Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (156)

Od njih nema zaštite

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Užas koji vlada srpskim pravosuđem postaje opasan po bezbednost države. Nasilje koje vlada nad građanima, a koje sprovode tužilaštva i sudovi ni Kafka ne bi umeo da opiše.

Jedan nemački političar je, braneći Aleksandra Vučića zbog nasilja koje sprovodi u Srbiji, rekao da se AV mora podržati od strane Nemačke, jer je on njihov pas! Laje za njih!

Svakodnevno se građani žale i pišu redakciji Magazina Tabloid, o svojim nevoljama sa sudovima. Nesigurnost se odavno uselila u duše većine građana. Sudijska mafija je u sprezi sa privatnim izvršiteljima uništila živote penzionerima, a ima ih oko 700 hiljada, koji su napadnuti preko izvšitelja. Budući da većina od ovih 700 hiljada ima minimalnu penziju, manju od 22.000 dinara, izvršitelji, uglavnom za komunalne usluge mogu da plene jednu polovinu. Od preostalih 11.000 dinara penzioneri treba da prežive. Mnogi od njih su izvršili samoubistva, ili su umrli od tuge, čemera i gladi.

Zločinačka banda izvršitelja, mafije iza koje stoji Nikola Selaković, bivši ministar pravde, a koji se danas kaje zbog toga, bestidno pljačka penzionere i druge građane, tako što im blokira račune u bankama, preko kojih primaju penzije, invaldinine i socijalnu pomoć, ili zaradu. Većina penzionera je u godinama, teško se kreće, nisu ni funkcionalno pismeni, tako da ostaju bez ikakvih primanja, mada im jedna polovina primanja mora biti isplaćena. Oni ne mogu da izjave prigovore, o kojima sud odlučuje tek kroz godinu dana! A o prigovoru odlučuju izvršne sudije, koji su uvek na strani izvršitelja. Biti bez ikakvih prihoda je surova starost. A rešenja o izvršenju izvršitelkji i nešalju građanima.

Nekoliko stotina stanova banda izvršitelja je prodala zbo duga od nekoliko stotina evra! Nijedno tužilaštvo nije pokrenulo postupak protiv izvršitelja, jer imaju previše novca, raspolažu milionima evra.

Javni izvršitelji su postali opasna mafija, koja za svakog građanina može da prikuplja sve podatke, o ličnim i porodičnim prilikama, imovini... i ako ti građani nisu predmet njihove grabeži. Niko od izvšitelja nije odgovarao zbog ukinutog rešenja od strane sudskog veća. Šteta koja je pričinjena građanima je nenadoknadiva. Pogotvu kada su penzioneri u pitanju.

Prvi uslov da se sloboda osmehne građanima jeste donošenje uredbe kojom bi se, dok se zakon ne stavi van snage, zabranilo policiji da asistira prilikom njihovog oduzimanja pokretne i nepokretne imovine, a penzionim fonodovima zabranilo da vrše obustavu na osnovu njihovih naloga...

Treba formirati posebno odeljenje poreske uprave koje bi izvršilo proveru poslovanja privatnih izvršitelja i na samo jednu nepravilnost priveli ih javnom tužiocu, a potom zabranilo rad i oduzelo im svu imovinu.

Na čelu Vrhovnog kasacionog suda je vršilac funkcije predsednika sudija Dragomir Milojević, kao i predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović. Sudija Milojević predsedava i Visokim savetom sudstva.

Predsednici i sudova i prvi tužioci u tužilaštvima su takođe probrani, drže ih na uzdi u v.d. stanju. Zato su i presude sudova skandalozne.

Posebno je problem građana sa sudovima, kada su u pitanju ugovori ili testamenti.

