Žitište

Sudbina najpoznatije srednjebanatske firme, u svetlu političkih interesa i ličnih ambicija političara i tajkuna

Da li je "Agroživ" mrtav?

Dugogodišnja privatizaciona trauma preduzeća "Agroživ", ulazi u svoju završnicu: posle 1. maja ove godine, trebalo bi da bude proglašen stečaj, a višestruko prevarenim radnicima bi do tada "nešto" moralo biti isplaćeno od zaostalih dugovanja i otpremnine. U međuvremenu, opštinom Žitište haraju razne male i velike koalicije, kafanski klanovi i palanačke intrige.

Mersiha Hadžić

Ustalasana srednjebanatska opština Žitište, ne prestaje da donosi zanimljiva dešavanja, posebno zbog gadnog zadaha koji se širi oko afere "Agroživ".

Obećanja ima, ali para nema! Direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović pere ruke od svega, iako je izjavio da je isplatio "Agroživu" 28 miliona evra, da je još pet miliona evra stiglo iz Fonda za razvoj, te da je Vlada Srbije spremna da pokrene stečaj i da je ovu kompaniju ugušio loš menadžment i preveliki broj radnika. To se, naravno, odnosi i na direktora "Agroživa", Gorana Amidžića zvanog Sultan, koji je kompletan menadžment skupio po neverovatnim kriterijumima što iz Vršca (direktor finansija Lapčević), što iz Vrbasa (direktor komercijale Pikula)...Ostali direktorčići su kao i svi koje je ova vlast postavila, neki prekvalifikovani šloseri, konobari i entuzijasti. To što je krajem 2010. godine "Agroživ" kupljen za 11.300.000 evra od strane "Srbijagasa" je nevažno...ni onda nije bilo jasno kakvi su bili interesi između dve kompanije.

Dok su pristizala sredstva iz "Srbijagasa", dotle je i poslovala kompanija "Agroživ". Čim je izvor presušio, počeli su da se ređaju gubici, tako da su 2013. godine premašili 3,5 milijarde dinara. U poslednjem grču, Goran Amidžić je prebacio novac iz JP "Razvoj", kao pozajmicu "Agroživu", te je na taj način napravio novu štetu: blokirao je račun tog javnog preduzeća!

Firma "Mibras" je zaposlila 130 od 1.600 radnika "Agroživa", kada je tajkun Miroslav Bogićević bacio oko na tu kompaniju. Sada se po opštini priča da je i kum velikog vođe, Nikola Petrović, u igri oko preuzimanja "Agroživa", i da zato niko ne pokreće stečaj, ne rešava socijalni program za radnike i ne omogućava radnicima čak ni zdravstveno osiguranje!

Zbog tog osiguranja koje im je uskraćeno, još od prošlog leta, mnogo radnika je uzelo radne knjižice, napustilo kompaniju i prijavilo se Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Zanimljiv momenat je i dokumentacija koja prati odlazeće radnike...Naime, Slavica Milić, nekadašnji radnik u "Agroživu", koja je bila zaposlena u pravnoj službi, i dalje sedi za istim stolom, ali sada kao radnik "Mibrasa", firme koja je uzela u zakup proizvodne pogone, a i kancelarijski prostor...Bavi se poturanjem radnih knjižica knjižicu i dokumenata onima koji se odriču dugovanja koje "Agroživ" ima prema njima. To znači da se uzimanjem radne knjižice, istovremeno opraštaju i od svih neisplaćenih plata od januara 2014. godine.

Premijer Vučić je trebao početkom aprila ove godine da dođe u opštinu Žitište i preseče vrpcu zbog izgradnje nečeg. Privatna Bogićevićeva kupleraj-firma uzurpirala je traljavim ugovorima "Agroživ", a sada Vođa dolazi da pusti u rad deo novoizgrađene zgrade za lager proizvoda koja je sagrađena na istom onom mestu na kom je u izbornoj 2012. godini Bajatović svim zaposlenim obećao novu klanicu!

