Su(lu)dovanje

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (84)

Dok sudije ne pomru...

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

U srpskom pravosuđu i zaposleni su u velikim problemima. Izloženu su nasilju predsednika sudova, upravnicima pisarnica, sekretarima sudova i druge gamadi.

Posebna priča su Upravni sud i Prvi osnovni sud u Beogradu. U Upravnom sudu hara upravitelj pisarnice Dragan Đurić, a u Prvom osnovnom sudu u Beogradu se ističe izvesni Vignjević.

Zaposleni u pisarnici Upravnog suda izloženi su svakodnevnom nasilju pomenutog Đurića. Žene su posebno na njegovom nišanu. Vređa ih psuje, prebacuje na druga radna mesta, zadužuje posebnim zadacima. Štiti svoje ulizice i njihove predmete dodeljuje u rad drugim radnicima, koje mobinguje.

U ambulantni u zgradi suda većina zaposlenih službenika tražila je lekarsku pomoć usled visokog pritiska, stresa.

Zaposleni su se prvo žalili v.d. predsednici suda Slađani Bojović, a potom i sadašnjoj predsednici Jeleni Ivanović. Jedan službenik je tražio sprovođenje Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu (mobing), a predsednica suda Jelena Ivanović odredila je sudiju Jasminku Vukašinović, kao medijatora, ali je ona dala svu podršku gospodinu Đuriću. On svaki dan uzima tablete, jer je psihički labilna osoba. Iza njega stoji sekretar suda Danijela Dupor, koja je, ustvari, pravi ''gazda'' u Upravnom sudu, koje se i sudije plaše, jer je ona sebi odredila takav status.

Pomenuti Đurić je nemarom i bahatošću, i neorganizovanjem rada, dozvolio da zastari naplata sudske takse za više od 11.000 predmeta, razbacanih po arhivi, nanevši štetu budžetu od nekoliko desetina miliona dinara.

Hitno ukinuti sud

Urednik Magazina Tabloid je tražio od predsednika Upravnog suda odgovor na pitanje o stanju međuljudskih odnosa, ali odgovor nismo dobili. Ako u sudu i padne krv, ako se zlostavljani službenici počnu da brane, sve će to predsednica suda pokriti saopštenjem o ''psihičkom rastrojstvu zaposlenog radnika''.

Presude Upravnog suda ne proizvode nikakvo dejstvo! Samo troje sudija Upravnog suda usvajaju tužbe građana, i nalažu da se poništavanjem rešenja o prestanku radnog odnosa, radniku uspostavlja radni odnos kod tuženog organa.

Tako u praksi, nakon ukidanja rešenja državnog organa o otkazu zaposlenom, državni organ donosi isto rešenje, koje opet ukida Upravni sud, pa se opet piše isto rešenje, samo sa promenjenim datumom, sve dok tužilac ne umre, živ ne dočekavši rešenje spora.

Narodna skupština Srbije morala bi na vanrednoj sednici da donese Zakon o prestanku rada Upravnog suda, a da njegove nadležnosti, privremeno, preuzme Vrhovni kasacioni sud, dok se ne sprovede procedura izmene Zakona o upravnim sporovima i ne izaberu nove sudije, koje bi morale proći i poligrafsko testiranje.

Kriminalizacija srpskog pravosuđa je završena. Moraće da prođu decenije, dok sadašnji delioci pravde ne pomru, dok se nad njima ne izvrši javna egzekucija, ili dok se ne zatre njihov duh.

Rasprodaja pravde je postala besmislena, ako sudije ne dožive i ushićenje. Oni na najsuroviji način otimaju imovinu od građana, presuđuju onako kako misle da mogu da zgaze stranku u sporu. Prosto, to ih ispunjava, jer osećaju da dostojno podržavaju izvršnu vlast.

Apelacioni sud, parnično odeljenje i odeljenje za radne sporove, stecište su sudija koje, uglavnom, nemaju nikakav moral. Većina njih se utrkuje kako da naudi građanima. Nije u pitanju samo korupcija, mada polovina sudija ima svoje menadžere. Oni to vole da rade, da izigravaju vlast, da TUMAČE ZAKON.

