Poljoprivreda

Šta se sve obrušilo na srpsko selo i na seljake i sa kojim ciljem je smišljeno ubijanje domaće agro industrije

Specijalni rat specijalnim sredstvima

Mada je već nekoliko godina vladajući režim otvorio široki front destruktivnih aktivnosti protiv srpskog sela i protiv domaće poljoprivredne proizvodnje, došao je trenutak kad se jasno vidi da je udar na najvažniju životnu supstancu, proizvodnju hrane, dobio razmere specijalnog rata. Ideja je da se "počisti" ostatak života u seoskim područjima Srbije, da se u njih usele migranti sa Bliskog istoka, ali i da se raznim oblicima hemijskih zagađenja i genetski modifikovanim semenima, potruje i deformiše preostala živalj i opustoši sve što je nekada bilo temelj svake pametne državne politike.

Arpad Nađ

Prošle nedelje kao glavnu ekonomsku vest sve televizije prenele su da je otvorena fabrika sladoleda „Froneri Adriatic" u Staroj Pazovi, i da je u nju je uloženo 20 miliona evra. Tim povodom izjave za medije su dali ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, i generalni direktor kompanije Froneri Ibrahim Nadžafi. Nadžafi i Nedimović, su se tom prilikom oduševljeno složili da je ta fabrika "simbol napretka srpske prehrambene industrije."

U međuvremenu, traje javna rasprodaja najboljeg poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, a vladajući režim sve to predstavlja javnosti kao dobre poslove sklopljene sa stranim firmama. Tim povodom, narodni poslanik i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Miladin Ševarlić, komentariše stanje u srpskom agraru, pa između ostalog kaže: "...Jasno je da oni uništavaju našu privredu i strancima izlaze u susret slikaju se pored nekakvih smešnih investicija od dvadesetak miliona evra. Ja ih pitam zašto ne otvore naše mlekare. Zašto ne podstaknu naše seljake da proizvode više mleka. Oni su doneli nekakav Sezonski zakon o poljoprivredi u kome se pominju "Traperi"! Molim Vas lepo u vreme bivše SFRJ za trapere smo čuli jedino u stripovima o Dejvidu Kroketu i filmovima. Pa toga u Srbiji nema, ali njima trebaju opravdanja za gluposti koje rade. U toku je javna rasprodaja srpske zemlje, a to se mora prikriti da ne bi došlo do narodnog nezadovoljstva. To je i glavni razlog što prave takav medijski cirkus!"

Selo je izvorište života, a države koje nisu rešile problem sela i ishrane stanovništva ne mogu računati na socijalnu ekonomsku i stratešku održivost. Umesto da čuvaju ovu osnovnu životnu supstancu, rukovodeće ličnosti u Ministarstvu poljoprivrede rade sve da nas potruju kao miševe. U Srbiji, na primer, nisu dozvoljeni preparati poput glifosata, a koji je vrlo česti uzrok raznih kancerogenih oboljenja kod svih koji konzumiraju proizvode biljnog porekla tretirane tim preparatom. Uprkos zakonima, niko ne sprečava njegovu upotrebu. Kao tragičan treba istaći činjenicu da mi imamo 424.000 hektara neobrađenih poljoprivrednih površina, prema popisu iz 2012. godine, dok cela Slovenija ima 600.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Ko hoće da naseli migrante u srpska sela?

Za poslednjih dvadesest i pet godina je nestalo više od 400.000 domaćinstava. Srpska sela se gase jedno za drugim, nestalo je hiljadu sela, a Vlada Srbije i resorno ministarstvo očigledno nemaju nikakav plan po tom pitanju.

Ukoliko računamo da je u srpskim domaćinstvima živelo minimum troje ljudi, a sudeći prema rečima profesora Ševarlića to jeste ta brojka, sa sela se odselilo minimum milion i dve stotine hiljada ljudi. Ti ljudi su ili pomrli, otišli u gradove ili u inostranstvo. Ovde se postavlja i pitanje da li su ta sela ispražnjena da bi se tu naselile izbeglice sa Bliskog istoka i da li je promena Zakona da stranci mogu biti vlasnici zemlje u Srbiji u skladu sa tim potezima.