Građanka Gordana Purgarić iz Beograda izgubila je pred sudijom Višeg suda u Beogradu Ivanom Ilićem spor, u kojem je tražila da je sud oglasi naslednikom i druge polovine stana koji se nalazi na Novom Beogradu. Ovaj sudija je zaključio da je njena sestra sudijii rekla da je Gordana u telefonskom razgovoru poručila ''Sejo, sve ćemo podeliti, ne brini'', koju je sestri poslala daleke 2012. godine. Njegovu presudu je potvrdio i Apelacioni sud u Beograd, a Vrhovni kasacioni sud je obe presude ukinuo kao nezakonite. U ponovljenom postupku sudija Ilić je ponovo doneo istu presudu, o kojoj opet treba da odlučuje Apelacioni sud u Beogradu. Postupak pred sudom traje nekoliko godina, a žalba gospođe Purganić još nije prosleđena Apelacionom sudu u Beogradu.

Gospođa Purgarić je uverena da su sudije korumpirane, preko advokata, da odugovlače postupak i nanose strankama veliku materijalnu štetu, moraju da plaćaju sudske takse i na ukinute presude, a globe su velike.

Miodrag Milošević i njegova sestra Slavica Milošević osporili su testament koji je ostavio njihov pokojni otac, ostavivši navodno svu svoju imovinu njihovoj maćehi.

Sudija Drugog osnovnog suda u Beogradu Jasna Vukoljak Jovanović je nakon sprovedenog postupka i nalaza sudskog veštaka grafologa Ivana Jovanovića zaključila da je testament falsifikovan.

Apelacioni sud u Beogradu je, u veću kojim je predsedavala sudija Branka Dražić, ukino presudu, skoro bez obrazloženja. U ponovljenom postupku ista sudija donosi drugačiju odluku. Odbija tužbeni zahtev.

Spor je vraćen pred Apelacioni sud u B eogradu, pred veće kojim je predsedavala sudija Zorana Delibašić. Sud otvara glavni pretres, jer presuda sudije Jasne Vukoljak Jovanović sadrži bitne povrede postupka. Određuje se sudski veštak Radoslav Svirčević, koji, takođe, nalazi da je testamen falsifikovan. Tužena poteže veze, preko svog sina Vojislava Miloševića, uglednog masona, pa pribavljaju drugi nalaz veštaka, izvesnog Branka Došena iz Novog Sada. Zbog promene veća, kojim sada predsedava sudija Jasna Belović, veštaci ne usaglašavaju svoje stavove, pa sud određuje da se izvrši veštačenje preko veštaka grafologa, a veštačenje se poverava Gradskom zavodu za veštačenje, koji u svom timu nema veštaka grafologa.

Teško je sada izračunati koliki su troškovi veštačenja i za plaćanje sudskih taksi, ali, očigledno, sudu se ne žuri, a kada će Apelacioni sud u Beogradu doneti pravnosnažnu presudu, teško je predvideti...

Sumnja brata i sestre Milošević u ovaj postupak je opravdana.

Gospođa Snežana Milinić ima problem oko preuzimanja mlekare u Petrovcu na Mlavi. I ako je ona pod zaplenom, stari vlasnik je u sprezi sa izvršnim sudijom Privrednog suda u Požarevcu Srđanom Stojilkovićem prodao mlekaru trećem licu. Izrvšni sudija namerno otkazuje ročišta o prenosu mlekare iz Petrovca na Mlavi u vlasništvo gospođe Milinić, a poslednje je otkazao jer je sudija išao na miting SNS-a u Beogradu!

Sudija, privatno, upućuje gospođu Milinić da podnese krivičnu prijavu protiv onog ko je kupio mlekaru pod zaplenom, što je sve suprotno Zakonu o izvršenju i obezbeđenju.

Hiljade građana pišu ministru pravde, predsedniku Vlade Srbije, predsedniku Republike, očekujući da im oni pomognu i spreče nasilje sudija, tužilaca i izvršitelja. Dobiju uglavnom kurtoazni odgovor da su sudije i tužioci nezavisni u svom radu. Mogu, dakle, da rade šta im se prohte!

