Tabloid je pozvan

 

Osam i po godina od nezakonitog otkaza ugovora o radu, Ljubiša Mitrović vraćen na posao u Komercijalnu banku

 

Dokle, bre, Ivice Smoliću?

 

Za stotinu zaostalih plata koje, kao i u svim drugim slučajevima otpuštenih pa vraćenih na posao, zbog zateznih kamata nanose ogromnu štetu Komercijalnoj banci i državi Srbiji odgovoran je lično Ivica Smolić, koji lično treba i da ih plati, kaže Ljubiša Mitrović

 

M. Grabež

 

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije od 5. decembra 2012, Ljubiša Mitrović (1956) je posle osam i po godina fizičkog i psihičkog maltretiranja vraćen na posao u beogradsku Komercijalnu banku.

Nezakonit otkaz Ugovora o radu dobio je 29. decembra 2004. godine od predsednika Izvršnog odbora Komercijalne banke Ivice Smolića, čijom voljom je pre toga smenjen sa mesta direktora kreditnih poslova sa stanovništvom na mesto savetnika. Međutim, Smolić je uveren da i posle presude Vrhovnog kasacionog suda može da odlučuje o sudbini Ljubiše Mitrovića, pa ga je sa nekada najviše poslovne pozicije u kreditnim poslovima sada postavio na najnižu, dajući mu mesto menadžera prodaje kredita u beogradskoj ekspozituri na Miljakovcu, pri čemu je koeficijent za njegovu platu drastično smanjen.

O nemalom odštetnom zahtevu sa Mitrovićem Smolić izbegava da razgovara, odbijajući svaki njegov pisani i uredno uručeni zahtev za prijem. Smolić, svakako, zna zbog čega odgađa neminovni susret sa svojom žrtvom, ali se grdno vara ako misli da to ne zna i Mitrović.

- O torturi dugoj osam i po godina mogao bih da napravim svetski  bestseler. Za ovu priliku, međutim, izneću samo materijalne činjenice kojima dokazujem koliku štetu mi je svojom samovoljom i bahatošću naneo službenik samozvane finansijske elite koja je na krilima 5. oktobra 2000. godine oružjem počela da osvaja srpski bankarski sistem.

U Komercijalnu banku, sa namerom da uklone menadžment na čelu sa Ljubomirom Mihajlovićem koji je stvorio najjaču i najprestižniju banku u regionu, kao glavni egzekutor doveden je Ivica Smolić iz Sombora. Pošto je Mihajlović „milom" podneo ostavku na Skupštini banke održanoj aprila 2004, krenula je smena njegovih najbližih saradnika. Neki od njih sami su dali otkaze, svesni da je to u njihovom najboljem interesu, a ja sam, potpuno siguran da nemam nijednu „mrlju" u mojoj poslovnoj biografiji najpre smenjen Smolićevom odlukom sa mesta direktora na mesto savetnika, a potom dobio i otkaz kao navodni tehnološki višak, kaže Mitrović...

U Komercijalnu banku Ljubiša je došao 15. jula 1981. godine kao pripravnik i pune 24 godine radio na kreditnim poslovima. Ne samo da je stručno i profesionalno radio svoj posao, nego je za to bio i nagrađivan, čak i te 2004. godine u kojoj je silom dobio otkaz.

- Ne samo da sam ostao bez posla, nego je činom otkaza nada mnom i celom „gardom" Ljube Mihajlovića započela najstrašnija tortura podizanjem krivičnih prijava, ali obe prijave protiv mene su odbačene kao neosnovane. Istovremeno su započeti i sudski sporovi, od kojih neki ni do danas nisu okončani. Nepotrebno je i pominjati šta sam sve doživljavao kao osumnjičeni koji je pre toga uživao nepodeljen poslovni ugled, i kakve je to posledice izazvalo na moj privatni život, na mir i egzistenciju moje porodice. Ja sam, naime, nezakonitim otkazom ostao bez ikakvih prihoda, a pritom mi je oduzet deo lične pokretne i nepokretne imovine, kako bi bili namireni moji kreditni dugovi  do kojih je došlo isključivo zbog prekida radnog odnosa. Naime, odmah po otkazu oduzete su mi sve kreditne kartice i onemogućeni svi instrumenti za finansijske transakcije, čime mi je jasno stavljeno na znanje da Komercijalna banka zabranjuje svaku saradnju sa mnom, kaže naš sagovornik.

Sa osećanjem teške nepravde i užasnog poniženja, Ljubiša Mitrović je pune četiri godine odlazio na sudska ročišta i plaćao svoje pravne zastupnike.

- Maltene u Beogradu nema suda u koji nisam morao da idem, a ta činjenica za mene koji nikada u životu nisam osuđivan je bila teško podnošljiva. Pored toga, učestali su pozivi iz „29. Novembra" na informativne razgovore, verovatno u nameri da se formira nekakav moj lični dosije, što mi je sve teško padalo jer nikada pre nisam bio pozivan ni u sud ni u policiju. Kad je to postalo nepodnošljivo, jer za tako nešto nije bilo nikakvog osnova, odlučio sam da napustim Beograd i sklonim se od progona  koji ničim nisam zaslužio.  U međuvremenu, na sudskim procesima su me zastupali moji advokati, a u Srbiju sam se vratio posle četiri ipo godine izbeglištva, sve dok nisam dočekao pravednu sudsku presudu, po kojoj sam vraćen u Komercijalnu banku u kojoj sam, računajući i vreme nezakonitog otkaza, proveo 32, 5 godine, kaže Mitrović.

