Su(lud)ovanje

U lavirintu pravosudne mafije: koliko košta pošteno suđenje?

Voda nije mokra, ako sud tako tvrdi

Srpski sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se ono mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. O tome piše naš urednik Milan Glamočanin, nekadašnji načelnik uprave u policiji

Milan Glamočanin

Pred Višim sudom u Subotici Radivoje Milutinović, poznat kao Muja Lopov, pokrenuo je spor radi naknade nematerijalne i materijalne štete. On je pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Subotici rehabilitovan, a povodom presude kojom je bio osuđen na kaznu zatvora od 20 godina, a od te kazne u zatvoru je proveo 10 godina i tri meseca, ili 3.752 dana!

Sudija Marija Rakić odbila je tužbeni zahtev gospodina Milutinovića kao neosnovan. Učinila je to i u ponovljenom postupku, nakon što je Apelacioni sud u Novom Sadu njenu presudu ukinuo. Sudija Rakić je lice iz kriminogene sredine. Njena kćerka je neizlečiva narkomanka, a sudija se odala alkoholu, i mafija iz Subotice rukovodi njenim radom, a Marija predsednikom suda Ferencom Molnarom, koji često ima epileptične napade, ali krije svoju bolest. Krajem prošle godine Apelacioni sud u Novom Sadu je preinačio presudu sudije Rakić i dosudio je Milutinoviću naknadu zbog provedena 3.752 dana u pritvoru i zatvoru od 1.000.000 dinara! Dakle, dva evra za svaki dan proveden u zatvoru! Presuda je postala pravosnažna.

Viši sud u Zrenjaninu je, međutim, rehabilitovanom Branku Slijepčeviću iz Sečnja, za dvostruko manji period koji je proveo u zatvoru, dosudio naknadu u iznosu od 11.500.000 dinara. Dakle, 11 puta veći od onog koji je dosuđen Radivoju Milutinoviću. Gospodin Slijepčević je bio osuđen, bez suđenja, na 12 godina zatvora, a u zatvoru je proveo više od četiri godine. Ni naknada od 11.500.000 dinara (nešto više od 100.000 evra), nije neka satisfakcija za vreme provedeno u tadašnjim kazamatima.

Presudu Višeg suda u Zrenjaninu potvrdilo je isto veće Apelacionog suda u Novom Sadu. A veće je sudilo u sastavu - Julijana Budinčević, predsednik veća, Vera Knežević-Mandić i Duško Peričin.

Kako je moguće da je duševna bol Radivoja Milutinovića trideset puta manje vredna od patnje gospodina Branka Slijepčevića? Moguće je, jer je gospodin Branko otac sudije i doskorašnjeg predsednika Ustavnog suda Srbije, a snaha Danijela je zamenik republičkog javnog tužioca Srbije!

Nesrećni Radivoje Milutinović, nezadovoljan presudom pokrajinskih sudova, izjavio je reviziju Vrhovnom kasacionom sudu, verujući da će se u vrhovnoj kući pravde ispraviti nepravda koja mu je naneta. Ali...

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, kao predsednika veća, Nadežde Radović i Zvezdane Lutovac, članova veća, 7. maja, ove godine, doneo je konačnu presudu, odbijajući reviziju kao neosnovanu.

Nigde na planeti ljudski dan i sloboda nisu tako nezaštićeni kao u Srbiji! Sud konstatuje da je ''...Tužilac bio u pritvoru i na izdržavanju kazne zatvora od 23.09.1975. godine do 28.12.1985, ukupno 3.752 dana. U toku trajanja izdržavanja kazne tužilac je prolazio kroz teške psihičke krize, teško mu je padalo suočavanje sa drugim optuženima. Dva puta je pokušao samoubistvo, štrajkovao je glađu 114 dana, pisao je više molbi za pomilovanje, a otpust je izvršen posle 10 godina i 3 meseca izdržane kazne zatvora. Za vreme izdržavanja kazne zatvora tužilac je često koristio pravo na pritužbu, obraćao se nadležnom sudu, nekada lično, a nekada preko svog advokata. Pritužbe su se odnosile na postupanje upravnika zatvora prema njemu i na izricanje disciplinskih mera. Hapšenje i odvođenje u pritvor predstavljalo je tešku stresogenu situaciju za tužioca, koja daleko prevazilazi uobičajene životne događaje. Osećao je strah sa zgranutošću i bojazan od daljeg razvoja događaja. Zbog dugotrajnog boravka u pritvoru i zatvoru trpeo je duševne bolove zbog povrede ugleda i časti, u prvom periodu visokog, a kasnije srednjeg i slabog intenziteta...".

