NESTAJANJE

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (35)

Borba za nasledstvo

Branislav Gulan je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, novinar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Evo njegovih najnovijih istraživanja. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019. godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', objavljena je i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanja sela i države'', nova razvojna filozofija. Knjiga je nagrađena za najbolje autorsko delo u 2019. godine VELIKOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav Gulan

Njive dali crkvi umesto paorima

VOICE: Aranžmani sremskog vladike Vasilija sa biznismenima i državom - poljoprivredno zemljište u restituciji dato SPC iako ona tu do devedesetih nije ni bila

Poljoprivrednici u Kukujevcima, u šidskoj opštini, ostali su bez mogućnosti da licitiraju dobar deo državnog poljoprivrednog zemljišta jer je te njive u procesu povraćaja imovine koja je oduzeta nakon Drugog svetskog rata dobila Srpska pravoslavna crkva, koja u ovom selu pre ratnih dešavanja devedesetih godina nije ni bila prisutna. Do tada, u Kukujevcima je živelo uglavnom hrvatsko stanovništvo. Devedesetih su doselili Srbi iz Hrvatske, a gradnja pravoslavne crkve počela je 2013. godine. Srpskoj pravoslavnoj crkvi, odnosno Eparhiji sremskoj, država je u tom mestu restitucijom dala 61 hektar, od ukupno 295,6 hektara oranica. To zemljište ranije joj nije pripadalo, jer u Kukujevcima pravoslavne crkve nije ni bilo, pa nije jasno po kom osnovu ga je sada dobila.

Prema saznanjima VOICE-a, objavljenim pre nekoliko godina, episkop sremski Vasilije ustupio je potom njive dobijene u restituciji jednom od najvećih poljoprivrednika u ovom delu Vojvodine. Meštani su tako ostali bez mogućnosti da licitiraju državno zemljište i da se bave poljoprivredom na površinama koje su dosad obrađivali, dok je, s druge strane, poljoprivrednik kojem je crkva dala oranice proširio svoje veliko imanje u Sremu.

Zbog toga trpe mali poljoprivrednici u Kukujevcima, mahom proizvođači duvana i povrća, koji na raspolaganju gotovo da nemaju državnih oranica pa neće ni zasaditi dosadašnje površine. "Prema rešenjima Agencije za restituciju, ukupno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini u opštini Šid koje je vraćeno Srpskoj pravoslavnoj crkvi iznosi 1.395 hektara. Površina državnog poljoprivrednog zemljišta u mestu Kukujevci, vraćenog SPC iznosi 61 hektar", rečeno je za VOICE u Opštini Šid, u Kancelariji za poljoprivredu. Ukupno u mestu Kukujevci, na granici sa Hrvatskom, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Šidu, ima 295,6 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Prema Godišnjem programu zaštite, uređenja i koriščenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za 2019, u ovom mestu za izdavanje u zakup je predviđeno 263,3 hektara, odgovoreno nam je iz Opštine. Kako kažu, prema tom programu biće održano javno nedmetanje za ove oranice. U bila je u toku priprema potrebne dokumentacije za raspisivanje postupka javne licitacije, koja je uz saglasnost Ministarstva poljoprivrede, trebala biti sprovedena. Na ovaj način se uništava najbogatije i najvrednije selo u Srbiji, zabeleženo 17. novembra 2018. godine. Slično je bilo i u drugim delovima Srbije. Posebno u Vojvodini, odnosno Subotici, Kikindi, Sremskoj Mitrovici, zatim Mačvi i drugim delovima Srbije gde je bilo crkava i manastira. Prema evidenciji ponajviše njiva, šuma i poseda bilo je oduzeto na Fruškoj gori gde danas ima oko 16 aktivnih manastira.

Borba za nasledstvo

Protinim unucima, kod Nove Varoši, u Štitkovcima, vraćena je imovina posle sedam decenija! Potomcima sveštenika i narodnog tribuna Čedomira Čakarevića iz Štitkova kod Nove Varoši država je vratila 8,66 hektara njiva na padinama Čemernice, ali je to tek polovina imanja koje mu je oduzela partizanska vlast.

