Stav

GARANCIJE

Branko Dragaš

Danas pišem o pojmu garancija.Ali, ne želim da objašanjavam samo stručan pojam garancija,valja da se nešto nauči i da se prošire znanja, nego mi je namera da iznesem i neka šira razmišljanja o garancijama u politici i životu.

Pisaću na jedan jednostavan i razumljiv način, bez upotrebe složenih bankarskih termina, da svi mogu da me prate i da mogu da me razumeju.

Stručnjak je onaj koji svoje znanje ume da pokaže na delu i koji može to da prenese na druge ljude, koji nisu stručnjaci, tako da ga svi oni mogu da razumeju. Ekspert je folirant koji nema nikakvo stvaralačko delo, koji nikada ništa nije sam stvorio na tržišu, koji uvek mora da ima zaštitiu moćnika,koji je parazit i koji govori nadmeno i nerazumljivo, samohvalisavo, da bi izgledao pametno, ali njegova ograničenost i glupost se pokazuje upravo načinom kako govori i kako se ponaša.

Dakle, bankarska garancija, o njoj sada govorimo, predstavlja pismenu obavezu banke, izdate na posebno izdatom obrascu, zato je bankarska granacija hartija od vrednosti, da će za svoga klijenta, kome daje garanciju, izvršiti plaćanje, ukoliko klijent to ne uradi u roku koji je ugovorom predviđeno. To je, verujem, za sve vas, koji imate narodnu pamet i srpsku, drevnu inteligenciju, sasvim razumljivo.

Ništa vam novo nisam ni otkrio.Ali, tu jednostavnu istinu o garancijama danas ne znaju oni koji se u našoj zemlji, kao i po svetu, bave posredovanjem u prodaji ili lizingu garancija, verujući da će tako steći ogroman novac preko noći.

Poznajem mnoge naše posrednike i još više stranaca koji su svu svoju ušteđevinu, ušteđevinu svojih roditelja i ženinih roditelja, dosta njih i svoje stanove, kola i vikendice, prodali za putovanja, sastanke i ostale troškove samo da bi ušli u te velike poslove izdavanja garancija, obično od 100 miliona evra ili dolara do 1 milijarde evra i dolara, kako bi na proviziji zaradili milione evra.Trošili su svoj novac i ulazili su u posao o kome nisu imali pojma.

To je za mene bilo potpuno neverovatno. Ponavljali su kao nervozni papagaji gomilu bankarskih termina MT 760, MT799, MT 578, MT999 ili lizing garancije,dok o tome, što su toliko blebetali, što su toliko jurili i na čemu su gubili poslednji novac svoje porodice, ništa nisu znali.

Naime, ti grozničavi kockari i nervozni inermedijari, usijanih očiju i stisnutih usnica, napeti, nervozni i uzbuđeni, očekujući svakog trena da se ostvari njihova transakcija, većinu novca su već potrošili u svojim maštanjima,radujući se unapred što će dobro naplatiti svoje rizike i svoje mučenje, neprospavane noći i velike troškove,nisu uopšte razumeli garanciju kao bankarski instrument od vrednosti, koji se izdaje za obezbeđivanje nekog posla.

Oni su mislili da bankari izdaju garancije kao autograme, isto onako kao što sportske ili estradne zvezde potpisuju autograme svojim vernim sledbenicima i obožavaocima, da se bankari utrkuju ko će više garancija da izda i da, izdavanjem tolikih garancija, pojedine banke, najčešće propala Dojče banka i poljuljana HSBC banka, postaju prave mega zvezde na bankarskom tržištu garancija.

Pokušavao sam i pokušavam, ništa se nije promenilo do danas, ovaj tekst pišem na aerodromu Šeremetevo u povratku kući, da objasnim partnerima, koji me danima jure da „samo obezbedim bankarsku garanciju neke svetske banke i imamo završen posao", naše banke u Srbiji uopšte nemaju pojma šta se dešava na svetskom finansijskom tržištu, ne znaju o čemu se radi i to ih, iskreno rečeno, uopšte ni ne zanima, pokušavam,dakle, da objasnim usijanim posrednicima da je izdavanje bankarske garancije ozbiljan i složen posao, koji zahteva dobar, realan i profitabilan projekat i referentnog klijenta kome može da se izda bankarska garancija, ali su svi moji pokušaji da ih urazumim ostali, nažalost, bez uspeha.

Strast za iskopavanjem garancije je ista kao i nekadašnja strast za kopanjem zlata.Potrebno je znati sledeće jednostavne istine. Kada neka od svetskih Centralnih banka, koje kontrolišu rad poslovnih banaka, prati njihove finansijske aktivnosti, pregledaju aktivu banaka i kada je uporede sa pasivom, izvorima sredstava banaka, onda je za njih potpuno svejedno da li je banka nekome klijentu izdala kredit ili mu je dala bankarsku garanciju.

