Кontranapad

Posle "preranog" povratka fudbalske reprezentacije iz Južne Afrike

 

Streljajte ga, sutra će vas

 

   Ako je to ceh pozicije komandne odgovornosti koju Antić nesumnjivo nosi za bilo koji rezultat - kritike mora da ponese na svojim leđima. Ali, kritika Tomislava Karadžića potiče i razobličuje jedan loš karakter čoveka koji "gazi preko leševa", ne bi li zadržao poziciju prvog!

 

 

Miroslav Vislavski

 

Srbija se vratila sa Svetskog prvenstva u fudbalu u Južnoj Africi, koje bez nje, već nakon prve provere, ovih dana ulazi u završnicu. Vratila se i atmosfera nakon svakih neuspešnih kvalifikacija ili nakon prvog kruga takmičenja kada se s vremena na vreme plasiramo na najveću fudbalsku smotru na svetu ili Evropi. U novijoj istoriji fudbala u Srbiji, ovakvu atmosferu smo imali pre dve godine posle neuspelih kvalifikacija za poslednje Evropsko prvenstvo sa Havijerom Klementeom, u kojima smo sa bodom deficita bili drugi u grupi. Pre četiri godine nas je Ilija Petković odveo na Svetsko prvenstvo. Bio je slavljen poput najvećih srpskih ratnika, bacan u vazduh pred stotinu hiljada Beograđana na Trgu Republike i "zgromljen" nakon loših rezultata u prvom krugu takmičenja po grupama. Takvu atmosferu proizvode nerealne i neodgovorne ambicije pojedinaca koji svojim prognozama sluđuju naciju i ulivaju, kao po zadatku, lažnu nadu siromašnom, gladnom i bezbroj puta prevarenom narodu.

Već na samom startu prvenstva na Crnom kontinentu nakon prve utakmice koju smo izgubili od Gane (0:1), koju predvodi srpski stručnjak Milovan Rajevac, ti isti hvalisavci i hvalospevci na čelu sa Tomislavom Karadžićem, čelnikom FSS, transformisali su se iz kože "optimista" u vukodlake kritizere. Srbija nije uspela da se domogne drugog kruga, u kome dalje nema popravnih utakmica. Osmina finala je ostala pusta želja nacije kojoj je Tomislav Karadžić poturio kukavičje jaje, obmanjujući je da smo sposobni i za veće domete od plasmana među šesnaest najboljih na svetu. Kada se sruše iluzije, povratak u realnost biva bolan. Tada se zaboravlja sve što je prethodilo snovima o reprezentaciji koja je po "vizionarima" i raznim "stručnim gatarama" trebalo da bude među vodećim na ovogodišnjem planetarnom samitu.

Saga o nepobedivosti reprezentacije nebeskog naroda, prerasla je u tragediju večitih gubitnika.

U pokušaju objektivnijeg pristupa pitanju kreiranja atmosfere uoči prvenstva, zaboravlja se da nikada nijedan organ u Fudbalskom savezu Srbije nije definisao i o tome obavestio javnost o stvarnim ciljevima i mogućnostima ove reprezentacije na prvenstvu u Južnoj Africi. Nije to učinio ni Stručni odbor, ni famozni Odbor za hitna pitanja, a nije to učinio ni Izvršni odbor FSS! Ako nije definisan rezultatski cilj na institucionalan način, predmondijalska atmosfera u Srbiji ga je spontano nametnula. Nije o tome govorio ni "čarobnjak" ni "mesija srpskog fudbala", kako su selektora Radomira Antića predstavljali njegovi idolopoklonici.

 

Ko je šta dokrajčio

 

Danas "nedodirljivog" Radomira - streljaju! Ako je to ceh pozicije komandne odgovornosti koju Antić nesumnjivo nosi za bilo koji rezultat - dobar ili loš, oštre reči kritike, primedbe, nezadovoljstvo javnosti i svojih kolega mora da ponese na svojim leđima. Kritika Tomislava Karadžića za "neostvareni plasman" boli i pobuđuje ljutnju poštenih, jer ona potiče i razobličuje jedan loš karakter čoveka koji "gazi preko leševa", ne bi li zadržao poziciju prvog! Umesto da mu bude saveznik i zaštitnik od raznih "pametnih", "zabrinutih", "pozvanih" da ocenjuju, Karadžić je smišljeno podstakao takve, a sa njima i široku javnost da se iskaljuju na onome ko ga je u ovo vreme načinio važnim i značajnim. Za razliku od našeg predsednika, predsednik Španske fudbalske federacije, koji je nakon poraza "furije" u prvom kolu, stao ispred svog selektora Del Boskijea, rekavši da će on ostati selektor i ako se ne kvalifikuju u osminu finala, sve do Evropskog prvenstva 2012.

