O tome se ćuti

Hapšanje kompletnog rukovodstva EPS-a, a posebno kombinata „Kolubare" pitanje je od nacionalnog opstanka za Srbiju

Pljačkaju, truju, ugrožavaju živote građana...

Tokom 2016. godine Milorad Grčić uspeva zahvaljujući raznim spletkama da preko SNS progura Đokinovog sestrića, Milana Miškovića za direktora „Površinskih kopova" u Kolubari. Počinje totalno urušavanje „Površinskih kopova", jer Milan Mišković sprovodi pogrešnu tehnologiju iskopavanja i time izaziva klizišta i ručeve na površinskim kopovima: „Polje B" i „Polje D". O toj pošasti i nesreći za Srbiju piše vrlo kvalifikovani insajder Magazina Tabloid sa svojim saradnicima

Piše: Insajder E - 3

Mišković je odmah smenio iskusnog direktora PK „Polje B", Piginog i na njegovo mesto postavio beskrupoloznog mladića, Srđana Alimpijevića, sina bivšeg predsednika opštine Dragana Cipija Alimpijevića (SPS).

Nije zabeleženo u istoriji kombinata Kolubare da je neko sa 7 godina radnog staža postao direktor jednog površinskog kopa, kao što je slučaj sa Alimpijevićem. Za tako nešto je razlog očigledan: slepo će slušati i neće preispitivati naređenja. Čak i kada je Grčić po Dživdžanovom naređenju u svojim privatnim novinama „Palež" napao Dragana Cipija Alimpijevića, Srđanovog oca, koji je tad bio na samrtničkoj postelji, proglašavajući ga za lopova, mladi Alimpijević nije reagovao, već je nastavio da bude veran saboter za Grčića i Đokinog. Toliko taj dečko voli vlast.

Odmah po preuzimanju vlasti na „Površinskim kopovima" Mišković naređuje, a Alimpijević sprovodi u delo da se jedan bager dreglajn „EŠ" postavi da potkopava „Severnu kosinu" na PK „Polje B". I to mesto gde je našao da potkopava je odavno bilo raskopavano pa zatrpavano sa jalovinom i tu više nije bilo uglja ispod, pa nije bilo razloga da se tu kopa. Svi inžinjeri su tražili razumno objašnjenje za takav potez, a Alimpijević je objašnjavao da je Mišković to naredio: „Potkopavaj Severnu kosinu da kop ne bi stajao"!

Za neupućenog čitaoca objasnićemo pojam potkopavanja: Zamislite da imate kuću i dođe neko sa bagerom do zida i počne da iskopava zemlju ispod zida sve do ispod temelja. Ta će kuća da se sruši. Isto tako će i brdo da se sruši kada potkopavaš ispod njega. Tako je u leto 2017. godine krenulo klizište u dužini 300 m ka asfaltnom putu, koji povezuje Baroševac sa PK „Polje D" i Mirosaljcima.

Na dve deonice je taj put pukao i više nije bilo moguće da prevoz ide tuda ka PK „Polje D" i Mirosaljcima. Zato je ruta za prevoz radnika krenula preko Velikih Crljena, što je putovanje radnika iz Lazarevca produžilo za 40 km svaki dan.

Prevoz je funkcionisao tako par meseci i kada su videli da je veliko kašnjenje zbog dužine puta neodrživo, počeli su sa radovima na saniranju puta kroz PK „Polje B" od Baroševca.

Negativna posledica ovog potkopavanja „Severne kosine" je da se klizište otvorilo ka Jelavu (deo Baroševca) i Malim Crljenima i da se milioni kubika jalovine kreću ka tim naseljenim mestima. Takvo izazivanje klizišta na kopovima se u normalnim zemljama naziva „sabotaža" i za to se ide na doživotnu robiju.

Za sabotažu se kod Tita streljalo, dok se kod Vučića napreduje, jer Mišković je tokom 2018. godine postao direktor proizvodnje RB „Kolubara", a Alimpijević direktor „Površinskih kopova". Miškovićeva naredba „da se potkopava Severna kosina da kop ne bi stajao" se ispunila u potpunosti, jer kop zaista više ne stoji, nego se kliza pravo ka Baroševcu!

