Banat

Jedna pljačka nije dovoljna da se zrenjaninski radnik „ubije u pojam"

Nazadnjačka ala "guta" po tri puta

Prema rečniku Vujaklija, Zrenjanin je, bukvalno prevodeći serbsku izvorno šaljivo - pogrdnu reč gegula (geak, gedžovan, bidžoslav...), pod čizmom domaćih zatucanih đžibera. Naime, nakon prošlonedeljnog proglašenja Najboljeg gradonačelnika Jugoistočne Evrope od strane kraljevačkog Etno Udruženja Gegula, Čedomira Janjića nije bilo sramota da pompezno preuzme novu, ko zna koje po redu (naručeno) priznanje za temeljno nazadnjačko rasturanje Zrenjanina. Ova besramno-besmislena nagrada za istaknute klasične stranačke „junake" u usponu ka sledećim, većim foteljama, zaslužena je postizborna kazna za sve građane Zrenjanina. Ovdašnji Naj Gegula sugrađanima nemilice i nazadnjački hrabro „trpa" kojekakve pajtose i bedu od kadrova u SNS funkcionerski „balon", iz kojeg tužni, ružni, ljigavi i kvarni do srži, šalju „atomske udare" na Zrenjanin.

Zoltan Horvat

Kako se uteruje VIP nazadnjaštvo među sugrađane, vidi se na svakom gradskom sokaku. JKP Pijace i parkinzi, „groblje" stotinak svakojakih kadrova sviju stranaka na vlasti, trenutno u SNS „čoporu", gde su zaposleni međusobno „okovani" najpažljivije negovanom mržnjom, (ne) zna se ko pije, ko plaća. Šenlučenje bogomdanih, stranački podobnih kadrova na spratu upravne zgrade kreće od dva trenutna „stuba" stabilne SNS nestabilnosti kolektiva. Kontrolori i usmerivači kancelarijskog kadrovskog „inventara" u nazadnjačko ništavilo su Ilija Mandić, friško (re)izabrani direktor i Oliver Mitrović, šef pijace i aktuelni predsednik skupštine grada. Obojica su, sopstvenim munjevitim natčovečanskim naporima genijalnih nazadnjačkih umova (do juče vozači i portiri, danas diplomci), uspeli i svoje supruge da udenu u druga zrenjaninska kadrovska „groblja" (čitaj: gradska preduzeća i ustanove). Mir, sklad i spokoj zagarantovan je ovima odozgo, pa se sav teret pijačarske filozofije, pljačkanje vrednog proizvođača do iznemoglosti, svaljuje na ove dole, pijačare.

A pijačar, "upregnut" od 3 časa svakog jutra u pranje zeleni, šargarepe i preostalih neophodnih potrepština, pljačkaški režim se strogo sprovodi, krava muzara je za foteljmajstore odozgo. Po rečima vrednih i upornih ljudi iza tezgi, za godišnju dozvolu i licitirajuće pravo na tezgu, treba izdvojiti između 1.000 i 2.000 evra. Zatim sledi mesečna pijačarina u iznosu od više stotina evra. Na kraju, stiže svakodnevna kaznena ekspedicija od inkasanata, koja dnevno razrezuje pijačarinu u proseku od 500 dinara. Na teret proizvođača od jutra do sutra, desetak hiljada evra godišnje, malo li je na ovu skupoću!?!

Dakle, stranački SNS parazit velemajstori jedno prodajno mesto tri puta naplaćuju pijačarima, što je apsolutni pljačkaški svetski rekord. "Najsnalažljiviji" pijačari primorani su da sa dojučerašnjim partijskim prirepašima, danas njihovim "gospodarima", prave "simpatične" dilove, gde se "poslovne olakšice", takođe naplaćuju, ali, u 4 oka. I ko sme da kaže da tu ima korupcije, kada je reč "samo" o svakodnevnim uhodanim pijačarskim pljačkama, gde se, zarad biznis - sigurnosti, keš preliva u najsigurne, privatne džepove. Dodamo li ovome da su novozaposleni istaknuti pijačarski kadrovi iz redova kvalifikovanih šeširdžija (!?!), tu ne staje samo pamet, već je na delu filozofija iživljavanja nad nemoćnim (pod)nosiocima primarne proizvodnje.

Da tezgarenje u JKP Pijace i parkinzi bude strogo kontrolisana rabota od strane onih odozgo, na ulazu u upravnu zgradu okačeno je i nevidljivo obaveštenje, da je strogo zabranjen ulazak remetitelja skladnog pljačkaškog tezgarenja, nepodobnih novinara. Ni pod razno se ne sme kročiti u ovdašnji istaknuti nazadnjačlki brlog odakle se, putem stranačkih kanala, od vrednih pijačara, svakodnevno otima, a nakon toga, proverenim nazadnjačkim kanalima, prosleđuje, živi keš.

Sem pijačara, oguglalih na dodvoravanje suverenim vlasnicima privatnih džepova, ima podosta raje "zakopane" u blagostanje i prosperitet koje sa vrha nudi Prvi Jugoistočni Junak, raritetno simpatični Gegula. Na beskrajnim proizvodnim trakama privatne firme Drexlmayer, ovdašnji "janičari", odnosno predradnici, imaju i dodatni zadatak. Usled izuzetno teških uslova rada na beskrajnim proizvodnim trakama sa kablovima i evidentne opasnosti od povreda, apsolutno je neophodno pokrenuti bezbednosni sistem, koji, koliko-toliko, štiti radnika. Većina "janičara", u strahu od eventualnih sankcija pretpostavljenih, ne uključuje bezbednosni sistem, čime se značajno ubrzava proizvodni proces. Tri stotine šezdeset sekundi, koliko u normalnim okolnostima traje recimo jedan proizvodni proces u Nemačkoj, smanjuje se na 180. Kako, nikad lakše, ne uključuje se bezbednosni sistem, pa je opasnost od ozbiljnih povreda alarmantna.