Osmoro potomaka sveštenika Čedomira Čakarevića (1870-1954) razasutih širom sveta konačno je dočekalo da se ispravi nepravda naneta njihovom dedi.

Zahtev je podnela protina unuka Dušica Petrović (87), penzionisana profesorka srpskog jezika iz Beograda, a pravosnažnu presudu da im se vrati zemlja u polju Rujišta koju je koristila propala Zemljoradnička zadruga donela je Područna jedinica Agencija za restituciju u Kragujevcu.

''Skoro četvrt veka Dušica Petrović je obijala pragove arhiva, sudova, opštinske i državne administracije u pokušaju da istera pravdu. ,,Presuda je moralna satisfakcija. Srećna sam što je posle 70 godina zemlja opet naša, ali koliko sam samo imala neprijatnosti tražeći da se ispravi nepravda. Nije mi do imanja jer sam stara i daleko od zavičaja, ali zbog svega što je učinjeno našoj porodici morala sam da istrajem. Spremamo tužbu i da nam se vrati ili plati 8,5 hektara šume, koju je pre par godina Zemljoradnička zadruga „Uvac" iz Božetića nezakonito prodala'', pričala je Dušica Petrović.

Tragajući za dokumentacijom po arhivama, naslednici prote Čedomira Čakarevića saznali su i da je „referat" o oduzimanju 17 hektara doneo Mesni odbor Štitkova 8. februara 1946. godine uz obrazloženje da „vlasnik nije zemljoradnik". Mesec dana kasnije odluku je potvrdio Agrarni okružni sud u Novom Pazaru, ostavljajući proti i porodici samo tri hektara zemlje. ,,Tadašnja vlast u jednoj optužnici pominje da je sveštenik Čedomir „narodni neprijatelj"! A da je bilo čime uprljao ruke i obraz kako bi na Gospojinu 1949. godine u prisustvu zamenika ministra vera u Vladi Srbije i brojnog sveštenstva u Štitkovu dobio naprsni krst, donet iz manastira Mileševa. Kako je kao „narodni neprijatelj" dobio penziju od 9.500 dinara i pravo da svake godine ide na lečenje u banju'', podseća unuka Dušica.

Kako beleže hronike, prota Čedomir Čakarević je sa 17 godina bio prvi učitelj u ilegalno otvorenoj školi u Štitkovu, a oltaru je služio 54 godine. Radio je i kao poverenik Kraljevine Srbije u Starom Vlahu od 1887. do 1912. godine i bio veza sa krajevima pod Otomanskom carevinom, a učesnik je i Raoničke bune i Prvog balkanskog rata.

Progonili ga Turci, Austrijanci i ustaše

Kao patriota i narodni tribun koji je organizovao otpor protiv zuluma aga i begova, prota Čakarević je dva puta bio na spisku Turaka za ubistvo. Žandarmi Austrougarske su ga 1915. godine internirali u logor Ašah, gde je dočekao oslobođenje, a našao se i na nišanu ustaša za likvidaciju 1941. godine, beleži hroničar podjavorskih sela Boško Kopunović iz Užica, a izvestio je Željko Dulanović, 4. aprila 2017. godine.

Suđenje za "crkvenu zemlju"

Pred Višim sudom u Subotici ponovo je, nakon pet godina od početka suđenja, ispočetka počelo suđenje za "crkvenu zemlju". "Politika" je pisala da su na sukobljenim stranama, kao i prethodnih godina, Ministarstvo poljoprivrede, u vidu Republičkog javnog pravobranilaštva, i tuženi grad Subotica, zbog odluke donete još 2007. godine, a kojom se trima hrišćanskim crkvama daje na korišćenje 700 hektara oranica, bez nadoknade, a do okončanja postupka restitucije. U sudskom sporu između dva nivoa državne vlasti stoga se pojavljuju i crkve kao umešači, a sve tri crkve, Srpsku pravoslavnu crkvu, Rimokatoličku crkvu i Evangeličku hrišćansku crkvu, zastupa advokat Bojan Uzelac.

