Samit

Singapur svedok promene stila pregovaranja

Dva čoveka, dvojica heroja, jedna sudbina

Svi svetski mediji još ne prestaju da pišu o sastanku koji su u Singapuru imali američki predsednik Tramp i severnokorejski Kim i svi mediji analiziraju sve aspekte tog samita, mada niko ne zna sa sigurnošću šta se tamo zaista dogodilo. Neki analitičari iz tih činjenica izvukli su zaključak da se tamo nije ništa dogodilo i da je sve bila jedna medijska, fotografska predstava, jedan realiti šou kojima je sklon američki predsednik, a koji dobro dođe i izolovanom vođi izolovane države. Možda ne bi bilo loše podvući da je svet, navodno, pre samita bio pred opasnošću nuklearnog sukoba, a po sastanku to više nije. Sada dvojica protagonista više ne porede čije je "nuklearno dugme" veće i jedan drugog ne vređaju ružnim epitetima i ne tvrde da je onaj drugi mnogo deblji, opisuje kolumnista Milan Balinda, dugogodišnji novinar američkog dnevnika Majami Herald

Milan Balinda

Da li je istorijski samit u Singapuru bio koristan i da li je bio uspešan? Neki tvrde da je istorijski samit Donalda Trampa sa severnokorejskim liderom Kim Jong Unom bio "nesumnjivo uspešan" - za Kima. Uverljive pretnje atomskim napadom koje je iz Pjongjanga slao Kim donele su mu "oči u oči" sastanak sa američkim predsednikom što je bio strateški i generacijski cilj porodičnog režima Severne Koreje. Tako nešto pokušavao je i otac i deda mladoga Kima, ali njima nije uspelo da sednu sa za isti sto sa predsednikom Amerike, da se sa njim rukuju, tapšu po leđima i ručaju zajedno. Odjednom je taj ozloglašeni režim postao ravnopravni faktor međunarodne politike. Zahvaljujući Kimu, ali zahvaljujući i Trampu. To je samo deo onoga što je dobio Kim i Severna Koreja, ali šta e dobila Amerika sasvim je drugo pitanje i dosta nejasno za sada.

Američki predstavnici izjavljivali su pre sastanka da će oni insistirati da Severna Koreja pristane na "kompletno, proverljivo i konačno razoružavanje" arsenala nuklearnog oružja. Međutim, ta rečenica ne pojavljuje se ni na jednom mestu u dokumentu koji su dvojica predsednika potpisali i koje je ostatak sveta video. Takođe nedostaju osnovne stvari kao što bi bio kalendarski raspored tog razoružavanja, procedura provere učinjenog, pa čak ni sama definicija "denuklerizacije". Donald Tramp je objasnio da je samit bio "početna tačka" i da su američki ustupci bili beznačajni. "Nisam ništa dao", rekao je novinarima na konferenciji za štampu, a potom je pročitao listu onoga zašta veruje da su ustupci Severne Koreje - da zaustavi testiranje raketnih i nuklearnih proba, ranije puštanje na slobodu tri američka talaca koji su zatočeni u S. Koreji i obećanje za povraćaj ostataka američkih vojnika koji su poginuli tokom Korejskog rata. Na kraju se svodi na to da je ipak mnogo bolje da te dve zemlje razgovaraju nego da prete jedna drugoj.

Neki tvrde da je taj samit bio veoma koristan jer su se konačno srela dva ljuta neprijatelja koji reže jedan na drugog već više od pedeset godina. Moguće je da su Tramp i Kim potpisali "širi politički dogovor" i da će o detaljima pregovarati eksperti iz obe zemlje. Sa takvim stavom sigurno se slažu Trampovi glasači u Americi jer 70 odsto Amerikanaca podržavaju Trampov sastanak sa Kimom, sudeći po istraživanjima javnog mnenja, mada samo 31 odsto veruje da će Tramp uspeti da ubedi Severnu Koreju da odustane od nuklearnog oružja. S druge strane, uprkos svemu što je Kim postigao na samitu put pred njim nije sasvim jednostavan. Američki predsednik jasno je podvukao da će Amerika i dalje držati sankcije sve dok ne postoje očigledni dokazi da Severna Koreja radi na denuklerizaciji. Takođe, Kim je dobio samo "neodređene bezbednosne garancije" od Trampa i takođe se nije pominjala mogućnost zvaničnog dogovora o prestanku rata koji još uvek traje između te dve zemlje koje se sada nalaze samo u stanju primirja ugovorom iz 1953. godine.

