Preko pune linije

Jesenja ofanziva srpskog premijera

Jebiguz koji sprema opelo Srbiji

Šef misije Evropske unije u Beogradu Majkl Devenport na sva usta hvali srpskog premijera Aleksandra Vucica i njegove navodne reforme. Bestidno i drsko gospodin Devenport vreda gradane Srbije svojom podrškom srpskom tiraninu, koji je odlucan, da po instrukcijama ovog opakog i zlog Engleza, kome istice mandat, potpuno razbije i zgazi Srbiju. U sedištu Evropske unije u Briselu, slika o sadašnjoj Srbiji, njenoj vladi i institucijama je crna, da crnja ne može biti. Samo hijene iz Evropske unije podržavaju Vucica, dok od Srbije, za male pare, ne otmu sve što je preostale od njene imovine koju su stvarale generacije Srba.

Milica Grabež

Glad, nezaposlenost, prazan budžet, prezaduženost, i odsustvo svake perspektive života na ovim prostorima, slika je stanja smrada koje iza sebe ostavlja Aleksandra Vucica.

U svojim ocima Vucic je mocan covek, jer ga propagandna mašinerija novinarskih hulja takvim predstavlja. U Srbiji štrajkuju, skoro dva meseca, advokati, što je nezabeleženo u istoriji bilo koje zemlje Evrope. Paralisano je pravosude zbog luftiguza Nikole Selakovica, koji je prirastao za srce premijeru, zbog finansijskih donacija koje šalje Nikolin brat iz Amerike. Kako je ekonomski, moralno i politicki uništena Srbija, ''faktor mira'' na Balkanu?

Kreditni rejting Srbije je dramaticno nizak. Da bi se on povecao, ili bar zadržao na sadašnjem nivou, rejtinške agencije iz sveta traže dalje zaduživanje Srbije, dok ih navodne reformske mere sadašnje vlade uopšte ne impresioniraju.

Srpske vlasti, bar deklarativno, još uvek veruju u blago povecanje bruto domaceg proizvoda (BDP) do kraja godine od 0,5 do jedan odsto. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), medutim, mnogo je realnija i procenjuje da ce Srbija ove godine, u najboljem slucaju, ostati na nivou BDP-a iz prošle godine, ali postoji i mogucnost pada od oko jedan, do cak dva odsto.

Ovo je siguran pokazatelj da je ova država u dubokoj recesiji, fakticki u komi iz koje ne može da se izvuce, bar ne u dogledno vreme.

U 2013. godini je srpska privreda uspela malo da predahne i da smanji svoje gubitke u odnosu na 2012. godinu, ali su i pored toga oni bili zastrašujuci. Te godine je skromni rast BDP-a od 2,5 odsto proglašen istorijskim uspehom i znakom da Srbija izlazi iz recesije, što samo pokazuje koliko su nezreli domaci politicari, ili misle kako je narod dovoljno lud da im sve veruje.

Srpska privreda je 2013. poslovala sa minusom koji je iznosio 23 milijarde dinara. Po privrednim sektorima posmatrano, sektor saobracaja i skladištenja u toj godini ostvario je gubitak od 62 milijarde dinara, što je cak 2,7 puta više od gubitka celokupne privrede, a sledi preradivacka industrija sa 41 milijardom dinara, dok je samo godinu dana pre, ta grana poslovala sa gubitkom od relativno skromnih tri milijarde dinara.

Najvece gubitke ostvarila su javna preduzeca, ukupno 51 milijardu dinara, odnosno 2,2 puta više od ukupnih gubitaka cele privrede. U odnosu na 2012. ovo je bilo malo sniženje od 7,6 odsto.

Najveci gubitnik prošle godine bilo je JP Srbijagas koje je izgubilo 49,7 milijardi dinara. Sledi smederevska Železara koja, nakon što ju je US stil napustio prakticno nije radila, ali je održavana u životu budžetskim novcem kako oko pet hiljada radnika ne bi izgubilo posao. To je lane rezultiralo gubitkom od 15 milijardi dinara. Tu je pancevacka HIP Petrohemija (12 milijardi), kao Er Srbija sa osam milijardi dinara manjka u poslovanju.