Izvršna vlast zatrpava sudije velikim brojem predmeta, a oni onda, u želji da se dokažu, presuđuju po osećanju da će se takvim presudama dopasti vlastima, Visokom savetu sudstva, ministru pravde...

Apelacioni sud je 16. juna dobio žalbu Branislava Čanka, predsednika Granskog sindikata ''Nezavisnost'' na presudu Višeg suda u Beogradu, kojim je odbijena njegova tužba protiv izdavača Magazina Tabloid i njegovog urednika, kojim je tražio naknadu štete. Prethodno je Prvi osnovni sud u Beogradu oslobodio urednika od krivične odgovornosti pod Čankovom optužbom da je izvršio krivično delo klevete, a presudu je potvrdilo i krivično veće Apelacionog suda u Beogradu. Ipak, sudija Svetlana Pavić, za samo šest dana UKIDA presudu i vraća je na ponovni postupak, nalažući sudu, da bez obzira što je pravnosnažno dokazano da Čanak nije oklevetan, osudi urednika po tužbi za naknadu štete!

Dakle, samo šest dana je bilo potrebno sudiji Pavić da reši predmet protiv lista, a ostale predmete rešava, u proseku, nakon 14 meseci! Nijedan građanin nije siguran da neće na sudu biti osuđen na zatvor, otimanje imovine, gubitak posla. To sve zavisi od raspoloženja sudije koji dobije njihov predmet.

Nepokoreni izvršitelj Žikica

Najveći udar na građane i njihove plate, penzije i imovinu, vlast Aleksandra Vučića je izvršila preko privatnih izvršitelja. Većina njih su jurišnici Srpske napredne stranke. Oni imaju zadatak da bez stida i srama napadnu penzije, plate i imovinu građana, da bi naplatili komunalne usluge, čak i one koje nisu izvršene, i da, mimo zakona, nalože penzionim fondovima i državnim organima da obustavljaju dve trećine i minimalnih plata i penzija, što ni po zakonu nije dozvoljeno.

Jedan privatni izvršitelj, a uvek se nađe izuzetak, odlučio je da poštuje ovlašćenja i zakon. On je šokirao komunalne vlasti u Vranju, kada je odbio njihove Zahteve za prinudnim izvršenjem nad imovinom građana. Odmah je izložen progonu, a Ministarstvo pravde mu je, van zakona, zabranilo doživotno da radi kao izvršitelj.

Objavljujemo njegovo saopštenje, koje ukazuje za zločinačku prirodu srpskog režima...

''...Polazeći od dužnosti i odgovornosti koje nameće profesija, stručna javnost, stranke u postupcima izvršenja i celokupna klijentela kancelarije Javnog izvršitelja Žikice Trajković, osećam obavezu da objavim obaveštenje o događanjima vezanim za disciplinski postupak i izrečenoj meri trajne zabrane obavljanja delatnosti izvršitelja, od strane Ministarstva pravde Republike Srbije.

Ministarstvo pravde, poput nekakvog centra moći, već dve godine vrši uticaj i primenjuje razne represivne mere na mene kao izvršitelja i rad kancelarije koju vodim, ne obazirući na osnovna ustavna načela: - da je svaki nosilac pravosudne funkcije nezavisan i potčinjen samo ustavu i zakonu, a nikako Ministarstvu pravde... Pored preciznih i jasnih ustavnih načela, i Zakon o ministarstvima, prilikom utvrđivanja nadležnosti Ministarstva pravde ne daje ovlašćenja da ovo ministarstvo može na bilo koji način da vrši uticaj, mešanje, ili bilo kakvu vansudsku kontrolu, i na bilo koji način deluje na rad pravosudnih organa.