Ponovna eksproprijacija Baroševca za Đokinog

Za neke ljude postoji sreća u ovoj nesreći. Stari lisac Milan Đorđević Đokin, predsednik sindikata je uvideo da ovo onesposobljavanje PK „Polje B" njemu odgovara kako bi se sprovela eksproprijacija celog Baroševca i kako bi on i njegovi glasači opet dobili u proseku po 500.000 evra po domaćinstvu da se ponovo izvrši iseljenje, jer veći deo Baroševca je već jednom preseljavan na potes Jelava i rečeno je da se odatle više neće seliti i da kop nema potrebe za napredovanjem ka Jelavu.

Međutim, kada su se izazvala klizišta na PK „Polje B" i kada milioni kubika jalovine počnu da klizaju ka Baroševcu, onda bi morala da se izvrši eksproprijacija celog Baroševca, pa i Đokinove privatne fabrike peleta. Procena je da bi za taj projekat ponovnog iseljenja Baroševca trebalo iz Budžeta Republike Srbije izdvojiti preko 500 miliona evra.

Đokin je već počeo da unapred ugovara reket od meštana Baroševca u iznosu od 30% od visine sume koju će dobiti za eksproprijaciju. Prošli put su za seljenje domaćinstva dobijali u proseku po 300.000 evra, ali sada su napravili mnogo veće kuće, ograde od kovanog gvožđa, mnogo skuplje materijale su koristili za unutrašnjost kuća i zato će sad naplatiti od države za seljenje kuće u proseku po 500.000 evra.

Da bi digao cenu kućama u Baroševcu, koje će biti eksproprisane, Đokin je naterao Grčića da izgradi toplanu na ugalj, snage 10 MW koja će grejati Baroševac. Prvobitno je zamišljeno da novoizgrađeni kompleks zgrada „Pomoćne mehanizacije" i Buldožerske radionice greje obična kotlarnica na ugalj, što i jeste logično. Međutim, Đokin je zahtevao od Grčića da se umesto kotlarnice, u projektu provuče izgradnja toplane od 10 MW, koja bi mogla da greje celo selo.

Tako je EPS izvršio milionsko ulaganje u Toplanu, koja će grejati 224 domaćinstva, a posao izgradnje je dobila neizbežna „Energotehnika Južna Bačka". Sada Đokin priča kako će lazarevačko javno preduzeće „Toplifikacija" naplaćivati grejanje u Baroševcu, svima koji se greju iz te Toplane kod „Nove Pomoćne".

Ono što može da razreši samo javni tužilac je, kako to EPS izvrši nenamesko milionsko ulaganje u Toplanu, da bi navodno grejao svoje dve zgrade, a onda priključi na tu Toplanu celo selo od 224 kuće, a onda EPS i dalje obezbeđuje ugalj za Toplanu, a profit će ubirati opštinsko javno preduzeće „Toplifikacija" koje nema pravne veze sa EPS-om? Zašto svi troškovi izgradnje, održavanja i funkcionisanja Toplane padaju na teret JP EPS, greje se stanovništvo, a računi se plaćaju preduzeću čiji je osnivač Opština Lazarevac, koje nema veze sa EPS-om?

Kako je mogao predsednik Sindikata EPS-a, da natera VD direktora EPS-a da svesno napravi gubitak EPS-u tako što će graditi i finansirati Toplanu, čiji profit će ubirati nepovezano preduzeće? Ako nekoga interesuje zašto EPS pravi gubitke, onda na ovom primeru može da nađe odgovor, jer predsednik Sindikata EPS-a vodi poslovnu politiku umesto VD generalnog direktora EPS-a!

Besplatno grejanje meštana Baroševca, cele ove zime će pomoći Đokinom da sigurno dobije lokalne izbore u Opštini Lazarevac, a Grčić je samo za to zainteresovan, kako da Đokinog postavi za predsednika opštine, pa ne žali državne pare za taj cilj.

Drugi cilj koji će se ostvariti ovom Toplanom je da će to dići cenu domaćinstvima u Baroševcu, prilikom eksproprijacije koju Đokin planira, pa će i tu zaraditi. Jedini gubitak imaće EPS i država Srbija, jer će ulaganje u tu Toplanu postati besmisleno u trenutku kada budu iselili celo selo Baroševac.

Kakva je situacija sa iskopavanjem uglja na Površinskim kopovima?