Po izveštaju Agencije za privredne registre, na kraju 2013. godine cak 1.217 privrednih društava više nego prethodne godine je iskazalo kumulirane gubitke, što ukupno daje 44.325 preduzeca sa kumuliranim gubicima. To je skoro polovina preduzeca koja posluju u Srbiji.

Kumulirani gubici srpske privrede u 2013. godini porasli su za 13, 9 odsto u poredenju sa 2012. godinom i iznosili su ukupno 2.857 milijardi dinara, što je po tadašnjem kursu bilo 26 milijardi evra. Ako tome dodamo spoljni dug Srbije od 25,38 milijardi evra (po stanju s kraja prvog polugodišta), to znaci da srpskoj privredi i državi nedostaje preko pedeset milijardi evra kako bi konsolidovali svoje finansije.

Loše finansije i još gore vodenje države doveli su do toga da Srbija danas ima kreditni rejting blizak onom koji imaju zemlje ekvatorijalne Afrike.

Od cetiri velike svetske rejtinške agencije, samo dve Srbiju prate duži niz godina (Standard and Poor's -S&P - i Fitch Ratings), jedna je to pocela u julu 2013. godine (Moody's Investors Service), dok kanadski Dominion Bond Rating Service (DBRS) još uvek nije zainteresovan za Srbiju.

S&P je prvi put rejting Srbije objavio 1. novembra 2004. godine, i tada je on iznosio B+ uz procenu stabilnog razvoja. Ovaj rejting oznacava visokošpekulativnu investiciju kod koje je moguce ocekivati nesolventnost.

U svojoj proceni od 18. jula 2005. S&P je Srbiji dodelio rejting BB- sa stabilnim izgledima. Ovakav rejting se dodeljuje špekulativnoj investicionoj ponudi sa mogucnošcu nesolventnosti u slucaju pogoršanja stanja. Isti rejting nam je ova agencija dodeljivala sve do danas, jedino se menjala prognoza: najbolja je bila od 28. februara 2006. do 10. jula 2007. kada je oznacena sa „pozitivna", posle toga je kratko vreme bila „stabilna", a od marta 2008. do kraja 2009. je bila negativna. Stabilan razvoj finansija Srbije S&P je predvidao sve do preuzimanja vlasti od strane naprednjaka, odnosno do avgusta 2012. godine, a od tada do danas prognoze su negativne i u poslednjem izveštaju od 11. aprila 2014. S&P je najavio mogucnost daljeg snižavanja kreditnog rejtinga Srbije na nivo iz 2004, odnosno 2005. godine.

"Investiciona klima" u investiciono nevreme

U poslednjem izveštaju od 11. aprila 2014. S&P izražava dozu sumnje da li ce srpska Vlada biti voljna da konsekventno sprovodi najavljene reforme koje bi trebale da smanje budžetski deficit. U ovom slucaju problem nije eventualna nemogucnost vlasti da reformiše fiskalni sistem, jer sadašnja Vlada ima stabilnu vecinu u skupštini, a ni redovni parlamentarni izbori nisu blizu.

S&P takode navodi da nisu izvesne ni mogucnosti da Srbija postigne novi aranžman sa Medunarodnim monetarnim fondom, a bez tog dogovora sadašnji kreditni rejting je neodrživ- šta više, ako se sa MMF-om ne postigne nikakav dogovor, odnosno ako se postigne po Srbiju nepovoljni sporazum, moguce je obaranje rejtinga na B- ili cak na CCC, odnosno na nivo kada investitori bukvalno beže.

Fitch Ratings je prvi izveštaj o Srbiji objavio 19. maja 2005. i tada nam je dodelio rejting B+ sa stabilnim izgledima. Krajem aprila 2006. Srbiji je dodeljen nešto povoljniji BB- rejting, koji smo izgubili 17. januara 2014. godine kada nam je vracen B+.

U svom poslednjem izveštaju od 11. jula 2014. Fitch nam predvida stabilnost u siromaštvu, navodeci da bi blagi rast BDP-a od svega 2 odsto bio moguc tek za neku godinu. Realno je to ocekivati najranije 2016. godine, s tim što vredi napomenuti da za srpsku privredu rast od dva odsto nije dovoljan da se zalece rane dugotrajne recesije.

