(H)umorna
priča
Došlo takvo
vreme, nema više da puši kako ko hoće - nek se svako snalazi kako zna
Ko to tamo
dimi?
Pušenje,
to ovom narodu ne dirajte, ovaj narod voli to baš tako, a ne kao u nekoj
ujedinjenoj Evropi. Tamo ne smeš da pušiš, piješ, jedeš... možda se još nešto
ne sme, ali mi nisu javili. Grci su malo kasno shvatili da pušenje u
prostorijama nije zdravo pa su rešili da puše na ulici. Mi to izgleda ne znamo,
a nekada smo znali
Piše
Nebojša, dok se puši od muke (čitaju isti takvi)
Da
bi konačno, čini mi se kasno, stali na rep zmiji zvanoj put duvanska mafija,
proteklih dana poslanici u Skupštini Srbije bavili su se pitanjem "Ko to
tamo puši?". Bez pravog rešenja za stanje u kojem se ova zemlja nalazi,
oni su rešili po kratkom postupku: nećemo da pušimo kao Grci pa nek se svako
snalazi kako zna. Oni su se snašli, pa što onda da
gledaju na nas?
Dakle,
to je jedino rešenje, spasavaj živu glavu. Vlada predložila antikrizne mere -
posle antikorupcijskih, antimonopolističkih,
antiglobalističkih, antifašističkih... i šta
ti sve znam kojih još - i antipušačke mere.
Jedino nisu shvatili da se dobar deo budžeta puni baš
upravo od poreza koji se plaća za kupovinu cigareta. Eto ti ga
sad... Dakle, bez kupovine cigareta i pušenja nema para za ministre.
Grci
su malo kasno shvatili da pušenje u prostorijama nije zdravo pa su rešili da
puše na ulici. Mi to izgleda ne znamo, a nekada smo znali. Kako se sve brzo
zaboravlja!
Novi zakon donet u Srbiji zabranjuje pušenje u
prostorijama, pa sada gde god dođete i stanete u red ne smete da pušite, to je
zabranjeno, ali na ulici može, a što neki neće to je druga stvar. Ali, pre
svega morate negde u inostranstvu da ispitate svoje zdravlje i proverite možete
li još
uvek da pušite. Proverite imate li još snage da
pušite
ili vam je pušački pribor dogoreo do nokata.
Sad
ste prešli
na pikavce, jer su i oni postali važni u vašem životu.
Da biste kao pušač preživeli,
morate da se spuštate na taj nivo i da spasavate goli život
pušeći
pikavce. Ako neko misli da su vam prsti žuti jer ste promašili toalet-papir,
recite mu da ste se vratili na stare oprobane metode brisanja pozadine
novinama, jer uglavnom sve liče jedne na druge, pa jedino tome mogu da posluže.
Ima novina kojima ne možete da se obrišete, onima koje ne liče na postojeće, sa
njima ništa ne možete ni da uradite jer više ne postoje. Kažu:
nije to jer je neko hteo, već zato što ih je
ubila tehnologija. Sve se više gledaju televizija i internet.
Ali, ajde pokušajte da se obrišete televizorom ili internetom. Ne ide,
je l' da?!
Ima
i za to rešenje. Svakog prvog, kada se plaća TV pretplata, trebalo
bi obavezati javni servis da gledaocima koji uredno plaćaju pretplatu obavezno
podeli bar po jednu rolnu toalet-papira. Jer gledajući program
začas
dobijete probavne smetnje i toalet-papir vam je neophodan pošto - napisah koji
red gore - nezgodno je to raditi sa televizorom umesto papirom.
A što
se pikavaca tiče, toliko su se osilili da misle da su oni jedino što
je ovom narodu ostalo. Vredni su i poslednje pare koja se ulaže u njih, ali
zaboravljaju da će kratko trajati, da će već sutra završiti u nekoj pepeljari i
istreseni u smeće.
Neki
pikavci misle da su toliko vredni da mogu da se porede sa tompusima i da će
trajati do sutra, ali ne baš do sutra. Još
jedan je mislio da će njegovo trajati do malo morgen, ali je brzo potrošen.
U životu
je to tako - ili si pikavac ili pušač. Ne možeš
biti i jedno i drugo. Neki su pokušali. Istorija je dala svoj sud.
O
ovim pikavcima neće dati sud istorija, već narod. Ne običan,
već
neki čudan
narod. Trpeljiv. Vučeš ga za nos - on ništa.
Otimaš mu
koru hleba - on ništa. Lažeš ga - on ništa.
Obećavaš mu
svašta
- on ništa.
Zajahali
nas i ne puštaju. Je li ovaj narod trpeljiv ili bez kičme?
Nije bez kičme. Šta su mu sve natovarili na grbaču i
on nosi. Toliko koliko nosi već je previše, a ako mu na leđa stavite još samo
slamku, kičma će pući. Kome trebaju polomljeni i osakaćeni? Kome trebaju
prevareni, gladni i osramoćeni?
A
pušenje, u to ovom narodu ne dirajte, ovaj narod voli to baš tako, a ne kao u
nekoj ujedinjenoj Evropi. Tamo ne smeš da pušiš, piješ, jedeš... možda se još
nešto ne sme, ali mi nisu javili. A i u toj Evropi se sreli ludi i zbunjeni.
Ako ikada uđemo tamo (a neki naši bi to toliko voleli da bi nas sve dali samo
da oni budu tamo), na kojoj ćemo mi biti strani?
Ovi
što
su navalili toliko u Evropu pokušavaju to preko pikavaca. Ne vredi,
gospodo, teško da ćete vi naći tompus,
bar ne u dogledno vreme. Prognozirali ste na osnovu svojih želja
i naravno lagali, eto nas u Evropi 2009, 2010, 2011, 2012, 2014... Pre neki dan
jedan je prognozirao 2021. godine. Gospodo i bivši drugovi... Nikada. Imaju oni
pametnija posla nego da se zajebavaju sa nama.
Ajmo
svi u Evropsku uniju, ionako će trajati kraće od Jugoslavije. A mi smo valjda
naučili
šta
onda treba raditi? To smo, nadam se, shvatili.
Što
bih voleo da sam tako mali pa da mogu da živim u televizoru. Što bi ja uživao!
Tamo je sve lepo. Tamo se sve raduje.
Da biste kao pušač
preživeli, morate da se spuštate na taj nivo i da spasavate
goli život pušeći pikavce.
Što
bih voleo da mogu da živim u televizoru. Tamo je sve lepo. Tamo se sve raduje.
Svakog
prvog, kada se plaća TV pretplata, trebalo bi obavezati javni servis da
gledaocima koji uredno plaćaju pretplatu obavezno podeli bar po jednu rolnu
toalet-papira. Jer gledajući program začas
dobijete probavne smetnje i toalet-papir vam je neophodan.