Suđenje je krenulo iznova, jer su u prethodnom postupku iskorišćeni svi pravni lekovi i slučaj je vraćen na početak. Na ponovljenom pripremnom ročištu, kako "Politika" nezvanično saznaje, obe sukobljene strane, kao i umešač, tada su bili ostali pri svojim polazištima. Ministarstvo poljoprivrede, koje je zastupao republički javni pravobranilac, smatralo je da je odluka ništavna i da je treba ukinuti, a zemljište koje je crkvama dato na korišćenje vratiti državi, odnosno gradu, kako bi se izdavalo u zakup. Grad smatra da je odluka na mestu i da je na snazi do okončanja procesa restitucije.

Odluku koju je Skupština opštine Subotica donela 2007. godine od početka su je pratila različita gledišta. Jedni su smatrali da se na taj način davanjem u zakup nešto više od 300 hektara rimokatoličkoj i pravoslavnoj i oko 70 hektara evangelističkoj crkvi stavljaju u povlašćen položaj u odnosu na druge učesnike restitucije.

S druge strane, ima mišljenja da je na taj način "spasen" proces licitacije zemljišta, jer su crkve mogle da "ruše" licitaciju državnog zemljišta kada god se pojave parcele koje one potražuju u restituciji. Na dnevnom redu skupštine, u tih sedam godina, u dva navrata se našlo i pitanje ove odluke, ali nikada ni u jednom političkom odnosu snaga većina nije glasala za njeno povlačenje. Udruženje poljoprivrednika je tvrdilo da su glasačkom rukom odbornika upravljala volja veleposednika, odnosno vlasnika velikih poljoprivrednih parcela za koje se sumnjalo da su im crkve ustupile zemlju na obrađivanje.

Kada nije bilo političke volje, Republičko javno pravobranilaštvo odlučilo je da pokrene pravosudni mehanizam, te je od Ustavnog suda tražilo da ukine odluku grada. Ustavni sud je takav zahtev odbacio. Nakon toga, pravobranilaštvo 2014. godine pokreće postupak pred Osnovnim sudom u Subotici, koje staje na stranu grada. Pravobranilaštvo se žali i pred Višim sudom dobija spor, ali se sada žali grad i slučaj se razmatra u Apelacionom sudu u Novom Sadu, koji preinačuje presudu u korist grada. Takvom odlukom je nezadovoljno pravobranilaštvo i slučaj dospeva pred Vrhovni kasacioni sud, koji ukida odluku Apelacionog suda u Novom Sadu. Apelacioni sud zbog toga nalaže ponovno suđenje pred Višim sudom u Subotici, i sada je taj postupak ponovo na početku.

U ovom postupku tvrdnja da je grad dobio postupak ima svoje dve strane. Naime, kada su donete presude u korist grada, to je značilo da rešenje o ustupanju zemljišta crkvama ostaje na snazi, ali to istovremeno znači i da, time što su bez naknade oranice date crkvama, grad u ovom konkretnom slučaju gubi 140.000 evra od zakupa godišnje.

Takođe, ovde su suprotstavljeni stavovi dva nivoa vlasti, uz prisustvo crkve kao umešača, te su tako duže od pet godina u sporu predstavnici svetovne i duhovne vlasti. Pri tome, u poslednje vreme pojavljuju se i naslednici kojima su kroz proces restitucije vraćeni upravo delovi onih parcela koji su ustupljeni crkvi.

Ovom dugotrajnom procesu treba dodati da su postojala još tri paralelna sudska postupka, od kojih je samo jedan okončan, a u kojima je svaka od crkava pojedinačno tražila da se zemlja koju koriste izuzme sa spiska državne zemlje koja se izdaje u zakup. Do sada je samo pozitivno odgovoreno na zahtev Srpske pravoslavne crkve, objavio je list ,,Politika'' 20. marta 2019. godine.

