Nema televizije na kojoj Dušan Janjić, vlasnik Foruma za etničke odnose ne soli pamte srpskoj javnosti, zastupajući anti srpske interese i interese onih koji ga plaćaju. Ali on ne voli nikom da plati. Za studije i istraživanja, koja se od njega, za velike pare naručuju, gospodin Janjić je tvrd na parama, da tvrđi ne može biti. Protiv njega se vode mnogi sporove prevarenih saradnika, podnete su krivične prijave, ali je on omiljeni analitičar N1 Televizije, kao čovek koji najavljuje našu nacionalnu propast.
Milica Grabež
Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, pred sudijom Mirjanom Prentović, Jovica Pavlović, bivši saradnik na projektu Dušana Janjić, traži da mu on isplati uskraćeni deo honorara za rad na projektu "Manjinska politika u Srbiji - podsticajne integracije, čiji je nosilac Forum za etničke odnose, a finansijski ga je podržala Ambasada Bugarske.
Gospodin Pavlović je zaključio pismeni ugovor 24. februara, a rok za predaju autorskog priloga je oročen za 28. april 2017. godine, što je Pavlović i izvršio. Ukupan iznos koji je gospodin Janjić trebalo da plati gospodinu Janjiću za tri projekta, u tri rate, iznosio je 196.000 dinara.
Ali, mnogi , koji su radili za Janjića ostali su bez para, pa i Pavlović, koji je preko advokata podneo tužbu. Spor je u toku, a Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu još nije odlučilo o krivičnoj prijavi koja je podneta protiv gospodina Janjića. Objavljujemo i tekst koji je povodom saradnje sa Dušanom Janjićem objavila novinarka Jasmina Bukva. Mnogi prevareni se pokriju ušima, plašeći se da ih Janjić ne potkaže policiji i aktuelnoj vlasti, koju on, bez izuzetka, podržava, sve dok ne budu sa vlasti oterani. Policija ga još uvek voli.
Evo kako svoje iskustvo opisuje novinarka Jasmina Bukva.
''Kada sam prvi put pročitala priču o čoveku koji je čitav svoj život proživeo tako što nikom ništa nije plaćao, jer niko nije mogao da mu vrati kusur od novčanice od milion funti, upitala sam se koliko je mašte bilo potrebno Marku Tvenu da izmisli jednu takvu priču. A onda sam igrom nesrećnih slučajeva, naletela na Dušana Janjića, koji se samom sebi često obraća i sa „drug Janjić", verovatno zbog toga što je bio uz svaku vlast, od vremena kad su mu vlastodršci bili drugovi, pa sve do sada, kad su mu jataci.
Doduše, Dušan Janjić nema novčanicu od milion funti. Dušan Janjić ima Forum za etničke odnose, pa mu za lagodan život ni ne treba jedna takva novčanica.
Forum za etničke odnose je fantomska organizacija koja Dušanu Janjiću služi da neguje svoje odnose sa medijima, novinarčićima, vlastodršcima, Poreskim upravama, zakupcima teniskih terena, konobarima u kafeu Službenog glasnika, lažnim advokatima, kao i sa svojim vozačem kojeg imenuje za svog krunskog svedoka u sudskim procesima. Zahvaljujući Forumu za etničke odnose, nema te problematike u Srbiji na koju Dušan Janjić nema nešto da izjavi. Njegova neizostavnost kao pojave na svim srpskim televizijama, izazvala je takve kontraverze, pa ne čudi što kruži priča da domaćice ni kupus u kacu ne stavljaju, dok im Dušan Janjić, iz Foruma za etničke odnose, ne preporuči odnos u viševekovnoj recepturi.
Dušan Janjić ima političku stranku, kojoj menja imena i adrese, i koja je na izbore izašla samo jednom, 2012. godine. Bili su to gradski izbori, na kojima je od 800 članova stranke Dušana Janjića, za istog glasalo jedva nešto preko 300. Što je i logično, pošto ostali evidentirani članovi nisu ni znali da su članovi stranke Dušana Janjića. U to sam se i sama uverila kad sam, kao zaposleno lice na mestu Rukovodilac službe dokumentacije, analize i odnosa s javnošću, poslala svima u evidenciji pozive za Kongres stranke. Na kraju je više bilo onih koji su zvali „stranku" da se bune što su učlanjeni bez svog znanja i volje, nego onih koji su mu došli na Kongres.
Dušan Janjić je ugledni politički analitičar, koji je za izbore koji su se raspisali sutradan, predvideo da će biti raspisani nakon godinu dana, jer, on zna, on je čuo, njemu su javili, lično su ga obavestili preko faksa u Forumu za etničke odnose.
Politička stranka Dušana Janjića je autokratska prćija, sačinjena isključivo od funkcionera stranke. Svi su funkcioneri dok se, iz nekog razloga, ne pobune. Najčešći razlog pobune je ili gubitak vere da će mu predsednik stranke vratiti pare koje je „pozajmio", ili pomanjkanje vere da će postati ambasador, čim Dušan Janjić postane predsednik Srbije (što mu je prilikom preuzimanja funkcije čvrsto obećano). Kada dođe do pobune neposlušnog funkcionera, na prvoj sednici Predsedništva, Dušan Janjić, objavi da je pobunjeno lice podnelo ostavku na sve funkcije u stranci, a samim tim i na članstvo. Uzalud je što se posle toga usijaju društvene mreže i imejlovi sa demantima pobunjenog lica. Sve je uzalud, jer Dušanu Janjiću u Srbiji niko ništa ne može. Dušan Janjić ima Forum za etničke odnose.
