Tabloid istražuje

Kojih petnaest firmi iz Srbije su najveći izvoznici u periodu januar - novembar 2014. godine, i šta srpska privreda ima od toga

Profit sve deblji, a budžet sve tanji

Među petnaest najvećih izvoznika u Srbiji, nalaze se i preduzeća u državnom vlasništvu, poput Železare Smederevo i HIP Petrohemije. Republika Srbija je vlasnik manje od polovine NIS-a, Fiat automobila i kompanije Air Serbia, koji su takođe na spisku najvećih izvoznika. Ali, u mnogim slučajevima, najveće izvoznike država subvencioniše iz budžeta, pa je gubitak uvek veći od dobiti (slučaj Železare Smederevo). Kad su privatne kompanije u pitanju, neke od njih svoj profit od izvoza odmah transferišu u inostranstvo (poput firme Tetra pak production iz Beograda). U oba slučaja, građani Srbije nemaju vidljivih dokaza da je privredi bolje. Preko trideset hiljada zaposlenih u ovim firmama, najjeftinija su radna snaga u Evropi.

Miodrag K. Skulić

U periodu januar - novembar 2014. godine Srbija je ostvarila ukupan izvoz robe u vrednosti od 10 milijardi i 193 miliona evra, dok je u istom periodu uvozeno robe u vrednosti 14,1 milijardu evre, te je ostvaren stepen pokrivenosti izvoza uvozom od 72,3 odsto. U odnosu na isti period prethodne godine izvoz je povećan za 0,9, a uvoz za 0,4 odsto. Najvećih 15 izvoznika iz Srbije izvezlo je, u tom periodu, robe u vrednosti od 3,2 milijarde evra, što čini njihovo učešće u ukupnom izvozu od skoro trećinu, ili tačnije 31,73 odsto. Naša carina i statistička služba, pa i privredne komore, retko objavljuju koliko su ta ista preduzeća imala vrednost uvoza i koliki je stepen njihove pokrivenosti uvoza izvozom. Ono što nas interesuje je u čijem su vlasništvu ovi naši izvoznici, koliko imaju zaposlenih i kakve rezultate u svom poslovanju ostvaruju.

Tabela 15 najvećih izvoznika iz Srbije u periodu januar - novembar 2014. godine

Fijat automobili Srbija

Fijat automobili Srbija, doo u Kragujevcu registrovan je 14. oktobra 2008. godine, kao društvo sa 66,67 odsto kapitala italijanske firme Fiat Group Automobioles S.p.A. i 33,33 odsto kapitala Republike Srbije. U odnosu na prethodnu 2012. godinu kada je bilo 1.798 zaposlenih, u 2013. godini broj zaposlenih je povećan na 3.558, što je povećanje od 104 odsto. Na ukupno ostvarenom prihodu u 2013. godini od 171,6 milijardi dinara, ili od 1,5 milijardi evra, ostvarena je neto dobit 1,13 milijardi dinara, ili 0,66 odsto računato na ukupno ostvareni prihod u toj godini. Ukupno ostvareni gubitak u prethodnim godinama je 8,8 milijardi evra i prekinut je lanac poslovanja sa iskazivanjem gubitaka. Na kraju 2013. godine, ukupno angažovana poslovna sredstva su 144,4 milijarde dinara, dok sopstvenim kapitalom društvo pokriva samo 16,08 odsto tih sredstava. Ostvaren koeficijent obrta ukupno neangažovanih poslovnih sredstava u 2013. godini je 1,2. Sa izvozom od 1, 24 milijarde evra za jedanaest meseci 2014. godine, može se očekivati da po uključenju izvoza za decembar, ova kompanija dostigne ukupnu vrednost izvoza od milijardu i 350 miliona evra.

