera.
Vladimir Zvorikin. Dar američkom kontinentu - tako je za njega rekao kolega iz oblasti elektronike. A imao je mnogo osnova da to kaže.
Zvorikin je izmislio elektronsku televiziju - čudo 20. veka. Tu nije kraj njegovim inovatorskim idejama - on je
učestvovao i u stvaranju elektronskog mikroskopa, fotomultiplikatora (vrlo
osetljiv detektor u području vidljivog, ultraljubičastog i bliskog infracrvenog
zračenja), elektronsko-optičkih transformatora, različitih aparata iz oblasti
medicinske elektronike - od minijaturnih „radiopilula" do govornih naprava
za slepe (govorna televizija za slepe).
Evo šta o njemu piše u Velikoj svetskoj enciklopediji: „Zvorikin Vladimir
Kuzmič (rođen 30. 7. 1889. u Muromu, sada Vladimirska oblast), američki
inženjer i izumitelj iz oblasti elektronike, poznat kao utemeljivač televizije.
Po nacionalnosti Rus. Godine 1912. diplomirao je na Petrogradskom tehnološkom
institutu, 1914. godine završio je Francuski koledž
u Parizu. Godine 1917. emigrirao je iz Rusije. U SAD je stigao 1919, a 1920.
počeo je da radi u firmi Vestinghaus
elektrik u Pitsburgu. Doktorirao je 1926. na Pitsburškom univerzitetu, a 1938.
je doktorirao na Bruklinskom politehničkom institutu. Od 1929. radi u Američkoj
radiokorporaciji, gde rukovodi elektronskim laboratorijama u Kamdenu i
Prinstonu.
Godine 1931. izumeo je ikonoskop (televizijsku prenosnu cev) koja je
učinila mogućim razvoj elektronskih televizijskih sistema. Zvorikin je poznat
po svojim radovima u oblasti fotoelemenata, fotomultiplikatora, mikroskopa, a i
elektronskih sistema upravljanja transportnim sredstvima. Od 1954. do 1962.
radio je kao direktor Centra
medicinske elektronike. Od 1954. godine počasni je potpredsednik Američke
radiokorporacije. Član je Američke akademije nauka i umetnosti, Nacionalne
akademije teničkih nauka i mnogih drugih akademija nauka i naučnih
društava."
Što se tiče današnjih dana, dobra je izjava jednog nedavnog emigranata: „Ja sam američki građanin. Danas Amerika
dobija humanitarnu pomoć od Rusije, koja ne može ni sa čim da se meri. Ovu
pomoć Amerika dobija iz priliva ruske emgracije koja u
velikoj meri utiče na
američku nauku, tehniku i kulturu. U njoj je na desetine hiljada predstavnika
ruske inteligencije - naučnika, lekara, inženjera. Americi su oni korisni,
Rusija ih je izgubila. Bespovratno."
Ove reči ne moraju da se odnose samo na Ameriku.
Ruski Grafen
Sveža činjenica: laureati Nobelove nagrade za fiziku za 2010. godinu
postali su profesor Andrej Gejm i profesor Konstantin Novoselov. Obojica su
emigranti iz Rusije i rade na Britanskom univerzitetu u Mančesteru.
Pedesetdvogodišnji Andrej Gejm je državljanin Holandije, a
tridesetšestogodišnji Konstantin Novoselov ima rusko i britansko državljanstvo.
Ovu prestižnu svetsku nagradu za nauku, čiji je fond ove godine oko 1,5
miliona dolara, naučnici su dobili za otkriće grafena, novog oblika ugljenika -
superfinog i postojanog materijala, dvodimenzione ugljeničke strukture koja ima obim jednog
atoma. Način na koji su otkrili grafen je
veoma interesantan. Teoretski, do sinteze grafena trebalo je da prođe još pola
veka. Ne ulazeći u detalje, reći ću da
će otkriće načina dobijanja grafena u bliskoj budućnosti dati mogućnost za
proizvodnju sasvim sićušnih, ali zato veoma moćnih elektronskih aparata. Cela
elektronika danas ide ka smanjivanju elemenata - tranzistora, elektroda itd.
