Dežurna

Drugi pišu: Hafington post, SAD, 28. marta, 2017. godine

Predsednički izbori u Srbiji, bitka za odbranu demokratskih vrednosti u Evropi

Tekst iz američkog "Hafington posta", čiji je autor dugogodišnji politički analitičar Robert Krimer i autor knjige "Ostati uspravno: kako progresivci mogu da pobede", u celosti prenosi Magazin Tabloid. Prevod, adaptracija i oprema su redakcijski

Robert Krimer ("Hafington post", SAD)

Širom Evrope, napadnute su demokratske vrednosti. Generalno ovi napadi dolaze iz snaga autoritarne, nacionalističke desnice u Poljskoj, Mađarskoj, Rusiji, Češkoj, Nemačkoj, Holandiji, pa čak i iz Britanije i naravno iz Francuske. U drugim slučajevima napad je nastao iz dobre stare kleptokratske autokratije, koji traže potpunu kontrolu u zemlji, i to bez kontrole i ravnoteže, kako bi sebe i sebi lojalne još više obogatili. Takav je slučaj i u Republici Srbiji.

U svakom slučaju, naravno, napad na demokratske vrednosti i institucije, predstavlja ozbiljnu pretnju demokratiji demokratska društva širom sveta.

Sadašnji premijer Srbije, Aleksandar Vučić, ne tako davno pretvorio se u "demokratske vrednosti." U kasnim devedesetim godinama, bio je ministar za informisanje Slobodana Miloševića i vodio je bitku prtiv slobode štampe. Do pre nekoliko godina, služio je kao drugi čovek ultranacionalističke Srpske radikalne stranke, čiji je lider proveo više od decenije u pritvoru na Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu.

Vučić sada radi na tome da bude predsednik Republike, u međuvremenu menjajući svoju retoriku, ali njegove metode ostaju suštinski zasnovane na anti-demokratskim tradicijama iz 1990. godine. Ako Vučić uspe, on će biti u prilici da izabere premijera po svom izboru, kontroliše sudstvo, kao i izborni aparat - eliminišući sve ravnoteže u Vladi Srbije.

Kao što je bio slučaj dok je bio deo Miloševićevog režima, Vučić opet potpuno dominira medijima preko državnog aparata i kontroliše velika medijskih sredstava koja, kao oligarh deli svojim saveznicima. Nedavno istraživanje je pokazalo da je Vučić dobio skoro 120 puta više medijskih izveštavanja od svoja tri najistaknutijih protivnika na predsedničkim izborima. Njegovi operativci su koristili taktiku čvrste ruke da zastraše opozicione aktiviste. Dozvolio je sebi slobodu i da iskoristi i vladine poreske organe, kako bi pokrenuo istragu protiv opozicionih ličnosti.

Vučićev brat i navodno multimilioner, Andrej, je njegov najbliži čovek od poverenja. Andrej je bio uključen u nekoliko desetina kontroverzi, uključujući i slučaj prebijanja od strane elitnih vojnika (Žandarmerije, primedba redakcije) koji su potom bili optuženi za prebijanje njega i njegovih telohranitelja. On je uključen u različite poslovne poduhvate, uključujući mnoge koji imaju veze sa raznim kriminalnim grupama.

Nemačke vlasti veruju da Andrej Vučić kontroliše jedan od najvećih narko-kartela na Balkanu. On je takođe više puta optužen i za kontrolu "crnog tržišta" nafte i cigareta.

U jednom posebno drskom incidentu, objavljeno je da je Andrej iskoristio svoj službeni položaj u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca za štampanje akciznih markica koje su štampane u vrednosti od milijardu evra, i prodate za 600 miliona evra albanskim krijumčarima marihuane.

Vučić i njegov brat su povezani mrežom preduzeća koja im koriste kako bi zaradili novac, a ona zauzvrat dobila zaštitu od strane Vučićeve političke moći. Njegovi najbliži saradnici imaju koristi od privatizacije, trošenja javnog novca, odnosno kontrole u medijskoj industriji. Andrej je takođe optužen da je koristio njegov odnos sa bratom kako bi iznudio i razne druge poslovne operacije.

Braća Vučić su posebno bliska sa Nikolom Petrovićem, preduzetnikom koji je poznat po tome što je uključen u većinu velikih poslova u energetskom sektoru na Balkanu. Petrović i Andrej Vučić su bili uključeni gradi vetropark u Srbiji. Dozvola je navodno odbijena jer su vlasnici projekta vetroparka odbio da plate tu cenu.