Naftna industrija Srbije

Naftna industrija Srbije (NIS) osnovana je Odlukom Vlade Srbije od 07.07.2005. godine, sa učešćem OAD Gaspromnjeft iz San Peterburga sa 51 odsto kapitala , dok je u martu 2011. godine kupila još 5,15 odsto akcija, tako da sada ima 56,15 odsto akcija, a Republika Srbija 29,87 odsto akcija, a manjinski akcionari razliku od 13,98 odsto. U NIS-u su istraživanja i razvoj proizvodnje sirove nafte, proizvodnja naftnih derivata i trgovina naftom i naftnim derivatima. U matičnom društvu ima 5.043 zaposlena, a u zavisnim društvima još 2.586 zaposlenih, i to u Naftagas-Naftni servisi, doo u Novom Sadu 687, u NTC, tj. Naučnom centru NIS, DOO u Novom Sadu 296, u Tehničkom servisu, doo, Zrenjanin 564 i u Transportu, doo, Novi Sad 192, dok je samo četiri lica zaposleno u Industriji akumulatora Svetlost iz Bujanovca, gde NIS ima učešće u kapitalu od 51 odsto. Razlika od 839 zaposlenih je u NIS Petrol-u iz Banja Luke, firmama u Sofiji, Budimpešti, Bukureštu, Moskvi i Sarajevu. Dana 28.09.2013. godine stečeno je sto odsto kapitala nad firmom OMB BiH za iznos od 3,6 milijardi dinara, čime je NIS stekao vlasništvo nad 28 benzinskih pumpi u BiH. U matičnom društvu smanjen je broj zaposlenih u odnosu na prethodnu 2012. godinu za 2.534 zaposlena, dok je u konsolidovanom bilansu to smanjenje iznosilo 1.375 radnika.

U 2013. godini NIS je ostvario ukupan prihod 249 milijardi dinara, dok u konsolidovanom bilansu za 20 milijardi dinara ima veći ostvaren prihod. Na prihodu od 249 milijardi dinara, odnosno 2,17 milijardi evra, iskazana je u toj godini, u matičnom društvu neto dobit u iznosu od, čak, 52,3 milijarde dinara, odnosno 456 miliona evra, što je skoro 21 odsto ukupnog prihoda.

U prethodne dve godine neto prihod je iskazan u visini od 49,5 odnosno 40,6 milijardi dinara.Od ukupnog prihoda u konsolidovanom bilansu od 254 milijarde dinara NIS je u 2013 godini ostvario izvoz 24,8 milijardi dinara, odnosno 216 miliona evra, ili 9,4 odsto ukupnog prihoda. Izvoz za jedanaest meseci 2014. godine dostigao je 348 miliona evra, što je znatno više od izvoza ostvarenog u prethodnoj godini. Sa 177 milijardi dinara sopstvenog kapitala ovo privredno društvo pokriva 50,4 odsto ukupno angažovanih poslovnih sredstava, koja su na kraju 2013. godine dostigla 350 milijardi dinara, ili više od tri milijarde evra.

Tigar Tayers, doo, Pirot

Tigar Tayers,doo, Pirot je u sto odsto vlasništvu holandske firme Michelin Finance, B.V. Na ukupnom prihodu u 2013. godini od 29,7 milijardi dinara, ili 259 miliona evra iskazana je neto dobit u iznosu od šest milijardi i 57 miliona dinara, što čini 20,4 odsto ukupnog prihoda. Ovaj po rangu treći izvoznik iz Srbije zapošljava 2.172 radnika, što je više za 105 zaposlenih nego u prethodnoj 2012 godini. Sa izvozom za jedanaest meseci 2014. godine od 215 miliona evra Tigar je blizu 80 odsto vrednosti izvoza ukupne proizvodnje.