Pozovi Lj. radi ubistva

Specijalni sud prvostepeno je osudio četvoricu bivših pripadnika Državne bezbednosti na ukupno sto godina zatvora za ubistvo Slavka Ćuruvije. Pre nego što zvanično bude oborena besmislena presuda, kojom nije utvrđeno ko je naručio i izvršio atentat, u medijima je pokrenut još morbidniji postupak protiv Ćuruvije i Branke Prpe. Bivši urednik nedeljnog izdanja Dnevnog telegrafa Predrag Popović pojašnjava ulogu Ljiljane Smajlović neposredno pre ubistva i nakon Slavkovog streljanja

Predrag Popović

- Zadovoljan sam presudom - rekao je Aleksandar Vučić.

On ima razloga za zadovoljstvo, pošto je izbegao kaznu za smrtonosnu medijsku, političku, policijsku i pravosudnu hajku koju je predvodio do 11. aprila 1999, kad je okončana sa 18 metaka u leđima nepodobnog vlasnika Dnevnog telegrafa i magazina Evropljanin.

- Aleksandar Vučić nije ni jedan jedini put pozvan u istražnom postupku kod policije, istražnog sudije, tužioca, da se vidi šta on, kao ministar informisanja u to vreme, zna o tom ubistvu - naglasila je Prpa.

U intervjuu podgoričkoj Pobjedi, Prpa je istakla da je srpski državni vrh osudio Ćuruviju na smrt zbog toga što je u Vašingtonu, krajem 1998, američkim zvaničnicima rekao da podignu hašku optužnicu protiv Slobodana Miloševića.

- Na pitanje američkih zvaničnika „Šta da radimo sa Miloševićem", Ćuruvija je odgovorio „Podignite hašku optužnicu". Ta rečenica je ključna, ona mu je presudila. Doduše, Slavko je nije izgovorio javno, nego tokom večere sa zvaničnicima Stejd departmenta. Pitam se kako je ta informacija došla do Slobodana Miloševića. Pored Slavka i mene, toj večeri je prisustvovala i Ljiljana Smajlović, novinarka zabranjenog Evropljanina. E, sad, ne verujem baš da je neko od prisutnih zvaničnika Stejt departmenta pozvao Miloševića i preneo mu Slavkove reči - rekla je Prpa, čime je, po drugi put, izazvala napad Vučićevih kerbera.

Prvi put se našla na udaru 2014. godine, kad je osporila činjenice na kojima je Vučić pokušao da montira istragu ubistva Ćuruvije. Da bi oprao savest i sakrio krvave tragove koji vuku prema njemu, Vučić je, pozivajući se na tvrdnje krunskog svedoka (kasnije se ispotavilo lažnog svedoka, jer je on sve porekao na suđenju) Milorada Ulemeka Legije, kao neposrednog izvršioca ubistva označio Miroslava Kurka. Po toj teoriji, u organizaciji Radomira Markovića i Milana Radonjića, Ćuruviju su likvidirali Ratko Romić i Kurak. Prvo je Vučićeva Komisija za istraživanje ubistava novinara, na čijem čelu se nalazio Veran Matić, utvrdila da je Romić drškom pištolja udario u potiljak Branku Prpu, a da je Kurak ispalio rafal u Ćuruvijina leđa i overio ga metkom u glavu.

Kao jedini svedok zločina, Prpa je demantovala te navode i istakla da je videla ubicu, a to nije Kurak. Za kaznu zbog kontaminacije njegove medijsko-pravosudne spletke, Vučić je na Prpu napujdao sve svoje najprljavije intrigante, među kojima su se istakli Vladimir Popović, zvani Beba, i Ljilja Smajlović. U Popovićevoj produkciji, u skladu s njegovim umom i moralom, Ištvan Kaić je napisao tekst „Treći metak Branke Prpe", koji je objavljen u Politici, čija je glavna urednica tada bila Smajlovićka. Podlim insinuacijama o Prpinom odnosu sa Slavkom i njegovom decom iz prvog braka, pa i ličnom i profesionalnom kompromitacijom, Vučićev ratni štab pokušao je da ospori njen kredibilitet kao svedoka ubistva.