Bivši član Srpske Napredne Stranke general Momir Stojanović koji je bio član Skupštinskog odbora za bezbednost je pre nekoliko godina izjavio da Nemačka traži da Srbija primi pola miliona izbeglica sa Bliskog istoka. Stojanović se posle toga našao u nemilosti, pa je za njim 2015. godine raspisana i Interpolova poternica. Ipak, istina je izašla na videlo, neke vlade su se trgle pred nastupajućom okupacijom, pa je nedavno i zvanično objavljena nova strategija Evropske unije o migrantima, prema kojoj veliki broj izbeglica iz Afrike i Azije treba da ostanu van granica EU. Ali, jedno pitanje i dalje stoji bez odgovora: ko je zamislio da u Srbiju, posebno u njena seoska, ruralna područja, tamo gde ima poljoprivrednih imanja na kojima nema ko da radi, naseli masovno izbeglice sa Bliskog istoka i iz Afrike, ljude koji beže iz Iraka, Sirije, Avganistana, Irana. Srpska sela koja za ovu vladu i njene planove nisu korisna ni profitabilna, zamišljena su kao evropske oaze gde se migranti mogu naseliti, razmnožiti i postati većina koja bi vrlo brzo preuzela društvenu ulogu sa nesagledivim posledicama (od promene kulturnog obrasca do promene etničkog pa čak i rasnog sastava)Srpske seljake u poslednjem veku su na sve načine terali da odu sa sela. U vreme ranog komunizma, otimali su zemlju, sprovodili industrijalizaciju, davali su seoskom stanovništvu poslove u fabrikama. Devedesetih godina Milošević nastavlja pljačku sela preko državnih mlinova i tajkuna kojima su date privilegije da od seljaka mogu uzeti žito, prodati ga u inostranstvu, a novac seljacima ne moraju da daju sve dok ga ne pojede inflacija.

Posle petooktobarskih promena nastavljena je pljačka sela, kasnilo se sa subvencijama, naplaćivani su seljacima nepostojeći porezi, ukidane su subvecije. Država je seljake prepustila na volju hladnjačarskoj mafiji, koja je na malinama zaradila milijarde, dok su seljaci dobili sitan, tako reći bedan novac za svoj krvavi trud. Sve ovo se, dakle, radilo decenijama, pa se može reći da je selo sistemski uništeno. Uništena je i industrija poljoprivrednih mašina. Vučićeva vlada je u stečaj oterala fabriku IMR u Rakovici, baš u trenutku kada je ta firma postala rentabilna! Trebalo joj je samo otpisati dugove, od kojih je veći deo bio dug bankama koje je Mlađan Dinkić, stručnjak iz zaboravljene G17 bez osnova oterao u stečaj. Proizvodnja kombajna u zemunskoj fabrici Zmaj uništena je još u vreme DOS, a čuveni beogradski IMT su zvanično kupili Indijci, međutim, novih traktora nigde nema! Tragikomično je da su upravo srpski i jugoslovenski proizvođači traktora svojevremeno učili nekadašnju mladu indijsku industriju poljoprivrednih mašina kako da naprave traktor! Danas je Internet pun vesti o tome kako Srbija besplatno školuje decu ilegalnih migranata i kako sve više njih želi da ostane u Srbiji. Stidljivo se pojavljuju vesti i o tome kako migranti siluju i kradu. Njihove prosečne porodice imaju između petoro i sedmoro dece, koja se hrane i spavaju o trošku države Srbije, dok Srbi u proseku imaju jedno ili nijedno dete, tako da je scenario po kome oni postaju većina izvestan. Da oni budu većina, trudi se svom snagom i Vučićev režim o čemu govori i slučaj ratnog veterana Novice Spasića koji ima sedmoro dece, a doživeo je da mu EPS brutalno iseče struju.

Kad se desi, a ovakvom politikom će se desiti, da srpski seljak postane manjina u svojoj zemlji, onda će strane sile i međunarodne korporacije sa "novim i vitalnim građanima" praviti dogovore o budućnosti ove zemlje. To je i bio cilj, kako ove Vlade, tako i tih jadnika koji sa drugog kraja sveta tabanaju u nadi za boljim životom u EU. Verovatno će i direktor kompanije Froneri, Ibrahim Nadžafi, sa početka ovog teksta, biti spreman da izjuri srpske radnike na ulicu i da umesto njih zaposli, decu ilegalnih migranata.