Može se razumeti želja za boljim od postignutog rezultata, briga o finansijskim efektima prvenstva i daljim projekcijama u srpskom fudbalu, ali je neprihvatljivo da pre povratka u zemlju Karadžić svojim nastupom pokreće huškačku kampanju šikaniranja i nipodaštavanja selektorovih stručnih potencijala. Kako drugačije objasniti kritike i uvrede koje su na račun Antića iznosile njegove kolege. Nenad Bjeković ga je nazvao demagogom i folirantom, iskoristivši da mu uzvrati ono što nosi u sebi iz perioda kada je Antić "godinama iz Madrida prozivao mnoge u Srbiji, da gotovo deceniju nije ništa radio i da je iskoristio poslednju šansu da preuzme reprezentaciju" izrazivši ogorčeno: "Kamo sreće da se nije vratio u naš fudbal". Gorčinu do neukusa je prosuo i Milorad Kosanović, osporavajući reprezentativni stručni štab i njegovu kompetentnost, Antićevu stručnost, ustvrdivši "Klemente je ubio struku, a Antić je dokrajčio!". Dragan Džajić je uz kvalifikaciju da smo doživeli neuspeh i debakl, imao primedbe na izmene koje je u odlučujućoj utakmici sa Australijom učinio selektor, pitajući se zašto je izveo iz igre igrača koji je motor reprezentacije misleći pri tom na Miloša Krasića. Milovan Đorić je kategoričan da je reč o velikom neuspehu. Zadržavajući se na Antićevim visokim primanjima na osnovu Ugovora, pozvao se da: "Verovatno ni Borisu Tadiću nije prijatno kada pročita da Antić zarađuje 100.000 evra mesečno!". Doduše nije bio jasan da li zbog predsednikove male plate ili njegovog prekora "nepristojno bogatima" u koje bi Đorić, po svemu, svrstao i Antića!

 

 

Pljunuti što jače

 

Nasuprot oštrim kritikama ili neprimerenim uvredama jednog broja fudbalskih autoriteta, u podeljenoj javnosti o ulozi selektora i ostvarenom rezultatu naše reprezentacije ima i primera poput umerene ocene predsednika Stručnog saveta FSS Ljubiše Tumbakovića, koji kaže da je Antić postigao uspeh urađenim u protekle dve godine. Povratak nakon prvog kruga na Mondijalu je neuspeh, ali fijasko sigurno nije. Selektor je uneo u reprezentaciju pozitivnu atmosferu i stabilnost i bilo bi normalno da nastavi sa radom".

Dragoslav Šekularac smatra da se Antić mora sačuvati i da mu FSS ne sme okrenuti leđa i stiče: "Ako je plasman na Mondijal bio uspeh, onda poslednje mesto u grupi ne može da bude razlog da se sad sve raspadne. Mi samo gledamo kako da nekog što jače pljunemo. A dežurni kritičari su oni koji nikada ništa nisu napravili u životu, koji nemaju fudbalski, a nekad ni ljudski kredibilitet da kritikuju."

Nakon zbrke koja je nastala nakon Karadžićeve konferencije sa novinarima još u Južnoj Africi, usledilo je suvišno i preuranjeno obraćanje selektora Radomira Antića na konferenciji za medije koju je upriličio, očigledno privatno, u hotelu Hajat. Naprosto zbog toga što je iracionalno, a utisak je stvoren tvrdokorno, izbegao bilo kakvu odgovornost za rezultat koji ne prija naciji i koji nema argument da se drugačije kvalifikuje od neuspeha!

Zbog toga što nije bio direktniji, ako je odlučio da nastupi pred medijima; zbog toga što je dozvolio da bude isprovociran i da pokvari svoj gospodski imidž; zbog toga što je dao povoda da ga tumače svakojaki koji ga ne razumeju; zbog toga što je govoreći o sebi u trećem licu, često apostrofirajući Radomira, pružio šlagvort za podrugljivo tretiranje u delu javnosti; zbog svoga zaklinjanja u patriotizam...

