IMIGRACIJA

Migranti u napadu na Stari konuitnetnt imaju moćne sazvenike

Turska ucena i evropska odbrana

U opasnoj igri turski predsednik Erdogan povukao je svoj najjači potez, izvukao je najjaču kartu koju ima, ali već se nazire da mu taj potez neće biti dovoljan da bi pobedio. Otvorio je svoje granice prema Grčkoj i Bugarskoj i namignuo izbeglicama iz Sirije, Avganistana, Iraka, Pakistana i drugih bliskoistočnih žarišta da krenu ka Evropi. Ovi su krenuli, neki bežeći od ratnih sukoba, neki od najavljenih opasnosti, a neki u potrazi za boljim životom. Desetine hiljada njih. Za sada nisu daleko stigli jer je Evropa odlučila da im ovoga puta, za razliku od talasa migracije iz 2015.-16, nisu potrebni, a ni poželjni novi imigranti. Podigla je živi zid duž grčke kopnene i morske granice, tamo gde se uputio najveći broj imigranata, istovremeno pokušavajući, bez velike buke, da ukaže Erdoganu da pravi veliku grešku. Turski predsednik čak i ako je shvatio da je povukao dugo najavljivani i pogrešan potez, ne zna šta bi drugo mogao da uradi. Započeo je vojnu intervenciju u Siriji u kojoj takođe nema mogućnosti da izađe kao pobednik, tvrdi kolumnista Magazina Tabloid Milan Balinda, dugogodišnji novinar američkog dnevnika Majami Herald

Milan Balinda

Erdogan ima vizije. Zamislio je Veliku Tursku, Slavnu Tursku, Tursku obnovljenu Imperiju. Na čelu tog carstva stajao bi on, Redžep Tajip Erdogan, stajao bi, ili bi sedeo opušten na otomanu baš kao što priliči Otomanskom sultanu.

Vreme da krene u ostvarenje svog plana je bilo perfektno - tačno na stotu godišnjicu od kada je Mustafa Kemal Ataturk, bezbožnik, ukinuo carstvo i proglasio Republiku.

Erdogan poseduje najjaču vojsku u NATO savezu, najjaču nakon američke, a bio je i siguran da će slatkorečivošću preveslati i Ameriku i Rusiju, a za Evropu nije brinuo jer je Evropa jedna fina dama koja sve obavlja u rukavicama.

Prvo su mu Rusi iz aviona ubili nekih 33 vojnika, a Erdogan je za to krivio Asadovu avijaciju. Tačno je da su avioni nosili sirijske oznake, ali se za ostatak smatra da je pripadao Rusiji. Što piloti, što avioni. ž

Nakon toga Erdogan je sa Putinom seo da razgovara i jedino šta je dogovoreno je privremeni prekid vatre na sirijskom frontu u oblasti Idliba, frontu na kojem su Asadove snage krenule u kontraofanzivu. Erdogan nije daleko stigao, a broj kovčega sa telima turskih vojnika se gomilaju. U turskom parlamentu već je izbila tuča među poslanicima pozicije i opozicije zbog turske vojne prisutnosti u Siriji. o Onda je Erdogan procenio da je došlo vreme da otvori granice ka Evropi. Sada mu već nije bilo dosta evropskog novca da zadrži izbeglice unutar Turske, sada je hteo da mu se pomogne u ratu u Siriji. Ponuđeno mu je novih milijardu evra, ali je on to odbio. Turski ministar unutrašnjih poslova, Sulejman Sojlu, izjavio je da je Turska prestala da zaustavlja imigrante na svojoj teritoriji jer neće "da se sama suočava s ljudskom tragedijom o kojoj ceo svet ćuti".

Sojlu je optužio Grke da na imigrante baca suzavac, što je najverovatnije tačno, i da su ranili 150 ljudi, žene i decu, što je najverovatnije netačno. Turski ministar je takođe rekao da je 140.000 imigranata krenulo ka Grčkoj, a pripretio je da će Turci pustiti i one Sirijce koji se sada nalaze u sirijskoj oblasti Idlib gde se vode sada već sporadične borbe.

Turska nije napomenula da su turske snage na grčke pogranične policajce bacali suzavac, ali jeste da šalju hiljadu specijalaca da pomognu imigrantima u proboju na grčku teritoriju. Grci su u prvom naletu zaustavili nekih 13.000 imigranata, a 300 njih koji su se probili su uhapsili i smestili u zatvor.