Vlasnici zemljišta još čekaju na restituciju

Bivšim vlasnicima i zakonskim naslednicima vraćeno je 5.706 poslovnih prostora, zgrada i stanova. To su poslednji podaci Agencije za restituciju koja je do sada rešila 60 odsto zahteva. Za ostatak rešenja još nisu doneta jer se uglavnom radi o obeštećenju, o novčanoj nadoknadi što će tek početi. Pred agencijom se potražuje i oko 92.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. I dok oni koji čekaju dedovinu tvrde da je proces spor, nadležni najavljuju nova rešenje.

Nije lako gledati svoju njivu, a da u nju ne možeš da kročiš. To je iskustvo Milivoja Šibula iz Kikinde koji dugo pokušava da ostvari pravo na dedovinu. "Imamo da nam vrate 16 jutara zemlje. To su pokojnom dedi uzeli 1946. godine kad je bio taj fond za agrar.

Ja sam podneo zahtev među prvima, nisam do danas dobio ništa, mislim zemlju, ne vraćaju", govorio je Milivoj Šibul, poljoprivrednik iz Kikinde.

U Agenciji za restituciju ne spore da je restitucija poljoprivrednog zemljišta puna problema, ali savetuju strpljenje. Tvrde da je samo za godinu i po dana starim vlasnicima ili naslednicima vraćeno 25.000 hektara njiva i skoro pet hiljada hektara šumskog zemljišta. "To je skoro 20 odsto traženih površina i u toku ove i sledeće godine mislim da ćemo preći preko 50 odsto vraćenih površina.

Problem je kao i sve u ovoj zemlji neuređenost imovinskih odnosa, loša evidencija državnog poljoprivrednog zemljišta, uzurpacija na terenu, nejasni imovinski odnosi koji idu na ruku onima koji nelegalno koriste to zemljište, i preko toga ostvaruju velike prihode", isticao je tada Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

Mnogo se očekuje od izmena zakonskih rešenja koja su pred Vladom. Omogućile bi, između ostalog da se, u nedostatku slobodnog zemljišta u jednoj, bivšem vlasniku vrati parcela u susednoj opštini. U Mreži za restituciju ukazuju da restituciju prolongira i to što na skoro svaku odluku o vraćanju imovine Pravobranilaštvo uloži žalbu. "Radi se o obradivom zemljištu, uglavnom u Vojvodini, ali i u ostalom delu Srbije.

To je zemljište uzurpirano, koristi se, u najvećoj meri se obrađuje, daje se u zakup, profite ubiraju oni koji ne daju ni jedan dinar u budžet ", govorio je za javnost Mile Antić iz Mreže za retituciju.

I dok porodica Šibul, s početka priče još čeka pravdu, s druge strane Kikinde, postoji iskustvo koje ohrabruje. "Imali smo dobrog sudskog veštaka, imali smo dobrog advokata i imali smo kompletnu dokumentaciju. Situacija je bila jasna i naša potraživanja su bila negde oko 127 jutara, dobili smo oko 75", kaže Lazar Strajnić, poljoprivrednik iz Kikinde. Poljoprivredno zemljište naslednika koje je u međuvremenu neko kupio i sada je u privatnom vlasništvu, po zakonu neće moći da se vrati potomcima, već će se ići na obeštećenje. Ako se promene zakoni, čitav proces vraćanja oranica završiće se za četiri do pet godina, u suprotnom trajaće bar osam, kažu u Agenciji za restituciju, zabeleženo 17. april 2017. godine.

Blokirani hektari u Sremu i Bačkoj

Vlasnici ne mogu da dobiju zemlju nazad zbog LOKALNIH MOĆNIKA. Čak 5.500 porodica u Srbiji pre nekoliko godina čekalo je da im se vrati 60.000 hektara zemlje, ali zbog opstrukcija tajkuna i lokalnih moćnika, neki od njih još uvek ne mogu da koriste svoje oranice u Sremu i Bačkoj, upozoravao je tada Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju. Vraćanje zemljišta starim vlasnicima je otežano jer je i Uprava za poljoprivredno zemljište dala trajni nalog da se na svako rešenje Agencije o vraćanju zemlje - podnosi žalba.