Železara Smederevo, doo

Železara Smederevo u vlasništvu je Republike Srbije sto odsto. Ukupan kapital društva bio je nakon uplate Vlade Srbije 19,77 milijardi dinara, ali iskazani gubici u poslovanju bili su: 15,0 milijardi dinara 2010. godine, 15,6 milijardi dinara 2011. godine, 3,2 milijarde dinara 2012. godine i 14,9 milijardi dinara 2013. godine, što kumulirani čini 48,7 milijardi dinara, ili oko 450 miliona evra, pa je nakon pokrivanja gubitaka za 2011. i 2010. godinu, ostao kapital od samo dve milijarde i 61 milion dinara, čime se pokriva samo 8,2 odsto ukupno angažovanih poslovnih sredstava. Prema tome, obaveze Železare Smederevo dostigle su više od 200 miliona evra! Železara Smederevo je u vreme kada je američki U.S. Steel bio vlasnik izvozila 93 odsto ukupne vrednosti proizvodnje.

Ono što posebno zabrinjava je činjenica da je Železara Smederevo u 2013. godini na ukupnom prihodu od 21,4 milijarde dinara iskazala gubitak u poslovanju u iznosu od 14,9 milijardi dinara, ili, čak, 70 odsto ukupnog prihoda, što je katastrofalno.

Sa 5.036 zaposlenih, ovo državno privredno društvo zahteva stalnu donaciju sredstava iz republičkog budžeta. Sa 176 miliona evra vrednosti izvoza ostvarenog u periodu januar - novembar 2014. godine ovaj po vrednosti izvoza četvrti izvoznik iz Srbije predstavlja izuzetno veliki teret za republički budžet, jer država mesečno dotira Železaru sa 8,5 do 10 miliona evra. Prema jednom novinskom izveštaju, Železara bankama duguje 260 miliona evra, dobavljačima 120 miliona evra. Posebno treba istaći da je na prihodu u 2011. od skoro 73 milijarde dinara i u 2010. godini više od 80 milijardi iskazan gubitak u poslovanju veći od 15 milijardi dinara, u svakoj godini, posebno.

Gorenje Srbija

Gorenje u Srbiji ima više privrednih društava, i to: Gorenje, doo, trgovinsko preduzeće, Beograd sa 59 zaposlenih, Gorenje, doo, Valjevo sa 1.263 zaposlena, Gorenje Tiki, doo, Stara Pazova sa 440 zaposlenih, Gorenje Home, doo, Zaječar sa 116 zaposlenih i još osam privrednih društava bez zaposlenih ili sa manjim brojem radnika, koja su registrovana za inženjering, nekretnine, ekologiju i solarnu energiju. Prema tome, sada Gorenje u Srbiji zapošljava 1.900 radnika. Ako se zbirno uzmu ova velika četiri privredna društva Gorenje u Srbiji ostvaruje ukupan prihod 28 milijardi dinara, ili oko 250 miliona evra, uz iskazanu neto dobit od 450 miliona dinara. Kapital dve firme je iz Slovenije, a vlasnik kapitala Gorenje, doo, Valjevo je Gorenje Beteiligunsgesellschaft M.b.H., Beč, a vlasnik Trgovinskog preduzeća je Gorenje Nederland B.V. iz Holandije. Ukupan izvoz za jedanaest meseci 2014. godine dostigao je 170 miliona evra.

Tetra Pak Production, doo, Beograd

Tetra Pak je privredno društvo sa sto odsto holandskim kapitalom, registrovano još 20. maja 1997. godine. Društvo ima 137 zaposlenih, a na prihodu ostvarenom u 2013. godini od 16,3 milijardi dinara iskazana je neto dobit od 1,7 milijardi dinara, ili 10,5 odsto ukupnog prihoda. Interesantno je istaći da je cela dobit iskazana u prethodnoj 2012. godini od 1,8 milijardi dinara transformisana u inostranstvo u 2013. godini. Izvoz ovog privrednog društva u ranijim godinama kreće se oko 70 odsto ukupnog prihoda. U 2014. godini u periodu januar - novembar ostvaren je u iznosu od 143 miliona evra.

