Tabloid je pozvan

Sodoma i Gomora u Policijskoj uprave Vranje

Ko se svlači, a ko navlači

Grupa policajaca iz Policijske uprave Vranje razočarana je rukovodećim kadrom, pristiglim sa Kriminalističko policijske akademije. Seks, igre i dobra napojnica glavne su odlike novoustoličenih rukovodilaca vranjske policije. Pismo pokazuje gde smo, ko smo i šta smo. Kakvi političari, takvi i policajci

......

Sorošovi podanici uz najveće državne počasti predstavljaju kapitalni projekat. Srbija i srpski policajci sa oduševljenjem očekuju da pripadnici prve klase Kriminalističko policijske akademije zauzmu kadrovske pozicije, a samim tim i početak dugo očekivane reforme. Dolazi druga, pa zatim i treća klasa KPA ... Veštačko svetlo na kraju tunela bledi. Da se grad Vranje nije bitno razlikovao od ostalog dela Srbije govori i činjenica da su Vranjanci, a i policajci tadašnjeg SUP Vranja, sa ushićenjem dočekali diplomce "akademce treće klase, među kojima i uzvišene Igora Živkovića i Nenada Markovića. Reklo bi se dva mlada života u sudaru sa realnim svetom, ništa novo. Ali, od njih se očekivalo više, bolje...reforma ...

Dolaskom Živkovića i Markovića urušava se mit oficira policijske akademije, kalja se lik i delo srpskih oficira.

Šta očekivati od neprimetnog hevi-metalca iz "Sobine" i seljače iz "Suvog Dola", osim da im se otvorila mogućnost da ono što im je nedostajalo ili ono što nisu bili, da sada preko policije nadokanade. Prepuštaju se iskušenjima razvrata, orgija i poroka. Svesni svojih pozicija i da su na udaru raznih sponzoruša i udavača (mirazlike), grešnik Marković u cilju karijernog napredovanja ostavlja dugu vezu i otpočinje novu sa koleginicom.

Interesnim brakom učvršćuje pozicije i ubrzano napreduje kroz karijeru pa postaje zamenik načelnika odeljenja policije. Njegov drug Živković onaj šarm koji mu je nedostajao nadograđuje funkcijom komandira saobraćajne policije i devojke "menja ko čarape". Konačno je uspeo i njemu se posrećilo, ali umesto "oficira i džentlmena" postaje bludnik i razvratnik. Ali kako to obično biva u španskim serijama, nesvesno se zaljubljuje u jednu od tih bludnica. Raspletom događaja utvrdilo se da je sa tom jadnicom paralelno ima seksualne usluge i njegov drug sa akademije Antić N. i tu nastaje svađa pa i potezanje pištolja.

Prvi raskol akademaca zbog bluda i razvrata dovodi i do stvaranja saveza kojim bi se "akademci " štitili i stvarali "posebno odabrane".

Željni popularnosti, dokazivanja ali i zarade akademci Živković i Petrunović koriste iskustvo stečeno na splavovima i vrše obezbeđenje po ugostiteljskim objektima u Vranju. Kao izbacivači u kafiću "Kontakt" dana 19.05.2007. godine prebijaju neke lokalne prestupnike o čemu su pisale novine. Bez posledica, ovo prebijanje je jasna poruka da su u Vranje došli neki novi ljudi i nove gazde. Živković ostvaruje svoju opsesiju da bude izbacivač kao njegov otac „Žive karatista", jedino mu nedostaju borilačke veštine koje zamenjuje pokazivanjem policijske značke.

Ubrzo se za Živkovića, za kog kako rekosmo da nikada nije bio sportista, već hevimetalac u pokušaju prikupljaju dobrovoljna sredstva kako bi izvršio "sportsku operaciju" kolena. U dobrovoljnoj akciji učestvuju svi zaposleni koji odvajaju deo od svojih plata ali paralelno prikupljanje se vrši i po kafićima. U jednoj raciji sada pokojni kontraverzni biznismen, Tasić Goran, revoltiran vršenjem racije negodovao je rečima da je on lično dao tada, 300 maraka za Živkovića, smatrajući da je time kupio-dobio dozvolu da njegov kafić radi neograničeno.