Na „Tamnavi - Zapadno polje" ima dosta rezervi uglja i on se eskploatiše u velikim količinama, kao nekad što se kopalo na „Polju D". Međutim, problem sa ugljem sa „Tamnave - Zapadno polje" je taj što je on vrlo niske kalorijske vrednosti i da bi sagorevao u TENT-u potreban mu je ugalj visoke kalorijske vrednosti da se izmeša sa njim. To se rešavalo sa ugljem sa „Polja D", a pogotovu sa ugljem sa „Polja B" jer je on najviše kalorije od svih kolubarskih nalazišta. Problem je što su pogrešnom tehnologijom iskopavanja, Milan Mišković i Đokinova ekpa urušili kopove „Polje B" i „Polje D" pa se tamo više ne može kopati ugalj. Taj su nedostatak probali da nadomeste preranim otvaranjem novih kopova: PK „Polje G" i PK „Radljevo", te su zbrzali proces ispitivanja kvaliteta uglja u tim nalazištima i oslonili se samo na nadu da će taj ugalj biti boljeg kvaliteta, nego onaj sa „Tamnave - Zapadno polje", kako bi poboljšali kvalitet sagorevanja.

U otvaranje PK „Polje G" već je uloženo 200 miliona evra.Planirano je da se vrši proces homogenizacije uglja, gde će ugalj sa PK „Polje G" igrati ključnu ulogu, jer mu je navodno mnogo veća kalorijska vrednost, nego uglja sa ostalih kolubarskih kopova, pa će on povećavati kvalitet sagorevanja u TENT. Međutim, ovo se pokazalo kao neistinito, jer ugalj sa PK „Polje G" nema veću kalorijsku vrednost od 4.750 kJ/kg (1.135 kcal) što je dva puta manje od proseka za kolubarski lignit. Pre otvaranja kopa „Polje G" sastavljali su lažne procene da taj ugalj ima kalorijsku vrednost 8.500 kJ/kg (2.031 kcal).

Isti slučaj sa niskokaloričnim ugljem je i na PK „Radljevo" koji je na teritoriji opštine Ub. U taj kop je do sada uloženo 100 miliona evra, a spremaju se da ulaganja u ovaj kop dostignu preko milijardu evra, gde će veći deo otići na eksproprijaciju zemljišta. Napravili su novu direkciju „Kolubare" tamo i svu infrastrukturu, dok EPS ulaže velike količine novca u razvoj infrastrukture opštine Ub.

Međutim, ni taj ugalj nema visoki kvalitet, a nalazište je prošarano proslojcima. Nije dovoljna politička želja gde će biti direkcija Kolubare i gde je politički bolje da se kopa ugalj, ako tu nema kvalitetnog uglja.

Mogli su komunisti da prave fabrike u mestima gde nema sirovina za njih, pa da doteravaju sirovine u te fabrike, ali ne možeš praviti rudnik uglja tamo gde nema kvalitetnog uglja, koji može da gori u termocentrali. To je ono što naprednjaci ne shvataju, ali to njih i ne zanima. Oni će uzeti kredite i zadužiće državu, dok isplate eksproprijaciju i kupe nove bagere i mašine, uzimajući proviziju.

Ostaće nam EPS i država u dugovima i tako zaduženi EPS će vrlo jeftino prodati. Istom logikom mogu da reše da otvore rudnik dijamanata na Ubu. Zašto i ne bi, kada se ugalj u svojoj molekularnoj strukturi razlikuje od dijamanta samo za 1 atom ugljenika?

U kristalnoj rešetki uglja nedostaje 1 atom ugljenika da bi krupica uglja bila sjajni dijamant. To što je ugalj sličan dijamantu u molekularnoj strukturi, ne znači da će on postati dijamant, jer ih razlikuju stotine miliona godina u nastajanju i velike sile pritiska.

Ista stvar je i sa kopanjem nekvalitetnog uglja - to što ima uglja na Ubu, ne znači da je on pogodan za sagorevanje u TENT-u. Ne može svaki ugalj da gori u termocentrali, nema odgovarajuću kalorijsku vrednost.

Ugalj sa „Polja B" i „Polja D" je mnogo više kalorijske vrednosti nego sa svih drugih nalazišta u okviru basena, a upravo te su kopove onesposobili Mišković i njegova ekipa. To je razlog zašto „Kolubara" kopa blato i zašto se u TENT-u ne proizvodi dovoljno struje od kolubarskog uglja, jer blato ne gori. Struja se uvozi i država je oštećena za stotine miliona evra svake godine, zbog ovih sabotaža. Zbog nedostatka uglja za sagorevanje u termocentralama, tokom 2019. godine nije isporučen ugalj penzionerskim udruženjima, koja su ga na vreme upisivala u kombinatu Kolubare.