I Fitch zadržavanje sadašnjeg rejtinga vezuje za uspeh pregovora Srbije sa MMF-om, a ovo je, opet, usko vezano sa smanjenjem budžetskog deficita. Samo radikalne, drakonske mere štednje Srbiju mogu da spasu od smanjenja kreditnog rejtinga, ali takva politika sa svoje strane vodi izgladnjavanju vec ionako izuzetno siromašnog stanovništva. Pad kupovne moci gradana dovešce do daljeg pada privrednih aktivnosti, jer preduzeca nece imati kome u Srbiji da prodaju svoje proizvode, odnosno usluge, a izvozni kapaciteti Srbije su minimalni, najviše zbog nekonkurentnosti naše robe.

Politika štednje ce tako, ne samo izgladneti srpske gradane, vec ce uništiti i ono malo privrede koja nam je preostala.

Jedino rejtingovanje Srbije Moody's Investors Service je objavio 14. jula 2013. kada nam je dodeljena ocena B1, što odgovara oceni B+ kod drugih agencija, odnosno procenjeni smo kao visoko rizicni sa mogucnošcu da kod daljeg pogoršanja postanemo platežno nesposobni.

U obrazloženju svog izveštaja Moody's navodi da bi niža ocena mogla da bude data u slucaju da se sacuva visoki budžetski deficit (što je slucaj) ili da se uspori, odnosno prekine približavanje Srbije Evropskoj Uniji.

I Fitch je dao slicnu prognozi iznoseci ocekivanje da ce EU snažnije finansijski podržati Srbiji, s obzirom da se Sjedinjene Americke Države povlace sa ovog podrucja i njihove kreditne ustanove nece Srbiji više dodeljivati povoljne kredite.

Sve pomenute agencije dalje kretanje rejtinga Srbije iskljucivo vezuju za finansijske injekcije iz inostranstva, najviše od MMF-a, nešto manje od EU. Ni jedna od tih agencija ni na koji nacin moguce povecanje ocene ne vezuje za ekonomske ili bilo koje druge reforme Vlade, koju domaci vlastodršci na sva usta hvale. Kakvu god „investicionu klimu" da stvori sadašnja vlast, mi smo i dalje zavisni od kredita.

Ovo je više nego jasan pokazatelj da ni jedna od renomiranih svetskih rejtinških agencija ne ceni rad ove Vlade, osim u onom delu gde se ocekuje dalje zaduživanje zemlje.

Dalji aranžmani sa MMF-om vezani su za masovna otpuštanja iz javnog sektora. Medunarodni monetarni fond je po informacijama koje se plasiraju iz Vlade, tražio smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru za 95.000. Planirano je, navodno, da se 2015. otpusti 25.000 zaposlenih, a 2016. i 2017. još po 35.000 ljudi. Smanjenje broja zaposlenih usledice i redovnim odlaskom u penziju uz striktnu primenu odredbe Vlade o zabrani zapošljavanja novih službenika. Ova brojka bi odgovarala broju partijskih kadrova zaposlenih u javnom sektoru od dolaska naprednjaka na vlast 2012, zbog cega je jasno da to nije konacna cifra, jer vracanje na stanje iz vremena Vlade Mirka Cvetkovica nije idealno rešenje. Srbiju ocekuje daleko više otpuštanja radnika.

Kada je podnosio ostavku na mesto ministra finansija, Lazar Krstic je, izmedu ostalog, rekao da to cini i zato što nije dobio podršku da se iz javnog sektora otpusti najmanje 160.000 zaposlenih. U meduvremenu je novi ministar Dušan Vujovic poceo da pominje istu brojku, umotavajuci je u oblandu price kako ce toliko biti otpušteno na svim nivoima - od republickog do lokalne samouprave. Cinjenica je, medutim, da ce u celom javnom sektoru za tri godine bez posla ostati skoro svaki treci zaposleni (procenjuje se da u ovom trenutku u javnom sektoru radi 550.000 ljudi).

