(H)umorna prièa
Dan Republike, vruæi èvarci, holesterol i autoput
Oni to mogu sedam puta
Ovaj praznik, 29. novembar, ne
dopada se ni njima dvojici, dublu Ðeliæ - Duliæ. Jer, Evropa ne dozvoljava takve obraèune sa svinjama. A glavni zaštitnici našeg kleèanja pred evropskim vratima jesu
upravo ova dvojica. Jedan brani Evropu od
dima iz naših sulundara, koji greju vodu za šurenje, a drugi je humanista koji
misli da kada podnesemo zahtev i, ne daj bože, uðemo u tu Evropu, šunke æe padati sa neba, a kobasicama æemo kititi vrata za svaki praznik
Piše Nebojša - èita onaj ko i dalje slavi 29. novembar
Evo sad æe i 29. novembar. Kako smo se
radovali tom prazniku. Mi smo se radovali, ali svinje nisu. Padale su kao
snoplje za Dan Republike. Nije se radilo i išlo u školu dva, tri, èetiri pa bogami i pet dana. Razmišljali smo samo kako bi bilo lepo
ovaj praznik sastaviti sa Novom godinom.
Za tih nekoliko neradnih dana
trebalo je spremiti zimnicu. A ima li šta bolje i zdravije od domaæe suve šunke i kobasice. Ko te onda pitao za holesterol. Vruæi èvarci, džigernjaèe, krvavice... pa kiseli kupus... Sve u svemu,
ikebana.... Pa kada se sve završi, pada završno druženje na zabijaèki. Družili se roðaci, komšije, prijatelji...
Još ne bi ni svanulo, a voda je veæ vrila u oranijama, koje su
postavljene na ložišta napravljena od preseèenih metalnih buradi na koja su nekako uglavljena
improvizovana vrata za loženje i cevi sa èunkovima za dim. Voda se grejala za šurenje svinja, pa zatim za pranje
creva za kobasice i džigernjaèe. Odmah se kuvao i paprikaš za doruèak od iznutrica. Pila se vruæa rakija, hladno vino... jebeš pivo.
I tako je to trajalo. Bio je to
najomiljeniji praznik u onoj državi. Imalo se - moglo se.
Kaže Lala komšiji mesaru kada je
ovaj uhvatio krme da kolje, a krme se dere iz sveg glasa: "Pusti ga!"
Èudi
se mesar šta
je, pa ga pusti.
Onda Lala reèe: "E sad ga opet u'vati." Pa onda naredi da ga opet pusti, pa opet uhvati.
"Šta je Lalo, što me zajebavaš? Daj da
obavimo posao".
"Ma znaš, oæu da komšije misle da koljemo tri komada", reèe Lala.
Neki taj praznik, 29. novembar, Dan
Republike, nisu ni danas zaboravili. Ministar Mrkonjiæ ga sigurno dobro pamti i rado ga se seæa, jer nam je još za onaj praznik Prvi maj obeæao da æe 29. novembar biti obeležen otvaranjem još 20 (i slovima DVADESET) kilometara autoputa Horgoš
- (via) Beograd (- Požega, kasnije dodata u projekat).
Ova godina je znaèajna po našu putnu privredu. Poèelo je suðenje drumskoj mafiji koja je maznula jedno 50
kilometara autoputa (a možda i više), a evo za 29. novembar se otvaraju dve grandiozne
deonice od po deset kilometara autoputa, koji se gradi ravno 35 godina.
Izgradnja je zapoèeta 1974. godine.
Ovo je veliki uspeh jer je proseèno graðeno pet km puta godišnje. S obzirom na to da je sada raðena samo jedna traka, bez
nadvožnjaka i skretanja, to ispada da je ove godine napravljeno dvostruko više
kilometara nego prethodnih godina.
Veliki uspeh demokratske vlasti,
gospode ninistara, službenika u republièkoj i pokrajinskoj administraciji, radnih ljudi, graðana, žena i dece, gladnih i žednih,
zaduženih i prezaduženih, gologuzih i bosonogih - da se Dan Republike obeleži
jednim vrednim radnim uspehom.
Ili se ovaj autoput ne gradi, jer
neki misle da æe se
Vojvodina otcepiti (a mi im, kao, ne damo), pa što da im gradimo put, neka ga prave sami sa svojim
novcima.
