Postdemokratija
Bradata žena i četnik bez brade
Bradata žena, na pobedničkom postolju, nije važno čega,
najbolja je ilustracija savremene Evrope u kojoj može sve i ništa ne može,
zavisno od toga kako se uklapaš u dvostruke standarde. Končita je simbol EU u
kojoj su svi navodno isti i ravnopravni, slobodni da budu i muško i žensko, a
zapravo ni jedno ni drugo. Možeš biti šta god hoćeš samo ne uvek čovek. Možeš
imati i bradu i ošišanu vevericu, samo ne dostojanstvo. Kao vic sa bradom
i ideologija ujedinjene Evrope ima bradu, koja poprilično vonja na kolonijalna
vremena Rimskog, Napoleonovog i Austrougarskog carstva. Slično je i u Srbiji,
samo obrnuto, sa četnicima bez brade kao vodećim proevropskim demokratama. Travestija-prerušavanje,
vlada svetom i Srbijom, konstatuje Tabloidov kolumnista Mile Isakov, dugogodišnji
novinar, bivši potpredsednik Đinđićeve vlade, a potom ambasador Srbije u
Izraelu.
Piše: Mile Isakov
Što se mene tiče, ne sviđa mi se devojka sa bradom, ali
ne marim, neka taj Končita izgleda kako hoće, samo neka me niko ne
ubeđuje kako je pobedila zato što je bila najbolja, zato što je imala najlepšu
pesmu i što je najbolje pevala. Naprotiv, neko joj je to očigledno sredio,
upravo zbog takvog izgleda. To se baš htelo pokazati i podići na pijedastal.
Sad možemo do sudnjeg dana razglabati zašto je to učinjeno, šta je pisac hteo
da kaže, ali nema sumnje da je ta nameštena pobeda nekakva poruka. Nevolja sa
tim porukama na nivou tako banalnih simbola, uvek je u tome što mogu imati više
značenja, odnosno tumačenja, kao što ni namere onih koji ih šalju nisu jednosmerne,
da ne kažem jednoumne.
Može biti da su i autor Končite i oni koji su je na ovaj
način podigli na nivo simbola, imali dobre namere, ali da nisu računali sa svim
propratnim efektima koji daju mogućnost i za drugačija čitanja njihove poruke.
A možda je neko baš to želeo da postigne. Da, kao i
obično što se radi u demokratiji, unese zabunu i pobrka vrednosne pojmove. U
svakom slučaju, bila je to gruba provokacija, koja je stvorila brojne kontraverze
i podigla veliku prašinu. Dok jedni to hvale kao hrabar doprinos afirmaciji
ljudskih sloboda i polne(rodne) i seksualne ravnopravnosti, drugi se zgražavaju
i koriste Končitinu pobedu kao dokaz potpune dekadencije Evrope i najavu
propasti Evropske unije. U stilu: Ako nam je to najbolje što imamo...Ako je to
primer...
Ima istine i u jednom i u drugom, ali meni je
najzanimljiviji sam taj fenomen travestije, odnosno prerušavanja, koji je danas
sveprisutan, čak, rekao bih, dominantan u javnom i političkom životu. U ovom
svetu prepunom najrazličitijih travestita, najbolje prolaze upravo takvi, oni
koji umeju da se pretvaraju i lažno se predstavljaju, na različite načine. Oni
koji, po potrebi, mogu biti pola riba, pola devojka i da se prilagode svakom
(ne)vremenu, da zadovolje sve prohteve. Pa da bude i riba za večeru i devojka
za desert.
Eto, kad je već brada tema, kod nas u Srbiji su
najpopularniji upravo politički travestiti. Tako su na vlast dospeli i radikali
prerušeni u demokrate, koji sad hoće svima da nam menjaju svest, spremni i da
nas podučavaju kako bradati četnici baš i nisu, a žene sa bradom baš jesu. Šta?
Pa to što Evropa kaže. I uopšte u toj Evropi, dok se hvali slobodama i pravima
i bradatih žena, u svim državama svakodnevno jačaju populizam i desničarske
partije, koje se toga gade. U principu. Čast homoseksualnim izuzecima i u
njihovim redovima, koji to kriju kao zmija noge.
Evrosong je, dakle, nedavno dobio pitoresknog pobednika,
odnosno pobednicu. Zapravo dva pobednika odjednom. Dva u jedan. Ili iz keca u
dvojku. Perverznanjaci bi rekli u devetku. Zvanično, pobednica je Končita Vurst,
nezvanično pobedio je Tom Nojvirt iz Austrije, koju nam toliko veliča naš
premijer kao vodeći travestit. Ista osoba, ali dve ličnosti. Veoma različite.
Dva pola. Plus i minus, koji se međusobno potiru. Rezultat- nula. Duplo golo.
Muškarac bez muda, prerušen u degutantno bradatu devojčuru. Žena koja pušta
bradu u vreme kad i muškarci briju noge i maljave grudi, a dame skidaju stidne
dlake čak i tamo gde su do juče služile kao glavni orijentir za seks za
početnike. Kako li je kod Končite tamo šumovito i mračno. Može li iko i njoj da
zapeva, u razdeljak te ljubim?