Broj povreda na radu se krije, jer zaposleni, po ugovorima na dve godine, potpisuju i obavezu da o svim dešavanjima na radnim mestima, čak i o zadobijenim povredama, ne smeju ni da zucnu. Nekolicina zaposlenih, sada već bivših, usudila se da progovori o nehumanim uslovima (podobni mediji to ne smeju da registruju), gde se radnik, do iznemoglosti tera na ispunjavanje sve većih dnevnih normi. Za otkinuti prst, šaku ili nešto još teže, recimo rak pluća usled sveprisutnog miomirisa otrova za pacove, ne smeš na bolovanje. Sledi otkaz, i pravac kući. Danonoćno dežurstvo vozila hitne pomoći pred pogonom i gotovo svakodnevne intervencije, nisu alarm za gradske, raritetno simpatične Gegule. Što bi trebalo da znači, da za Junaka Jugoistočne Evrope manjak prstiju na ruci možda i nije neka šteta, jer, na red za posao čeka armija nezaposlenih. Uz opasnost od gubitka delova tela udiše se i otrov za pacove tokom svakodnevnih "druženja" sa kablovima na beskrajnim proizvodnim trakama. "Sretan dobitnik" ovakvog posla u Zrenjaninu na dve godine ne sme ni da pisne nakon potpisivanja, najblaže rečeno, idiotskog ugovora o, praktično dozvoljenom samoranjavanju i opasnom ugrožavanju sopstvenog zdravlja za platu - minimalac.

Ovakvi ataci na ljudski mozak sa najviših lokalnih mesta, danas se veoma, veoma, veoma popularišu u Zrenjaninu i zauzimaju istaknuto mesto u ovdašnjim lokalnim medijima po pitanju hvalospeva ovdašnjim velikim, većim, manjim, malo manjim i malim Gegulama za pronalaženje "sretnih dobitnika" posla. Da kažeš ovdašnjem VIP nazadnjaku, skoči u bunar, on bi odmah reagovao...naredbom nekom novozaposlenom stranačkom golji, da to zaista i uradi. Nije šala, danas su najveći junaci Zrenjanina stranački anonimusi, koji za obećanih 500 dinara dnevno, po 16 časova neprekidno, čuvaju velike, uvek iznova pokakane postere AV-a od pokvarenih jaja i preostalih, preteće - letećih objekata.

Kada i da li će im Nenad Karapandža - Džeger, ovdašnji nazadnjački boss po kumovskoj liniji Regionalnog Isusa ugrožen nadirućim Gegula imidžom i njegovim pajtosima, isplatiti bedu od novca za ovakve poslove od "kapitalnog" značaja za Zrenjanin, to ne zna ni ovdašnji najjači medijski guru zalutao u novinarstvo, DRJ, iz milošte Dežurni Regionalni Jebivetar, Dalibor Bubnjević.

Danas je apsolutna i teško objašnjiva sramota da Zrenjanin, bivši bastion vojvođanske kulture, inteligencije, pameti, obrazovanja, nauke i jake ekonomije vode polunepismeni ljudi, "ovenčani" svakojakim Gegula "priznanjima". Što je veća sprdnja sa sugrađanima, to više odzvanja (pod)smeh u raskošnim kancelarijama obesnih funkcionera. DRJ se tim povodom latio prave teme, naširoko i nadugačko raspisao se u regionalnom listu o ljubitelju konja, Željku Malušiću, šefu zrenjaninskog SPS-a. Nakon pročitanog teksta o jednom od vlasnika grada, prosečan čitalac stiče utisak da se radi o najlepšem, najpametnijem i najsposobnijem čoveku svih vremena srednjeg Banata...posle Regionalnog Isusa! Uz mali dodatak, neizmernu ljubav prema konjima pokazao je i bivši direktor Apoteka Zrenjanin, izvesni gospodin Nikolić, koji je isplatom preko nepotrebnih enormnih količina apotekarskih sredstava, praktično prebacio sredstva za kupovinu konja za ergelu, naravno, najlepšeg, najpametnijeg i najsposobnijeg Zrenjaninca svih vremena...posle Regionalnog Isusa.

Najzad, lepa vest je da gradske kancelarije SPS-a imaju novu mladu lepojku na stolici tehničke sekretarice. Što kažu zlobnici, to je jedino lepo što se u poslednjih 30 godina videlo kod zrenjaninskih socijalista.

Izuzmemo li rekordnu "navalu" Zrenjaninaca na Institut u Sremskoj Kamenici zbog učestalog fasovanja "najobičnijeg" raka pluća koji pustoši srednji Banat, "dobra" vest je da monopolističko Pogrebno preduzeće pri JKP Čistoća i zelenilo svakodnevno ubire enormne profite.

Ako je za utehu, Zrenjaninac danas lako i brzo umire. Dva, najviše tri meseca, rak te brzo "pojede", sledi čitulja u DRJ regionalnom listu po paprenoj ceni, i čovek najzad prestaje da se bavi neizvesnim preživljavanjem od danas, do sutra. Neke odlazak dragih ljudi u Zrenjaninu do neba boli, a Neke, još uvek nekažnjene za neodgovornu klasičnu zajebanciju sa sugrađanima, baš zabole.

Satri, zatri istinu, i svi sledeći idiotski mandati su na raspolaganju!!!