Likovi i senke
Naša Orijana
Nikola Vlahović
Legendarna italijanska
novinarka Orijana Falači uoči smrti
napisala je knjigu o crvotočnoj Evropi, napominjući da
je ona bolesnija i od nje
same, koja je umirala od raka.
Već punu
deceniju, naša hrabra i pametna
novinarka i spisateljica Mirjana Bobić-Mojsilović govori o tome kako je Evropska unija jedan zabran, jedan
tor za ovce iste boje i
unisonog blejanja, te da nas
spremaju za članstvo u takav orkestar, samo još nismo položili
sve ispite, i važimo za
najgore ponavljače.
Ona govori
ono što mnogi danas ne bi rekli ni svešteniku
u ispovedi, od straha da ih
grešnik u mantiji ne ocinkari Kome Treba.
Preterivanje? Ne, nikako! Danas zaista ima fanatika zagriženih
za ulazak u Evropsku
uniju, onih koji smatraju svetogrđem
svaku sumnju u tu megalomansku zajednicu, onih koji bi rado na
robiju poslali svakoga ko je protiv
ulaska u evropski tor, i odsekli jezik
svakome ko nije spreman da
tamo bleji skupa sa drugim
ovcama. Ni ton više ni ton manje, nego koliko
je propisano...
U jednom
skorašnjem izdanju emisije RTS pod nazivom "Da možda ne" Mirjana Bobić-Mojsilović, uobičajeno nadahnuta ovom temom, saopštila je ono zbog
čega bi je danas i ovde raščerečili brojni evroljubi. Naime, ova naša heroina slobodnog, građanskog stava, nazvala je tom prilikom Evropsku uniju "koncentracionim logorom"
i opomenula da se i nama
sprema "deportacija"
u tom pravcu.
U jednom
sličnom raskrinkavanju onoga što se zove "Evropa nema alternativu",
skrenula je pažnju na to da se "priča o skorom ulasku Srbije u federaciju evropskog bratstva i jedinstva
odjednom pomerila čak na 2020!", te da je to naučna
fantastika, svojevrsni politički futurizam i mahanje bajkovitim
srećnim krajem...
Ali, ono zbog čega se ovoj bistroj,
talentovanoj i u svim godišnjim
dobima lepoj ženi treba pokloniti,
to je petlja da svoje mišljenje govori u lice korumpiranim spodobama, propovednicima Četvrtog Rajha, u stvari malim kupler-majstorima
nove Evrope, koji govore srpski,
ali lažu vasionski.
E, za
takvu hrabrost Mirjana Bobić-Mojsilović
neće dobiti orden od domovine (ne u ovom režimu), niti
će nositi kolajnu Francuske legije kao jedna ovdašnja zastupnica Evrope po svaku
cenu. I ne treba. Njenu slavu održavaju
njeni čitaoci i oni koji
umeju da je saslušaju.
Nije ovo
esej istomišljenika, nego dubok
naklon pravu na mišljenje. U trenutku opšteg muka, neko je rekao
ono što većina misli, ali
iz nekog razloga ne ume ili nema mogućnost ni priliku
da javno izgovori. Taj neko
zaslužuje iskreno divljenje i poštovanje.