Korona

Bauk korona virusa ubija usled neznanja lekara i protokola

Izbegavati kovid bolnice

Posle skoro godinu i po od kako je buknula navodna najsmrtonosnija pandemija od Španskog Gripa, sve je više podataka koji pokazuju da se radi o najvećoj i najsmrtonosnijoj prevari u istoriji, za koju bi neko morao da odgovara.

Milan Malenović

Dr Milutin Milošević je lekar u malom mestu, Donjem Milanovcu, pa, iako je hirurg u privatnoj ordinaciji, zbog lošeg stanja našeg zdravstva i nedostatka lekara često je angažovan i na lečenju pacijenata koji ne zahtevaju hiruršku intervenciju. To je postalo posebno učestalo od izbijanja ove “pandemije” i sa njom povezane histerije koja se namerno podstiče sa malih ekrana.

Dolazeći u kontakt sa zaraženima od korone, od kojih mnogi nisu imali poverenje u državno zdravstvo, pa su se lečili kod kuće, dr Milošević je primetio jednu anomaliju o kojoj je više puta obaveštavao javnost, ali od strane države angažovani “stručnjaci” nisu reagovali.

Naime, na rezultatima analize krvi svih pacijenata videlo se kako su i leukociti i limfociti u granicamma normale, što bi ukazivalo na to da ne postoji zaraza, iako su i testiranja, ali i simptomi pokazivali da u organizmu nešto nije u redu.

Dr Milošević nam objašnjava: “Kada čoveka napadne virus totalni leukociti rastu i to se zove imunim odgovorom. Ako dođe do virusne bolesti treba da dominiraju limfociti.”

Pacijenti koje je lečio bili su napadnuti virusom, ali imunog odgovora nije bilo. Kao da je nešto blokiralo imuni sistem organizma domaćina. Ova otkrića su u prvom momentu dovela do toga da su mnogi poverovali kako se ne radi o virusu, već o nekom otrovu na koji imuni sistem ne reaguje.

Problem sa teorijom o otrovima je bio taj da oni bez razlike napadaju sva živa bića, pa bi tako i životinje bile isto pogođene kao i ljudi, a neka posebno visoka smrtnost među životinjama nije primećena. Za razliku od hemijskih sredstava, virusi su specijalizovani, pa napadaju ili samo ljude, ili samo životinje i to samo određene vrste.

Sedamdesetih godina se pojavila ideja kombinovanja virusa sa bojnim otrovima, tako da bi oni delovali samo na ljude, a ne bi ugrožavali životinje, niti kontaminirali zemljište. Ova ideja je u međuvremenu odbačena kao naučna fantastika i kao potpuno nemoguća.

Ponovo se sve vrtelo oko bojnih otrova koji su na neki način dospevali do ljudi, ali nikako nije mogao da bude otkriven zajednički imenitelj zaraženih, odnosno šta ih je to povezivalo i gde su se otrovali. Trovanje iz vode i vazduha je bilo isključeno upravo zbog životinja.

Zatim se pojavila teorija kako se ljudi truju tek po dolasku u bolnicu. Naime, notorna je činjenica da još niko ko se lečio u kućnim uslovima nije preminuo od posledica zaraze koronom. Umiru samo oni koji se “leče” po bolnicama.

Još na početku “pandemije” nemački imunolozi i virusolozi su javno upozoravali svoje italijanske kolege da primenju terapije koje dodatno slabe organizam i da kombinacije lekova koje su u panici davani pacijentima često same izazivaju smrt pacijenta, a ne komplikacije bolesti. Kao dokaz njihovim tvrdnjama poslužila je činjenica da je na vrhuncu krize iz Italije avionom-bolnicom nemačkog ratnog vazdugoplovstva u Nemačku prebačen 41 pacijent čije su stanje italijanski lekari procenili kao beznadežno. Od njih je u Nemačkoj umro samo jedan, ostali su se kao izlečeni vratili kući.

Problem sa ovom teorijom „ubijanja u bolnicama” bio je što je i kod pacijenata koji su se lečili u kućnim uslovima, bez primene lekova koje propisuju protokoli Svetske zdravstvene organizacije, primećeno da su i leukociti i limfociti, bar na početku lečenja u granicama normale. Rebus je rešen tek kada su se putem društvenih mreža uključili ne samo i drugi lekari, već i stručnjaci iz različitih oblasti.

Egzaktni statistički podaci nam pomažu da rešimo jedan deo rebusa, onaj koji se odnosi na visoku smrtnost pacijenata u bolnicama. Najnižu smrtnost imaju najsiromašnije zemlje, umesto da bude obrnuto, jer one nemaju dovoljno para da nabavljaju velike količine lekova koje propisuju protokoli Svetske zdravtsvene organizacije.

Tako Sjedinjene Američke Države, gde se svaki lek naplaćuje od pacijenta, imaju ukupnu smrtnost od 0,17 odsto od broja stanovnika. Neizmerno siromašna Etiopija, nasuprot tome beleži smrtnost od 0,0027 odsto. I Srbiju je spasla to što je naše Ministarstvo zdravlja dočekalo “pandemiju” sa praznim magacinima, a zatim su se kupovali i trošili samo lekovi za koje se dobijala visoka provizija. Da smo se dosledno držali protokola SZO-a prošli bismo još gore.