Pre sastanka dvojice lidera pred nešto više od 2,5 hiljada novinara prikazan je promocioni film u produkciji Bele kuće pod naslovom "Dva čoveka, dvojica heroja, jedna sudbina". A onda je počeo sastanak Kima i Trampa koji je već nazvan "jedna od najvećih igri poverenja u istoriji". Čim je stigao kući Kim je zahtevao da Amerika prestane sa vojnim manevrima koje svake godine izvodi sa trupama Južne Koreje. Nazvao ih je "provokativnim". Tramp je prihvatio taj epitet i dodao da ti manevri nisu samo provokativni već da su i veoma skupi. Inače, 28.500 američkih vojnika se sada nalaze stacioniranih u Južnoj Koreji. To bi bio premali broj da zaustavi ofanzivu, ali je od velikog značaja da bude koordiniran sa 600.000 vojnika Juga koji su opremljeni modernim oružjem i veruje se da bi mogli da zaustave napad sa Severa koji raspolaže sa 1,2 miliona vojnika. Upravo su ti američki vojnici, a i redovni vojni manevri, ono što održava balans na tom poluostrvu. Severna Koreja rasporedila je svoju artiljeriju ukopanu duž granice te dve zemlje i ta bi artiljerija mogla da napravi ogromne štete na Jugu, naročito u glavnom gradu Seulu koji se nalazi blizu granice. Osim artiljerije, vojska Severne Koreje mnogo je slabije opremljena od trupa sa Juga koje takođe raspolažu najmodernijom avijacijom.

Američki predsednik je takođe izjavio da bi hteo da se američka vojska povuće iz Koreje. O svemu tome lideri iz Seula nisu bili unapred upoznati i njihov je predsednik Mun rekao da bi američke trupe trebalo da ostanu tu gde jesu i podržao je zajedničke vojne manevre. Japanska vlast nije bila oduševljena izjavama američkog predsednika i njihov portparol je odmah izjavio da "vojne vežbe američkih vojnika stacioniranih u Južnoj Koreji igraju vitalnu ulogu za bezbednost severno-azijskog regiona". Ako je još neko bio zadovoljan razgovorima na samitu, osim naravno Kima, onda je to Kina. Povlačenjem američkih trupa iz Južne Koreje, Kina bi imala skoro zeleno svetlo da proširi svoj uticaj na tom delu sveta. Inače, sam Kim ne krije svoje zadovoljstvo razgovorima u Singapuru: "Danas smo imali istorijski sastanak. Odlučili smo da ostavimo prošlost iza nas. Svet će videti velike promene i ja bih voleo da izrazim svoju ličnu zahvalnost predsedniku Trampu što je učinio da bi se ovaj sastanak i dogodio". Tramp je sa svoje strane izjavio da je Kim veoma talentovana ličnost, a nakon sastanka američki predsednik pozvao je severnokorejskog na piće. Mada se to nije dogodilo iako Kim voli da popije koju čašicu više i to samo kvalitetnog pića, poziv je bio iskren.

Jednodnevni sastanak održan je u utorak 12. juna, ali je američki predsednik stigavši u Singapur dan ranije kod svoje delegacije insistirao da se sastanak odmah izvede umesto da se čeka do sledećeg dana. Po pisanju Vašington posta američki ministar inostranih poslova (državni sekretar) Majk Pompeo i sekretarica za štampu Bele kuće Sara Senders ubedili su Trampa da se drži originalnog plana tvrdeći da svi oni mogu da iskoriste preostalo vreme na pripremu za razgovor sa Kimom. Takođe su argumentovali da bi se pomeranjem sastanka žrtvovala puna pokrivenost televizijskih prenosa samita u Americi jer bi se pomeranjem sastanka za ponedeljak u Signapuru to događalo u Americi u nedelju uveče kad nije dobro vreme za privlačenje gledalaca za političke teme. Tramp je pod pritiskom takvih argumenata pristao da se nastavi po planiranom jer američki predsednik posvećuje punu pažnju TV uticaju u svojoj zemlji. Što se priprema za samit tiče, Tramp nije pridavao važnost tom delu posla jer je, kako je prethodno već izjavio u Kanadi tokom sastanka grupe G-7, on misli da se ne radi o pripremama već o "odnosima". Tada je dodao da će on još u prvom minutu proceniti da li Kim ima dobar pristup pregovorima i da li je severnokorejski vođa iskren. Rekao je da će odmah znati da li će samit biti uspešan. A nakon razgovora sa Kimom predsednik Tramp je rekao novinarima njih dvojica "upoznala jedan drugog u veoma stišćenom vremenskom okviru".