Pošto je Milan Mišković ostavio PK „Polje D" u klizištima, koja je napravio tokom svog mandata upravnika i kasnije direktora na tom pogonu, tokom januara 2017. godine krenuo je ruč na PK „Polje D" kao direktna posledica Miškovićevih sabotaža. On je naredio da se potkopava u blizini osnovne škole „Diša Đurđević" u Vreocima, što je izazvalo klizišta i cela škola je ispucala, plafon je počeo da otpada i sva je sreća da niko od dece nije bio povređen kada je to počelo da se dešava. Miškovićeve sabotaže su tad postale opšta opasnost za stanovništvo, dok su do tada bile ograničene na opštu opasnost za radnike kombinata.

Na PK „Polje D" je otvorena sezona padanja bagera otkako je Mišković postavljen za upravnika tamo, jer on lično je naredio bageristima da potkopavaju etaže, što je prouzrokovalo pad dva rotorna bagera glodara. Sa praksom obaranja bagera je nastavio kada je postao direktor „Površinskih kopova". U martu 2018. godine je oborio jedan rotorni bager na „Polju D" na 4. BTO sistemu, a isti dan je pao bager odlagač na „Polju B".

Ovo se dešava jer Mišković rukovodi Površinskim kopovima pod uticajem psihoaktivne supstance heroin. Za njega ne važe rudarski projekti, koje izrađuje Rudarsko-geološki fakultet. Ti projekti moraju doslovce da se poštuju, pošto su rezultat ispitivanja tla, gde sme, a gde ne sme da se kopa, gde je stabilno, a gde nije da nastupi bager od 5.000 tona i da ne propadne.

U tim projektima se nalaze i kosine i procene gde je moguće klizište, sve ono što bi rudarski inžinjer trebao da čita, proučava i da se time rukovodi u planiranju tehnologije iskopavanja. Mišković se ne obazire na to, jer njega „vodi viša sila" i to ona heroinska. Često sam samcit luta hodnicima zgrade i viče: „Ja sam Površinske kopove digao iz pepela"!

Zato što rotorni bageri Glodari nastupaju na nestabilno tlo, često padaju (vidite sliku), a zato što pokušavaju da iščeprkaju i najsitnije količine uglja dovode bagere na ivice etaže, pa se tako bageri nakrive i padnu na ivicu provalije (vidi drugu sliku). Štete u tehnici se mere u desetinama miliona evra. Više su prestali da broje koliko je bagera palo pod Miškovićevim narkomanskim režimom, ali znamo da nam ponestaje bagera.

Bilo je u istoriji kombinata Kolubare, direktora kopova koji su voleli da popiju, ali bi čak u pijanom stanju znali da bageri ne smeju da potkopavaju etaže i da se bageri ne nateravaju na nestabilno tle. Ovo je prvi put u istoriji da imamo na čelu kombinata direktora-narkomana, koji povrh toga ne zna ništa o tehnologiji! On predstavlja opštu opasnost ne samo za radnike kombinata, nego i za stanovništvo opštine Lazarevac i državu.

Na „Polju D" u Vreocima je Mišković postavio tehnologiju da jedan iza drugog u razmaku od 50 metara idu bager glodar i bager odlagač - glodar kopa, a odlagač zatrpava. Mišković je toliko očajan postao za ugljem da sada čeprka za malo uglja gde može da nađe, pa čak i dva bagera koje treba da udaljavaju kilometri i ogroman sistem traka, postavlja jedan iza drugog.

Tek ovakvo rukovanje tehnologijom može izazvati posledice u vidu ruča i zemljotresa. Igra se sa bagerima kao dete, samo što ovi bageri nisu od plastike, nego su visoki na desetine metara i teški više hiljada tona i mogu da izazovu opasne zemljotrese, ako kopaju tamo gde ne treba da kopaju.