U pomoć Grcima stiže i ostatak Evrope. Evropska komisija je nakon posete grčkoj granici odlučila da duž granice razmesti dodatne timove Fronteksa (evropskih policijskih snaga za kontrolu i čuvanje spoljnih granica Unije). Uz postojećih 530 razmestiće se još 100 ljudi, kao i dodatna plovila i dronove za nadzor. Grčkoj je odobreno 700 miliona evra iz evropskih fondova, a za "regulisanje imigrantskog problema".

U Grčku stiže i pomoć u medicinskom osoblju, lekovima i ostalim medicinskim materijalima. U prvom trenutku Fronteks je poslao sedam brodova i 3 helikoptera, a francuska mornarica manevriše u tom delu Mediterana.

Grčki premijer Micotakis je rekao da neće podleći "Erdoganovoj uceni", a predsednica Evropske komisije Ursula von der Lejen rekla je da su "grčke brige naše brige". Onaj koji bi trebalo da se zabrine je turski predsednik Erdogan koji je najverovatnije očekivao da Evropa neće kao Spartanci stati u odbranu grčkih granica.

U sukobu između Evropljana i Erdogana u sredini su priklješteni imigranti koji niti mogu niti umeju da urade išta bolje nego da budu pioni u Erdoganovim rukama.

Turski sultan u nastajanju je sve vreme optuživao Evropu da ne ispunjava svoj deo obaveza iz dogovora iz 2016. kada mu je Evropa obečala nekih šest milijardi evra da zadrži izbeglice u Turskoj. Nije mu još sve isplatila, ali je Erdogan odbio milijardu evra za deeskalaciju krize.

U Siriji se vode žestoki i krvavi sukobi između Ankare, Damaska i Moskve, a uz učešće još nekoliko proksi snaga, ali i Kurda koji nastoje da ostvare svoje ciljeve. Tamo je svako protiv svakog, a ponekad poneko sa ponekim.

Evropa do sada nije stala na ničiju stranu, a Erdogan, shvativši da je zagrizao veliki zalogaj, hoće da mu Evropa pomogne u tom ratu. Želi i saradnju NATO saveza koji je već pojasnio da Turska nije napadnuta i da NATO nema ni obaveze ni pravo da joj priskoči u pomoć. Istina, NATO je napomenuo da bi mogla da Turke obaveštava o kretanjima ruske avijacije.

Nakon pogibije 33 turska vojnika tokom vazdušnoh napada i još nekolicine u drugim sukobima, Erdogan je insistirao da se Evropa umeša i kako Brisel nije hteo da se upličle, on je otvorio Turske granice. Prvo je najavio 75.000 izbeglica, potom stotine hiljada, pa milion nevoljnika. Optužio je Grčke vojnike da su ubili dva imigranta, nešto što je Atina negirala.

Tačno je da Evropa nije bila najbolje pripremljena za invaziju imigranata, ali je malo veropatno da će Erdoganov plan uspeti. Politička situacija u Evropi nije ona ista iz 2015.-16. jer su u međuvremenu ojačale desničarske političke struje koje su oko sebe okupile značajan broj nezadovoljnih glasača.

Neke države Unije rekle su da su voljne da prihvate decu koja nisu u pratnji roditelja ili staratelja, ali su podvukli da je to to. Niko neće da primi veliki broj ljudi sa Bliskog istoka, mada je na kraju moguće da će neke primiti, iako to još niko nije rekao, ali će ti biti dobro probrani.

Bilo kako bilo, ukoliko imigranti probiju grčku odbranu i prodru u Evropu, Unija bi bila primorana da zatvori svoje unutrašnje granice i da svaka zemlja zaustavlja navalu imigranata. To bi značilo ukidanje šengenske zone, a Unija je upravo to - Šengenska zona, sloboda kretanja.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc nazvao je Erdoganovu odluku da otvori granice za izbeglice "napadom Turske na Grčku i Evropu... i u tom napadu se koriste ljudska bića kako bi se izvršio pritisak na Evropu".