Otrov sa nebesa

Srpska poljoprivreda, srpski seljak, i sve oko agrarne politike, izloženo je najgorem genocidu kakav u istoriji nije zapamćen. Tako je otrov počeo i sa neba da dolazi, jer su avio-koridori koji idu preko poljoprivrednog zemljišta u najvećoj meri, zahvaljujući neusklađenosti državne politike prema dva tako bitna resursa kakvi su vazduh i zemlja, postali izvor hemijskih otrova. Hemijske tragove aviona, tzv. chemtrails, karakterišu beli gusti tragovi koji ostaju na nebu iza mlaznih, ali i iza preuređenih klipnih aviona.

Srbija, njeno Ministarstvo poljoprivrede pre svega, trudi se svim silama da i na ovaj način zagorča život poljoprivrednom proizvođaču. Još ne postoje nikakvi zakoni koji bi promenili koridore letova ili barem zaštitili određena poljoprivredna područja od tona raspršenog kerozina i drugih hemikalija koje nas vidljivo i nevidljivo truju.

U Srbiji zakonom dozvoljeno prodavati kancerogenu hranu!

Promet i uzgoj GMO organizama, kako biljnih tako i životinjskih je u Srbiji zabranjen. Ipak u izjavi za Tabloid profesor Ševarlić, kaže da se do sada nisu poštovali važeći zakoni.

-Postoje više laboratorijskih nalaza o tome da se u stočnoj hrani u Srbiji GMO nalazi u količinama preko 30 odsto! Lično sam video rezultate jedne akreditovane laboratorije, u uzorku je bilo 30 GMO soje, i ministarstvo nije pokrenulo postupak - tvrdi profesor Ševarlić. On podseća da raniji ministri poljoprivrede, Knežević i Dragin - nisu mnogo pridavali važnosti uništenju protivzakonitih GMO useva.

-Prijava je bilo mnogo, ali se na terenu usevi nisu uništavali, znam za slučaj gde su zasad na njivi inspektori uspeli da unište tek iz trećeg puta, posle nekoliko dana" navodi profesor Ševarlić, i naglašava da je to i jedini uspešan slučaj za koji zna. Nažalost i kada bi se usevi nesavesnih farmera uništavali, za zdravlje stanovništva to nije dovoljno, jer je dozvoljeno u Srbiju uvoziti hranu koja sadrži 0,9 odsto GMO. Ovo znači da je u Srbiji Zakonom dozvoljeno prodavati kancerogenu hranu!

Prema ranijoj studiji Londonskog sveučilišta GMO je izrazito kancerogen. Ovo je ranije bilo dokazano i u studijama Ruske akademije nauka, ali su tada mediji na zapadu tvrdili da se tome ne može do kraja verovati.

-Ruska akademija se ne sme uzimati u obzir, dok se o tome ne izjasne zapadni univerziteti, pisali su tada mediji, čekajući rezultate francuskih i britanskih naučnika. Posle Rusa i Pariski univerzitet javno je saopštio da GMO izaziva transgenetske defekte. Nešto kasnije pojavilo se i slično saopštenje nakon istraživanja londonskih naučnika...

Čačak usvojio deklaraciju protiv GMO

Škupština grada Čačka prva u Srbiji usvojila je deklaraciju protiv prometa i upotrebe genetski modifikovanih organizama (GMO). Deklaracijom "Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji". Grad Čačak se obavezuje da će dosledno poštovati zakon o GMO i da u okviru svojih zakonskih mogućnosti neće dozvoliti njihovo uzgajanje i širenje. Profesor Miladin Ševarlić (predlagač Dekklaracije) smatra da se negativne posledice korišćenja GMO mogu pojaviti za 75-100 godina. Prema njegovim rečima u prirodi se nikada ne dešava ukrštanje gena različitih vrsta: "...Ako se na primer gen bubašvabe ili miša ubaci u biljku, ona se u potpunosti menja, a govori se i o mešanju ljudskih i životinjskih kako bi se kasnije ta tkiva i organi koristili prilikom transplatacija i operacija, međutim to nosi velike rizike i posledice po zdravlje". On kaže da sva istraživanja koja su vršena u laboratorijama na Istoku i Zapadu pokazuju da se kod eksperimentalnih pacova koji su jeli genetski modifikovane biljke, već u drugoj i narednim generacijama javlja niz problema, od alergija do otežanog rada nekih organa, pojava tumora i neplodnosti.

Ako se ovi nalazi projektuju na ljude, da se zaključiti da će se negativne posledice upotrebe GMO pojaviti za već oko 75-100 godina.