Sa stanovišta kreditnih multiplikatora, odnosa između pasive banke,sopstvenog kapitala i prikupljenih sredstava od građana i kompanija,dugoročnih i kratkoročnih izvora i aktive banke, kreditnih plasmana banke, takođe dugoročnih i kratkoročnih kredita, može se matematičkom preciznošću izračunati da li banka narušava taj određeni i propisani odnos kreditnog multiplikatora, jer to može banku skupo da košta, u konačnom obračunu, može da dovede i do same propasti i bankrotstva.

Centralne banke žele to da izbegnu.Zato su uvele kreditna ograničenja i redovne kontrole poslovanja banaka. One ne dozvoljavaju bankama da narušavaju te postavljene kreditne standarde, plašeči se da banke ne bankrotiraju, što bi dovelo do sloma finansijskog sistema u državi, a,sami tim, do bankrota i same države.

Otuda Centralna banka daje licence bankama i zato menadžeri banaka moraju da budu licencirani, jer igranje sa finansijama je jako opasno za svaki politički sistem.

Slično je poređenje, za bolje razumevanje, sa protokom krvi u krvnim sudovima, kada kardiolog, pregledavši krvnu sliku, stanje INR i D- dimera, određuje da li će pacijent da bude pod terapijom, ako su mu rezultati loši i narušeni su svi standardi, propisuje mu terapiju i lekove koje mora da pije ili pacijent ima rezultate u okviru postavljenih standarda i ne mora da pije nikakve lekove.Bankarska garancija za neki, recimo, kredit, dat avans, dobro izvršenje posla ili uzetu robu, koja se daje u dužničko-poverilačkom odnosu, znači da će banka dužnika vratiti obavezu poveriocu, ukoliko dužnik to ne uradi u predviđenom ugovornom roku.

Tako je poverilac siguran da će naplatiti svoj novac ili svoju datu robu.Banka će iz svojih sredstava da isplati poverioca i onda će da naplati od dužnika svoju realizovanu garanciju.Kako?

Banka se sigurno obezbedila imovinom dužnika, koja, tako je to obično, tri puta veća od iznosa garancije.Ako dužnik propadne u poslu, banka će mu prodati imovinu i pokriće realizovanu garanciju. Klijent kod koga bankarska garancija ode na realizaciju više nije pouzdan za banku i banka će gledati da ga se brzo otarasi. Neće više poslovati sa njim.Suština svih poslova je da banka neće da preuzme nikakve rizike.

Klijent mora da rizikuje svoju imovinu, ako veruje u posao u koga je krenuo.Sve ovo je bilo poznato u starom, klasičnom bankarstvu u kome poslujem čitav život. Međutim, pojavilo se novo, elektronsko i moderno, frakciono bankarsto, gde se dolari i evri štampaju bez pokrića, pa se tako i bankarske garancije štampaju bez pokrića. Ali, to što je dozvojeno impertoru Cezaru nije dozvoljeno njegovim podanicima.

Zabluda je podanika da oni mogu nešto da ostvare iz te velike svetske prevare.Podanici ne shvataju da su oni samo dobili mamac na koga su se budalasto upecali. Trče uzaludno i besmisleno troše svoj poslednji novac.Cezar je to namerno smislio da čitava igra bude zanimljiva za one koji nisu provalili prevaru.Hleba i igara je pravilo kako se vlada porobljenim narodima.Pohlepa ljudi da jednim potezom reše svoje podaništvo i siromaštvo je pokretački motiv ovakve prevare Cezar namerno pusti da se neki nesrećnik sa dna omrsi i da dobije mrvice sa njegove trpeze, pa se od toga prave holivudski spektakli.

Namera upravljača sveta je da samo podstaknu pohlepu na nastavak trke. To je jedino moguće ako se gramzivost podstakne do neslućenih razmera.O lizing garancijama ili iznajmljivanju garancija je teško pisati u kratkom tekstu.

Suština njihova za razumevanje posrednika je još besmislenija.Banka pozajmljuje ili daje na rentiranje svoju garanciju uz neku proviziju od 15 do 20%, da bi neko drugi, koji ne daje nikakvo obezbeđenje, nego ima neki projekat, na bankarskoj garanciji zaradio, više od plaćene provizije, pa nakon godinu dana banci vratio rentiranu garanciju.Lizing garncija obavljaju veliki igrači između sebe i za luzere u biznisu tu nema mesta.