HIP Petrohemija, Pančevo

HIP Petrohemija iz Pančeva podignuta 1975. godine je, posle Železare Smederevo i Srbijagasa, jedan od najvećih problema srpske privrede. Na ukupnom prihodu ostvarenom u 2013. godini od42,6 milijardi dinara, ili oko 370 miliona evra, iskazan je gubitak u toj godini od, čak, 11,8 milijardi dinara, ili više od 100 miliona evra. Samo u prethodne tri godine, pored toga, iskazan je gubitak od još 30 milijardi dinara. HIP Petrohemija je ostala bez dinara sopstvenog kapitala, pa čak ima obaveze veće od kapitala za oko 40 milijardi dinara. Sa tim iznosom ukupne obaveze HIP Petrohemije su dostigle 57 milijardi dinara, ili skoro pola milijarde evra, dok je celokupna knjigovodstvena vrednost poslovne imovine (stalne i obrtne) na kraju 2013. godine iznosila samo 17 milijardi dinara, ili manje od 150 miliona evra. Iskazani gubitak u 2013. godini dostigao je 27,77 odsto ukupnog prihoda. Sa 1.787 zaposlenih država mora za HP Petrohemija povući radikalne mere, bez obzira na vrednost izvoza u 2014 godini u periodu januar - novembru iznosu od 138 miliona evra, ovaj veliki potrošač nafte i gasa ima najveću cenu izvozom ostvarenih evra.

Hemofarm, Vršac

Hemofarm iz Vršca je početkom 2015 godine pripojio i pogon Zorka Pharm iz Šapca, koji je do 05.01.2015. godine poslovao kao posebno privredno društvo. Vlasnik Hemofarma je nemačka firma Stade Service Holding B.V. U konsolidovanom bilansu u 2013. godini ukupno je sa 2.484 zaposlena ostvaren prihod 29,6 milijardi dinara, uz iskazanu neto dobit od tri milijarde dinara, ili nešto više od deset odsto ukupnog prihoda. Hemofarm sopstvenim kapitalom pokriva 57 odsto ukupno angažovane poslovne imovine. Hemofarm je u ranijim godinama izvozio 42 odsto ukupne vrednosti proizvodnje, a za jedanaest meseci 2014 godine izvoz je dostigao 136 miliona evra.

Yura Corporation, Rača

Yura Corporation iz Rače registrovana je u Srbiji 18. marta 2010. godine sa 100 odsto korejskog kapitala. U 2013. godini na 13,6 milijardi dinara ukupnog prihoda iskazana je neto dobit u iznosu od 2,3 milijarde dinara, što predstavlja 17,27 odsto ukupnog prihoda. U 2013. godini bilo je 4.866 zaposlenih, što je za 432 zaposlena više nego u prethodnoj godini. Sopstvenim kapitalom ova korporacija pokriva 45,6 odsto ukupno angažovanih poslovnih sredstava, a u 2013. godini je ostvarila 1,7 koeficijent obrtanja ukupno angažovanih poslovnih sredstava. Sa izvozom u vrednosti od 111 miliona evra za prvih jedanaest meseci 2014. godine dostigla je deveto mesto na rang listi srpskih najvećih izvoznika.

Tarkett, Bačka Palanka

Tarkett je u vlasništvu istoimene francuske firme. U matičnom društvu je zaposleno 746 radnika, a u još četiri zavisna društva u Srbiji , što ukupno čini 1.387, dok je u dest društava u inostranstvu zaposleno još 1.368 radnika. Ta društva su u Rusiji, Belorusiji, Banja Luci, Ukrajini, i Bukureštu. Matično društvo i četiri zavisna društva registrovana su u Bačkoj Palanci, pod nazivom Sintelon, Sintelon RS, Tarkett, Tarkett SEE i Trgovina Galerija. Ukupan prihod ovih pet društava u Srbiji ostvaren je u iznosu od 24,4 milijarde dinara, dok je prihod u konsolidovanom bilansu, ostvaren u inostranim punktovima još 40 milijardi dinara. Neto dobit ovih pet privrednih društava u Srbiji iskazan je 11,1 milijardu dinara, što predstavlja 45 odsto ukupnog prihoda. Izvoz Tarketa iz Srbije u jedanaest meseci 2014. godine ostvaren je u iznosu od 111 miliona evra.