Kada se izazove zemljotres na Površinskim kopovima Kolubare, ceo Lazarevac će se srušiti, jer ovo je najtrusnije područje u Srbiji, pošto su sa svih strana opštine rudnici, a gradsko jezgro se nalazi u centru toga. Imajući to sve u vidu, strašno je kako je vlast smela da postavi heroinskog narkomana da uruši Površinske kopove i posledično izazove zemljotrese? Već su nam jednom postavili tutumraka Milorada Grčića, koji je potopio Površinske kopove, 2014. godine. To smo srećom i uz Božju pomoć preživeli. Zemljotres koji bude izazvao heroinski zavisnik Milan Mišković nećemo preživeti, a bogami neće ga preživeti ni Beograd, kada to krene!

Šta radi Mišković dok se kopovi urušavaju, a bageri padaju?

Za to vreme Mišković renovira upravnu zgradu Površinskih kopova u Baroševcu - Belu zgradu. Dodelio je posao postavljanja novog krova na beloj zgradi firmi svoje i Đokinove rođake. Novi krov je postavljen, ali su priučeni majstori samo heftali limene table jednu za drugu, nikome nije palo na pamet da taj lim pričvrste za konstrukciju krova. Tako je krajem oktobra 2017. godine dunuo malo jači vetrić i skinuo ceo krov sa Bele zgrade. Od siline vetra cela limena konstrukcija krova onako zaheftane ploče jedna za drugu su se smotale u balu i ona je letela Aranđelovačkim putem u dužini od jednog kilometra.

Na kraju je ta bala od limenih tabli udarila u jednu od porodičnih kuća duž Aranđelovačkog puta i tu se zaustavila. Sva je sreća da nije u tom trenutku bilo vozila na drumu i što niko nije bio napolju od ukućana u tom domaćinstvu u čiju je kuću udarila bala od lima. Posao postavljanja novog krova je opet dobila ista firma po hitnom postupku i Đokinovoj familiji je to dobro došlo, zarađuju na svakoj nesreći koju izazovu.

Takođe je Mišković namestio istoj firmi Đokinove rođake posao menjanja PVC stolarije u Beloj zgradi i svim ostalim upravnim zgradama Površinskih kopova. Dok je „Kolubara Građevinar" fizički menjala stolariju, firma Đokinove rođake je prodavala tu stolariju. Koliko su bahati se vidi po tome što ne žele da daju posao „Građevinaru" koji proizvodi PVC stolariju i koji bi to dosta povoljnije prodao, već žele da doteraju tu državnu firmu do stečaja samo eksploatišući njene resurse.

Onda je na red došla garaža za automobile ispred Bele zgrade. Svim direktorima Površinskih kopova, 40 godina unazad nije trebala garaža, ali Miškoviću treba da mu ne nazebu automobili. Stari direktori kopova su sve vreme provodili na kopovima, nadzirući izvođenje tehnologije i upravljajući proizvodnjom, tako da su dužili Lade Nive i Gaz terenska vozila. Ti automobili ne mogu da nazebu.

Mišković je pored Škode Oktavije koju ima sa vozačem, zadužio sebi i Škodu Fabiju da može sam da se vozika po gradu, ali nijedno terensko vozilo nije zadužio. Taj čovek uopšte ne ide na kop.

Da li on mrzi kop i ne može da ga gleda ili na kopu ljudi mrze njega i ne mogu da ga gledaju? Čega li se on boji da ide u obilazak kopova? On je svoj direktorski staž direktora Površinskih kopova proveo u Beloj zgradi i zato mu je trebala garaža. Opet je posao izgradnje garaže dobila firma Đokinove rođake. Mišković tako na raportu ume da priča za sebe: „Ja sam graditelj"! Stari direktori kod Tita su bili postavljani da kopaju ugalj, a Mišković je od prevelike doze heroina umislio da je graditelj.

Izradu fasade na Beloj zgradi i postavljanje ploča od stiropora je Mišković opet poverio firmi Đokinove rođake. Iako su od početka nameravali da samo izvlače pare iz kombinata ovim radovima, Mišković i Đokin su za sebe nesvesno uradili jednu dobru stvar - prikrili su pucanje Bele zgrade. Naime, Mišković je doveo površinski kop na 15 m od Bele zgrade. To ima svojih posledica na urušavanje objekata, pa se tako na parkingu iza Bele zgrade, samo nekih 5m od same Bele zgrade vide objekti koji su skroz ispucali i skloni padu (vidite sliku). Ne može kop da dođe na 15 m do Bele zgrade a da se to ne odrazi na njenu stabilnost. Sva je sreća pa ona ima dobru statiku, jer je građena montažno od čeličnih konstrukcija i panela, pa ona „pleše" prilikom svakog potresa koji stigne do nje. Međutim, u jednom momentu taj će potres biti previše za statiku Bele zgrade i ona će se srušiti sa par stotina ljudi u njoj.