Što se dogovora tiče, državni sekretar Pompeo rekao je novinarima da u potpisanom dokumento ne stoji sve ono što je dogovoreno u Singapuru i tom izjavom je potvrdio stav predsednika Trampa koji insistira da je "ovo početak procesa prema denuklearizaciji Severne Koreje". Dodao je: "Ja ponekad kažem de-nuking Severne Koreje i to su lepe reči." Inače, Donald Tramp je imao dosta lepih reči o severnokorejskom lideru Kimu za koga je rekao da je "na čelu države, on je jak vođa, nemojte da pomislite bilo šta drugo. On govori i njegovi ljudi sede i obraćaju pažnju. Ja hoću da moj narod radi isto". On je kasnije rekao novinarima da se "zezao". "Novinari nisu razumeli sarkazam", dodao je američki predsednik. A govoreći za Foks televiziju otkrio je da "kad sam ja razgovarao sa predsednikom Obamom, on je u suštini bio spreman da krene u rat sa Severnom Korejom. Pitao sam ga da li je govorio sa njim (Kimom) i on je odgovorio da nije, a ja sam dodao da bi bila dobra ideja da razgovara sa njim, možda? OK?" Tramp je dalje rekao novinarima da mu je Obama rekao da je nuklearno oružje Severne Koreje "najopsniji problem" za Sjedinjene Države". Potom je Tramp dodao: "Ja sam rešio taj problem".

Tramp je takođe rekao da je dao Kimu "veoma direktan broj" što znači da severnokorejski šef "može da me pozove ako ima neke teškoće". Potom je Tramp dodao: "Ljudi su šokirani. Oni su mislili da će Tramp da uleti unutra, da će početi da baca bombe svuda unaokolo. A u stvarnosti je sve suprotno". A kada su američkog predsednika novinari upitali o Kimovom istorijatu ljudskih prava, Tramp je odgovorio da on nije hteo da gleda kako nuklearno oružje "uništava vas i vaše porodice". Tramp je takođe izjavio za Foks njuz da zahtev za povraćaj "najverovatnije 7.500 američkih vojnika ubijenih u Korejskom ratu" već daje rezultate. On je takođe rekao da su to od njega tražili roditelji poginulih vojnika. Budući da se Korejski rat vodio od 1950. do 1953, mala je verovatnoća da je neki roditelj tih poginulih vojnika još u životu. Inače, po Amnesti internašional procena je da je u Severnoj Koreji zatočeno oko 120.000 ljudi na bazi političkih i ideoloških optužbi. Ti su ljudi raspoređeni u četiri odvojena logora gde su "subjekti prinudnog rada. Na njima se vrši tortura i druge neprimerene akcije".

Tramp je takođe svom severnokorejskom "kolegi" dao nekoliko saveta. Naime, pokazivao mu je na svom tabletu snimke severnokorejske obale, hvalio "predivne plaže" i posavetovao ga da bi najbolje bilo da se na njima izgrade luksuzni hoteli i stanovi. "Njegova bi zemlja bila veoma bogata" objašnjavao je kasnije Tramp Amerikancima. Budući da je američki predsednik preduzimač i investitor u nekretnine, njegov sud je najverovatnije veoma tačan. Lično bogaćenje je nešto što severnokorejski liderski vrh veoma dobro razume isto kao i Trampova familija. Administracija poslednjeg predsednika Buša stavila je na crnu listu jednu banku iz Makaoa i tada se obelodanilo da je na jednom računu te banke bilo 25 miliona dolara koji su pripadali 52 osobi bliskoj vrhu Severne Koreje. Deo pregovora Bušove administracije sa Pjongjangom bilo je i obečanje da Amerika može da odmrzne taj račun iz Makao banke. Biće interesantno videti da li Trampov pristup severnokorejskom problemu daje bolje rezultati od svih ranijih pokušaja američkih administracija da umiri "pobunjenike sa Severa". Inače, 90 odsto svoje trgovinske razmene Severna Koreja ima sa Kinom i zbog toga, a i drugih činjenica, veoma je očigledno da iza Severne Koreje stoji Kina i da se, na kraju krajeva, ovde radi o Kini i ne toliko o Pjongjangu.

