Druga strana

KRALJ JE MRTAV, ŽIVEO KRALJ

Za Tabloid piše Vlado Dragićević, nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti Srbije u mandatu Jovice Stanišića, i 12 godina načelnik Uprave za odnose sa stranim službama u BIA. Bio je i član Saveta za nacionalnu bezbednost u Vladi premijera Zorana Đinđića. U ovom broju razmatra posledice koje mogu nastati u Saudijskoj Arabiji, nakon smrti Kralja Abdulaha, i dolaska na presto njegov polubrata i poludementnog Salman Abdulaziz Al Suada, a u svetlu promena koje su se poslednjih meseci dogodile na poluostrvu.

Vlado Dragićević

Državna televizija Saudijske Arabije je u petak, 23. januara, objavila vest da je kralj Abdulah bin Abdulaziz, preminuo u 93. godini života. Novi kralj Saudijske Arabije postao je, odmah nakon sahrane preminulog suverena, njegov polubrat, 78-godišnji Salman bin Abdulaziz Al Saud, dosadašnji zamenik ministra spoljnih poslova.

Preminuli monarh je na presto stupio 2005. godine, nakon smrti svog brata kralja Fahda. Rođen je u Rijadu, kao jedan od 35 sinova prvog vladara Saudijske Arabije, Abdulaziz bin Sauda, ujedinitelja. Godine 1964. preuzeo je Nacionalnu gardu i nekada veliku, ceremonijalnu jedinicu, transformisao u modernu, organizovanu grupaciju od 75.000 ljudi, koja je postala protiv-teg regularnim vojnim snagama. Od kraja 1990. godine, Abdulah preduzima značajne promene u zemlji, budući da je bio stvarnim vladaocem u zemlji, kao krunisani princ. Osnovao je savetodavnu grupu Sura, ojačao finansije zemlje i počeo sa modernizacijom zakonodavnog sistema.

Uveo je Saudijsku Arabiju u Grupu 20, po ekonomskoj snazi vodećih zemalja sveta i ostao upamćen kao veliki reformator. Kako to nalažu muslimanski običaji, sahranjen je u neoznačen grob u Rijadu, nakon nešto manje od 24. sata po proglašenju opšte žalosti u zemlji.

U obraćanju naciji, novi kralj Salman, poručio je da će država, bogata naftom, zemlja koja je već dugi niz godina igrala dominantnu ulogu u arapskom svetu, nastaviti da sprovodi isti politički kurs koji je uspostavio preminuli kralj Abdulah. On je naglasio da se Arapi i muslimani širom sveta moraju solidarisati i stvoriti jednu kohezionu snagu, priznavši tako postojanje tenzija u region koje su inicirale građanski rat u Siriji i pojavu i narastanje militantne Islamske drzave Iraka i Levanta.

Od kralja Salmana bin Abdulaha Al Sauda se ne očekuje bilo kakva dramatična promena u spoljnoj i odbrambenoj politici zemlje. On je taj koji je zauzimao centralnu poziciju u Kraljevstvu od kako je bio imenovan naslednikom prestola 2012. Godine. Sa liderima arapskog sveta je oduvek održavao odnose na visokom nivou, a ujedno je i ličnost koja je uobličila sunitsku grupaciju na Bliskom Istoku. Za očekivati je zato da će zajedno sa egipatskim predsednikom Abdel Fatah el-Sisijem, jordanskim kraljem Abdulahom II, pa čak i palestinskim liderom Mahmutom Abasom, pokušati da zaustavi nadiranje radikalnih Sunita (Islamska država; Al Kaida..) sa jedne i Šita, sa druge strane. Ovaj zadatak neće uopšte biti lak, budući da su Hutisi u Jemenu, samo dan pred smrt saudijskog kralja Abdulaha, de-facto, preuzeli svu vlast u zemlji. Na taj način se uspostavilo značajno šitsko prisustvo na južnim granicama Saudijske Arabije, uz snažnu ekonomsku i vojnu pomoć Teherana.

Iran tako, na dan stupanja novog saudijskog kralja na presto, dobija svoju novu bazu na jugu poluostrva. Novi režim u Jemenu će zasigurno dozvoliti iranskoj Revolucionarnoj gardi da operiše u zemlji, što će postati značajnom poteškoćom za umerene države islamskog sveta, a ponajviše za Ujedinjene Emirate.

Kralj Salman se takođe suočava i sa velikim ekonomskim izazovima. Novonastala situacija u Jemenu dovodi u ozbiljne poteškoće trgovinu u Persijskom zalivu i na Crvenom moru, a postavlja mu se i ključno pitanje da li promeniti politiku u vezi sa eksploatacijom nafte.

Zadnjih meseci Rijad je odbio da podigne cene nafte, što je bio dodatni udarac ekonomiji Irana, pa čak i bez sankcija uvedenih od strane zapadnih zemalja. Istina je da su cene nafte skočile smrću saudijskog suverena, ali stručnjaci smatraju da će saudijski ministar Ali al Naimi ostati na svom položaju najmanje nekoliko meseci, pa je stoga i za očekivati da se saudijska izvozna politika neće promeniti.