Kurc je takođe podvukao da postoje tri pojasa odbrane: "Postoji trostruka mreža. Prvo je da je grčka vlada, za razliku od ranije, odlučna u odbrani spoljne granice Evropske Unije. Mi smo u tesnom kontaktu sa prijateljima na Zapadnom Balkanu, i oni su spremni, u slučaju proboja grčke granice, da zaštite svoje tlo i ne dozvole propuštanje imigranata.

Treće je da je ministar unutrašnjih poslova spreman da zaštiti granicu Austrije od proboja imigranata". To je Kurc izjavio u intervjuu za bečki dnevnik Kronen cajtung. Inače, Austrija je na mađarsku granicu poslala policajce sa psima. Kurc je podvukao da Unija mora da uputi jasnu poruku da prava na azil nema niko ko se ne nalazi u opasnosti dodavši da su mnogi među imigrantima oni koji već godinama žive u Turskoj u kojoj nisu životno ugroženi.

Sa svoje strane Turska savetuje migrantima da ne idu preko Srbije i Albanije, već preko Bugarske i Rumunije, a iz Grčke da se upute ka Italiji i kasnije ka Francuskoj. Turci snabdevaju imigrante mapama i na taj način pokazuju da turski autoriteti aktivno učestvuju u pokretu imigranata.

Takođe se zna da su imigrante blizu Grčke i Bugarske granice dovozili autobusima. A jednu mapu na arapskom jeziku objavila je i zvanična turska televizija TRT i ta mapa je preneta na tviter. Ta mapa pokazuje pet ruta kroz Tursku da bi se stiglo do pet ulaznih mesta u Grčkoj kao i kako stići do grčkih ostrva. Jedan od prolaza vodi i preko reke Evros (Marica) na kojoj je već raspoređena i grčka vojska. Jedan od pravaca vodi ka Bugarskoj, a odande kroz Rumuniju, Mađarsku, Austriju sve do Nemačke i Francuske. Američki renomirani časopis Forin polisi tvrdi da su većina migranata Avganistanci, Iranci, Palestinci, Marokanci, Pakistanci, Bangladešanci, a da ima i Sirijaca.

Erdogan je rekao da neće pristati ni na kakav dogovor sa Evropom sve dok ona ne pristane da podrži tursku vojnu akciju u Siriji. Visoki evropski zvaničnici su takav zahtev nazvali - ucenom.

Sa skupa ministara unutrašnjih poslova zemalja članica Unije poslata je poruka da "ilegalan ulazak neće biti tolerisan. Po tom pitanju Evropska Unija i države članice preuzeće potrebne mere, a u skladu sa evropskim i međunarodnim zakonima... Migranti ne bi trebalo da budu ohrabrivani da reskiraju svoje živote pokušavajući da ilegalno pređu evropske granice bilo po kopnu, bilo po moru".

Da je Unija odlučila da ovoga puta neće primiri stotine hiljada, i milion migranata može jasno da se vidi na grčkoj granici gde je samo pitanje trenutka kada će doći do sukoba između grčkih i turskih pograničnih snaga.

Atina se suočava sa dosta jasnim naznakama Ankare da poveća tenzije na zajedničkoj kopnenoj granici slanjem hiljadu specijalaca i odlukom da ne prime natrag migrante koji pokušavaju da pređu u Grčku. Ipak, Turska je smanjila pritisak na migrante da se dokopaju Grčke morskim putem, a najverovatnije zato što je taj put opasniji po život i krivica bi pala na Tursku.

Grci ipak strepe od neke moguće turske provokacije na Egeju i zbog toga Atina je proglasila stanje posebne uzbune na ostrvima Farmakonisi, Agatonisi i Kasteljorizo. Grčki autoriteti Vojne mornarice izdali su saopštenje plovilima da je zabranjena plovidba u vodama ostrva Lezbos, Čios i Samos, a to da bi se sprečio protok migranata potpomognut krijumčarima. Sve ovo se događa uz agresivnu retoriku turskih zvaničnika upućenu Grčkoj.

A u četvrtak, 5. marta, tokom posete Grčkoj američki pomoćnik zamenika ministra spoljnih poslova, Met Palmer, izjavio je da ta zemlja ima pravo da brani svoje granice. Takođe je izrazio simpatije za stav Evrope povodom najnovijih događaja na grčkoj granici.