Za sada je jasno da je Donald Tramp prezadovoljan razgovorima sa Kimom, a Kim nema nikakvih razloga da ne bude više nego zadovoljan. Pokazao se na svetskoj sceni kao jedan od važnih vođa koji stoji rame uz rame sa američkim predsednikom. Ako bi Kim i posumnjao u svoje postignuće, reči Donalda Trampa su tu da ga u toj sumnji razuvere: "Imali smo zaista veoma fantastičan sastanak. Mnogo progresa. Zaista, veoma pozitivno, ja mislim bolje nego što bi bilo ko mogao da očekuje, vrh vrhova, zaista dobro." I mada se pokazalo da retorika američkog predsednika nije uglavnom u skladu sa realnošću, ostaje da se vidi da li će Donaldov stil postići više od decenijskih pokušaja prethodnih američkih administracija. I da li bi jedan takav pristup bilo kako mogao da se upotrebi u pregovorima sa ljudima u Teheranu gde ne postoji jedan jaki vođa, već jedan jaki sistem koji se oslanja ne na izvitoperenu ideologiju komunizma već na verskoj tradiciji, kulturi i istoriji. U Teheranu vlast pripada, moglo bi se tako reći, nekoj vrsti "verskom centralnom komitetu" koji konsultuje tekst Korana i drugih religijskih spisa i podesi ono što mu je potrebno da nastavi sa diktatorskom vladavinom.

Sa mislima usmerenim ka Iranu izraelski premijer Benjamin Netenjahu pozdravio je samit u Singapuru proglašavajući ga istorijskim i hvaleći američkog predsednika. "Čestitam američkom predsedniku Donaldu Trampu na istorijskom samitu u Singapuru... To je jedan važan korak u denuklerazaciji Korejskog poluostrva... Predsednik Tramp takođe je zauzeo čvrst stav protiv iranskog pokušaja da se naoruža nuklearnim oružjem, isto kao i protiv agresije na Bliskom istoku. Ovo (američke sankcije) ostavlja trag na iranskoj ekonomiji". Netenjahu je dodao da "Trampova politika ima značajan uticaj na Izrael, na region i na ceo svet". Sam Tramp je tokom boravka u Singapuru rekao da se nada da će isposlovati "stvarni dogovor" sa Iranom o njihovom nuklearnom programu nakon što "brutalne sankcije Vašingtona" počnu da deluju. "Nadam se da, nakon odgovarajućeg vremena kad sankcije počnu da deluju, a one su brutalne... nadam se da će se oni vratiti da pregovaramo stvarni dogovor jer ja bih voleo da budem u mogućnosti da to uradim. Ali u ovom trenutku isuviše je rano da se to uradi", izjavio je američki predsednik nakon razgovora sa Kimom. Tramp je povukao Ameriku iz nuklearnog dogovora sa Iranom prošlog 8. maja. Taj dogovor iz 2015. godine zahteva da Iran ograniči obogaćivanje uranijuma u zamenu na smanjenje međunarodnih sankcija protiv te zemlje.

Nakon što su se Sjedinjene Države povukle iz tog dogovora, evropske zemlje, uključujući i Rusiju, su rekle da će one nastaviti sa poštovanjem dogovora. To isto će uraditi i Kina. Svi izraelski zvaničnici iz vlade hvalili su samit u Signapuru osvrćući se i praveći paralele sa Iranom. Osim Netenjahua povodom samita obratilo se i nekoliko izraelskih ministara koji su već ranije, uz vođstvo premijera uspeli da u Beloj kući dovoljno lobiraju da bi se Tramp povukao iz dogovora šest zemalja koji je postignut sa Teheranom. Istini za volju, to povlačenje iz dogovora Donald Tramp je već bio najavio tokom svoje predizborne kampanje 2016. godine. Trampova politika se sastoji u tome da Amerika mora sa svim zemljama stupi u direktne kontakte i da se svi dogovori sklope na bilateralnom nivou. Tramp je takvu politiku još ranije najavljivao i deo nje je izlazak iz Pariskog dogovora o klimatskim promenama, Pacifičkog trgovinskog sporazuma i uopšte bilo kojeg sporazuma u kome Amerika učestvuje samo kao jedna od država potpisnica. Tramp lično bi voleo kad Evropska Unija ne bi postojala i kada bi Vašington sa svakom pojedinačnom zemljom sklapao bilateralne ugovore. Zbog toga je otvoreno podržavao britanski Bregzit. U jednom trenutku bio je počeo da "negoduje" oko pitanja NATO saveza, ali raspad tog saveza u kome Amerika ima presudnu ulogu bilo bi veoma štetno za samu Ameriku.