U budžetu trenutno nema para za znacajnije investicije, a niko ne predvida u tom pogledu neki boljitak u dogledno vreme. Finansijska politika Vlade je zato restriktivna, odnosno usmerena ka štednji, a ne ka revitalizaciji privrede.

Ocajnicki potezi

Da bi nabavila još neki evro, kako bi konsolidovala budžet, Vlada Srbije je odlucila da krene u prodaju porodicnog srebra: prvo ce biti prodat Telekom, a zatim se prodaje manjinski paket akcija Elektroprivrede Srbije (EPS-a).

„Sada tražimo investicionog partnera za Telekom, kasnije idemo na otvoreni i transparentni tender", izjavio je nedavno Aleksandar Vucic. Ovakva najava je nelogicna, jer ako se nade investicioni partner, kako ce i zašto kasnije da se ide na tender? Izgleda da ni sama Vlada ne zna šta i zašto treba da radi.

Prošle godine Telekom je ostvario neto prihod od 15.699.672.000 dinara, što je za tri milijarde više nego 2012. godine. Na racunu ovog preduzeca kao nerasporedena dobit 31. decembra 2013. bilo je 18.450.634.00. dinara, odnosno skoro za sedam milijardi dinara više nego na kraju 2012. godine. Šta ce se desiti sa ovim novcem, ako Telekom bude privatizovan, još uvek nije jasno!

Grceviti pokušaj vlasti da nekako zapuši budžetske rupe, gradane može preskupo da košta.

Investitori dolaze jedino ako im se garantuje da mogu da posluju tako da ostvare profit, što najcešce znaci racionalizaciju poslovanja (smanjenje broja zaposlenih) i povecanje cena. Ovo ce se posebno odnositi na EPS, gde ce kupac paketa akcija (manjinskog ili vecinskog) tražiti da cena struje više ne bude socijalna, nego da postane tržišna kategorija! Poboljšanje rejtinga je moguce eventualno kada bi se od privatizacije dobijeni novac uložio u privredu, i to u one njene sektore koji mogu brzo da se razviju. Iskustvo nam je, medutim, pokazalo da država novac ulaže u spasavanje vlastodršcima bliskih tajkuna.

Ako bi se to dogodilo i sa parama dobijenim od prodaje Telekoma i dela EPS-a, Srbija bi, istina, privremeno smanjila budžetski deficit, ali bi se ta prednost brzo izgubila zbog vracanja milijardi evra kredita koji dolaze na naplatu, i bili bismo opet pred istim problemima pred kojima smo danas. Zbog toga bi Vlada trebalo prvo da izradi ekonomski prihvatljiv investicioni program za novac koji ce se dobiti privatizacijom ne samo Telekoma i EPS-a, vec i preostalih državnih preduzeca. Problem je samo što ova Vlada za tako nešto nije sposobna, jer da jeste država ne bi bila ovako nisko rangirana.

I dok premijer Vucic tumara po Evropi, promovišuci svoju ''lidersku poziciju'', oni koji ga kurtoazno primaju, mole se za pokoj duše nesrecene zemlje Srbije.

Na celu Fiskalnog saveta Srbije je Pavle Petrovic, sin bivšeg komunistickog zlocinca Dušana Petrovica Šaneta. On ce ostati upamcen po svojoj besprizonosti. Dok se krio u dvorištu jedne Darinke u Selu Rajkovac kod Topole, slušao je kako cetnici Darinki ubijaju, pred njenim ocima dve kcerke, a potom i nju, jer nije htela da otkrije gde se u njenom dvorištu on krije. Takav je i Šanetov sin Pavle, koji sa pozicije predsednika Fiskalnog saveta stalno traži stezanje kaiša i smrt milion gradana. Njegov sin Dušan živi u Londonu, britanski je državljanin i huli na Srbiju, kao i njegov deda i otac. Od ovih ljudi, poput Pavla Petrovica, možemo ocekivati još gore napade na imovinu gradana i penzionera.

Jebiguz Aleksandar Vucic je pripremljen da Srbiji ocita opelo. On je vec, za velike pare prodao Kosovo, mada americka administracija pokušava da zamrzne konflikt u Južnoj srpskoj pokrajini. Veruje se da je u tom smislu postignut i dogovor na najvišem nivo Vašington-Moskva.