Dodatni apsurd je što ni komunikacija između dve državne institucije - Agencije i uprave - ne postoji. ,,Pitanje je čiji se interesi štite, da li države ili lokalnih uzurpatora zemljišta. Sa terena nam građani javljaju i da na silu pokušavaju da predstave lažnu sliku, pošto na određenim i njima atraktivnim zemljištima postoje sistemi za navodnjavanje, a koji odavno nisu u funkciji, pa na taj način pokušavaju da poništavaju naša rešenja'', navodio je za javnost Strahinja Sekulić.

Šarenilo u vraćanju zemljišta

Agencija za restituciju je bivšim i zakonskim vlasnicima do pre nekoliko godina bila je vratila 21.372 hektara poljoprivrednog zemljišta, što je tada činilo tek oko 19 odsto potraživanog poseda. Među 81 odsto onih koji su tada čekali da dobiju svoju zemlju bili su i braća Marko (30) i Jovan (28) Župunski iz mesta Markovićevo, opština Plandište.

Pre nekoliko godina podneli su zahtev za povraćaj oko 100 hektara oranica, koje je država oduzela njihovom pradedi Đuri posle Drugog svetskog rata. Trenutno obrađuju oko 17 hektara, a imaju velike planove sa zemljom predaka. Međutim, planove nikako da realizuju, jer ih kako kažu, lokalna samouprava otvoreno u tome sprečava, odbivši da im omogući da zemlju zakupe. ,,Mi ne tražimo da budemo tajkuni, već samo da obrađujemo zemlju i radimo na onome što je naše. Državi su puna usta da mladi ostaju na selu i da se samo zapošljavaju, a u praksi to je sasvim drugačije'', kaže Marko Župunski.

Pravial o vraćanju oduzetuih poseda, posle donošenja sudskih presuda nema. Neko dobiej odmah, a neko još uvek čeka. Možda nionalsednici ne dočekaju d aim se vrati poseda. Dakle, u vraćanju poseda vlada pravo šarenilo. Kada će ko dobiti - ne zna se!

Opština Plandište ima nešto više od 10.000 stanovnika i 13.000 hektara državnog zemljišta koje daje na zakup putem licitacije. ,,Situacija je čudna. Zakup hektara iznosi 11.000 -12.000 dinaera po hektaru, a država je do dolaskja na vlast Srpske napredne stranke davala subvenciju po hektaru od 14.000 hiljada''.

Na tu zemlju niko nije plaćao porez. Pokušavali smo da zakupimo oranice na osnovu postupka procesa restitucije, ali je opština to odbila. Opstrukcije je bilo i u katastru, konkretno od načelnika, koji je u početku tvrdio da nema, a kasnije ipak dostavio neophodna dokumenta potrebna za veštačenje. Umesto da nam omoguće da koristimo ono što je naše, i ove godine se sprema licitacija poljoprivrednog zemljišta za zakup od tri godine'', pričao je Marko koji nije želeo da mu se pominje prezime.

Restitucija, smatra on, otkriva zloupotrebe i donosi prihod državi, jer stari vlasnik plaća porez i samozapošljava. Marko ukazuje i na još jednu nelogičnost: za uređenje atarskih puteva u njegovoj opštini Plandišta, tada je bilo planriano da se izdvoji više od milion evra, što je odobrila Uprava za poljoprivredno zemlijšte, a s druge strane ta ista Uprava smatrala je da on opstruiše proces restitucije.

Uprava za zemljište negira opstrukciju

Na pitanje novinara zašto i da li postoji "miniranje" procesa restitucije, u Upravi za poljoprivredno zemljište bili su izričiti da ne postoji nikakva opstrukcija: ,,Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao zainteresovana strana u čijoj nadležnosti je upravljanje poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini, izjašnjava se tokom postupaka pokrenutim po zahtevima za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje u okviru svojih nadležnosti, upućujući svoja izjašnjenja Agenciji za restituciju kao postupajućem organu.