Saudijska Arabija je poznata kao zemlja koja je u stanju da igra na klackalici. Ona poseduje sposobnost da, bukvalno, preko noći, menja cenu nafte, smanjujući ili povećavajući proizvodnju za oko 2. miliona barela dnevno. Pritisak SAD-a, zemlje koja kreira spoljnu politiku Saudijske Arabije, imao je za cilj da igrajući se cenom nafte, pokuša napasti ekonomiju Ruske federacije, budući da nije bilo uspeha da se to ostvari na drugim frontovima.

Takođe je opšte poznato da je kraljevska porodica u Rijadu podložna oštrim međusobnim rivalitetom i borbom za prevlast pojedinih članova. Iako je bila očekivana, smrt lidera ove zemlje je ipak otvorila vrata političkom sukobljavanju. Kako će se ekonomski problem sve više uvećavati, tako će i ovi politički konflikti sve više izbijati na površinu i postajati najvažniji elemenat saudijske svakodnevice.

Paralelno sa ekonomskim problemima, već duže vremena na Poluostrvu je primetan i problem legitimiteta. Naime, Kuća Sauda sebe smatra prvim predstavnikom i braniocem Islama. Međutim, ovakvo shvatanje je bilo osporeno 1979. godine, kada je Iran, nakon revolucije, istakao zahtev da je on taj koji je čuvar i branilac Islama.

Osim toga, ako je ikada bilo opravdanja za "Arapsko proleće", onda je ono ponajviše trebalo da se dogodi u Saudijskoj Arabiji. Ona je odbila da potpiše Deklaraciju UN o ljudskim pravima, što je omogućilo da se u zemlji sprovodi tortura, vrše egzekucije i telesno kažnjavanje. Da li se to svidelo kraljevskoj kući ili ne, ovako veliki problem neminovno dovode do velikih promena, što će, pre svega, zavisiti i od količine uticaja i umešanosti saudijskog najvećeg saveznika SAD u političkom životu monarhije.

Kralj je mrtav, živeo kralj. Abdulahov polubrat, princ Salman, preuzeo je tron Kuće Sauda, ali može se desiti da to i ne bude tako lako, pogotovo što Kuca Sauda ne pruža utisak da je snažna i spremna da se uhvati u koštac sa bezbrojnim izazovima sa kojima je suočena.

Ovo nije pravo vreme za tranziciju. Kraljevska Kuca je bila predvodnik u pripremanju podloge za razvoj džihada, na što je potrošila milijarde dolara. Taj isti pokret sada razbuktava plamen radikalizma svuda po svetu, istovremeno predstavljajući i svojevrsni bumerang monarhiji u formi Islamske države, samoproklamovanog Kalifata koji osporava legitimitet te iste Kuće Sauda.

Islamska država je na pragu Saudijaca, a oni izgleda očekuju da će im SAD rešiti ovaj problem. Oni ga ne mogu rešiti sami budući da su svoj rođeni narod učili da Umom (muslimanska zajednica) treba da upravlja Kalif, kao naslednik Mohameda i lider Muslimana na političkom, vojnom i verskom planu. A šta govori ISIS? Znači, ako se prema ISIS-u krene oštrije, u zemlji se mogu očekivati nezadovoljstvo, pa čak i nemiri.

Pre nekoliko nedelja muslimanski sveštenik iz Saudijske Arabije je ubijen boreći se na strani Islamske države. Pojedini imami govore da je ISIS istinski produkt Salafizma. A upravo na taj Salafizam Kuća Sauda je potrošila na milijarde dolara. Vreme je pokazalo da je toliki novac utrošen u potpuno pogrešnom pravcu. Kralj Salman će zato možda veliki deo svoje vladavine morati da provede u borbi sa džihadistima, kojima su njegovi prethodnici dali ideološki putokaz.

Kako američki predsednik Barak Husein Obama nastavlja sa svojom kozmetičkom borbom protiv ISIS-a, a Saudijci ne nastupaju odlučno u suprotstavljanju ovom radikalnom islamističkom pokretu, posve je moguće da Kraljevstvo bude suočeno sa terorom džihada. Sem toga, njegov najveći rival Iran, ostvario je pobedu u Jemenu i sklopio vojni sporazum sa Ruskom federacijom, pa su se problem iznenada uvećali.

Vreme mira i stabilnosti u Saudijskoj Arabiji verovatno neće biti isto kao u vreme kralja Abdulaha. Novom kralju se nameće važno pitanje: Da li je sadašnji trenutak prilika za Iran, ili možda ISIS?

On sam, igrao je istaknutu ulogu osamdesetih i devedesetih godina u pružanju podrške mudžahedinima u Avganistanu i na Balkanu. Veliki broj ovih "mučenika"se, po prestanku ratnih dejstava, vratio u Saudijsku Arabiju i počeo širiti radikalni islamizam. Novi kralj će, dakle, morati da povede računa i osigura ambijent koji evoluciju neće preokrenuti u represiju ili revoluciju. On će morati da se suoči sa nestabilnošću prouzrokovanom nesposobnošću Kraljevske Kuće da se suoči sa politickim ugovorom koji ima sa svojim verskim vođama i socijalnim ugovorom koji ima sa svojim sunarodnicima, ekonomski i politički dominantnim Iranom nakon sankcija, kao i sa, do sada, neuobličenim činiocima koji mogu predstavljati ozbiljnu pretnju sudbini Kuće Sauda.

Jedna arapska poslovica kaže: ''Ako seješ kaktus, ne očekuj grožđe". Verovatno će novi kralj Saudijaca umeti to da razume.