Sledećeg dana, u petak, turski predsednik Tajip Erdogan odbio je da se sastane sa grčkim premijerom Kiriakosom Micotakisom citirajući optužbe da je grčka policija ubila petoro migranata na tursko-grčkoj granici.

Vraćajući se avionom iz Moskve, Erdogan je rekao da je bugarski premijer Bojko Borisov, sa kojim se sastao prethodnog ponedeljnika, pokušao da ga ubedi da prisustvuje trilateralnome samitu u Sofiji. Erdogan je i to odbio optužujući grčku vladu da "goni imigrante". Borisov i Erdogan su se sastali da bi diskutovali o talasu migranata koji se približavao bugarskoj granici.

Tog istog petka, 6. marta, Erdogan je u telefonskom razgovoru rekao nemačkoj kancelarki Angeli Merkel da migracioni dogovor između Turske i Evropske Unije ne funkcioniše i da bi ga trebalo revidirati. Tokom tog telefonskog razgovora Erdogan je takođe rekao Merkelovoj da dogovor o prekidu vatre između Turske i Rusije u Idlib regionu služi da se zaštite civili, kao i turske trupe koje se nalaze tamo. Sa svoje strane grčki premijer je izjavio da je je propao dogovor sa Turskom o ilegalnim imigrantima. "U ovom trenutku, budimo pošteni, dogovor je mrtav," izjavio je Micotakis za američku televiziju CNN. "Mrtav je jer je Turska odlučila da u potpunosti prekrši dogovor zbog onoga što se događa u Siriji."

Turski predsednik je u telefonskom razgovoru sa nemačkom kancelarkom rekao da dogovor mora da se revidira jer ovakav kakav je nije više efikasan. Šta nije efikasno je neefikasna intervencija turske vojske u Siriji koja bi, ako bi nastavila sa invazijom, mogla da se zaglibi u Siriji slično onome kada su se Amerikanci zaglibili u Vijetnamu.

Erdogan je u svojim sultanskim maštanjima sanjao kako svi padaju ispred moderne i dobro opremljene turske vojske, a pri tome nije računao na rusku pomoć Asadu. Turci nisu mogli da se probiju bez velikih žrtava, a Erdogan ne želi takve žrtve jer veoma lako može da počne da mu se ljulja stolica vlasti na kojoj sedi.

U proširenoj priči nije teško zamisliti da Amerikanci osnuju neke naoružane grupacije čiji bi zadatak bio da tuku po turskim vojnicima. Sami Amerikanci ne bi ulazili na bojno polje, kao što to ne rade ni Rusi, ali bi onda turska vojska postala samo jedna proksi snaga u sirijskom haosu.

Vođa najveće opozicione partije u Grčkoj, Aleksis Cipras, rekao je da se Grčka suočava sa "geopolitičkom opasnošću". Rekao je da Ankara koristi migrante kao političko oruđe. Takođe je dodao da problem sa Turskom nije ograničen samo na migrante, ali problem migranata proširuje pritiske na grčki suverenitet. "Vlada je trebalo da predvidi tursku ucenu jer je Turska već duže vreme pretila da će otvoriti granice," izjavio je Cipras za Mega TV.

On je kritikovao premijera Kiriakosa Micotakisa što nije sazvao skup političkih vođa, dodavši da je potreban konsenzus svih političkih stranaka. Cipras je takođe rekao da je komunikacija Micotakisa neadekvatna, mada je dobro reagovao zaustavljajući migrante.

U pojedinim sektorima granice grčka policija koristi vodene topove i suzavac da zaustavi ne desetine hiljada izbeglica. Istovremeno, Rojters tvrdi da su njihovi svedoci videli da konzerve sa gasom lete ka grčkim bezbednosnim snagama ispaljene preko bodljikave žice sa turske strane granice. Rojters nije mogao da potvrdi ko je sa turske strane ispaljivao konzerve sa gasom.

Istovremeno je turski predsednik rekao sledeće svojim parlamentarcima: "Pozivam zemlje Evropske Unije, pre svega Grčku, da se ponaša u skladu sa Deklaracijom o ljudskim pravima i da poštuje imigrante koji stižu na njihovu teritoriju." On je takođe ponovio svoje ranije optužbe da grčka ratna plovila pokušavaju da potope brodiće koji prevoze migrante po Egejskom moru i koji dolaze sa turskih obala a u smeru Lezbosa i drugih ostrva. To sve skupa Atina demantuje.