Iako brutalna, kampanja nije donela željene rezultate.

- Uz primenu logičkog razmišljanja, a tiče se toga da Romić i Kurak neposredno pre ubistva razgovaraju telefonom, što ukazuje da u tom trenutku nisu jedan pored drugog, sud je utvrdio da je neposredni izvršilac NN lice. Do ovog zaključka sud je došao imajući u vidu iskaz oštećene Branke Prpe, koja je tada bila uz Ćuruviju, a sud joj je poklonio veru, jer je iskaz dala dosledno, konkretno i vrlo jasno - obrazložila je presudu predsednica veća Snežana Jovanović.

Konkretno i vrlo jasno odbačeni su navodi Matićeve i Smajlovićkine Komisije za istraživanje ubistava novinara.

- Zaprepašćeni smo podmuklim napadom Branke Prpe na članicu Komisije Ljiljanu Smajlović. Zašto je Prpa toliko ogorčena presudom službenicima Državne bezbednosti i šta je moglo da je natera da, sa 20 godina zakašnjena, počne lično da optužuje i urednicu Evropljanina Ljiljanu Smajlović. Napad Branke Prpe nije manje brutalan i beskrupulozan od napada Gorana Kozića i Đorđa Martića - navodi se u saopštenju Komisije za istraživanje ubistava novinara, uz napomenu da je Prpa „od nastanka Komisije omalovažavala njen rad i odbacivala svaku mogućnost da Komisija doprinese da ubice budu izvedene pred lice pravde".

Iako je presuda Specijalnog suda brutalno odbacila rezultate rada Komisije, Matić ne dozvoljava da ga sputavaju činjenice. Istu vrstu upornosti neguje i Smajlovićka. Uz zgražavanje, ona kaže da „ne razume zašto Prpa nastavlja tamo gde je Đorđe Martić stao", kao ni „njen bes zbog presude" jer je „bolja pravda koju čekaš makar i 20 godina od pravde koju nikad ne dočekaš".

U Vučićevom maniru, Smajlovićka je demantovala Prpu bestidnim spinovanjem. Nije samo zanemarila činjenicu da je sud poništio njenu verziju „pravde", nego se upustila i u odbranu Ćuruvije od žene koju je držao za ruku u trenutku kad je zasut mecima.

- Zgrožena sam kako ona falsifikuje Slavka Ćuruviju. On je bio patriota, nije bio izdajnik kakvim su ga u danima uoči ubistva prikazivale Politika Ekspres i RTS - tvrdi Smajlovićka, zaboravljajući da pomene kako je Ćuruviju prikazivao tadašnji ministar protiv informisanja.

Po toj tezi, ko se suprotstavljao Miloševiću, taj nije patriota. Istu mantru danas ponavljaju naprednjački propagandisti: ko je protiv Vučića, taj je protiv Srbije.

Uz tvrdnju da "nikome, pa ni Miloševiću" nije mogla da saopšti da je Ćuruvija predlagao podizanje haške optužnice, Smajlovićka je Prpu etiketirala kao "istoričarku kojoj naviru sve preciznija i detaljnija sećanja, što više vremena protiče i što je više mrtvih svedoka". Usput, optužila ju je da iznosi i "apsolutne laži" o njenom odnosu s vlasnikom Evropljanina. Za svedoke je pozvala Dragana Bujoševića i Ivana Radovanovića.

Odazvao se Radovanović. U kolumni u nedeljniku Ekspres, pod naslovom "Pričao sam to Slavku", detaljno je opisao nesporazum koji je njegova mama imala s Terijem, Smajlovićkinim partnerom. Teri ga je zvao na čorbast pasulj, ali mama nije znala engleski, pa Radovanoviću nije prenela poruku. Ćuruvija, tvrdi njegov bivši saradnik, takođe nije znao engleski, ali bio je dovoljno pametan da na put u Vašington pozove Smajlovićku. Radovanović je bolji novinar, nego svedok. Da nije tako, ne bi pokušao da Ćuruviju predstavi kao analfabetu.