Međutim, Živković Igor rutinsku operaciju vrši na VMA, dok od prikupljenih sredstava sebi kupuje polovni auto "Ford Escort" a od preostalog novca muzičke i kuhinjske uređaje. Koliki je prikupljeni iznos, to samo Živković zna, pošto su mu novac davali i na ruke i šta je obećao za uzvrat to oni znaju. Tako Živković rano prodaje veru za večeru.

Za to vreme njegov školski drug Marković, glumi da živi jedan porodičan normalan život a za tu glumu uzima visoke honorare njegove bogate supruge.

Taj lažni porodični scenario ruši se nakon što je Marković zatekao svoju bludnu ženu u krevetu sa vozačem načelnika PU Vranje D.S. Tada se Marković suočava sa posledicama "ženidbe zbog novca i uticaja" i sam sebe izlaže podsmehu i preziru kolektiva. Posebno mu se rugao bivši načelnik PU Vranje koji ga je nazivao svakakvim pogrdnim rečima.

Nije Marković puno tugovao već je nakon kraćeg vremena obelodanio ljubavnu vezu sa Živkovićevom rođenom sestrom, koja je u to vreme bila udata za policajca D.S. Ispostavilo se da nakon završetka akademije Marković je koristio drugarstvo sa Živkovićem, kako bi došao do tajne veze sa njegovom rođenom sestrom V.Ž. Inače V.Ž. je u to vreme bila u dugogodišnjoj vezi sa policajcem D. S, i paralelno se nalazila u tajnoj vezi sa Markovićem. Ta blud i prevara sa Markovićem nije omela V.Ž. da dugogodišnju vezu sa D.S. ozvaničili brakom.

Taj grešno začeti brak rastura Marković koji kao žrtva prevare, a i sam neveran, otima suprugu svom kolegi, a svom drugu Živkoviću nanosi težak bol u srcu. Iz njegovog ugla gledano, pošto je običan policajac spavao sa njegovom ženom, bio je red da on običnom policajcu uzme ženu, pa je tako krajnji rezlutat bio nerešen. Na ovakav način Marković je sam sebi narušio ugled i postao nemoralni spopadač.

Bezbožnik Marković ne gubi samo ugled već je novim brakom bio lišen bogatstva na koje se navikao pa sad dopunskim poslovima pokušava da popravi kućni budžet. Javna tajna je da je u jednom trenutku nesmotreno upao u istražnoj radnji "lice koje je bilo na meru" pa se prislušivanjem ustanovilo da je učestvovao u švercu stoke na teritoriju AP KiM. Taj slučaj je zataškao zamenik načelnika uprave saobraćajne policije, sada pomoćnik direktora Slobodan Malešić, koji je i klasić sa Markovićem i Živkovićem.

Bivši načelnik PU Vranje S.V. protiv koga je Marković pisao anonimne krivične prijave i prijavljivao ga u SUKP, degradira ga i pod kaznom ga premešta u PS Preševo. Takođe pod sumnjom da je Živković mozak operacije za šverc migranata, bivši načelnik pokušava da vrši kontrolu Živkoviću ali ga u tome ometaju akademci koji su došli na čelnim pozicijama u MUP-u .

Sa druge stane psihičko stanje Živkovića je narušeno, prvo mu jedan "akademac" uzeo devojku, a sada ovaj drugi sestru. Razočaran ovom prvom prevarom dugo nije pronašao srodnu dušu. Svoj život je prepustio karijernom napredovanju i učvršćivanju veza preko "akademaca" koji su mu pomagali i gurali ga kako bi postao načelnik. Na kraju posredstvom Maleševića, direktor policije Rebić daje završnu reč i Živković se imenuje na mesto načelnika PU Vranje.

Kao načelnik PU, koristi sve resurse MUP-a kako bi zadovoljio svoje seksualne fantazije i lečio frustracije. U tu svrhu koristio je službeni stan, kancelariju načelnika OSP kao i službeno vozilo. Zatim, iako mu nikada nije oprostio podlost, Živković sada svog zeta Markovića vraća i unapređuje u načelnika Odeljenja policije!

Sada šurak i zet zauzimaju prvu i drugu poziciju u PU Vranje, a interesi im sami dolaze. Takav je jedan slučaj da su ne znajući jedan za drugog i jedan i drugi seksualno iskoristili koleginicu I.T. koja je seksom platila njen premeštaj u Vranje.