Što su manji elementi unutar procesora, to više podataka može da se smesti u
njega, čime on postaje moćniji. Logično, to znači da će on moći da ispunjava
još složenije operacije. Šta je tanje od jednog atomskog sloja? Grafen! Pored
toga, on provodi struju. I - praktično je providan. Istovremeno, on je veoma
postojan: to je jedan od najpostojanijih i najtrajnijih materijala u obimu jednog atomskog sloja. On je praktično nepropustljiv -
čak ni najmanji atomi gasa ne mogu da prođu kroz grafen, zato je izuzetno
pouzdan. Može da se koristi, na primer, za senzorske ekrane, jer prozračna
elektroda neće smetati slici. Grafen je novi materijal. Ništa slično do sada
nije postojalo.
Naravno, prijatno je saznanje
da su se moji sunarodnici proslavili. Možemo samo da zažalimo što je Rusija
izgubila dvojicu najtalentovanijih naučnika. Ali, moram da primetim da nisu svi
koji su otišli iz zemlje u poslednje vreme tako talentovani kao Gejm i
Novoselov.
Najbolji
naučnici su ostali
Smatra se da Rusija, u konačnom zbiru, može da ima i koristi od toga što su
je mnogi naučnici napustili. Ako ponovo razmotrimo situaciju, videćemo da nisu
otišli „najbolji mozgovi", već oni koji najbolje mogu da se prilagode na
novi način života u inostranstvu, to jest oni u čijim glavama nije samo nauka,
već i sposobnost da se najbolje snađu. Ova sposobnost nije uvek u prijateljskim
odnosima s naučnim otkrićima i izumima. Moj dobar prijatelj Sergej Ljeskov,
novinar Izvestija, na primer, ubeđen je da su ipak najbolji naučnici
ostali u Rusiji. Svoje mišljenje on dokazuje konkretnim činjenicama. Evo šta
kaže Sergej:
- Ako se poslužimo terminima kriminologa, onda možemo reći da je odliv
mozgova latentni proces. Tačnije,
skriven i u svojim istinskim razmerama, i u posledicama za nauku i društvo u
celini. Pretpostavki je mnogo, a pouzdanih podataka veoma malo. Mnogo
materijala za razmišljanje o tome daje informacija koja se pojavila na
međudisciplinarnom naučnom serveru koji funkcioniše uz podršku Ruskog fonda za
fundamentalna istraživanja. Ta informacija se tiče indeksa citiranosti ruskih
naučnika koji rade u Rusiji i u inostranstvu. Pre svega, pažnju privlači
podatak da je na spisku TOR-100 (više od 100 citiranih u poslednjih sedam
godina), tri puta više naučnika koji rade u Rusiji od onih koji su otišli iz
Rusije. Iz različitih oblasti nauke, samo u jednom slučaju je više citiranih
naučnika koji rade u inostranstvu. Najveći naučni centar ostaje Moskva u kojoj
je broj naučnika koji su svetski poznati, dva puta veći od broja poznatih
naučnika koji su otišli u inostranstvo. Raspodela ruskih naučnika u TOR-100 je
sledeća:
Svi inostrani naučni centri -74, Moskva - 135, Sankt Peterburg - 44,
Novosibirsk - 25, Dubna - 20, Černogolovka, Troick - po 12, Jekaterinerburg - 8, Tomsk - 4, Protvino - 3, Pušćino - 2, Kazanj,
Perm, Saratov, Ufa, Jakutsk, Pereslavlj-Zaleskij, Jaroslav, Rostov, Irkutsk,
Nižnji Novgorod - po 1.
U indeksu citiranih za poslednjih sedam godina vode sledeći naučnici:
fizika tvrdog materijala - Nikolaj Ledencov (Fizičko-tehnički institut, Sankt
Peterburg, 3969), Žores Alferov (FTI, Sankt Peterburg, 3138), Vladimir
Geškenbejn (Švajcarska, 893).