Da cinizam bude veći, načelnik Srednjebanatskog okruga, Dušan Šijan (SNS), već je dao predlog da radnici potraže posao u Rumuniji, zbog blizine granice. Istina, Rumunija je uz granicu otvorila nekoliko fabrika, pa eto rešenja i za radnike "Agroživa", i ne samo njih.

Okuražio se i predsednik opštine, Mitar Vučurević, poznati Mićura, pa traži raspuštanje SPS-a u Žitištu. Zaboravio je da su on i Amižić koalicija i da se ni ne trepće dok Amižić govori...Zaboravio je koliko su obojica bili i ostali bedni kada je "Agroživ" u pitanju...Možda je bolje da su igrali karte, pa ko pobedi može da raspolaže kompanijom. Ionako je ta karta pogubna za Mićuru.

Žitištani znaju na čijoj bi strani bile veće šanse, pa oni glasniji i kuražniji kažu: "...Neka predsednik ne zaboravi da od zorta ne prilazi radnom mestu nego kancelarijski posao obavlja kojekude po opštini.Tužno je za videti kako zbog štrajka radnika ispred zgrade opštine ne može da ode na posao nego mu papire za potpisivanje donose 'da odradi', na haubi kola...".

Žitištani kažu da je Vučurević, zbog ogromnih dugova, u nekoliko navrata bio posećen od "poverilaca", pa je čak i potapan u obližnjem kanalu!

Ipak, kao pojava, najgori od svih lokalnih funkcionera je svakako predsednik većinskog sindikata, Branko Nadeždin, koji je zbog lične koristi zaboravio koji su prioriteti sindikata...borba za prava radnika se svela na borbu za lični interes pa iako taj sindikat više ne postoji on se i dalje protura kroz sva protokolarna dešavanja oko kompanije. Amižiću trenutno gori pod nogama jer zbog fijaska sa "Agroživom" nije u velikoj milosti glasača, iako to niko javno ne iznosi. On je i pokušao da prebegne kao novozaposleni u zrenjaninsku mlekaru, kod SPS direktora, Živanka Radovančeva, ali uzalud...Radovančev ipak ne prima škart. Ni stranački a ni menadžerski.

Dolazi lepo vreme i moći će da se karta u lokalnom kafiću, plati po neko piće lokalnom glasnogovorniku, i eto promocije. Mitar Vučurević takođe briše prašinu u izbornom štabu u kafiću "Belvedere" u kome se intenzivno radilo na "produbljivanju međuljudskih odnosa", uz svesrdnu pomoć aktivistkinja SNS. Pokušava takođe da našminka centar Žitišta. Započet je i rad na saniranju fasade Doma kulture, u samom centru grada, u kome su i sve stranačke prostorije. Zbog toga što se u toku radova u jednom momentu na fasadi zalepršala zastava Demokratske stranke, reagovala je i građevinska inspekcija koju je direktno uputio Vučurević.

Sindikat radnika koji se sveo na nekolicinu pod budnim okom Jovice Katića stagnira...Iznureni čekanjem, polako odustaju...Nikada se nije pokazalo da li je Jovica pogrešio kada nije prihvatio ponudu u evrima i nekretninu za miran dogovor između radnika i menadžmenta.

Ceo ovaj "kolorit" u Žitištu ima i svoju veseliju stranu, a reč je o Snežani Majkić koja je bila učiteljica u osnovnoj školi "Sveti Sava", ali i komšinica direktora umiruće kompanije "Agroživ", Gorana Amidžića. Zgodna, razvedena, zbog bliskih veza sa važnim ljudima, napredovala je do mesta direktora škole, a dokonom SPS kadru, predstavljala je zanimaciju u vremenu čekanja da se reši status kompanije "Agroživ".

Nove informacije govore da će stečaj u "Agroživu" ipak biti proglašen posle 1. maja ove godine, a da će se do datuma početka štrajka isplatiti otpremnine i neka dugovanja, recimo onih neverovatnih 60 odsto, ni od čega...