Milovan Brkić
Žale se ovih dana kafanski muzičari, da za hiljadu dinara treba da pevaju čak tri pesme. Dakle, jedna pesma po narudžbini košta onoliko koliko Republički fond za zdravstveno osiguranje procenjuje prosečnu vrednost pregleda lekara u državnoj službi, nezavisno od toga da li je specijalista ili nije.
Za tih trista dinara, prema mnogim zakonima, važećim za zdravstvo, lekar je dužan da izađe u susret svim zdravstvenim potrebama pacijenata, njihovim zahtevima, da im omogući da dobiju adekvatne lekove, uz sva objašnjenja vezana za njihove indikacije, kontraindikacije, neželjena dejstva i ostalo, pomagala, da im obezbedi operacije, sprovodi fizikalnu terapiju, sprovodi različite vrste dijagnostike, da im obezbedi rešavanje socijalnih problema...
U cenu nije uključen rad samo jednog čoveka-lekara, već tima koji podržava njegov rad, a tu ne spadaju samo medicinske sestre i spremačice, već i drugi profili zaposlenih: zaštitinici pacijentovih prava, lekarske komisije, socijalni radnici, pravnici, ekonomisti, savetnici, pomoćnici direktora itd.
Prosečna cena jednog pregleda je realno znatno manja, kada se uzme u obzir da zaposleni primaju uvek istu platu, a obim posla je vidno porastao, sa odlaskom u penziju velikog broja lekara, koji neće biti zamenjeni, ne zbog odlaska mlađih kadrova u inostranstvo, već iz nekih drugih razloga.
Sličnost između muzičara i doktora je velika. I jedni i drugi leče. Muzičari podstiču zadovoljstvo kod zdravih, ali doktori vide samo nezadovoljstvo kod bolesnih pacijenata.
Doktori uz knjigu provedu i po 25 godina, učeći kako da nas leče, a kafanske pevaljke se školuju pred kamerama TV PINK-a, Happy, Prve televizije, pa i kamerama TV Bastilje. Ako ne mogu da plate skupe školarine, i školovanje u većim gradovima, mladima ostaje da se spakuju, da odu u taj beli svet, da rade kao čistači ulica, javnih klozeta, kao rudari, mrtvozornici i nude im se svi oni poslovi koje domaćini, ni za koje pare ne žele da prihvate.
Poslednje tri godine srpska vlada i njen sumanuti Vođa sve su učinili da unište naciju. Porodiljama se uskraćuju odsustva, dodaci za rođeno dete, hrana je poskupela, a priprema se i Zakon o radu koji će zaposlenima uskraćivati pravo na regres, polusatnu pauzu, pravo na plaćanje prevoza do radnog mesta! Da je takav zakon predložen u nekoj zemlji Evropske unije, vlada te zemlje bi bila linčovana. Veliki Vođa je, međutim, ponosan što život vraća unazad, u feudalno doba, i da svoje sunarodnike nudi kao belo roblje.
U izvršnoj i privrednoj eliti uglavnom su homoseksualci, koji se gade žena i dece. Oni bi rado da svet sa njima nestane. Ili, da drugi rađaju, a oni da im prisvajaju decu.
Medijske propagande sumanutog i šizofrenog vođe prevazilazi i mašte onih koji se leče u Lazi, Kovinu, Padinskoj Skeli, Toponici...
Vučićev bilten Informer primio je kao značajnog gosta izvesnog Zmaja od Šipova, duševno poremećenu ličnost koji je junak Marićevog monstruoznog rialiti šoua "Parovi", na Happy televiziji, čiji stvarni vlasnik je Predrag Ranković Peconi, krimos koji ni pismo majci ne ume da napiše.
U novinama, te-ve i radio emisijama nije moguće pročitati, videti i čuti bilo kog ko liči na pristojnog čoveka, koji bi mogao da ukaže u koji krasni k. ide ova zemlja i narod, i kuda nas šizofreni vođa vodi.
Gomila pedera je na vlasti, bez iskustva, bez obrazovanja, radnih navika, ali sklonost da vole da im se zagolica čmar, toliko je značajna za vladajuću elitu, da su oni danas direktori, upravnici, ministri, poslanici, policijski šefovi.
Kako se osloboditi ovog smrada koji preti da nas u narednih godinu dana sve podavi, i da Srbija, takoreći, ostane bez građana?