Astronomija, gravitacija i teorija relativiteta: Arkadij Cejtlin (Engleska,
2920), Aleksej Starobinski (Rusija, Institut za teorijsku fiziku, 822).
Molekularna biologija: Vladimir Skulačev (Moskovski državni univerzitet -
MGU, 1122).
Hemijska fizika: Aleksej Hoholov (MGU, 1094).
Biohemija: Evgenij Sverdlov (Rusija, Institut za molekularnu genetiku,
780).
Hemija: Evgenij Antipov (MGU, 575), Irina Beleckaja (MGU, 461).
Matematička fizika: Viktor Maslov (MGU, 228).
Geologija: Nikolaj Soboljev (Rusija, Institut za mineralogiju i
petrografiju, Novosibirsk, 471).
Biologija: Sergej Razin (Rusija, Institut za biologiju gena, 390).
Tehničke nauke: Viktor Panin (Rusija, Institut za izdržljivost i
provodljivost materijala, Tomsk, 254).
Geografija: Mihail Vinogradov (Rusija, Institut za okeanologiju, 185).
Među ruskim institucijama koje su nabrojane na ovom spisku, nesporni lider
je MGU (skoro 10 odsto svih citiranih naučnika).
Po mišljenju rektora Viktora Sadovničeva, to je u vezi sa činjenicom da je
upravo na univerzitetu najjača tradicija naučnih škola koje služe kao izvor
naučnog nadahnuća. Pored toga, u komunikaciji sa postdiplomcima, u formulisanju
zadataka koji se pred njih postavljaju, naučnici dobijaju dobru osnovu za dalji
napredak. Veliki matematičar i
akademik Andrej Kolmogorov imao je više od 300 doktoranata, a pod naučnim rukovodstvom Viktora Sadovničeva urađeno je
50 doktorskih disertacija.
Većina lidera ruske nauke radi svoja istraživanja za zapadne stipendije, ne
odlazeći za stalno iz zemlje. To je, govore činjenice, danas najbolja pozicija
za naše naučnike. Po mišljenju Borisa Šterna, to ne treba nazivati nepovratnim
odlivom mozgova, pravilnije je reći - izvoz intelekta. Navjeći deo naučnog rada odvija se u
Rusiji, najveći deo novca je na Zapadu, to je formula današnje ruske nauke.
U ovom slučaju, indeks citiranosti govori o tome da su mišljenja o propasti
ruske nauke preuveličana i ne odaju pravu sliku. Naučnici koji su emigrirali na
Zapad, čak i oni daroviti, često snižavaju nivo svojih pretenzija i nalaze se
van naučne elite. Nemoguće je ne poslušati reči akademika Viktora Sadovničeva:
„Za naučnika je posebno opasno da pokida veze sa svojom školom, da se liši
svojih korena. Možda je najjasniji i najtužniji primer za to Roald Sagdejev
koji je nekada bio najmlađi akademik u Rusiji, a u inostranstvu je postao
običan biznismen."
Umesto
zaključka
U Rusiji se govori o tome da se Rusi dugo spremaju, a
brzo idu. Ako se to primeni na situaciju o odlivu mozgova i ruskoj nauci, moglo
bi se reći da će Rusija izaći iz provalije, u to nema sumnje. Da biste se u to
uverili, dragi čitaoci, pogledajte u nebo. Tamo, iza oblaka, u svemiru nalazi
se međunarodna kosmička stanica MIR. Na nju sleću i na njoj žive Amerikanci,
Japanci, Francuzi i drugi. I
svi oni znaju da je MIR izgrađen u Rusiji.
Što se tiče vojnih pitanja, i tu ima uspeha: pre nedelju dana u Rusiji je testiran
novi raketni kompleks S-400 Trijumf. Takvo oružje će čak i hvaljeni Amerikanci
napraviti tek za 10-15 godina. To nije moje
mišljenje, već mišljenje vojnih stručnjaka mnogih zemalja.