Na ovo poslednje i Radomir ima pravo - lično! Ali ne treba to mešati sa poslom koji radi. A njegovo selektorovanje je - posao! On tu nije kao patriota, već kao profesionalac! Jer njegov "patriotizam" u zemlji gladnih i siromašnih kakva je Srbija, ne meri se sa, za naše uslove basnoslovnim primanjima. I zbog toga ne treba da ga je stid! On je tražio uslove, a odgovornost je onih koji su prihvatili te uslove da li su imali pravo da zaključuju takve uslove! Ali ima razloga da se postidi ako svoj patriotizam stavlja ispred onoga što je njegova profesionalnost. Patriotizam neka nosi u srcu, a primanja su u džepu!

 

Postoje i dosijei

 

Mada bi se moglo naslutiti da nema osećanje stida, Tomislav Karadžić zbog najave revizije ugovora, treba da pocrveni. Posegao je za opakim adutom. Da kompromituje Radomira na onome za šta je on najodgovorniji. Pristao je na ugovorne uslove, nije saopštavao javnosti o kakvim se relacijama radi u Ugovoru, naglašavajući poslovnu tajnost vrednosnih relacija... Kada je pokušao da skloni selektora, udario je na najosetljiviju tačku u svesti našeg čoveka - na novac! I time je pokrenuo energiju podozrenja i osude na račun Radomira. Takav manevar je odlika lukavih i poganih ljudi.

Napokon, u jeku halabuke, sastao se Odbor za hitna pitanja, kojim je predsedavao Tomislav Karadžić. U javnosti je uz predsednika najavljen sastav koji čine: Ivan Ćurković, Dragoljub Vukadinović, Branimir Babarogić, Ratko Borovnica, Rade Đurović, Dušan Sekulić i Dragan Đorđević. Nepoznanica je zašto su na sastanku bili samo Karadžić, Ćurković, Vukadinović i Đorđević. Neki poput Radeta Đurovića, nisu dobili poziv!

Četvorka je saopštila javnosti: "FSS je pre dve godine postavio niz ciljeva. Sa aspekta organizacije 'A' reprezentacije, jasno je rečeno da se u narednom četvorogodišnjem periodu želi kontinuitet u radu sa Radomirom Antićem...

Ocena takmičarskog uspeha je jedna, a saradnja i sprovođenje zacrtanog dugoročnog plana sasvim druga stvar..."

U stvari, saopštenje ne daje odgovor na najvažnija pitanja povodom rezultata u Južnoj Africi, a to je: Ima li i ko je odgovoran i na koji način će snositi odgovornost za posledice rezultata?

 Ko je odgovoran i na koji način će snositi posledice za uznemiravanje javnosti optužbama, kritikama pre nego je nadležni organ Saveza razmatrao i ocenio nastup na Svetskom prvenstvu i posledice koje iz toga nastaju po fudbalsku organizaciju?  Da li se može uspostaviti odnos iskrene saradnje i poverenje između predsednika FSS i selektora u predstojećem periodu velikih obaveza koje se odnose na reprezentativne programe, a posebno u Kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2012? Ostaju i brojna druga pitanja otvorena. Četvorka koja je zasedala pod plaštom Odbora za hitna pitanja treba sama sebi da razjasni može li ona da odgovori na sva otvorena pitanja i nađe rešenja za budućnost srpskih selekcija i fudbala i ima li ona kredibilnost da traje i dalje kao najeksponiranija u srpskom fudbalu. Sebi treba da odgovori, javnosti - nema potrebe. Sve je već viđeno! A postoje i dosijei!

 

 

 

 

Patriotizam

 

Neka Antić ne protežira patriotizam onima koji nemaju šta da jedu. Kao što na tu caku malo koga može da upeca među igračima. Ali zato može da upeca najveći deo nacije, koja u svojoj bedi i sirotinji hoće da poveruje da milioneri poput "orlova" i selektora primat daju patriotizmu, kao motivu za pokretanje poslednjih atoma energije koju traži završni turnir na Svetskom prvenstvu! A to je onda već manipulacija onima koji veruju, doživljavaju stresove, piju bensendine... dakle sa lakovernim narodom koga je lako prevariti na mnogo bezazlenijim sadržajima, a ne na patriotskim osećanjima. Toliko samo, da se razumemo! Vreme patriotizma i patriota je prošlo. To najbolje znaju oni koje predsednik naziva "nepristojno bogatima".

 

 

 

 

Mada bi se moglo naslutiti da nema osećanje stida, Tomislav Karadžić zbog najave revizije ugovora, treba da pocrveni.

 

 

 

 

Selektor je uneo u reprezentaciju pozitivnu atmosferu i stabilnost i bilo bi normalno da nastavi sa radom.