Agencija za izbeglice Ujedinjenih Nacija izjavila je u ponedeljak 2. marta da Grčka nema prava da zaustavi prihvatanje aplikacija za azil. Grčka je odbila da ih prima i najavila moratorijum u trajanju od mesec dana.

Iz UN je stigla poruka da: "Sve države imaju pravo da kontrolišu svoje granice i upravljaju iregularno kretanje, ali istovremeno bi morala da se uzdrži od preterane i neproporcionalne snage i da održi sistem za obradu zahteva za azil na propisani način." Pomenuta agencija UN je rekla da ni međunarodni, kao ni zakoni Evropske Unije nemaju bilo koju "legalnu bazu za suspenziju primanja aplikacija za azil."

Turski predsednik Erdogan takođe je kritikovao grčku odluku da suspenduje primanja molbe za azil. Prestanak primanja tih aplikacija najavio je u nedelju, 1. marta, grčki premijer rekavši da Grčka primenjuje jednu klauzulu hitne situacije koja postoji u ugovoru Evropske Unije, a to da bi "sebi osigurala punu podršku Evrope". Erdogan je svojim partijcima u turskom parlamentu pokazao i fotografiju na kojoj se prikazane grčke izbeglice koje su bežale od Nacista u Siriju. "Jedan od ovih grčkih dečaka ili devojčica na ovoj fotografiji možda su deda ili baba Micotakisa," rekao je turski predsednik objašnjavajući fotografiju.

Takođe je dodao da "nemojte da zaboravite da će se Grci možda jednog dana naći u situaciji u kojoj će tražiti sažaljenje," po izveštajima novinskih reportera rekao je Erdogan. Nema sumnje da je turska strana, a na čelu sa Erdoganom, dobro pripremljena za medijski rat i odnose sa javnošću. Druga je stvar što u Evropi Erdogan nije naročito simpatičan.

Većina Evropljana shvata da Erdogan želi više novca, a i drugih usluga, od Evrope i da je zato otvorio svoje granice kao što je, uostalom, to već neko vreme najavljivao.

Turski predsednik se odavno žali da obećani evropski novac sporo stiže i da uglavnom ide u ruke raznoraznim grupama za pomoć migrantima umesto u turski državni budžet. Prestavnici Holandije, Italije, Francuske i Nemačke su bili među onima koji su predlagali da se Erdoganu da više novca za pomoć migrantima nadajući se da bi ga to zadovoljilo.

Istovremeno, "bez obzira koliko je logično da Evropska Unija nastavi da podržava migrante u Turskoj, važno je da se ne kreira utisak da se podleže uceni," rekao je jedan evropski diplomata, po izveštajima štampe. Od šest milijardi evra koji su obećani 2,2 milijarde već su distribuirane, a ostatak je namenjen specifičnim projektima što bi značilo da će uskoro i to biti prosleđeno. A na sastanku ministara unutrašnjih poslova zemalja Evropske Unije, koji se održao u sredu 5. marta, diskutovalo se o svim "potrebnim merama" da se blokiraju spoljne granice Unije, izveštava u svom izdanju na engleskom grčki dnevni list Katimerini koji je imao pristup nacrtu zaključaka evropskim ministara.

U kratkim crtama svi zaključci evropskih zvaničnika mogu da se svedu na sledeće - "nelegalni prelasci neće biti tolerisani". A sledeći sastanak ministara unutrašnjih poslova zakazan je za 13. mart. U međuvremeno američki predsednik Donald Tramp razgovarao je sa grčkim premijerom i izveštaji o tom razgovoru tvrde da je Tramp rekao Micotakisu da grčka ima pravo da sprovodi svoje zakone na svojoj granici. A po tvrđenju turske Anadolu agencije, američki ministar odbrane Mark Esper je rekao da ono što Turska radi na svojoj granici sa Grčkom po pitanju izbeglica i migranata je "njihova odluka".

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Lejen izrazila je simpatiju sa Turskom povodom njenih problema u Siriji, ali je dodala da se dozvoli da se izbeglice nagomilaju na grčkoj granici ne može biti ni odgovor ni rešenje. Slična izjava mogla je da se čuje i od nemačke kancelarke Angele Merkel.