U međuvremenu Tramp bi hteo da postigne još neke uspehe, a Nobelova nagrada za mir mu ne bi bila mrska. Na pitanje da li misli da bi trebalo da je dobije odgovorio je da on tako nešto ne bi rekao mada "mnogi ljudi o tome već govore". Čak i ako bi se pokazalo da okvirni, i pre svega usmeni, dogovor između Trampa i Kima donese pozitivne i uverljive rezultate, Nobelova nagrada za doprinos svetskom miru još je na visokoj grani i to iz više razloga. Na prvom mestu je napuštanje dogovora sa Iranom, nešto što evropske države nisu nimalo blagonaklono prihvatile i potom sam nastup i karakter aktuelnog američkog predsednika. Međutim, otpor Evrope bio bi sam po sebi dovoljan jer niko ne može da zamisli da neki komitet u Oslu dodeli nagradu bilo kome ukoliko se Evropa žestoko zalaže da se to ne dogodi. Za sada Tramp bi morao da bude zadovoljan što ga i dalje u njegovoj zemlji podržava dobar broj onih istih ljudi koji su već glasali za njega. Ti glasači vole način na koji se Tramp ponaša, vole njegove nastupe, njegov izgled, njegove kriterijume i pre svega njegov način izražavanja. Tramp govori na način na kojim govore mnogi njegovi podržavaoci, na način koji oni razumeju, koristeći ideološke i moralne stavove koje zastupaju mnogi Amerikanci.

Svaki dan u kome svet nije u nuklearnoj krizi sa Severnom Korejom je bolje od alternative. U tom pogledu samit u Singapuru je bio uspešan. To što Tramp nije pokrenuo sa Kimom pitanje diktature i ljudskih prava je ono našta će svet morati da se navikne sve dok je sadašnji američki predsednik na predsedničkoj poziciji. U tom navikavanju sveta, a i mnogih Amerikanaca, moraće da se prisete da je Donald Tramp još u svojoj predizbornoj kampanji manje više jasno najavio svoje pozicije.

A 1. Predsednik Tramp je sve najavio

Dosta je primedbi da je Donald Tramp kao predsednik nepredvidljiv. Međutim, može se reči da je možda njegov redosled poteza nepredvidljiv i njegovo menjanje stavova i ponovo vraćanje na iste, ali suština njegovog delovanja nije bila tajna ni za vreme predizborne kampanje. Rekao je da će "isušiti vašingtonsku močvaru" i da će promeniti način delovanja Amerike na svetskoj sceni. Prvo mu još nije uspelo, ali veoma mu dobro ide kada je u pitanju ustajali metodi kako funkcionišu međunarodni odnosi. Kako se postiže ravnoteža.

U jednom intervjuu sa CNN tokom predizborne kampanje Tramp je izložio svoje stavove po pitanju svetske bezbednosti:

CNN: Dakle vi nemate problema da Japan i Južna Koreja poseduju nuklearno oružje?

TRAMP: U jednom trenutku moraćemo da kažemo, znate šta, bolje je za nas da Japan zaštiti sebe od manijaka iz Severne Koreje, bolje bi bilo za nas, iskreno, ako bi Južna Koreja počela da brani sebe, mi imamo...

CNN: Saudijska Arabija, nuklearno oružje?

TRAMP: Saudijska Arabija, apsolutno.

CNN: Bilo bi u redu sa vama kad bi oni imali nuklearno oružje?

TRAMP: Ne, ne nuklearno oružje, ali oni bi morali da zaštite sebe ili da nama plate. Ovako stoje stvari, sa Japanom, oni bi morali da nam plate ili ćemo mi da ih ostavimo da se sami brane.

CNN: Dakle ako ste rekli, Japan, da, to je u redu, vi nabavite nuklearno oružje, Južna Koreja, vi isto tako, i Saudijaska Arabija kaže i mi to hoćemo, takođe?

TRAMP: Mogu li da budem pošten sa vama? To će se dogoditi u svakom slučaju. To će se dogoditi u svakom slučaju. Samo je pitanje vremena. Oni će početi da ga imaju (nuklearno oružje) ili mi moramo da ga se potpuno oslobodimo. Ali već postoje toliko zemalja, Kina, Pakistan, imate toliko zemalja. Rusija, imate toliko zemalja u ovom trenutku koji ga imaju. Sada, da li biste radije imali da Japan ima nuklearno oružje kad Severna Koreja ima nuklearno oružje?

Iste godine tokom predizborne kampanje Tramp je na pitanje urednika Vašington posta po pitanju američkih trupa u Južnoj Koreji objasnio svoje viđenje položaja Amerike u svetu:

"Mislim da nismo u poziciji u kojoj smo bili. Mislim da smo bili veoma moćni, veoma bogata zemlja. A sada smo siromašna zemlja".