Da sam, te baksuzne, 2013. godine, imala današnji pređeni put od nemila do nedraga, verovatno bih postupila po nalogu svog, još uvek, poslodavca, Dušana Janjića.
Oprostila bih mu sve što mi duguje, i plate i doprinose, oprostila bih mu što me je zaposlio sa namerom da mi ništa ne plati, i jednostrano bih prekinula radni odnos. Jer, ko sam ja da zahtevam, da meni jedan Dušan Janjić nešto plaća?!
Dušan Janjić u Srbiji nikom ništa ne mora da plaća.
Dušan Janjić ima Forum za etničke odnose.
U svojoj naivnosti, i šoku zbog postupaka jednog socijaldemokrate, ne samo da mu nisam oprostila, nego sam se drznula da lično odem u Centralu Poreske uprave i da podnesem prijavu protiv čuvenog socijaldemokrate Dušana Janjića.
Bilo je to vreme, kada pojam „socijaldemokrata" nisam tumačila kao: čovek koji od svojih radnika pravi socijalne slučajeve, a na pitanje „kad će plata", odgovara sa „znate li vi da se u Srbiji na platu čeka godinu i po dana?!".
Iz Centrale Poreske uprave, tog 11. oktobra, 2013-te godine, izašla sam ubeđena da sam mu „doakala" i da ćemo sad, poreski inspektor i ja, da mu objasnimo pravo značenje reči „socijaldemokrata". Osećala sam se kao Silvester Stalone, kad je istrčao uz ono stepenište.
Ni tada nisam znala da u Srbiji, Dušanu Janjiću niko ništa ne može, jer, Dušan Janjić ima Forum za etničke odnose.
Nije prolazilo ni po četiri meseca, a da nisam pozivala Centralu Poreske uprave. I svaki put mi je drhtavi ženski glasić odgovarao da se strpim, da to ne može ide tako brzo, i da ću biti obaveštena kad to, što ne može da ide tako brzo, stigne tamo gde treba.
I tako sve do pre neki dan, kad sam konačno shvatila da je to, što ne može da ide tako brzo, očigledno negde dobrano zalutalo, pa mi zbog toga ovaj iz Centrale Poreske uprave, koji je zadužen za obaveštavanje po kućama, još nije pokucao na vrata.
I tako sam odlučila da se i sama uključim u potragu za mojom prijavom.
U Poreskoj Opštine Vračar, mi kažu da su oni postupili po prijavi i ukinuli mu PIB broj. Kao i to da je Dušan Janjić u APR-u, promenio adresu svoje firme (političke stranke Nova socijaldemokratija Srbije), kao i naziv firme u „Aktivna Srbija", kojom prilikom mu je vraćen PIB-broj. Kako? To ni oni nisu znali da mi kažu, pa sam sama zaključila da ni oni u Poreskoj Opštine Vračar, ne znaju da, u Srbiji, Dušanu Janjiću, niko ništa ne može. Dušan Janjić ima Forum za etničke odnose.
U Poreskoj upravi Opštine Stari grad, su mi rekli da ništa ne pomaže to što im cepam predmete, lomim tastature i prevrćem kućišta, jer je Dušan Janjić samo protrčao kroz njih, na putu ka prema Opštini Savski venac.
U Poreskoj upravi Opštine Savski Venac su mi rekli da je Dušan Janjić kod njih uredno prijavljen, da protiv njega ne postoji nikakva prijava, i da ja, kao takva, uredno ne postojim u evideniciji lica prema kojima bi on imao neke poreske obaveze. Inspektorka mi je rekla i to, da ona ne može da vidi u kompjuteru, šta se događalo dok je on bio prijavljen u Starom Gradu, ali da je PIB mogao da mu bude vraćen samo u Centrali Poreske uprave. A, pritom se i upitala: „Otkud meni da ovaj zapadne?!"
Iz ovog sam zaključila da Beogradske opštine nisu u istoj državi, kao i to da je ova inspektorka na dobrom putu da shvati da Dušanu Janjiću u Srbiji niko ništa ne može. Dušan Janjić ima Forum za etničke odnose.
Na pisarnici Centrale Poreske uprave dočekuje me gospođa koja se očigledno sa tog mesta nije ni micala od 2013-te godine. Savetuje mi da Zameniku direktora Centrale Poreske uprave, napišem svoju pritužbu na nepostupanje po mojoj prijavi, što i činim. Na rastanku, mi govori da se ne nerviram toliko...da ne brinem… da će već ujutru zamenika, na stolu, da dočeka moja pritužba…
Ali, ja čujem kako mi govori da sam opet besmisleno dolazila…da će ujutru zamenik direktora da smisli novi način da Dušan Janjić nikom ništa ne plati… jer Dušan Janjić, u Srbiji, ne mora nikom ništa da plaća. Dušan Janjić ima Forum za etničke odnose.
Dođem kući sa čudnim zaključkom da reinkarnacija postoji. I to u oba smera. I da sam, možda baš ja reinkarnirala unatraške banuvši u 19. vek, kao Mark Tven, koji je pričom o čoveku koji je imao novčanicu od milion funti, opisao svoja buduća iskustvenija sa Dušanom Janjićem, koji, baš kao i njegov junak, ne mora ništa da plaća. Uostalom, valuta Forum za etničke odnose, zvanično i ne postoji u Srbiji. I kako da vratiš kusur na nešto što ne postoji. Zbog toga Dušanu Janjiću u Srbiji niko ništa ne može.
Dušan Janjić ima Forum za etničke odnose. Šta god da to u ovoj zemlji značilo.
Jasmina Bukva