I za deset godina i tri meseca provedenih u beznađu, sudije Vrhovnog suda smatraju da je dovoljna i pravična naknada od milion dinara (devet hiljada evra)! Toliko srpske sudije dosuđuju zbog povrede časti i ugleda važnih ljudi u Srbiji, ako neki mediji dirne u njihov kriminal i nemoral.

U sudovima koji sude u poslednjoj instanci, već deceniju, ne postoji sudska praksa i stavovi koji obavezuju sudije da povodom iste činjenice i pravne situacije donose iste odluke. Predsednici sudova koji sude u poslednjoj instanci, dužni su da vode računa o sudskoj praksi, ali odeljenja sudske prakse u poslednje četiri godine u apelacionim sudovima u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Beogradu, nisu sudskom veću vratila nijednu presudu koja je suprotna zakonu i stavovima sudske prakse, po tom pravnom pitanju! Nova vlast je postavila svoje ljude za predsednike sudova, koji, nažalost, nemaju ni ugleda, ni unutrašnje snage i hrabrosti da vrše funkcije predsednika sudova, tako što bi podsticali sudije da dosledno primenjuju zakonitost, kao osnovno načelo pravnog sistema svake pravne države, pa i Srbije.

Sudovi su u Srbiji danas stecište mafije, u kojoj sudije, samo u jednom predmetu zarade i po sto hiljada evra! Vlasnici firmi za samo jedan dan izgube sve što su decenijama sticali. Ako imaju vezu u Privrednom apelacionom sudu, mogu lako dobiti spor, i uzeti firmu onom kome i onako duguju veliki iznos. Sudija z Subotice Neven Vukašinović je vođa mafije u privrednim sudovima.

Bivši predsednik Višeg trgovinskog suda Srbije Radomir Lazarević, danas je advokat, i kao bivši predsednik Trgovinskog suda u Beogradu i Višeg trgovinskog suda Srbije, poznaje mrežu koju su ispleli sudije mafijaši, i lako dobija sudijske sporove, u kojima i on i sudije zarade ogroman novac. Više ljudi se ubilo zbog presuda kojima im je oteta sva imovina. Ako neko i želi da se žali, u Javnom tužilaštvu ih dočekuje zamenica tužioca Danijela Slijepčević, koja odbija sve predloge za podizanjem Zahteva za zaštitu zakonitosti, ili, ako Lazarević nije imao prohodnost kod poštenih sudija u ovim sudovima, onda ona podiže te Zahteve, uz naknadu, po tarifi koju stalno podiže.

Da se pravdom može trgovati, potvrđuje i dopis predsednika Višeg suda u Beogradu, sudije Aleksandra Stepanovića, koji je u dopisu odgovornom uredniku Milovanu Brkiću, ocenio osnovanom pritužbu na rad sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu, koja je dozvolila da se izvrši presuda Višeg suda u Beogradu, i ako je u presudi naveden jedan, a u rešenju o izvršenju drugi naziv dužnika. Predsednik suda, međutim, tvrdi da nije ovlašćen da od sudija traži izjašnjenje kako su presudili! U tome ga sprečava Zakon o sudijama!

Srpske sudije nekažnjeno mogu da presuđuju kako im volja. Mogu da tvrde da voda nije mokra, da izigravaju zakon, pravdajući se da oni tako misle, suprotno onome što propisuje zakon! Pred očima misije Evropske unije u Beogradu sprovodi se najgori teror sudova i tužilaštava nad građanima. Nijednom se predstavnici misije nisu tim povodom oglasili. Svaka vlast je za njih dobra, ako korumpirane fukare iz ove misije snabdeva novcem i privilegijama!