Svestan nedostatka moralnih vrednosti i pozitivnih ljudskih osobina, kreće u lov na "prvu damu" kako bi nadoknadio ono što nema i predstavio se za dobrog čoveka. Pronalazi lakovernu doktorku , za koju se stvarno može reći da je dobra iz čestite porodice, sa kojom stupa u brak. Međutim, duboki koreni bluda i razvrata ne dozvoljavaju Živkoviću da se uživi u ulogu porodičnog čoveka pa tako samo nekoliko dana pre svadbe nalazi se sa svojom tajnom damom, nastavlja razvrat i nakon što je dobio dete.

Tačno je da jedna lasta ne čini proleće, pa i činjenica da kroz ove pojedince ne treba da se generalizuju ostali "akademci". Ali takođe jasno je da se po jutru poznaje dan, pa tako i prvi vesnici reforme su nagalasili da su zadovoljni stečenim položajima i da oni tu ništa ne bi menjali.

Osim ovih "akademaca", upečatljiv je primer Saše Stamenkovića, koga je njegov stric general policije Vlastimir Đorđević uzeo pijanog iz seoske prodavnice i tako pijanog odveo na akademiju. Na stričevo insistiranje isti je izmenio manire, pijančenje i spavanje po kafanskim stolovima zamenilo je drvenim klupama iz seoskih prodavnica. Za svoje mesto u odabrane izborio je i akademac "Špicko" za koga kažu da nije bio izbirljiv i da je sa svim koleginicama spavao i da je malo i profitirao od migrantske krize. Takođe u ovakvom gradu bezbožnika može se naći mnoga deca greha i poroka, koji verno slede svoje duhovne vođe. Dovedeni u takvo stanje konfuzije sad se ne zna ko je sa kim, ko koga i zbog kojih interesa.

A Gospod reče: "...Ako Ja nađem, u gradu Sodomu pedeset pravednika, radi njih ću pomilovati ceo grad". Ima li pedeset pravednih u PU Vranje ?

Ako bi uzeli slobodu da izmenimo pismo iz 1928. godine jedinog iskrenog prijatelja Srbije i policije, Dr. Rudolfa Arčibalda Rajsa i izmenimo originalne reči "diploma pravnika" i zamenimo našim rečima "diplomom kriminalističke policijske akademije KPA", onda bi tekst bio sledeći: ...Vi dakle, na položaje visokih policijskih činovnika želite da primate samo kandidate koji imaju diplome Kriminalističko policijske akademije, često bezvrednu univerzitetsku diplomu. Zašto tu diplomu? Ona u policiji nije baš neophodna jer se onih nekoliko paragrafa koje treba znati lako uče kroz svakodnevno vršenje dužnosti. A ono što se ne uči na Kriminalističkoj policijskoj akademiji i što je policajcu preko potrebno jeste: tehničko poznavanje zanata, inteligencija, marljivost, ljubav prema poslu, moralna hrabrost, intuicija posebna procenjivost, hrabrost i poštenje. Čovek koji sve to ima postaće odličan policajac i ako nema diplomu KPA. Ta služba treba da bude dostupna svakom pametnom, vrednom i časnom čoveku koji ima ovaj neophodan dar. Vašim ljudima iz policije sa diplomom KPA uglavnom nedostaju talenat, marljivost i što je najgore često i poštenje.

Da li je dobri naš Rajt još davne 1928 godine naslutio da će u policiji doći ljudi bez talenta, marljivosti i poštenja ali sa diplomom Kriminalističke policijske akademije ?

Naravno ima i onih akademaca koji su na žalost u manjini i koji poseduju inteligenciju, marljivost, ljubav prema poslu, hrabrost ,poštenje i znaju šta je oficirska čast. Ta ranjiva grupa suočena je sa činjenicom ili da se pridruži ovim koji su u većini ili da snose posledice kao njihovi neprijatelji. Gde će prevagnuti, na koju stranu vreme će pokazati.

A šta je sa reformom? Zar nije sprovedena kadrovska promena gde su akademci zauzeli 80% ključne i vodeće pozicije u MUP-u?

Da li je gospodi "akademcima" poznato da nema loših policajaca već da može biti samo loših oficira policije i preuzmu odgovornost za ovo katastrofalno stanje.

Bog reče: "Neću istrebiti i radi deset".