Izdavanjem bankarskih garancija bez pokrića, štampanjem bankarskih garancija i ulazak u programe trgovanja novcem na svetskom finansisjkom tržištu, gde se zarade penju na nenormalnih 50% i više mesečnog prihoda,pohlepno kockanje trejdera dovelo je, recimo, do toga da je Dojče banka potpuno bankrotirala, o tome se više od godinu dana ćuti, upali su u banku agenti FBI, jer je banka nagomilala svakakvih papira bez vrednosti do iznosa od neverovatnih 75.000 milijardi evra.

Ako znamo da se BDP čitave planete ove godine očekuje oko 80.000 milijardi evra, onda možemo da shvatimo katastrofu razmere finansijskih špekulacija Dojče banke.Eksponencijalna funkcija štampanja dolara i evra bez pokrića je dovela do usijanja svetskih finansisjkih tokova.

Pitanje je do kada sve to narkomansko zaduživanje može da potraje.Prema mojim podacima i unakrsnim anlizama, vrlo teško se to negde javno objavljuje, na svetskim berzama se trguje sa preko dve milijarde raznih hartija bez vrednosti. Među kojima se nalaze i sve gore pomenute bankarske garancije.Gde je izlaz?Naduvani balon mora da pukne.Zato treba bežati u realnu, opipljivu ekonomiju. Garanciju uzimajte samo ako ima pokriće realne imovine.Sve ostalo su prevare mešetara.

To je isto moj savet i za odluke koje donosimo u životu ili politici.U poplavi besmislenih reči i lažnih obećanja ne možemo više na reč da verujemo nijednom političaru.Oni se kockaju velikom imovinom države i životima nas građana.

Kada propadne njihova politika, oni zadrže bogatstva koja su stekli i povuku se iz politike, koja je bila unosan biznis za njih.Nijedan političar nije odgovarao za donete promašene odluke i nijednom nije konfiskovana sva imovina, koju je pokrao dok je bio na vlasti.Poznato je da se ljudi opredeljuju da budu političari samo da bi se na brzinu dokopali velikog novca, nemilosrdno pljačkajući državu i građane.

Otuda, smatram da moramo da uvedemo pravilo da svi javni službenici, oni jesu činovnici jer rade za platu koju im obezbeđujemo mi, poreski obveznici,imaju obavezu da obezbede garanciju državi za dobro izvršenje posla.

Upotrebljavam namerno termine iz građevine.Ako hoćete da upravljate državnom imovinom, onda morate da imate stručne reference da ste kompetentni za takav jedan odgovoran društveni posao i morate da položite svu svoju imovinu kao garanciju da nećete da kradete državu i građane.

Kada ovo budemo uveli, onda više neće luzeri, probisveti i klošari, koji nemaju jedan dan radnog iskustva i koji nisu ništa stvorili u životu, da se kandiduju da upravljaju sudbinom miliona građana i njihovom imovinom.

Građani će moći da biraju ljude koji imaju stručne reference i koji mogu da založe svoju imovinu, kojom će garantovati da će odgovorno, stručno i požrtvovano obavljati javne funkcije u državi.Istovremeno, decenijama se zalažem za takav pristup u upravljaju državom, da oni koji dobro rade taj posao, na opšte zadovoljstvo građana, dobiju mogućnost da ostvare materijalnu nagradu za taj svoj uspešan rada.

Rodoljubiva osećanja podrazumevaju da će ljudi koji upravljaju državom to da rade pošteno, čestito, odgovorno i savesno, ali ostvareni dobri rezultati moraju da se nagrade.

To znači da se prvo mora da izračuna koliki je realan BDP u državi i da se od realnog povećanja BDP, koji se mora odraziti na rastu životnog standarada građana, omogući da premijer i njegova ekipa ministara dobije unapred određenu proviziju za svoj uspešan rad. To, opet, praktično znači da premijer i ministri neće da rade za platu, već će da rade za proviziju od ostvarenog povećanja životnog standarda građana.

Na ovaj način možemo da presečemo sadašnju korupciju u državi, krađe političara, koji namiruje samo sebe, svoje porodice i svoje kriminalne članove bande, dok ih uopšte ne zanima životni standard građana i stanje finansija države.Suština je da političari mogu da zarade legalno novac, ako država blagajna raste i ako je svima dobro.

Garancija za to mora da bude njihova lična imovina. To je jedina garancija koja može da uozbilji političku scenu i da odgovorne i stručne ljude dovede da upravljaju uništenom državom.Više nikome ne verujemo na reč.

Reč drže samo čestiti i pravedni ljudi.Koji znaju da je reč bila na početku i da je bila u Boga i da je Bog bio reč.