Još 1970. godine, Slavko Ćuruvija je radio kao prevodilac na snimanju filma "Kelijevi junaci". Bez problema je mogao da se sporazumeva s Donaldom Saterlendom, Klintom Istvudom i Telijem Savalasom, baš kao i 20 godina kasnije s evropskim političarima, dok je bio dopisnik Borbe iz Brisela i Haga. I sve to bez pomoći Ljilje Smajlović.

U pomirljivom tonu, svedok Radovanović je naglasio da ne želi da polemiše s Prpom, a još manje s onima koje je Ćuruvija prezirao, a koji bi sad da utvrđuju "istinu o Ljilji", koju on opisuje kao "malu ženu s velikim cohones".

- Prpi neće pomoći princip "mrtva usta ne govore" - tvrdi Smajlovićka.

Zaboravna kao i njen svedok, zanemarila je činjenicu da je Ćuruvija, za života, svašta govorio o njihovom odnosu u vreme saradnje u Evropljaninu. U poslednja tri meseca života, Ćuruvija je snimio oko sto sati razgovora s autorom ovog teksta, na osnovu kojih je napisana knjiga "Poslednja ispovest Slavka Ćuruvije - Oni ne praštaju". U jednom delu detaljno je opisao odnose o kojima sad govori Prpa, a demantuju Smajlovićka i Radovanović.

- Tijanić i ja sedeli smo kod mene u stanu i pravili strategiju kako da koncipiramo 14. broj Evropljanina, prvi posle kažnjavanja. Kad smo se usaglasili, otišli smo u Brankin stan, gde je kolegijum debatovao na istu temu, da utvrdimo posao. Bujošević i Radovanović su izdeklamovali šta misle da treba da se radi, na šta im je Tijanić, malo gestom, malo tekstom, objasnio da nemaju pojma. Kao đačićima, naravno povišenim tonom, izdiktirao je desetak tema. Ljilja Smajlović je ćutala. Branka takođe, ali s podignutom obrvom i ukočenim pogledom. Bujošević i Radovanović na muci neopisivoj, smrkli se i trpe, kuvajući se u sopstvenom sosu. Tijanić se zajapurio i bombarduje, maše rukama, decibeli rastu. Dok on govori, sve više prelazim na njegovu stranu. Gledam kolegijum i stičem utisak da su se prepali, da, šokiranim onim što nam se događa, nemaju snage da gaze dalje. Bujošević ćuti. On nije fajter, najmanje ulični, naročito ne protiv Tijanića. Pri tom, zna šta Tijanić misli o njemu. Ivan, opet, ekspert za mine, gde god ima nešto eksplozivno, on nagazi. I tada, u najnezgodnijem mogućem trenutku, s najglupljom argumentacijom, Ivan krene s nekom pričom od koje se meni diže želudac. Kad više nisam mogao da ga slušam, ja počnem tijanićevski da se derem: "Vi ćete odmah, za ovim stolom, da se izjasnite da li ste spremni da sprovodite uređivačku politiku, a ako ste se uplašili, nema problema, razumem to..." - ispričao je Ćuruvija.

U tim razgovorima, nesposredno pred smrt, Ćuruvija je opisao je sve načine na koje je Vučić predvodio hajku, uključujući i dva fizička napada. Takođe, pomenuo je i ulogu Olivere Zekić, nekadašnje novinarke Dnevnog telegrafa, danas partnerke svedoka Radovanovića. i predsednice RFEM-a. Zekićka je tada imala specijalnu vrstu odnosa s Vučićem, pa je Ćuruviji prenosila umirujuće poruke, čija suština se svodila na to da ne brine, ako neko zaista krene u napad, ministar informisanja će ga na vreme obavestiti. Ohrabren i anesteziran, Ćuruvija je zanemario bezbednosne mere, baš kao što su tužioci i sudije zanemarili potrebu da saslušaju Vučića i Zekićku, da utvrde kakvim su saznanjima raspolagali pre atentata na vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina.

Branka Prpa je iznela pretpostavku da je samo Ljiljana Smajlović mogla da prenese predlog Slavka Ćuruvije da Amerikanci ubrzaju podizanje haške optužnice protiv Slobodana Miloševića, zbog čega je osuđen na smrt. Pretpostavka nije dovoljna za utvrđivanje istine, ali pomaže u razumevanju Smajlovićkine selektivne memorije, iz koje se izvlače podle i primitivne insinuacije na račun Prpe, ali ne postoji ni senka Vučića, odnosno njegove odgovornosti za hajku na Ćuruviju. Nije slučajno ni to što Smajlovićka bizarnu kampanju protiv Prpe vodi u novinama čiji je zvanični vlasnik Goran Veselinović, kum Aleksandra Vučića. Samo ona može da u Vučićevim medijima tvrdi da "Branka sad po drugi put ubija Ćuruviju".

Ostaje obaveza da se utvrdi istina o navodima Branke Prpe o spornoj ulozi Ljiljane Smajlović i, naravno, Aleksandra Vučića. Dok se to ne uradi, Srbija neće biti pravna država.

A. 1 Umreti u mukama, bez lekova

(Objavljujemo pismo sina Stojanke Stojanović, poznatije kao Coka, koja se nalzi u Okružnom zatvoru u Beogradu i umire u strašnim mukama, vezana lancima na VMA.)

.......

Ja sam Marko Stojanović, sin Coke Stojanović. Kada se sve ono desilo, molio sam se da ne postane heroj u narodu, jer znam našu istoriju I kako prolaze heroji kod nas.

Ljudi me zaustavljaju i pitaju "Kako je Coka?". A meni je teško da odgovorim da je loše. Da je u velikim mukama, da je slomila prvo ruku u pritvotu, a sad i kuk i da umire u mukama i da će umreti bez presude.

Da je pala u pritvoru, slomila kuk, a potom bila prebačena na VMA gde je sa slomljenim kukom u bolovima bila razapeta lisicama i ostavljena bez vode 24h.

Da joj se sada posle operacije uskraćuje oporavak i rehabilitaciji i da joj se kaže "Idi pa šetaj po ćeliji". Da sam o tome obavestio davno tzv. "Zaštitnika građana", ali da ne izlazi da je poseti.

Da kada razgovara sa svojim advokatom Đorđom Kalanjom nema privilegovan razgovor kako mi je rekao već da su vrata otvorena, a preko puta neka osoba sedi sa olovkom i zapisuje šta je ko rekao (Đorđe Kalanj 065/44....). Da ako za jednu osobu nema vladavine prava i pravne države, nema ih za sve nas.

Očekujem da uskoro umre.

Jer su joj uskraćeni lekovi, da, tačno je.

Sistem je nestrpljiv. Nema lekova za nju. Nema njenog zdravstvenog kartona. Negde je nestao.

I kada umre, očekujem da joj se telo iz CZ-a prebaci na VMA i kaže da je imala svu neophodnu brigu i zaštitu.

Inače za nju ne važi ustavno načelo Prava na zdravstvenu zaštitu.

Koliko traje oporavak od loma kuka? Pa u njenom slučaju, nije neophodan. CZ nema odeljenje ortopedije u svojoj bolnici, pa joj samim tim oporavak nije ni potreban.

A ni lekovi takođe.

Šta ako je neko kroz izgradnju prao novac od droge, i drugih nelegalnih poslova, nezgodno je to, znate...

Nećemo tako o uglednim ljudima, investitorima, biznismenima...

Neka se sklupča i umre već jednom Coka. Osveta se mora sprovesti.

Zar da ima tretman kao osoba i čovek?

Nije lako nositi rođenoj majci štake u CZ, a posle saznati da joj ih ne daju da ih koristi...

U prilogu je dopis "Zaštitnika građana", kao i dopis advokata Đorđa Kalanja.

S poštovanjem,

Marko Stojanović