Samom presudom Vrhovnog kasacionog suda, međutim, njegove nevolje  još nisu okončane. Naime, Mitrović je ovom presudom dobio samo delimičnu satisfakciju, jer, sada tek predstoji proces međusobnih poravnanja dugova koji, očigledno, neće biti nimalo lak i jednostavan.

- Kao tehnološki višak dobio sam otpremninu od 517.753,60 dinara, koje sada, pošto sam vraćen na posao, banka traži da vratim sa nezakonito obračunatom zateznom kamatom, što je naraslo na iznos od 1,2 miliona dinara. Isto tako, banka zahteva da obaveze po mojim kreditima, koji su ostankom bez posla došli u docnju, platim sa nezakonitim zateznim kamatama. Siguran sam da pravni stručnjaci u banci znaju da su zatezne kamate koje od mene traže nezakonite, jer su prouzrokovane nezakonitim otkazom Ugovora o radu, ali „tvrde pazar" ne bi li što više umanjili iznos mojih potraživanja od Komercijalne banke. Ona nikako ne mogu da budu mala, jer banka mora da mi isplati savetničku platu za osam ipo godina koliko nisam radio, sa zakonskom zateznom kamatom na štetu Banke, poručuje sagovornik Tabloida.

Zbog svega navedenog, Ljubiša Mitrović se, pošto je 8. aprila počeo da radi u ekspozituri Komercijalne banke na Miljakovcu, nekoliko puta pismima obraćao Ivici Smoliću lično, a onda i Izvršnom odboru čiji je on predsednik, kao i Upravnom odboru u nameri da ga obavesti kolika je šteta prouzrokovana Komercijalnoj banci nezakonitim rešenjima o otkazima.  Međutim, iako ima dokaze o uredno uručenim pismima, Mitrović do danas nije dobio ni odgovor, ni potvrdu o zakazivanju eventualnog razgovora.  

- Pisao sam ja Smoliću i tokom četiri ipo godine boravka u inostranstvu, tokom kojih je sudska presuda po radnom sporu vraćena iz tadašnjeg Okružnog suda na ponovno prvostepeno suđenje. U tom pismu iskazivao sam sumnju da je on na razne načine uticao na presude prvostepenog i drugostepenog suda, u prilog čemu govori i preinačena presuda od strane Vrhovnog kasacionog suda. Sada sam mu se ponovno obraćao pismima apelujući na njegovu savest i misleći da je shvatio svoju grešku, te da će prestati sa ničim izazvanim neprijateljstvom, ali Smolić se umesto toga još neljudskije ponaša prema meni.

Možda je to i njegova nesvesna reakcija u strahu da će na kraju ipak morati da odgovara za veliku štetu koju je odnosom prema meni i ostalim otpuštenim radnicima pričinio Komercijalnoj banci, i posredno budžetu Republike Srbije, navodi Mitrović.

 

 

 

A 1.

 

Moj najveći dužnik je Smolić

 

- Nisam, niti ću da sporim moje dugove prema kreditnim obavezama u odnosu na Komercijalnu banku. Ali, nikako neću da pristanem na zatezne kamate koje su višestruko više od osnovnog duga, jer su one nezakonite. O tome svedoči i rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje kojoj moram da vratim isplaćenu naknadu, a koja uopšte nije podrazumevala obračun zatezne kamate. Uostalom, zatezne kamate za koje me tereti Smolić, proizvod su njegovog javašluka izazvanog nemarom, neznanjem i bahatošću, i zato zateznu kamatu ne treba da platim ja Banci, nego Smolić meni. I to iz svoga džepa, a ne na teret Komercijalne banke odnosno Srbije, izričit je Mitrović.

 

A 2.

 

 

Zakinut u mnogo čemu

 

- Time što sam bukvalno isteran iz banke, osim što mi je ugrožena egzistencija još u mnogo čemu sam zakinut. Tokom celog radnog veka ja sam samo napredovao u poslu, što sam obzirom na moje godine i moju stručnost, mogao i dalje, ali me je Smolić u tome onemogućio u najboljoj intelektualnoj i fizičkoj snazi. Pored toga, Banka je samovoljno i nezakonito prestala da mi isplaćuje dividendu po osnovu mojih akcija u kapitalu Komercijalne banke, o čemu sam obavestio Upravni odbor i zahtevao da Skupština akcionara utvrdi kolika je Smolićeva odgovornost za štetu nastalu povodom stotinu podeljenih otkaza i vraćanja radnika na posao, kaže Mitrović.

 

A 4.

 

 

Božji sud iznad svih sudova

 

 

- Kad sam posle četiri i po godine stigao u Beograd, kolege iz Komercijalne banke ispričali su mi jednu tragičnu priču. Prema njihovim iskazima, naš zajednički kolega, suspendovan sa posla zbog neke svađe u kancelariji najpre je suspendovan sa posla, a potom mu je uručeno i rešenje o otkazu, što je sasvim u skladu sa stalnim pretnjama zaposlenima i za najmanju sitnicu. Kad je otišao kući, taj nesrećni čovek popeo se na krov svoje zgrade i skočio u bezdan. O tome u Komercijalnoj banci ne sme ni da se prozbori...