Takođe, Ministarstvo pravde, nije uzelo u obzir da je Javni izvršitelj, deo pravosudnog sistema, da vršeći svoju funkciju, donosi odluke o izvršenju u određenim predmetima, dok u ostalim odlučuje o sprovođenju izvršenja i sprovodi izvršenje u svim predmetima, u prvom stepenu, na koji način je funkcionisala i kancelarija izvršitelja Žikice Trajković, sa dostignutim visokim nivoom u ostvarivanju principa zakonitosti, hitnosti i ekonomičnosti. Prednji navodi su potvrđeni nakon izvršenog nadzora u pet navrata tokom 2015. godine, i to konstatacijom kontrolora na zapisniku Komore - organizacione jedinice Niš, citirano:

"...Ono što u ovom trenutku može da se kaže vezano za postupanje izvršitelja Žikica Trajković, jeste da ogromnu većinu njegovih odluka potvrđuju sudovi, bilo da odlučuju po zahtevima za otklanjanje nepravilnosti, bilo da odlučuju po prigovorima na njegove odluke. Komisija za nadzor je imala uvid u navedene odluke i pojedine, koje je smatrala karakterističnim kopirala i kopije će uz Zapisnik biti dostavljene svim članovima Plenuma", da bi nakon ovakve ocene nadzorne komisije, ocenjeno da je to ve1iki prob1em.

Nakon izvršenih svih nadzora i navedenih konstatacija, Ministarstvo pravde zajedno sa ljudima iz komore, izradi desetak nevešto fotomontiranih pritužbi na rad ovog izvršitelja, upućenih elektronskom poštom sa zahtevom za izjašnjenje po istim, ne obazirući na činjinecu da u ovakvom odnosu prema kancelariji izvršitelja ima elemenata krivičnog dela i da može doći do krivične odgovornosti.

Zbog navedenog odnosa i uticaja na rad ovog izvršitelj, podneta je krivična prijava protivu Predsednice Komore i predmet je kod Višeg javnog tužioca u Beogradu od januara 2016. godine.

Nakon svih navedenih pritiska i uticaja, Ministarstvo pravde je odlučilo da pristupi preispitivanju i oceni zakonitosti i pravilnosti pravnosnažnih odluka po kojima je ovaj izvršitelj postupao i na taj način dođe do disciplinskog postupka i izricanja mere zabrane obavljanja delatnosti izvršitelja.

Na sličan način je Ministarstvo pravde, u 2015. godine omogućilo, ako ne i organizovalo vođenje dva paralelna postupka kod istog suda i istog predsednika veća, i to jedan po redovnom pravnom sredstvu, (prigovor trećeg lica, sa rokom podnošenja do okončanja postupka) u isto vreme drugi po posebnom pravnom sredstvu (po zahtevu za otklanjanje nepravilnosti, sa rokom za podnošenje u roku od 5 radnih dana), ne obazirući se na činjenice da su sporna pravna pitanja koja su predmet ovih postupaka, imperativno rešena zakonom i nikakav prostor nije ostavljen sudu da se uopšte bavi, tim pitanjima, znajući da će ovaj izvršitelj, ako postupi po zakonu ne može postupiti u isto vreme i po odluci suda, i obrnuto, ako postupi po odluci suda, ne može postupiti u isto vreme i po zakonu, niti je moguće voditi dva ovakva postupka u isto vreme, i evo materijala za disciplinski postupak, postupak je vođen i izrečena je mera novčane kazne u iznosu od 500.000,00 dinara.

Sve prednje mere, i uticaji, za kancelariju ovog izvršitelja su svojevrsna represija, ista se reflektuje i na ostale pravosudne organe na području Vranja i Leskovca, i na celokupnu stručnu javnost, zbog čega često sudovi menjaju pravne stavove bez obrazloženja, neki sudovi idu do te mere da se oglašavaju nenadležnim iako su do pojave ovakvog uticaja iz Ministarstva pravde, bili uvek nadležni, pa čak da poverioci (Javna komunalna preduzeća) vrše otvoreno uticaj na rad kancelarije izvršitelja i sudova i određuju pravila postupka. Teško je prihvatljivo za mnoge stranke u postupku, da sudovi koji su potvrđivali odluke ovog izvršitelja sa obrazloženjem, to više ne čine bez obrazloženja.