Ne znam zašto, ali ovim povodom prva asocijacija mi je
jedna anegdota sa bradom. Naime, davno, u vreme kad se pojavila SIDA, kao nova
zastrašujuća i neizlečiva bolest, koja se kod nas seksualno naprednih balkanaca
povezivala isključivo sa nazadnim homoseksualnim odnosima, jedan dovitljivi
prijatelj se u raspravi o tome zapitao: U čemu je zapravo problem, jer ta vrsta
spolnih odnosa nije ništa novo u istoriji čovečanstva. Poznato je, reče on, da
su još stari Rimljani voleli da na svojim bahanalijama, na kraju, za desert kresnu
i nekog dečkića, pa nije bilo Side. Šta je sad ovo? Jel to popustio dihtung? I
kanda je bio u pravu, kanda su popustili dihtungzi na svim prirubnicama i
spojevima ljudske zajednice, takozvanog društva. Produvao je dihtung na glavi
motora koji pokreće svet. Kad se to dogodi na automobilu, taj mora na
generalni remont.
Jeste bilo je nazadnog seksa i ranije, ali to se smatralo
neprirodnim bludom. I to se krilo, koliko zbog toga što bi oni koji to tako
vole bili diskriminisani, toliko i zbog toga što su oni na taj način često diskriminisali
druge, uglavnom sluge i decu.
Bilo je oduvek i bogatih pojedinaca koji su imetak
sticali na račun sirotinje raje, koja im je robovala, ali to je čovečanstvo
davno okarakterisalo kao društvenu anomaliju i nepravdu. Čitava istorija
ljudskog roda zapravo je obeležena borbom protiv toga. Robovlasnički i feudalni
odnosi su postojali, ali je društvo takve sisteme odbacilo kao nehumane i
neprihvatljive. A onda su se i oni prerušili.
Danas, to se smatra normalnim. I jedno i drugo je steklo
potpuni legitimitet i legalitet. Kako se Tom prerušio u Končitu, drsko puštajući
bradu kao simbol muškosti, tako se feudalni sistem prerušio u liberalni
kapitalizam, ne skrivajući svoju robovlasničku prirodu. Naprotiv, to mu je novi
kvalitet, to ga čini modernim, ekstravagantnim. Politički travestiti, desničari
prerušeni u demokrate, proglasili su to najboljim sistemom društvenih odnosa i
zaštitili ga zakonima. Ako iko mrzi gej populaciju, to je upravo njihova
ideologija, ali vešti u pretvaranju, oni i to sad afirmišu, čak insistiraju na paradama
ponosa, jer bolje je da se mase bave tim prerušavanjem, nego
njihovim.
Došlo je poslednje vreme da je bolje biti bogat nego
siromašan!? Po bilo koju cenu. Bolje deo te i svake druge manjine, nego
prosečne većine na koju niko više ne obraća pažnju, dok sve više propada. Bradata
žena, kao pobednik na najgledanijem televizijskom takmičenju u Evropi, zapravo
je simbol tog novog vremena, u kojem sve što je nekad bilo nenormalno,
nastrano, tretirano kao izuzetak, čak kao bolest, pojedinca i društva, postaje
nova kategorija u sistemu vrednost. Sama Končita, nije bitna. Kao, uostalom, ni
Eurosong. Neka se narod zabavlja. Uvek je bilo i biće dvorskih luda. U ovom
svetu možeš da uspeš samo ako se praviš lud, ako praviš budalu od sebe ili, još
bolje, od drugih. Radi šta hoćeš, samo ne diraj u sistem. The show must
go on.
Inače, nije to ništa novo, Končita je samo plagijat,
Olivera Mandića i Boj Džordža. Falsifikat originala, sa bradom. Ali, dok se
Oliver samo zezao, neverni Toma to ozbiljno. Žensku šminku i odoru kod Olivera
Mandića, svi su shvatili i prihvatili kao dobar štos. Čak ni tada, daleke 1978,
u partrijarhalnom i čistunskom komunizmu, to nije izazvalo ni približno burne
reakcije i zgražavanja kao danas, jer ovo sad ima ozbiljne namere. Sad ljudi
osećaju da im se to najozbiljnije servira, odnosno podmeće.
Boj Džordž je, takođe, prerušavanje u žensko koristio
isključivo u marketinške svrhe i nije to krio. A Končita, koja nesumnjivo
postoji iz istih razloga, slave i novca, pokušava da to proda kao filozofiju.
Kao, ona "sanja da živi u svetu u kome ljude neće suditi po seksualnoj
orijentaciji", ali joj pritom ništa ne smeta što je upravo tako,
zahvaljujući seksualnoj dezorijentaciji, pobedila i obezbedila sebi bekstvo iz
proseka. Pristalice svega što je proevropski standard, kažu kako je svojim
izjavama o slobodi, toleranciji, prihvatanju različitosti, kao i jasnim pominjanjem
seksualne orijentacije, ona odbacila bilo kakvu mogućnost da je reč o
marketingu. Ne znam šta o tome misli Toma, ali Končita je, po meni, upravo obrnuto,
potvrdila da je danas sve marketing i da se sve vrti oko seksa. Samo je pitanje
ko koga i kako, u keca, u dvojku ili u zdrav
mozak.
Ćosavi četnici i komunisti sa bradom, danas vode Srbiju,
kao najveće demokrate. Oni vode zemlju u građansku i gejevsku Evropu, prezirući
homoseksualce, jer i sami travestiti. Guraju nas u to carstvo manjina, gde ćemo
mi, ovako mali i nikakvi, biti većina. Mi, obični i prosečni, deo obespravljene
i sve siromašnije većine, a oni privilegovane i kao redak zver zaštićene
manjine. Mi u radničku i srednju klasu, koje polako ali sigurno nestaju, a oni
u novu klasu političkih travestita, koja osvaja svet.