Ne postoje tačni brojevi, makar ne za javnost, ali može da se proceni da među migrantima nagomilanih uz grčku granicu ima najviše Avganistanaca, a ne toliko Sirijaca. Za to postoje razlozi, makar u ovom trenutku. Sirijci su se nekako u poslednjih par godina udomili u Turskoj i imali bi mnogo da izgube ako bi se upustili u avanturu da se dokopaju Evropske Unije.

Avganistanci, zajedno sa drugim ilegalnim migrantima iz Irana i Pakistana, Bangladeša i Somalije ne bi imali šta da izgube već kako im u Turskoj nije priznat nikakav status. Osim toga, Sirijci uglavnom žive u porodicama, a to nije slučaj sa mladim muškarcima iz drugih zemalja.

Oni hoće da napuste Tursku u kojoj nemaju status izbeglica i u kojoj ne mogu legalno da rade. Oni su, uostalom, uvek hteli da stignu do Evrope. Procenjuje sa da ima oko pet miliona legalnih i ilegalnih migranata u Turskoj. To prestavlja šest odsto turske populacije, a samo nekoliko zemalja ima veću proporciju migranata na svojim teritorijama. Sirijaca ima 3,6 miliona, ali oni poseduju legalni status izbeglica, a Avganistanci po brojnosti se nalaze na drugom mestu. Treća najbrojnija grupa su Iranci kojih ima nekih 20.000.

Tokom prošle godine, po zvaničnim podacima, turske vlasti su uhapsile 200.000 Avganistanaca koji su ilegalno ušli u zemlju. Avganistanci gledaju na Tursku samo kao tešku zemlju za tranzit Sirijci u Turskoj imaju koristi od Turskih i međunarodnih organizacija, a takođe i kao deo dogovora Turske i Evropske unije. Avganistanci nemaju ničiju podršku osim malobrojnih privatnih organizacija i uglavnom ilegalno rade za dnevnice mnogo niže od minimalnih.

Ponekad ih na kraju mnoge i ne plaćaju jer nemaju kome da se žale.

ANTRFILE:

Nemačkoj potrebni kvalifikovani radnici

Od prošlog 1. marta novi zakon će olakšati imigraciju kvalifikovanih radnika u Nemačkoj. Potrebno je biti "stručan", a za razliku od prethodnih standarda po novom zakonu "stručnim" se smatraju i oni koji nemaju fakultetsko obrazovanje, ali uvek i kada imaju neku zanatsku diplomu stećenu u višoj školi u trajanju od najmanje dve godine. Diploma mora da bude na nivou nemačkih standarda.

Inače, Nemačkoj je potreban najmanje jedan milion "specijalaca" da bi njihova industrija nastavila da raste. Vladine namere su da završi proces priznavanja školskih sprema onih koji podnesu zahtev u roku od tri meseca nakon što su dostavljeni svi potrebni dokumenti. Radna viza biće izdata četiri nedelje kasnije.

Novi zakon ne sadrži ključnu klauzulu prethodnog da: radnici izvan Evropske Unije mogu da dobiju posao samo ukoliko ne postoje nemački ili građani EU koji su sposobni da urade dotični posao.

Oni čija je diploma nižeg ranga od traženih i dalje mogu da apliciraju za radnu vizu ukoliko poseduju radni ugovor sa nemačkim poslodavcem koji mora da se obaveže da će takve zaposlene obučiti tokom dve godine da bi dobili diplomu na profesionalnom nivou.

Ukoliko je neko tek u potrazi za poslom takođe će mu biti dozvoljen ulazak u Nemačku pod uslovom da može da dokaže da je sposoban da sebe izdržava i da govori dovoljno nemački jezik (na nivou B+).

Strani obrazovani radnici stariji od 45 godina moraju da dokažu da zarađuju minimum od 3.685 evra mesečno na svojim radnim mestima u Nemačkoj.

Lekari i IT stručnjaci , kao i medicinske sestre i tehničari sa diplomom viših škola, ne moraju da sertifikuju svoje diplome ukoliko mogu da dokažu da imaju pet godina radnog staža u struci.

U principu nove regulacije važe i za azilante i druge imigrante, ali u praksi se pokazalo da oni generalno ne dobijaju radne dozvole