Kada se Bela zgrada u Baroševcu sruši od potresa sa kopa i ljudi izginu, Đokin će naravno okriviti za sve Aleksandra Vučića. Tako je Đokin nedavno (08.08.2019.god.) na TV Gem, zatražio hitno iseljenje Baroševca zbog toga što na kopu gore ugljene etaže i ne može da se diše. Kaže, obavestio je o tome sve državne organe. Kriv mu je Aleksandar Vučić. Čudo Đokin nije obavestio svog sestrića Milana Miškovića da mu ugalj gori na kopu i truje Baroševac? Čudo nije obavestio svog pajtaša Milorada Grčića, kojem je tražio da postavi Milana Miškovića za direktora proizvodnje RB „Kolubare"? I zašto Đokin nije poslao dopis Sindikatu EPS-a da je njegov sestrić Milan Mišković zapalio ugalj na kopu, pa ne može da se diše u Baroševcu? Tako će na kraju kada se na kopu desi ruč i sruši Bela zgrada, a milioni kubika jalovine zatrpaju Baroševac, izaći Đokin na tv i optužiti Aleksandra Vučića, jer on je ipak za sve kriv? Isto kao Milošević, tako će i Vučić stradati zbog greha svoje kamarile, dok će kamarila promeniti bedž. A nije da AV nema greha. Njegov najveći greh je što ih je pustio da sve ovo nekažnjeno rade.

Loš ugalj i otpad iz „Kolubare" izazvali havariju u „Krušiku"

U valjevskoj fabrici namenske industrije „Krušik" desila se havarija 30.12.2019. godine, zbog loše isporuke uglja iz kombinata „Kolubare". U proizvodnom procesu „Krušika" koristi se veliki kotao na ugalj, koji proizvodi paru i tehničku vodu za specifične tehnološke postupke, kao i za grejanje.

Valjevski „Krušik" potrošičetiri tone sirovog uglja „Kolubara" dnevno. U isporuci uglja za „Krušik" su prilikom tovarenja sa grabuljara u „Kolubari" upale i metalne šipke i drvene štemple, sa još nekim otpadnim materijalom, koji su se našli na kopu, jer teren nije bio dobro očišćen kada su se rušile eksproprisane nepokretnosti.

Taj otpad je sa ugljem neprimetno ubačen u drobilicu u „Krušiku", koja drobi ugalj, pre nego što stigne u veliki kotao. Drobilica je pretrpela najteže moguće oštećenje, a to je pucanje glavne osovine. Radi se o milionskoj šteti. Ceo proizvodni proces je zaustavljen u „Krušiku" zbog havarije na drobilici, 30.12.2019. godine.

Iako je za obustavu proizvodnog procesa u „Krušiku" početkom 2020. godine optužen uzbunjivač Aleksandar Obradović i njegov navodni loš uticaj na kupce, prava istina je da je krivac za obustavu rada u „Krušiku" isključivo direktor proizvodnje RB „Kolubare" Milan Mišković, čija je isporuka uglja izazvala havariju na drobilici uglja u „Krušiku".

Jedini posao direktora proizvodnje RB „Kolubare" je da organizuje i nadgleda proizvodni proces uglja u kombinatu. Pogotovu da organizuje sigurne isporuke uglja u strateški bitnim preduzećima za državu, kao što je valjevski „Krušik".

Nije smelo da se desi da se isporuka uglja za „Krušik" natovari bez nadzora i kontrole i da se dozvoli da metalne šipke i otpad upadnu u isporuku uglja. Da je u Titovo vreme iz „Kolubare" stigao u fabriku oružija „Krušik" ugalj sa metalnim šipkama, koji bi izazvao havariju u fabrici i kad bi se zbog toga obustavila proizvodnja, taj direktor kombinata „Kolubare" koji je taj ugalj isporučio bi se posle suđenja za veleizdaju i sabotažu, našao pred streljačkim vodom za 20 minuta. Naš anti-heroj Mišković, neće se naći ni na kakvom suđenju, ali ga Đokin predlaže novom Titu iz Čipuljića za novog direktora EPS-a.