Ukoliko tokom postupka vraćanja oduzete imovine dođe do kršenja neke od važećih zakonskih odredbi, Ministarstvo svoja izjašnjenja upućuje i državnom pravobranilaštvu, s obzirom da je odredbama iz članova 2 i 5 Zakona o pravobranilaštvu utvrđena obaveza ovog organa da obavlja poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije preduzimajući pravne radnje i koristeći pravna sredstva radi njihove zaštite.

Konačna odluka o preduzimanju određene pravne radnje, odnosno o korišćenju određenog pravnog sredstva, navedenim zakonskim odredbama poverena je pravobranilaštvu, zabeleženo je 10. juna 2010. godine.

Zakup će obnoviti crkvu

Pravoslavnoj crkvenoj opštini Kikinda vraćeno je 329 hektara oranica koje su oduzete pre 55 godina. Crkva u Kikindi zahtev za povraćaj zemlje podnela je 2008. godine, a Agencija za restituciju i povraćaj imovine donela je rešenje u korist Crkvene opštine u Kikindi. Obradivo zemljište je na putu prema Banatskoj Topoli i seocu Vincaid pošto je primenjena zamenska restitucija, jer je nekadašnja zemlja SPC sada ili u privatnom vlasništvu ili je pak oštećena naftnim bušotinama.

,,Do sada je Pravoslavna crkvena opština pet puta podnosila zahtev za povraćaj imovine, izjavio je protojerej Jovan Silaški. U proteklom periodu videli smo da postoji raspoloženje da nam se vrati imovina. Vraćenu zemlju izdavaćemo u zakup, a na koji način će to biti regulisano odlučiće se na zajedničkom sastanku upravnih odbora dva kikindska hrama Svetog Nikole i Svetih Kozme i Damjana. Prihodi od izdavanja zemlje iskoristiće se za vraćanje dugova Crkvene opštine, kao i za restauratorske radove u crkvi Svetog Nikole: Novac će biti proporcionalno podeljen na dve crkvene opštine, objašnjava Silaški, Hram Svetih Kozme i Damjana je u izgradnji tako da će deo novca otići i na ovaj objekat. Zemljište je uknjiženo u katastru, ali ostaje pitanje nekretnina koje Crkva potražuje, kao što su zgrada u kojoj je Osnovna škola „Vuk Karadžić", zgrada bivše „Avale" i Narodnog pozorišta. Podneli smo zahtev i za zgrade, ali u ovom procesu to nije bio predmet rasprave - dodaje Silaški. Očekujemo i ovde pozitivno rešenje. Povraćaj zemljišta završen je i za hram Svetih arhangela Mihaila i Gavrila u Mokrinu, kojem je vraćeno je 115 hektara poljoprivrednog zemljišta, zabeleženo 3. aprila 2014. godine.

Posle oranica, očekujemo i zgade

Pravoslavna crkvena opština: Posle oranica očekujemo da nam država vrati i zgrade. Nećemo insistirati da se u procesu restitucije uradi nešto što bi bilo na štetu OŠ „Vuk Karadžić", privatnog vlasnika, ali i Kikinde, isticao je za javnost protojerej Jovan Silaški. Nakon vraćenih 330 hektara zemlje koja im je oduzeta 1959. godine Pravoslavna crkvena opština u Kikindi podnela je Agenciji za restituciju zahtev za povraćaj i nekoliko nekretnina u centru grada.

Pored zgrade OŠ „Vuk Karadžić" koje se nalazi tik pored Parohijskog doma, na spisku su sala Narodnog pozorišta, ali i reprezetativna zgrada bivšeg ugostiteljskog preduzeća „Avala", koju je svojevremeno na javnoj licitaciji, kupio nekadašnji proslavljeni fudbaler i bivši fudbalski selektor Srbije Mladen Krstajić. Ovaj objekat nalazi se pod zaštitom države, a bivši reprezentativac koji se pre odlaska u „Partizan", „Verder" i „Šalke 04", u Kikindi fudbalski afirmisao, izdvojio je značajan novac za obnovu fasada.