Ovakav uticaj Ministarstva pravde, predstavlja snažnu logističku podršku samo određenim strankama u postupku, pa se tako stvaraju uslovi da određena potraživanja uopšte ne mogu da se naplate, dok se potraživanja u monulanim predmetima naplaćuju bez utvrđivanja osnovanosti potraživanja, odluke se donose po neurednim zahtevima, tj.naplata potraživanja po svaku cenu, koja često liči na otimačinu.

Posebno je karakterističan rad u komunalnim predmetima, u kojima je nezakonistost u radu jako izražena i evidentna. Ovakva praksa je postala pravilo, posebno znajući materijalno stanje dužnika, i da oni nemaju sredstava da vode skupe i druge parnične postupka da bi dokazivali osnovanost potraživanja, i drugu zaštitu nemaju.

Upravo praksa ovog izvršitelja, za sve vreme rada u periodu od 4 godine, je bila dosledna primena Zakona o izvršenju i obezbeđenju, pa je tako svaki neuredan predlog za izvršenje odbačen, a neosnovan odbijen, ukupno oko 4.000 predmeta. Ovakav rad ovog izvršitelja očigledno je da predstavlja svojevrsnu provokaciju za sve one izvršitelje koji pod uticajem nekakvih centara moći, uopšte se ne bave ocenom osnovanosti predloga izvršenje niti cene urednost istih predloga, tačnije samo prosleđuju ono što je stiglo od javnih preduzeća, a dužnicima se ostavlja mogućnost da im BOG POMOGNE.

Obzirom na činjenicu, da izvršni postupak u komunalnom predmetu, predstavlja i od njega zavisi - IZVOD IZ POSLOVNIH KNjIGA, uvedena je praksa da to može biti bilo kakav papir, dovoljno je samo da na njemu piše, izvod iz poslovnih knjiga, i na taj način osnovanost potraživanja nikada ne može da se utvrdi, niti izvršni dužnik može da zna šta duguje i po kom osnovu, a uticaj Ministarstva je takav da ima načina da se nazakonitost pretvori u zakonitost, i to se postiže višestrukim ponavljanjem nezakonitosti.

Može se slobodno oceniti da je izrečena mera zabrane rada ovog izvršitelja i relativno blaga, pošto iz javnosti dopire glas, da od goreg ima i gore, odnosno ima strožih mera, i da i to treba imati u vidu, a da centri moći imaju ceo repertoar represivnih mera.

Ovakav odnos Ministarstva pravde prema pravosudnim ustanovama, pravosudnom sistemu čini nesagledivu štetu, a kancelariji ovog izvršitelja, oduzimanjem predmeta na način koji Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne poznaje, i nezakonitom zabranom rada više milionsku štetu. U oduzetim oko 5.000 predmeta, po kojima je ovaj izvršitelj postupao, a iste nije okončao, neka je naknada za izvršen rad u istima 5.000 din. po predmetu, to je 25 miliona materijalne štete, za koju može biti odgovoran samo onaj ko je donosio ovakve odluke.

Naknada ovakve štete će sigurno biti utvrđivana na sudu, kao i sve druge naknade koje su uzrokovane ovakvom odlukom Ministarstva pravde.

Za dokazivanja činjenica navedenih u ovom obraćanju i drugih bitnih za raspravu u ovom spornom odnosu, ovaj izvršitelj se obratio Tužbom Upravnom sudu radi poništaja odluke o privremenoj zabrani rada, takođe je podneo Tužbu Upravnom sudu radi poništaja odluke o trajnoj zabrani rada protivu Ministarstva pravde.

Ako svako nasilje ima svoju specifičnu težinu, ova vrsta pravnog nasilja ima sasvim sigurno najveću, posebno iz razloga što dolazi iz vrha vlasti, a takođe odabrani način izvođenja akcija uz poseban apetit članova disciplinske komisije za ovakvim radom i pokazanom žestinom u vođenju disciplinskog postupka posle nastupile zastarelosti za pokretanje i vođenje postupka (dan saznanja za povredu, 30.09.15.g. dan odluke o pokretanju postupka 18.05.16.g) dokazuje da Sila Boga ne moli bez obzira što Bog silu ne voli.

U Vranju dana 27.07.2016.g.

izvršitelj Žikica Trajković, Vranje, Ognjena Price 5/1"