Kolubarski niskokalorični lignit kriv za ekološku katastrofu u Srbiji?

Naučnici su utvrdili da je visok nivo PM10 čestica u vazduhu kriv za ekološku katastrofu zimus u Srbiji, kada smo vazduh mogli da vidimo i sečemo nožem. Upravo je kolubarski niskokalorični lignit, koji se sagoreva u termocentralama: Kolubara A, u Velikim Crljenima, Nikola Tesla A, Nikola Tesla B, Kostolac A i Kostolac B, kriv za veliku emisiju PM10 čestica.

Pošto je Milan Mišković, urušio sva nalazišta kaloričnog uglja u kombinatu Kolubare, kopaju se proslojci, ugalj pomešan sa jalovinom i to kada sagoreva, ima kalorijsku vrednost blata i generiše veliko zagađenje.

Istraživanje pet međunarodnih ekoloških organizacija o 10 najvećih termocentrala zagađivača PM10 česticama iz 2016. godine, pokazuje da se na 3. mestu u Evropi po zagađenju PM10 česticama nalazi termoelektrana „Kolubara A" (TEK) u Velikim Crljenima kod Lazarevca, sa 3.255 tona PM10 čestica.

Ta elektrana nema nikakvog značaja u proizvodnji električne energije, jer je zanemarljivog kapaciteta, ali služi kao veliki transformator, da smanjuje napon struje u Srbiji koji ide od TENT-a, jer EPS ne želi da ulaže u transformatorske stanice, već rukovodstvo ispumpava novac iz preduzeća na razne načine, a TEK koristi da im smanjuje napon i truju narod Srbije PM česticama.

Na 4. mestu u Evropi po emitovanju PM10 čestica je termoelektrana „Nikola Tesla A" iz Obrenovca, sa 2.680 tona PM10 čestica godišnje. Zatim na 7. mestu u Evropi je „Kostolac B" sa 2.340 tona PM10 čestica godišnje i na 10. mestu termoelektrana „Kostolac A" sa 1.030 tona PM10 čestica godišnje.

Od 10 najvećih zagađivača PM10 česticama u Evropi, čak 4 su iz Srbije i sva 4 koriste kolubarski lignit! Za TEK, TENT A i TENT B, kolubarski lignit je primarno gorivo, dok je za Kostolac A i Kostolac B (kojeg su napravili Kinezi), kolubarski lignit sekundarno gorivo, jer Kostolački basen ne može da opsluži svojom proizvodnjom kapacitete svojih termoelektrana.

Znatno lošija kalorijska vrednost kolubarskog lignita, od kako je na vlast u kombinatu Kolubare došao Milan Mišković je uzrokovala katastrofično zagađenje. (vidi grafikon 1)

Što se tiče zagađenja sumpor dioksidom (SO2), situacija nije ništa bolja: od 10 najvećih evropskih zagađivača, 4 su iz Srbije, s tim što je „Kostolac B" na 1. mestu u Evropi, sa emisijom od 128.000 tona SO2, dok je „Kosotlac A" na 5. mestu u Evropi sa 74.900 tona SO2. Dok je „Nikola Tesla A" sa 109.000 tona SO2, na 3. mestu u Evropi, a „Nikola Tesla B" na 6. mestu u Evropi sa 57.100 tona SO2.

Ovo su sve podaci za 2016. godinu, do kojih su međunarodne organizacije uspele da dođu, jer je Srbija prestala da objavljuje ove podatke iz razumljivih razloga.

Poređenja radi, najveća termoelektrana u Evropi, Belčatov iz Poljske, sa instalisanom snagom 5.800 MW, zagađuje 4 puta manje od „Kostolca B" koji ima instalisanu snagu samo 700 MW, znači 8 puta manju snagu od „Belčatova". (vidi grafikon 2)

Zato je hapšanje i procesuiranje kompletnog rukovodstva EPS-a, a posebno kombinata „Kolubare" stvar nacionalnog opstanka za Srbiju.

Ako se nacionalni energetski interesi budu i dalje podređivali predsedniku Sindikata EPS-a Milanu Đorđeviću Đokinom i njegovoj familiji, onda EPS nema budućnosti kao preduzeće i uskoro će moći da proglasi bankrot, a građani Srbije će se daviti u zagađenju kao ove zime!