Protojerej Jovan Silaški, nema dilemu da će i u pogledu povraćaja nekretnina, Agencija za restituciju doneti ispravno rešenje: -Nećemo, ipak, insistirati da se se u procesu restitucije uradi nešto što bi bilo na štetu OŠ „Vuk Karadžić", privatnog vlasnika, ali i Kikinde. Može da se izvrši i nadoknada u novcu, ili ponudi zamena za neku drugu zgradu.Tražimo samo da nam se vrati naša imovina, i ispravi višedecenijska nepravda.

Nadamo se da će, na obostranu korist, pitanje ovih nekretnina biti valjano rešeno, kaže protojerej Silaški. Mladen Krstajić tek nedavno je saznao za zahtev Pravoslavne crkvene opštine: ,,Čuo sam da se na spisku nekretnina koja crkva potražuje, nalazi i zgrada koju sam regularno kupio tada (pre oko deceniju i po na javnoj licitaciji). Ostavljam crkvi i državi da se dogovore šta će uraditi. Meni su obraz i savest čisti. Novac sam pošteno zaradio igrajući fudbal, a na taj način sam i ovu zgradu kupio, izjavio je za javnost (Kurir) Krstaji

ć. Njegovi sportski i ljudski kvaliteti su neosporni. Za izraženu humanost i podršku kikindskom sportu, Krstajić je pre nekoliko godina dobio godišnju opštinsku nagradu. Omogućio je odlazak u jednu nemačku kliniku na složenu operaciju šaka Branislavu Zrniću, sekretaru RK "Crvena zvezda" iz Mokrina, a svojevremeno sa grupom naših proslavljenih fudbalera, učestvovao u akciji sakupljanja novca za završetak radova na izgradnji Hrama Svetog Save u Beogradu'', zabeleženo 9. aprila 2014. godine.

U 1.000 sela Srbije nema prodavnice!

U 1.000 sela u Srbiji nema trgovinske radnje i taj trend će se nastaviti ako ne bude podsticaja, upozorili su privrednici na Javnoj raspravi o Nacrtu Zakona o trgovini u Privrednoj komori Srbije (PKS), još 5. februara 2019.godine. Predstavnici Ministarstva trgovine razgovarali su sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) o mogućnostima da se obezbedi novac iz kredita za opstanak i ostanak malih prodavnica u selima Srbije.

Nacrtom zakona bilo je definisano je da Vlada Srbije može odrediti podsticajne mere, a tadašnji specijalni savetnik ministra trgovine Vladimir Matović tada je rekao i da je teško naći kreditne linije za tu vrstu podsticaja. Zato se, kaže, o podršci podsticajima malim prodavnicama vode razgovori sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Razgovori su vođeni, ali se stnje u selima Srbije nije poboljšalo.

Najbolji primer je selo Sisevac kod Ćuprije. Nekada rudarsko, danas turističko naseljeno mesto. Ima nekoliko hotela, ribnjake, crkvu, bazene, tokom leti i turista. Rado se ovde dolazi. Ali, to je samo jedno od najmanje po Ustavu Srbije, 1.000 naseljenih mesta, koja nemaju prodavnicu! Ali, zato imaju razvijen turizam, za koji nema primedbi. Poslednju koja je bila kod hotela, bazena i ribnjaka, zatvorili su pre nekoliko godina.

Trebala je turistima i meštanima, ali sad je prazna i pod ključem. Turisti da bi kupili nešto van hotela, moraju da idu u Ćupriju i druga okolna mesta, osim ako neće sav novac za potrepštine da troše u hotelima! Naravno i da sve plaćaju mnogo, mnogo, skuplje. Možda zbog takvog trošenja novca ni nema prodavnica? Takvo iskustvo imao je i autor ovih redova, boraveći u Sisevcu.