U oktobru 2015. godine, grupa od pet članova američkog Kongresa, Edi Bernice Jonson, Karlos Curbelo, Skot Peri Adam Kinzinger i Zoe Lofgren, napisali su pismo tadašnjem potpredsedniku Džozefu Bajdenu, uoči Vučićeve posete Sjedinjenim Državama.

Prema visoko cenjenom novinskom internet portal Balkan Insight, oni su tvrdili da je grupa koju je predvodio Andrej Vučić, Nikola Petrović i Zoran Korać, "...koncentrisala svoj uticaj i interes u oblasti energetike, telekomunikacija, infrastrukture i svih većih preduzeća u Srbiji." Takođe stoji optužba i da su: "...Mediji stavljeni pod direktnu kontrolu predsednika Vlade, njegove porodice i njegovih bliskih poslovnih saradnika".

I sve to dok kvalitet života običnih Srba trpi.

Kada je premijer Vučić preuzeo dužnost pre pet godina, obećao je da će podići plate običnih radnih ljudi. I nikada nije rekao da će smanjiti penzije. Obećao je poboljšanje kvaliteta i pristup obrazovnim institucijama i univerzitetima. Obećao je poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite...

Danas, plate su niže u Srbiji nego što su bili pre pet godina - i umesto da gradi privredu koja raste i ulaže u poslove budućnosti, on se koncentrisao na udvaranje velikim stranim korporacijama koje žele da smanje troškove i iskoriste srpske radnike sa niskim plaćenim poslovima.

Smanjio je penzije. Kvalitet srpskih obrazovnih institucija nije poboljšan, a umesto dobre zdravstvene zaštite, mnogi Srbi sada moraju da plaćaju mito lekarima. Jedina grupacija koja je poboljšala sebi život tokom poslednjih pet godina je malo korumpirana, elita političke klase.

Vodeći Vučićev protivnik 2. aprila u prvom krugu glasanja je Vuk Jeremić. Jeremić je srpski ministar spoljnih poslova u prethodnoj vladi. On je takođe radio i kao predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i poznat je kao poštena, progresivna figura koja je u potpunosti posvećen demokratskim principima.

Pitanje je da li će Vučić, koji ima tako dominantnu kontrolu nad medijskim aparatom i državom postići više od 50 odsto glasova u prvom krugu izbora i izbeći Jeremića, ili nekog drugog opozicionog kandidata koji su se uključili u kampanju.

Jeremić se pokazao u kampanji kao energičan, populistički i ambiciozan i može da iznenadi i dovede do drugog kruga izbora 16. aprila. Njegove poruke iz kampanje zvuče kao kombinacija Bernie Sanders-a i Baraka Obame: "...Mi ne treba da budemo zemlja u kojoj mladi ljudi imaju samo dve opcije: pridruživanja vladajućoj stranci ili napuštanje zemlje kako bi našli svoju budućnost. Možemo ponovo da imamo dobre plaćene poslove u budućnosti - ovde u Srbiji. Možemo ponovo biti ponosan i cenjen narod. Možemo računati na naporan rad i umeće naših ljudi u rastućoj privredi sa rastućim platama za sve - a ne samo korumpiranoj političkoj klasi...".

On veruje da može da računa da enegričniom akcijom izvede mlade birače i da na mitinzima pred hiljadama birača širom Srbije generiše njihov entuzijazam kako bi izašli na miting 2008. godine.

Jeremić kaže: "... Oni znaju da će bi mogućnost suočenje 'jedan na jedan' bio ravan udarnom talasu kroz našu zemlju koja bi probudio sve. Danas već znamo da je promena moguća - da je pobeda protiv vladajuće političke elite neizbežna i da možemo sačuvati našu zemlju..."

Kampanja za sprečavanje Vučića da osvoji apsolutnu većinu u prvom krugu je bitka Davida i Golijata. Ali Jeremić je podsetio svoje sledbenike, ko je pobedio u toj borbi. Iako može izgledati daleko za Amerikance, i mnoge Evropljane, svako ko proučava istoriju prošlog veka zna da je sve na kocki, kad je u pitanju demokratija na Balkanu.

I, kao što svi znamo, većina glavnih sukoba prošlog veka i po, na neki način je podrazumevao bitku između autoritarnosti i demokratskih vrednosti. Još jedna takva bitka će se voditi 2. aprila u selima i gradovima Republike Srbije.