Svojevremeno je francuski ambasador u Beogradu, kada je 17. septembra 2009. u Beogradu smrtno nastradao francuski navijač Bris Taton, izjavio da očekuje da Srbija osudi sve učesnike na najteže kazne za ubistvo navijača! Razvoj događaja pokazao je svu tragičnost u kojem grca srpsko sudstvo. Viši sud u Beogradu, veće sudije Mirjane Ilić osudilo je optužene navijače FK Partizana na 240 godina zatvora, mada tokom postupka nijedan svedok nije potvrdio da je video da su navijači bacili Tatona sa trotoara. Apelacioni sud u Beogradu preinačio je ovu presudu, samo u pogledu odluke o kazni, i smanjio izrečene kazna, na, ukupno, 120 godina zatvora!

Po izricanju presude, saznalo se da je policija i tužilaštvo sakrilom svedočenje očevidaca ovog događaja, koji su, istog dana, policiji potvrdili da je Bris Taton sam skočio sa trotoara, pogrešno procenivši visinu, i da je od pada zadobio teže povrede, od kojih je u bolnici umro 17 dana kasnije, zbog loše hirurške intervencije!

Tri puta je Viši sud u Beogradu odbacivao predlog za ponavljanjem postupka, odbijajući da postupi po nalogu Apelacionog suda u Beogradu, koji je ukidao ta rešenja kao nezakonita. I, konačno, po četvrti put, nakon što je izveo dokaze i saslušao svedoke očevice, sud je zaključio da te činjenice nisu od značaja za drugačiju odluku suda! Ako je iz vlasti naređeno, ima tako da bude.

Već skoro pet godina 12 mladih ljudi čami u zatvoru, za nešto što nisu učinili. Nisu ubili Tatona. Ali, sudijama koji su im uništili živote to uopšte nije važno. Ne stide se, ne grize ih savest...I dalje sude, nekažnjeni za svoja nedela.

A 1.

Najgori đaci na najvišim funkcijama

Irena Španja, sada tužilac u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, a prethodno zamenik osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu, diplomirala je na Pravnom fakultetu u Prištini, a tokom studija imala je sve šestice, samo jednu sedmicu. Studirala je sedam godina. Prethodno je bila student Pravnog fakulteta u Beogradu, ali kako za pet godina nije stigla dalje od prve godine studija, od ovog fakulteta je odustala. Posle Beograda, a pre Prištine, prebacila se na Pravni fakultet u Kragujevcu, ali je i od njega brzo digla ruke.

Posle maratonskog studiranja, Irenu je dočekao zavidan uspon u karijeri. Godinu dana posle sticanja diplome, 2002. Irena dobija posao u Ministarstvu pravde.

Radila je najpre u Odeljenju za međunarodnu saradnju u Novom Sadu.

Prebačena je u Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu, kao stručni saradnik. Već sledeće godine, kada je imala manje od godinu dana radnog staža, biva izabrana za zamenika novosadskog osnovnog javnog tužioca Zorana Jakovljevića.

Tužiteljka Španja na toj poziciji dobija i krivičnu prijavu za krivično delo oduzimanje maloletnog lica, jer je bez znanja sad već bivšeg supruga odvela decu. Tada je bila pokrenuta potraga za njima, a policija ih je pronašla na Kopaoniku.

A 2.

Pismo iz Valjeva: drugostepeni sud preuzeo ulogu tužioca

Želimo da Vas upoznamo sa našim problemom, a koji problem nam je napravilo pravosuđe - konkretno Viši sud u Valjevu.

Nas dve, Milena Kojić i Slavica Božić, predstavnici suvlasnika spratnog dela zgrade u ul.Vojvode Mišića br.7. imamo pravo korišćenja celokupne kat.parcele 780/3 KO Valjevo (stari operat).

Zašto smo očajne?

Zbog odluke Višeg suda u Valjevu u predmetu Gž. 712/14 od 8.5.2014.godine gde je drugostepeno veće ovog suda doneli bez ikakvog zakonskog osnova nezakonit akt - rešenje Gž.712/14 od 8.5.2014.godine kojim se preinačuje rešenje Osnovnog suda u Valjevu u predmetu 5 P.br.2683/13 od 28.11. 2013.godine kojim je bio odbijen tužbeni zahtev tužilaca, pa su odlučili da se usvaja tužbeni zahtev tužilaca i utvrđuje da su tuženici Božić Miloje i Božić Dragan smetali tužioce u državini kontejnera za smeće koji se nalazi delom na kat.parc.7478/4 KO Valjevo, a delom na kat.parc.7481.KO Valjevo na taj način što dana 2.4.2012.godine nisu dozvolili radnicima JKP Vidrak Valjevo da predmetni kontejner nakon pražnjenja vrate na njegovo mesto, čime su tužioce onemogućili u bacanju smeća, a potom su odlučili i da se preinačuje isto rešenje Osnovnog suda u Valjevu u pogledu troškova parničnog postupka pa se tuženi obavezuju da tužiocima solidarno plate parnične troškove u iznosu od 466.414.dinara, i na ime troškova drugostepenog postupka solidarno plate iznos od 33.000, oo dinara, sve u roku od osam dana od prijema rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Da bi Vam bilo jasno o čemu se radi upoznaćemo Vas ukratko sa predmetom spora...