A èovek, mislim Mrkonjiæ, dobro zna šta ovom narodu znaèi obeæati nešto za 29. novembar. To se mora i uraditi.
I tako su pedantni statistièari izraèunali da je ovo sedmo otvaranje ovog nazoviautoputa.
Dakle, oni to mogu sedam puta i da ne bude gotovo. Znaèi mogu još koji put, a ako ga usitne moæi æe i èešæe. Bravo majstori (mislim politièari), takvu potenciju nema cela Evropa, a kamoli bivše jugoslovenske republike! I dalje
smo ostali najveæi i najbolji i najbolje to možemo.
Eto vidi se to i po Mrki. Èovek tek što je prevalio sedamdeset i neku, a još može. Za razliku od nešto starijeg Krkobabiæa, koji izgleda ne može, pa æe mizerne penzije naredne godine biti iste, neæe se dizati. U stvari, penzionerima se naredne godine neæe dizati - penzije, nego æe i padati, jer ne da Dijana,
mislim Dragutinoviæka. Zna ona dobro da ima i mlaðih koji mogu dobro da potegnu pa da im inflacija
dogodine skoèi.
Dakle kad onima skoèi, penzosima æe da padne.
Ovaj praznik, 29. novembar, ne
dopada se ni njima dvojici, dublu Ðeliæ - Duliæ. Jer, Evropa ne dozvoljava takve obraèune sa svinjama. A glavni zaštitnici našeg kleèanja pred evropskim vratima jesu upravo ova dvojica.
Jedan brani Evropu od dima iz naših sulundara, koji greju vodu za šurenje, a drugi je humanista koji misli da kada
podnesemo zahtev i, ne daj bože, uðemo u tu Evropu, šunke æe padati sa neba, a kobasicama æemo kititi vrata za svaki praznik.
U meðuvremenu štošta se dogaða ovih dana.
Sve se zna i ništa se ne zna.
Sudije u jednom opštinskom sudu kolektivno podnele ostavke i uzele
otpremninu. Kažu, ne
znaju ni gde æe
raditi, ni hoæe li
suda u toj opštini
i biti. Pa daj šta daš.
U Beogradu pak predmete iz jednog
suda preneli u drugi, pa u jednom sudu ne znaju gde su im predmeti, a u drugom
gde su im sudije.
Stari štos: pitali gedžu šta æe da radi ako dobije 3 miliona na lotou. "Æu tužim celo selo". Kako æe sada da tuži kad nema sudova?
Advokati su odštrajkovali svoje. Neæe da im Dinkiæ meri znanje na kilo i upisuje u
fiskalnu kasu.
A prosvetari opet najavljuju da æe da štrajkuju. Njima kad god se ne radi, oni u štrajk. Alo, bre uèiteljice, kad æete platu da zaradite? Deca osim
slova treba da nauèe i nešto drugo. A to drugo kao da ste zaboravili. Što ne štrajkujete za vreme raspusta, pa se svi lepo skupite
na pruzi i zaustavite voz, kao oni proleteri iz Lapova. Ili se skupite pa iz
inata okreèite školu. Dva vikenda provedite zakljuèani u uèionici i dovedite politièare da im održite predavanja. A vi po deci?! Kao da je deci krivo što ne idu u školu.
Srbija je slika i prilika zakonske države. Iako u Ustavu piše da Vojvodina ima pravo da neke
stvari reguliše
Statutom, ne piše i kada. Pa tako Statut Vojvodine èeka celu godinu da doðe na red. Zaštitnik graðana èeka veæ dve godine da mu usvoje zakon, poverenik za javno
informisanje isto tako... Jebi ga, piše u Ustavu, a piše i na tarabi.
Ova godina je znaèajna po našu putnu privredu. Poèelo je suðenje drumskoj mafiji koja je
maznula jedno 50 kilometara autoputa (a možda i više), a evo za 29. novembar se otvaraju dve grandiozne
deonice od po deset kilometara autoputa, koji se gradi ravno 35 godina.
Izgradnja je zapoèeta 1974. godine. Ovo je veliki uspeh jer je proseèno graðeno pet km puta godišnje. S obzirom na to da je sada raðena samo jedna traka, bez
nadvožnjaka i skretanja, to ispada da je ove godine napravljeno dvostruko više
kilometara nego prethodnih godina.