Od Vucica se ocekuje da zaskoci Evropu, i dugorocno sasvim izoluje Srbiju. Naime, Evropska unija dozvoljava uvoz genetskih modifikovane hrane, ali ne i uzgoj GMO-a u svojim zemljama. Ali, Vucic vec priprema zakon, po kojem ce se najplodnija zemlja u Evropi prepustiti za uzgoj genetski modifikovanih žitarica. Na taj nacin Srbija ce biti izolovan od evropskog i ruskog tržišta. Sve što neka mocna kompanija poželi, Vucic je spreman da tu gadost ucini Srbiji. I cinice to sve dok ga ne oteramo, na ovaj, ili onaj nacin.

A 1.

Ministar "na zapovjed" premijera spreman

Vucic je za ministra privrede postavio Željka Sertica, unuka ustaškog ratnog zlocinca Tomislava Sertica, prvog zapovjednika ustaške vojnice. Iznad njega je bio samo poglavnik Pavelic. Na stranu što je Sertic, kao "uspešni privrednik" diplomirao u 43 godini života i to što je vlasnik dva propala preduzeca koja nisu imala više od jednog zaposlenog, on nastavlja da iznenaduje svojim "maestralnim" potezima. Naime, pre nekoliko meseci Sertic je, dok je još bio predsednik Privredne komore Srbije, bez ikakvog sprovedenog konkursa zaposlio svoju ljubavnicu Nataliju Dugonjic u službi marketinga komore.

Sledeca važna stvar je da je ministar Sertic za specijalnog savetnika ministra angažovao Marka Obradovica koji je istovremeno zaposlen i u Privrednoj komori Srbije na mestu savetnika predsednika i po tom osnovu prima dve plate (jednu od 120.000 dinara kao savetnik ministra i 160.000 dinara kao savetnik predsednika komore).

Ministar Sertic direktno radi za interese hrvatskih kompanija, pre svega Agrokora, jer je dobar prijatelj sa Ivicom i Antom Todoricem, i po njihovim uputstvima pravi teren za privatizaciju preostalih preduzeca, koja u svom vlasništvu imaju poljoprivredno zemljište, a sve po modelu koji je primenjivao MK Komerc. Sertic je ministar koji ima ogroman uticaj na Agenciju za privatizaciju, jer mu je direktno podredena. Ovo ce kao posledicu imati jos veci monopolski položaj hrvatske robe na domacem trzištu, a samim tim i ugrožavanje domace proizvodnje. Ovo je eklatantan primer izdaje državnih interesa, što i ne cudi s obzirom na poreklo Željka Sertica.

A 2.

Broj otpuštenih niko ne pominje

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinovic dao je nedavno veoma kontroverznu izjavu koju svako može da tumaci onako kako mu najviše odgovara. Radi se, naime, o njegovoj tvrdnji kako je za sedam meseci ove godine broj zaposlenih porastao za 45.000, odnosno da se za toliko smanjio broj nezaposlenih.

Iako na prvi pogled izgleda logicno da se broj zaposlenih povecava kada se smanjuje broj nezaposlenih, to u Srbiji nije slucaj. Iz statistike se gube svi oni nezaposleni koji se ne javljaju na razgovore u NSZ-u koji su obavezni jednom mesecno, odnosno, za one koji ne primaju materijalnu pomoc, jednom u tri meseca. Zbog toga je statistika cista iluzija.

Zvanicni podaci pokazuju da je u avgustu 2014. bilo 22.000 manje zaposlenih nego godinu dana ranije, a da je od dolaska naprednjaka na vlast u leto 2012. broj zaposlenih smanjen za ukupno preko 45.000 ljudi, i to uprkos cinjenici da su naprednjaci oko 100.000 svojih clanova zaposlili u javnom sektoru. Koliko je statistika podložna manipulacijama vidi se iz cinjenice da, iako imamo 45.000 ljudi manje u koloni zaposlenih, broj nezaposlenih u istom periodu porastao za samo 5.000 ljudi.