Zoran D. Milojević
Pišući svoje romane, shvatio sam da ne vredi razmišljati:šta bi bilo, kad bi bilo, jedino je tačno ono što se desilo! A, nama se desilo ono što nam je namenjeno još 1219. godine ali nije moglo biti primenjeno, jer su srpski svetovni i verski glavari disali jednom dušom i promišljali istim Duhom. Znali su da se iz Sikstinske kapele razvijao plan u kome se znalo da se jedan narod okupira bezduhovljenjem, sputavanjem i obezboženjem Duše i Duha, da se stanovništvo obesmišljenjem njegove kulture navodi na malodušnost, površnost i autogenocid i da se gase ognjišta na teritoriji rođenja okupiranog naroda! Sa srcima obloženim Svetom Pravoslavnom Verom, Nemanjići su postali i opstali kao graditelji evropske tradicije i kulture! I kad je Zlo sa Bosfora spaljivalo Srbe i Srbiju, Sveta Vera Pravoslavna vijorila se kao zastava nad srpskom sudbinom!
Takva Vera je izradila Karađorđa, osnažila Miloša i dovela na srpski tron Petra Prvog i Aleksandra Prvog Karađorđevića da oslobode Sveto Kosovo i Metohiju i naprave srpsku kraljevinu Jugoslaviju, koja je otelovljenje i Dušanovog carstva i Milutinove kraljevine!
Shvativši da ne mogu Zlom na Svetu Pravoslavnu Veru, satanisti iz Sikstinske kapele smislili su fašizam i komunizam! Satanističkim bludom „krštene" Lenjina i Trockog poslali su Rusima! Demona Josipa Broza, kome su 9.avgusta 1944. g, u Vatikanu, papa Pije XII i Vinston Čerčil isporučili plan uništenja srpske nacije i države, nametnuli su lažima i bombama Srbima i Srbiji!
Srbi su dogurali dotle da su „sahranjivali" Boga, pristajali da se desetine kosovsko-metohijskih pesama pripiše „makedonskoj" naciji, uživali u litrerarnoj lepoti Ćopićevog romana „Osma ofanziva" koji je u najlepšim bojama opisivao etničko čišćenje Srba od Like do Skoplja, prihvatili „kao revolucionarni zadatak" šiptarizovanje, Matice srpske Kosova i Metohije!
Umesto bogočoveku hristu, klanjali su se čovekubogu „Brozu"! Počeli su da postaju „Evropljani", ne razumevajući pisanje profesora Miladina Rspopovića: "kosmopolitizam, internacionalizam i globalizam su samo demagoške floskule! Titoizam im je rođeni brat"! Svoju srpsku kolevku su 1945.g. Srbi polomili i bacili je u trnje!
U januaru 2015. godine, Novak Đoković pobeđuje na „uvodnom turniru" u Dohi! Skupi šake, pogleda u nebo i nasmejan se prekrsti tri puta! Onda dođe do TV ekrana i flomasterom napisa: Hristos se rodi!
U jesen te iste godine, boravio sam u stacionaru „Rudo", da bih „opet stao na noge". Moji sapatnici i ja, u kolicima, radovali smo se Novakovim pobedama u Pekingu, Mangaju, Bersiju (Pariz!) i Londonu! Njegove pobede su nas ohrabrivale da ćemo i mi pobediti nemoć! Krstili smo se sa njim i smejali se osmehom sa njegovog lica! Jedva smo dočekali januar i Novakov nastup u Dohi! Opet pobeda i opet mi „bogalji" srećni! Bio je 17. januar 2016. godine. Ja blistam, sutra ujutru izlazim i idem kući, hodam na protezama!
A Novak? Skuplja šake kao budista, zahvaljuje se Nebu! Mi se svi krstimo tri puta, on - NE! Osvaja Indijana Vels, Majami, Madrid, Rim i prvi put - Rolan Garos! Sada je vlasnik sva četiri gren slema! U Dohi jer na ekranu napisao: Srećan božić! Hristos se ne rodi! I na ostalim turnirima na kojima je pobeđivao, Novak se više ne prekrsti!
Kome god na ovu priču ukazujem, mršti se na mene! „Novak je sve osvojio", izvaljuju tvrdnju, kao odgovor! Ne postavljam pitanje: Zar mu Hrist nije potreban kad je postao pobednik!
Novak je počeo da gubi, sledila je povreda, sad se vraća! I dalje se ne krsti, poklanja srce gledaocima! Hoće opet u nebesa, ali bez boga pred sobom! Pre neku nedelju osvanuli naslovi:"Vulin prešao u Hrišćanstvo! Patrijarh mu krstio oba sina!"
Hvala ti, Gospode, na takvom Daru! Neka bi gospod skinuo koprenu s očiju svim komunistima i njihovim naslednicima da se obuku u haljine boga živoga! Vulina sam upoznao 1997.g. u kancelariji Željka Mitrovića! Uživali su hvaleći da su postali narodni poslanici na listi JUL-a! Obojica su mi bili smešni u svojoj malograđanskoj nagoti! Mladi titoista, kako piše profesor Raspopović"podivljali u svom malograđanskom i palanačkom mentalitetu"!
Šta nam valja činiti?
Mi Srbi mislimo da imamo samo pravo na Kosovo i Metohiju! Ne, imamo i dužnost da povratimo našu maticu! Pravo se dobija, dužnost se preuzima i uzima! Ali, ni pravo na dužnost nikako bez boga živoga!
Pa, ako smo još uvek Srbi....?