Primetna je i razlika u smrtnosti pacijenata u zemljama koje su se pridržavale protokola i onih u kojima su lekari od početka imali skeptičan odnos prema SZO-u, ali i gde im je Ministarstvo zdravlja dozvoljavalo da pacijente leče u skladu sa stečenim znanjem, a ne sa direktivama. O tome kako se naši lekari ponašaju govori nam dr Milošević: “Ve-

ćina bez razmišljanja primenjuje dobijene protokole i pacijenti uopšte nisu lečeni od slučaja do slučaja, svako individualno. Na ovaj način lekari nam nisu ni potrebni.”

Da je tako pokazuje nam i slučaj našeg čitaoca Dragana Velimirovića koga je od Kovida-19 u Areni lečio ginekolog, iako je imao obostranu upalu pluća. Dragan, koji ima preko 100 kg, i čovek u susednom krevetu težine oko 70 kg dobijali su istovetnu terapiju, iako se lekovi doziraju u skladu sa telesnom težinom. U protokolima to ne stoji, a ginekolog nije dovoljno stručan da vrši procene.

Da je prvenstveni uzrok komplikacija, pa i smrti, nešto izvan virusa pokazuju dosadašnja iskustva sa HIV virusom. Lekari su odavno primetili da se on “čudno” ponaša, odnosno da u telu domaćina miruje sve dok ne dobije neki signal za napad. To, u stvari, nije signal za napad već anesteziranje imunog sistema, kako u žargonu nazivaju supresiju. A to nešto nije u virusu samom, već u terapijama koje se daju. Konačno, niko nije umro od HIV virusa, već od nekog drugog virusa protiv koga se organizam ne bori. HIV je samo razlog da se uključi terapija koja izaziva supresiju imunog sistema.

“Za svojih preko 30 godina lekarske prakse nisam sreo nijednog pacijenta koji je imao HIV, još manje nekog ko je pokazivao simtome, a o umrlima da ni ne govorim”, tvrdi dr Milošević. “Virus je otkriven početkom 80-ih i do sada je trebalo da zarazi bar trećinu stanovništva sveta.”

Na prisustvo HIV-a se redovno testiraju samo stanovnici pojedinih područja Afrike, ostatak sveta kao da se ne brine. A ni nema zbog čega da se brine. Pošto je ovim virusom najviše ugrožena najmoćnija grupacija - gej stanovništvo, bilo bi logično da su do sada potrošene milijarde i milijarde dolara da se nađe lek, ili vakcina. Umesto toga, HIV i SIDA su pali u potpuni zaborav. Lečenje od HIV-a, koje se eksperimentalno nastavlja još samo u Africi, bilo je proba za otkrivanje najpovoljnijeg agensa koji za neko vreme blokira naš imuni sistem. Zatim se potražio virus koji može da se upotrebi.

Porodica virusa korona je lekarima poznata već više decenija i tu ne bi trebalo da bude nekih iznenađenja. Virus je veoma zarazan, lako se prenosi, ali u suštini nije opasan. Njegovi oblici SARS i MERS bili su nešto smrtonosniji, ali su se sporo širili. Dakle, ili visoka smrtnost, ili visoka zaraznost.

Sa virusima i drugim mikroorganizmima živimo od kako je sveta i veka i vremenom smo stekli solidan odbrambeni mehanizam. Da nije tako čovečanstvo bi odavno izumrlo. Da bismo se odbranili potrebno je samo da naš imuni sistem funkcioniše uz eventualnu spoljnu podršku (medikamenti). A to se u slučaju Kovid-19 ne dešava.

Pretpostavlja se da se hemijski agens koji blokira imuni sistem raspršuje iz aviona kemtrejlersima. On sam po sebi nije opasan, ali otvara put mikroorganizmima. Iz tog razloga protokoli SZO najstrože zabranjuju testiranje krvi na prisustvo bojnih otrova. U našem Ministarstvu zdravlja na upit nekolicine lekara zašto se ne dozvoljava ovo testiranje odgovaraju kako je ono skupo, a i nepotrebno kod pacijenata kod kojih je utvrđeno prisustvo korona virusa?!?

Dr Milošević: “Kolega iz Sarajeva mi je kazao da lek Klacid (makrolidni antibiotik) deluje kao imunomodulator, tojest da stimuliše aktivnost imunog sistema. Pokušao sam na taj način da delujem kod imunodeficijentnih pacijenata i zaista je broj leukocita porastao, što bi ubrzavalo lečenje.”

Zaprašivanje iz vazduha je bilo samo prva faza, sada se agens širi ciljano, putem vakcina. Kako se vidi iz priloženog grafikona do eksplozije smrtnih slučajeva dolazi posle primanja vakcine i to najviše neke od četiri koje se proizvode u Kini. Najsiromašnije zemlje sveta nemaju dovoljno para da kupuju skupe zapadne vakcine (koje nešto slabije ubijaju), pa ih nabavljaju od Kineza, posebno ako na čelu države imaju gramzivog vladara kao što je Aleksandar Vučić koji želi da dobije i milione provizije koju plaćaju Kinezi.

Za donošenje konačnog zaključka još je rano, ali sve ukazuje na to da agens i virus odvojeno stižu u organizam. U slučaju zaraze koristiti samo jedan antipiretik i jedan imunomodulator, koji može da bude i prirodni (beli luk, na primer). U svakom slučaju, prepustiti se savetima stručnjaka u koga se ima poverenje. Izbegavati kovid-bolnice, a posebno vakcinaciju.