Ball Pekindžing, doo, Beograd

Kapital je sto odsto u vlasništvu istoimene nemačke firme. Proizvodnja limenki sa 190 zaposlenih u 2013. godini ostvaren prihod od 12,7 milijardi dinara, uz iskazivanje 1,45 milijardi dinara neto dobitka, što čini 11,45 odsto ukupnog prihoda. U prvih jedanaest meseci 2014. godine izvezeno limenki u vrednosti 91 milion evra.

Impol Seval, Sevojno

Ovaj proizvođač aluminijuma, sa 70 odsto kapitala matične slovenačke firme Impol, 15 odsto Akcijskog fonda, dok razliku imaju u vlasništvu 1.398 malih akcionara. U 2013. godini Impol Seval iz Sevojna imao je ukupan prihod u iznosu od 11,8 milijardi dinara, sa iskazanom neto dobiti od 267 miliona dinara. U matičnom društvu je 590 zaposlenih, a u konsolidovanom bilansu, uključivo u to i zavisna društva bilo je 722 zaposlena. U 2014. godini, za jedanaest meseci, ostvaran je izvoz od 91 miliona evra.

Fabrika čarapa Vali, Valjevo

U ovoj Fabrici čarapa, sa sto odsto italijanskog kapitala, ima 2.135 zaposlenih, a u 2013. godini ostvaren je ukupan prihod u iznosu od 12,8 milijardi dinara, uz iskazanu neto dobit od 104 miliona dinara, što čini samo 0,81 odsto ukupnog prihoda. U periodu januar novembar 2014. godine Fabrika čarapa izvezla je ovih tekstilnih proizvoda u vrednosti od 90 miliona evra.

Sirmiumstil, Sremska Mitrovica

Dve italijanske firme, STG Group, S.p.A sa 70 odsto i Simest S.p.A sa 30 odsto kapitala 08.08.2008. godine osnovale su ovo privredno društvo za proizvodnju sirovog gvožđa, čelika i ferolegura. U 2013. godini sa 270 zaposlenih ostvareno je 15,6 milijardi dinara ukupnih prihoda, uz iskazivanje neto gubitka u iznosu od 305 miliona dinara, dok je taj gubitak u prethodnoj godini bio nešto niži i iznosio je 214 miliona dinara. U 2013. godini u periodu januar - novembar izvezeno je proizvoda u vrednosti od 90 miliona evra.

Air Serbia

Ovaj domaći avioprevoznik 51 odsto je u vlasništvu Republike Srbije, a 49 odsto u vlasništvu Etihad Airways. U 2013. godini u matičnom društvu bilo je 1.234 zaposlena, a u konsolidovanom bilansu, zajedno sa zavisnim društvima bilo je 1.527 zaposlenih. Ukupan prihod matičnog društva u 2013. godini bio je 15,2 milijardi dinara, uz iskazivanje gubitka u poslovanju te godine u iznosu od, čak, 8,4 milijarde dinara, što čini 55 odsto ukupnog prihoda. Kako u godišnjem obračunu za 2013. godinu Republika Srbija još nije bila preuzela obaveze bivšeg JAT-a, to je Air Serbia, ostala na kraju 2013. godine, bez dinara sopstvenog kapitala, pa su obaveze veće od vrednosti ukupne poslovne imovine za 27 milijardi dinara. Zbog toga su ukupne obaveze dostigle 34,9 milijardi dinara, dok je knjigovodstveno iskazana vrednost poslovne imovine samo 7,8 milijardi dinara. Tek kada u godišnjem obračunu za 2014. godinu budu od Republike Srbije isključe preuzete obaveze iskazaće se poslovanje Air Serbia, bez tereta prošlosti. U periodu januar - novembar 2014. godine Air Serbia je imala izvoz u vrednosti od 83 miliona evra.