Vlada Srbije sad je po prvi put formirala i ministarstvo za brigu o selu! Vodi ga Milan Krkobabić. Uz Nacionalni program za preporod sela Srbije to je i prvi dobar znak da se o tako konačno i razmišlja, pa i da se vidi svetlo na kraju tunela, kada je reč o spasavanju sela i države Srbije. To znači da se konačno i u praksi vodi briga o selu, a ne samo u predizbornim pričama i obećanjima kako je bilo proteklih sedam decenija.

Nacionalnim Programom za preporod sela Srbije, koji vodi ministar Milan Krkobabić, u ministarstvu za BRIGU O SELU u Vladi Srbije, obuhvaćeni su svi aspekti i mere čijom bi se realizacijom zaustavilo propadanje i podstaklo oživljavanje sela u Srbiji i zaštili strateški interesi države, pogotovo u ruralnim, pograničnim i brdsko-planinskim područjima. U fazi nestajanja je više od 1.200 naseljenih mesta. Podržati za osptanak i ostanak treba samo one koji imaju šanse i za dalju samo održivost.

Ulagati u sva, bilo bi bure bez dna. Jer, u dobrom delu se čeka da ko će da bude poslednji, da ugasi svetlo. Tada će od kuća i sela ostati samo ruine, bez interesovanja za život u njima. Takve netreba ni podržavati. Sela koja opstanu i ostanu imaće, zadruge, domove kulture, igrališta, seoske puteve, pošte, bankomate, crkve, bioskope, vodovod i kanalizaciju, crkve, bazene, restorane i ... sve ostalo što imaju i oni koji žive u gradovima!

Program za preporod sela Srbije ne zadovoljava se opisom stanja i nabrajanjem problema koji se gomilaju decenijama, već predlaže konkretna rešenja, od kojih neka, ako se primene, mogu imati istorijski značaj i mogu temeljito nabolje da promene odnos države prema selu, a time i stanje na selu. Jer, život na selu nije samo bavljenje poljoprivredom.

Neke od novih predloženih mera Nacionalnog tima za preporod sela Srbije su:

- formiranje državnog Fonda za razvoj seoske infrastrukture;

- posebni finansijski podsticaji za mlade bračne parove, žene i decu koji žive na selu;

- ustupanje zemljišta u državnom vlasništvu, ukupno oko 200.000 hektara. Mladim bračnim parovima koji hoće da se vrate na selo da se pokloni do 50 hektara, na besplatno korišćenje;

- u akciju svih tih dobročinitelja treba da se uključi i crkva, pre svih SPC. Jer, ona je bogatija za 70.000 hektara nekada oduzetog, a sad vraćenog poseda.Ona bi trebala da bude patriota i da mladima pokloni bar 20.000 hektara!

- dodela kuća pod najpovoljnijim uslovima onima koji žele da dođu da žive na selu i obrađuju zemlju;

- smanjenje stope poreza na dodatu vrednost za poljoprivredne zadruge i potpuno oslobađanje većine poreza u pograničnim i brdsko - planinskim područjima;

- u sve te akcije treba uključiti i u subvencionisanje svršenih učenika srednjih poljoprivrednih škola u Srbiji. Svake godine bude ih oko 2.500. Nalaze se i odrastali su u selima, roditelji im već poseduju imanja, pa sa onim što im još nudi država, privući ih da ostanu da osnivaju porodice i svoju budućnost i svoje dece, unuka i porodica, da vide u životu na selu!

Predlaže se i:

- osnivanje Nacionalnog garantnog fonda radi osiguranja minimalnih proizvodnih cena za osnovne poljoprivredne proizvode;

- osnivanje državne Agrarne razvojne banke;

- osnivanje Poljoprivredne komore Srbije;

Naravno u sve te akcije kao dobročinitelj treba da budu uključene i sve crkvene zajednice u Srbiji... Dakle, za uspeh je potrebno jedinstvo na svim nivoima.

(Nastaviće se)