Tokom 2012.godine tužioci Predrag Mitrović i dr. podneli su tužbu za smetanje državine protiv tuženih Dragana i Miloja Božića u vezi sa događajem od 2.4.2012.godine kom događaju niko od tužilaca nije lično prisustvovao, što su lično i potvrdili tokom rasprave.

Posle sprovedenog postupka prvo je bilo doneto rešenje kojim je usvojen tužbeni zahtev tužilaca (rešenje Osnovnog suda u Valjevu 5.P.br.1280/12 od 22.5.2013.), koje rešenje je po žalbi punomoćnika tuženih ukinuto rešenjem Višeg suda u Valjevu - Gž.br.1031713 od 19.9.2013.godine, sa precizno datim nalozima šta treba utvrditi u ponovnom postupku - da li su tužioci uopšte aktivno legitimisani u pogledu zahtevane državinske zaštite, na šta se osnovano u žalbi tuženih ukazuje, a posebno da li je bilo u pitanju ozbiljno smetanje državine verbalnim putem (dokaz: rešenje Višeg suda u Valjevu Gž.br.1031713 od 19.9.2013 - posebno strana 2 -3).

U ponovnom postupku, prvostepeni sud je postupajući po primedbama drugostepenog suda održao raspravu, pa doneo odluku kojom je odbio tužbeni zahtev tužilaca da se utvrdi da je na njihovu štetu izvršeno smetanje državine kontejnera za smeće - rešenje Osnovnog suda u Valjevu u predmetu 5 P.br.2683/13 od 28.11.2013.godine, u kom postupku nije bilo izvođenja bilo kakvih novih dokaza niti su tužioci predložili saslušanje radnika JKP Vidrak kojima su tuženi navodno pretili. Na ovu odluku žalbu su izjavili tužioci preko svog punomoćnika, a tuženi su dostavili odgovor na žalbu preko svog punomoćnika.

Posle dostavljanja spisa drugostepenom sudu, bez otvaranja rasprave, doneta je odluka u kojoj je drugostepeni sud zaključio (ne znamo kako), bez saslušanja zaposlenih radnika u JKP Vidrak Valjevo, ili direktora tog preduzeća, sa kojim je tuženi Dragan Božić razgovarao dana 2.4.2012.godine, nakon čega je taj čovek dao nalog svojim zaposlenim kako da postupe u konkretnom slučaju, da je "suprotstavljanje radnicima JKP Vidrak svakako bilo ozbiljno".

Posebno, ukazujemo da je zlonamerno i tendenciozno navođenje od strane drugostepenog suda da se svedok Slavica Božić dana 2.4.2012. godine svađala sa radnicima JKP Vidrak, što nije tačno, a što se može utvrditi uvidom u zapisnik o saslušanju ovog svedoka u prvostepenom postupku pred Osnovnim sudom u Valjevu dana 15.5.2013.godine, iz koga proizilazi da se svedok tog dana nije svađao sa radnicima JKP Vidrak, nego je to bilo ranije.

Svojom odlukom drugostepeni sud je preuzeo ulogu i tužioca koji nisu postupili u skladu sa odredbama čl. 7 važećeg Zakona o parničnom postupku. Imajući u vidu činjenicu da smo zbog ovakve odluke sudija Višeg suda u Valjevu oštećeni, da jedan od suvlasnika sa svojim sinom mora u najkraćem roku da plati iznos od 499.414,oo dinara tužiocima u parničnom postupku, dovedeni smo u izuzetno teško stanje. U robovski položaj.

Sudovi su u Srbiji danas stecište mafije, u kojoj sudije, samo u jednom predmetu zarade i po sto hiljada evra!

podeli ovaj članak: